Mrzim kada me društvo ismeva zbog prigradskog naselja u kojem živim. I branila sam se protiv toga sve dok baba nije ubacila plastenik i kokoške u dvorište i sada razmišljam da batalim faks i samo se uputim na tezgu.
Kad mi neko u poruci ne stavi smajli, mislim da je ljut na mene.
Mrzim kad se nakon depiliranja nogu (koje obično radim uveče) probudim ujutro i divim se nogama, pa se okrenem da vidim pozadi, a ono čitavu šumu sam preskočila.
Kada god prođem pored policajca, uvak zamislim kako mu izvlačim, kradem pištolj i bežim. Ne znam zasto...
Polomim skoro svaku onu hemijsku sa vise boja tako sto stisnem po tri u isto vreme.
Kad sam prehlađena spavam sa čitavim pakovanjem toalet papira.
Prvi dan kad sam napravio fejs i hteo da napišem nešto na svom zidu video sam da piše o čemu razmišljaš i ja sam ladno napisao "ni o čemu".
Vozim ti ja danas sa instruktorom po gradu i izleti neki biciklista, te će instruktor "konju jedan jel znaš gde se nalaziš", ja sam trubio. Čovek kad se okrenuo shvatio sam da je to bio moj tata.
Juče sam napravila crnjak. sjedim sa momkom i kažem kao joj hoće rođaci da kupe onog guštera što mijenja boje, kremenko. On sad gleda u mene i ne konta kakav kremenko, kaže da nije kameleon smota? Jednostavno me voli takvu smotanu i glupu :$