Imam 25 god... zabavljao sam se sa djevojkom 3 godine od svoje 20-te god. i naravno posle te 3 god. uzeli smo se. Volim je i volio sam je ali dok smo bili u vezi prevario sam je više puta za te 3 godine sa različitim djevojkama jer nije u potpunosti ispunjavala moju sex maštu, u biti nije niti jedna djevojka... Kada je ostala trudna nismo toliko često vodili ljubav, skoro nikako, tako da sam bio opet u iskušenju da je prevarim, ali nisam, ni za tih 9 mjeseci ni za ove 2 god. koje smo u braku... Dobili smo sina prije dva mjeseca i tek tada sam počeo da se kajem što sam je varao dok smo bili u vezi jer mi je ta djevojka, zena podarila nešto najljepše u životu SINA... priznao sam joj sve što sam radio i nije se ljutila jer kaže da tada nismo bili u braku i da je sada sve drugačije, kao ono tad si bio nezreo i tak... Nikad je više ne bih prevario jer je stvarno volim i ona i sin su mi sve u životu...
Moj dečko je bio kod mene i iz njegove torbice ispali su kondomi a moja mama je sjedila tu. Koji blam.
Šta god mi moji roditelji kažu ili zapovide!
Moj odgovor je:"Evo sad' ću!"
Legnem da spavam i ostavim telefon sa strane. Posle par minuta svetli telefon, ja se ponadam da me se neko setio, kad ono..."baterija je puna, skinite punjač".
Nikada neću zaboraviti kada smo bili mali i kad su mog rođaka pitali, šta je u horoskopu, i on onako mali umesto vage, kaže teg.
Toliki sam baksuz da kad god sednem na nekom slavlju posluženje je na poprilično velikoj razdaljini od mene.
Kada mi sestra nesto objašnjava uvjek bolje zapamtim ono što je govorila povišenim tonom.
Kad sam bila mala, toliko sam voljela eurokrem da sam ga stalno jela, bez hljeba, samo kašikom. Jednom se ja tako zaletim, otvorim teglu, kad tamo ceduljica "Nema više, babo sve pojeo."
Razmišljam da ostavim dečka sa kojim sam skoro 2 godine jer se više ne smejemo zajedno...
Kada sam imao 8 godina, moj otac me je stalno vodio u jedan parkić u kojem sam proveo najlepše dane svog detinjstva. Godinu dana kasnije, on se razboleo i ubrzo preminuo. Bio sam mali, tako da nisam ni znao šta znači izgubiti voljenu osobu. Tada je i prestalo moje posećivanje tom parkiću. 12 godina kasnije, dobio sam posao blizu tog parka. Tada sam ga prvi put ponovo posetio, setio se tih dana, i preplavile su me emocije. Video sam malog dečaka koji se igra sa svojim ocem. I zaplakao sam kao nikad u životu.