Radim u ljekarni,i dolazi mi bakica sa dvije kutijice lijekova i moli da joj pojasnim koji je efikasniji,a ja počinjem rečenicu sa : "Ma šta ja znam .." .. :D prava sam! :)
Kad moj tata ide s posla, otvara vrata i kaže: " Je*em im mater! ", ja znam da je bila plaća.
Najviše volim osećaj kad uveče pred spavanje skinem brus, a grudi se opuste i tresnu, kao da mi kažu '' hvala ti ''.
Raskinula ja sa momkom i ceo dan gledam u telefon i čekam poruku..Stiže poruka od drugarice, "NIJE ON, ŠTO SI SE ODMA PONADALA PALJEVINO".
Pre par dana sam ispred pošte u Jerkoviću popričao sa dedom koji tu prodaje korišćene stvari, kao oni ispred buvljaka. Pitao sam ga je l' hoće da mu kupim vodu ili nešto, na kraju je pristao da popijemo po pivo. I rekao mi je
- A šta drugo da radim? Da se izležavam kod kuće na dvosedu, da se prepustim svemu, da odustanem? Ne mogu. Ne bih sebe mogao da pogledam u ogledalo. Ne bih se ja sada menjao za tvoje godine sine, koliko god mi bilo teško. Nema života u vašim očima. Nema želje, nema borbe, nema ničega. Odustali ste, jer ste svi ubeđeni da nikada niste ni imali šanse da nešto uradite. I većina vas je u pravu, nikad niste imali šanse. Ali niste ih imali samo zato što niste pokušali da ih stvorite.
I vraćajući se kući gledao sam u baštu lokalnog kafića. Puna. Drže se male šolje espresa sa dva prstića, priča se o nečemu. Prazne glave slušaju prazne priče. Bez šanse za razumevanjem.Samo su tu da popune jedan drugom vreme, koje je danas najveće bogatsvo.
Dok sam išla u vrtić, svi moji vršnjaci iz grupe su povodom rođendana donosili tortu. Ja sam rođena u julu, tada je raspust i nikada nisam dobila priliku da i ja odnesem tortu. Jedne godine sam rešila da rođendan proslavim kada mi nije i pozvala drugare kući, bez ičijeg znanja. I dok je mama vikala ja sam otvarala poklone.
Uzeo sam u srednjoj školi da učim istoriju, jer sam trebao da popravim keca, a ćale ulazi u sobu i kaže: Šta je pi*ko učiš a na tv-u čelsi-arsenal, dođi vamo tata kupio pivo.