Uvijek sam mrzio kada tata i kum zapiju u kafani,a ja onako zvijerglam uokolo i ne znam šta da radim.Svi me nude pićem, hoće da me napiju,a znam da ne smijem da uzmem, jer bi me ocinkali mami i ubila bi me kao vola u kupusu.
Kada dugo negde idem busom, okrenem se, dobro osmotrim sve muškarce i pomislim u sebi da MORAM sa nekim da spavam, sa kim bih spavala..
Maštam da me dečko zaprosi na neki neviđeno romantičan način. Poznajem ga i znam da će to više biti po principu: "Aj se bre uzmemo."
Na poslu me zovu ''Direktore'', a imam najmanju platu. :/ (građevinski inženjer)
Upravo sam ocu, nakon desete kombinacije za grad koja mi se nije svidjela, rekla da nemam šta obuć... prvo je pogledao na hrpu odjeće na krevetu i onda u mene (značajno) i rekao da će mi on dat svoju košulju.
Često, kad profesor predaje, ja potvrdno klimam glavom, kao da ga razumijem šta on objašnjava.
Uvek kad napišem ''LOL'' ne samo da se ne smejem glasno, već se obično ne smejem nikako.
Imam utisak da što duže spavam, sve sam umorniji i umorniji..
Obožavam kad moj dečko ustane i ode na posao, jer tada mogu da se raširim preko celog kreveta.
Može biti da smo mi malo zaostali za zapadnom Evropom, ali kad vidim strance sa sandalama i onim odvratnim tankim čarapama, boje krem, dignutim do koljena, budem zahvalan što me zapalo da sam rođen ovde.