Redovno imitiram dečiji glas kad me zovu ovi da mi reklamiraju nešto, kao nisu mi tu roditelji i ne znam kad se vraćaju.
Iako je većina protiv naše veze, ja se iskreno nadam i verujem da ćemo mi uspeti, jer znam koliko značimo jedno drugome. :)
Uvek kada idem na izlet ili kampovanje, majka mi spakuje krišom kabanicu ili kišobran, jer ja odbijam da ih ponesem. Svaki put ga iskoristim i uredno spakujem da ona ne primeti. Nikada joj nisam priznala da mi je svaki put spasila glavu :)
U bus iza mene ulazi neki deda,vadi mangupski svoju penzionersku kartu, pruža je vozaču i kaže: Vidi ljepotana :)
Prešla sam 300 km u jednom pravcu da ga vidim i on se nije pojavio.
Bivšem dečku sam za 5 meseci poklonila okruglu posudu sa zlatnom ribicom, uz obrazloženje: "Da ne bude posle da ti još nisam dala svoju ribicu". Oduševio se.
Kada sam ispričala tati za poklon i poruku, zakolutao je očima i rekao: "Sve mislite da su vam zlatne". :)
Kad sam bila mala i kada bih vozila biciklo BRZO, uvijek bi mi muva upadala u oko i ja sam jednom rješila da vozim žmureci, jer sam navodno znala put i tako sam udarila u kamion.
Najviše mrzim, kad se spremam da kinem a neko me prekine...
Ponekad poljubim znak od kola na volanu u znak zahvalnosti što me slušaju, služe, puštaju muziku, greju i, najvažnije, što me puste da im pričam i saberem misli. Jednostavno, tu imam neku svoju privatnost i slobodu.