Pričala sam sa dečkom i bila na WC šolji i ispustila sam gas malo jače i mislim da je čuo.
Gledam preko puta moje kuće, komšije ispraćaju ćerku, koja ide u Ameriku sa mužem da živi za stalno. Sin im je već odavno tamo. Oni ostadoše ovde sami da žive do kraja života. Džaba im onolika kuća i sve pare što imaju kada će svoje najmilije viđat jednom u dvije godine, zato nikad neću otić iz svoje zemlje, pa valjda će i ovde nekad krenuti na bolje...
Kada sam spavala prvi put sa dečkom, nosila sam Hello Kitty gaće...
Uvek me zanimalo da li negde u svetu postoji osoba koja ima istu sudbinu kao ja, da li joj se određene stvari dešavaju istog trenutka kad i meni i uopšte da li joj je život identičan kao i moj.
Volim što naš jezik ima toliko psovki. Kad god sam besna, samo odvalim po koju i odma mi bude lakše.
Nikad mi neće biti jasno zašto ljudi tjeraju od sebe one koji bi život dali za njih, i trče za onima koji ih uporno povrjeđuju...
Imam nadogradnju kose već duže vrijeme.. i pošto mi je uskoro vrijeme za korekciju, ponekad mi otpadne pramen. I tako jednom prilikom izađem ja s momkom, i sve super prođe. Međutim zove on mene sutradan i pita ' je l' ti boluješ od nečega?' I ja onako, zatečena pitanjem, izbezumim se.. dok mi nije objasnio da mu je ostao pramen kose u autu..
Uvek kada prolazim pored fontane na Trgu Nikole Pašića, poželim da se bačim u nju. Nebitno je koje je doba godine. :)
Kad u kući ima svega, ništa mi se ne jede, a čim nečeg nema, baš to mi se jede.
Uvek prvo jedem deblji kraj cokoladne bananice, u slučaju da mi neko traži da podelim sa njim on dobija tanji.