Kada sam došla prvog dana da predajem u školi, tetkica me je izbacila iz učionice misleći da sam učenica.
Imam utisak da nisam normalna.
Uopšte se ne uklapam u 'obrazac normalnog čoveka' :/ Sve što drugi rade meni je glupo, sve što ja radim njima je smešno -.-
Ne znam kako da ovo rešim.
Ipak,najdraži deo izlaska mi nisu štikle, šminka, opijanje sa drugaricama... Muzika, svetla, gužva, ništa... Najdraži deo izlaska je zaspati na njegovom ramenu u toplom krevetu bez šminke, bez ičega... Samo sa velikim osmehom na licu.
Prnuo sam u avionu na 10 000m visine, i kad je do mene lik počeo gledati u mene pravio sam se kao nešto sa vana da smrdi.
Uvek pišem zelenom hemijskom. pišem recepte u knjigu recepata, dnevnik, bilježim predavanja, radim kolokvijume, svaki je poznat profesorima pre nego li vide ime... postanem jako ljubomorna kad neko uzme moju zelenu hemijsku da nešto zapiše a jako se rastužim kad se potroši a u knjižari nemaju onu kojom uvek pišem.
Kradem komšijama smokve. Kad ih oni ne jedu, zašto da trule?:D
Udala sam se, jer nisam imala srca da kažem "NE" svom sadašnjem mužu jer sam znala koliko me voli. Dve godine smo u braku, sve bih dala da sam slobodna... Osecam da ga ne volim kao pre, a ne mogu to da mu kažem. Imam 26 godina...
Upisala sam pogrešan fakultet i od tada je moj život krenuo stranputicom. Ne prepoznajem više sebe, osećam se kao da sam zarobljena u telu neke druge osobe, primorana da živim njen tužni život.
Svako jutro provedem u tuđem krevetu... ne zato što sam neki j*bač nego zato što sam podstanar.
Za mene je evro uvek 100 dinara, nezavisno od kursa i promena ja ga uvek računam kao 100.