Kada profesor pita ko ce da čita lektiru, samo se ja javim i ceo razred me pogleda začuđeno.
Oduvek sam volela da idem na more sa porodicom. Stignemo tamo, raspakivanje završimo, svako na svoju stranu, pa opet sastanak pred izlazak i tako redom...Ali onaj jutarnji doručak kada svako priča u glas svoju priču od sinoć, ili lica članova koji baš i ne žele da pričaju o tome,neprocenjivo! I naravno taj divni osećaj sigurnosti i sreće, kada si okružen ljudima koje voliš, a sve to obavijeno mirisima mediterana, takođe neprocenjivo.
Večeras sam se poljubio sa devojkom koju sam toliko želeo kao nijednu u životu, desilo se kod mene u stanu i poljupci su nam prešli u najstrastvenije moguće valjanje po krevetu ali toliko mi je prijao svaki dodir sa njom da mi seks nije bio potreban uopšte. Presrećan sam.
Gotovo uvek me je sramota kada se ujutru vraćam iz noćnog izlaska i vidim sve te ljude u radnim odelima kako idu na posao, uglavnom spuštene glave prolazim pored njih.
Moji roditelji su mislili da ću postati intelektualac jer sam imao najlepši rukopis od sve dece u prvom razredu osnovne, učiteljica me stalno hvalila.
glavna odluka koju sam morala donjeti kad sam bila mala je bila hoces li da radi prut ili kais . :)
Kad god naiđem na devojku koja pije pivo brže od mene,slažem je da sam sportista jer me sramota.
Jutro mi najlepse počne kad čujem dečka kako kaže :"brm brm brm, ide valjak" i legne na mene svom težinom, kotrljajući se.