Od kad mi je smanjena plata 25% zbog grešaka kolege, na poslu igram igrice, i napredujem galopirajućom brzinom na bubble witch i candy crash sagi. Uskoro prelazim na bolje plaćen posao, pa ću opet stagnirati u igricama.
Kada trčim, zamišljam da jurim čokoladu i odjednom imam kondicije.
Danas je deda prišao tv-u koji inače bude uključen po celi dan pritisnuo 'off' i rekao: ''E moj ti,odmori dušu.''
Kada sam imala 5 godina, mesec dana sam bila u bolnici zato što me je drugaroca naterala da skačem u šahtu i tražim nindža kornjače dok je ona bila Ejpril O Nil. Sada imam 22 godine i kad god vidim šahtu, zaobilazim je na 100 metara.
Najviše mrzim kada mi mama kaže: "Nevena, najbrža si, aj skokni do prodavnice da kupiš hleb!"
Ja sam bio onaj jedan što ne bježi sa časa kad svi bježe.
Volela bih da mogu biti muško bar jedan dan, da vidim kako oni to nas vole.
Jučer sam ušao u pekaru. Onako s vrata sam osjetio da me gospođa koja tu radi gleda u oči onako kako inače ne gleda prodavac mušteriju. Za par sekundi oči su joj se napunile suzama. Ja zbunjeno stao i gledam i kaže ona meni da je jako podsjećam na njenog sina koji je daleko od kuće. Inače nisam neki emotivac ali to me duboko dirnulo. Sad više cijenim što sam blizu svoje majke.
Na selu sam kao mali piškio po pilićima koji su bili iza žice i jedna kokoška je uspjela da me ugrize misleći valjda da je crv šta li.
Pišem ja devojci na fonu poruku i ona ne odgovara pola sata. Pitam je šta joj je, je l' ljuta, a ona mi odgovara: "E, lakirala sam nokte, pa čekala da se osuše, nisam mogla da kucam".