Kad sam neki dan davao novac prosjaku,ispala mi je kovanica od 10 din... Rekao sam mu:"Izvinite,nisam hteo." Nasmešio se i odgovorio: "Znam. Hvala ti."
Kaže meni moja baba:"Dijete, mladi su danas poludeli. Gledam juče na televiziji ove devojke stavljaju u grudi neke... LEKSIKONE!"
Kada zalupim vrata, namerno, iz sve snage, uvek mi bude izgovor da je promaja u kući i da su se vrata sama zatvorila.
Uvek kad se dvoumim između dva odgovora na testu, idem "eci-peci-pec" sistemom, ali umesto standardne rečenice "eci-peci-pec..." koristim slova imena i prezimena moje prve devojke.
Kad sam se rodio ćale mi je kupio belo ćebence.
Imam trideset i četiri godine i u krevetu spavamo ja, ćebence i žena.
Često mi se desi da prdnem u društvu pa onda kao pomeram stolicu da ispadne kao da škripi. ali stolica koja škripi ne smrdi!
Nisam vjerovao ni u šta natprirodno... Ali ovo što osjećam prema njoj, je baš takvo!
Prolazim pored komšija, neke 3 kuće od mene. Baba i deda. Stalno sjede ispred kuće, ispod grožđa. I u jednom trenutku vidim oni oboje drže nešto u rukama i čitaju. Ja se zagledam malo bolje, kad ono liste za kladionicu.
Danas sam zamolila jednog momka da mi 'izvadi' auto s parking mjesta, jer sam se bojala da ga ne ogrebem o auto pored. Malo bed filing, ali barem sam izašla čitava, a i momak se nasmijao.
Moj deda je umro 4 januara prije 14 god. Kako je bilo hladno, ja sam spavala u dnevnom boravku jer se tu ložila vatra. Tog jutra moj deda je ustao oko 5h, naložio vatru, probudio me i rekao :"reci babi da sam ja naložio vatru". Sjeo je pored mene na stolicu, nakrivio glavu unazad i umro. Kako je to bio dovoljan stres za mene koja sam tad imala 13 godina, roditelji su insistirali da ne idem na sahranu. Ostala sam kući sa tetkom jer je imala sinčića od 3 mjeseca i nije mogla da ide na sahranu svog oca. Dugo godina posle toga sam dedu često sanjala. Pričao je sa mnom i jednom prilikom me zvao da dođem kod njega pružajući mi ruku.Taj dan su svi moji otišli u crkvu da se pomole za mene, jer eto postoji vjerovanje kad te mrtvac zove to znači smrt te osobe. Otišla sam mu na grob, tad, prvi put i više mi nikad nije došao u san. A moj mali rođak koji je imao 3 mjeseca kad je on umro me je tada zovnuo nadimkom kojim me je samo deda zvao i kojim me od njegove smrti niko nije zvao. To su bile njegove prve riječi.