Moja baba je oplakala sve koji su upali u rupu u kvizu "Ruski rulet".
Nikad mi neće biti jasno zašto mama drži one kristalne čaše u trpezariji. Nit je ko ikad pio iz njih, niti će. Samo skupljaju prašinu.
Sve do danas sam mislio da govorim engleski solidno. Ali sve je to palo u vodu ,kada sam danas pokupio stopera koji zna samo engleski. Mojih muka i moje patnje dok sam mu objasnio gdje idem i dokle ga mogu povesti! Toliko o mom engleskom.
Kad god prelazim pešački uvek se osvrnem da vidim jesam li brže ja stigla do trotoara, ili ljudi sa suprotne strane.
Volim kad se on brije, stavi pjenu i onda mene poljubi.
Kad god dajem psu nešto da jede uvek mu kažem "izvoli".
Kad izađem na ulicu i udahnem dim i smrad od izduvnih gasova, poželim da živim u šumi.
Nije mi ni najmanje smetalo što je moj dečko siromašan, dok nisam videla pacova u njegovom kupatilu. Siromaštvo je jedno, ali higijena...
Ponekad mi se desi tokom vožnje automobila, da se uopšte ne sećam nekog dela puta. I onda sebi lupim par šamara, čisto da dođem sebi.