Kolegicama s posla želim da se udebljaju po 15 KG, jer kakva je to dijeta da jedu samo ono što ja kupim?
Kažu da nisi pravi student dok ne padneš ispit i ne položiš kolegu/koleginicu...
Nakon sinoćnjeg viđanja s kolegom, ostaje mi još da padnem ispit, i ispunila sam sve uslove...
Idem sama negde po kraju, tu sedi 5/6 momaka. Jave mi se, viču ćao, ne znam ni ja. Ako im se javim, ispadam laka, ako samo produžim, onda sam nafurana kobila. Bila bih zahvalna da saznam šta na kraju treba da radim. :(
U srednjoj školi, kada bih bila prva smjena ustajala sam u 5, jer mi je škola bila udaljena 45 minuta busom, a stanica 15 min od moje kuće. Jednog jutra sam tako ustala, istuširala se, spremila i taman da krenem na bus, kad nešto mi čudno, ni jedna kola da prođu...pogledam na sat...02:45 h. Lagano sam htjela da se uputim na stanicu.
Najvise volim kada se kolima vraćam kući sa dečkom i dođemo blizu naše ulice, a na radiu krene pesma koju volimo i onda on napravi još jedan krug :)
Kad sam bila mala, volela sam da čistim sneg sa kola. Ne samo tatinih, već celog komšiluka :) i jednom sam slučajno otkinula brisače komšiji, počela da plačem, onda sam donela selotejp i zalepila ih za šoferšajbnu..
Do prije 2 sata nisam znala da je na ženskoj odjeći dugme sa desne strane, a na muškoj sa lijeve. :)
Kad je mama htela da me da godinu dana ranije u prvi razred, pala sam test, jer kad su me pitali kako se vrabac kreće ja sam ubeđeno rekla napred-nazad, levo-desno... Nisam rekla da leti. :)
Kad sam bio mali, budući da sam jedinac i da deca po prirodi znaju da budu egoistična, bio sam mnogo sebičan. To je išlo dotle da nisam hteo da pozajmim drugu olovku na času. Pokojni deda, pametan čovek mi je onda, kad sam imao devet, dao, bez reči ili pametovanja da pročitam bajku Sebični džin od Oskar Vajlda. Tada su mi prvi put oči zasuzile zbog nekog umetničkog dela, a Vajld je i danas moj omiljeni pisac. I kažu mi da više nisam sebičnjak. Hvala ti, deda.
Jako mi smeta što je moj dečko opterećen poslom i ništa ga drugo ne zanima.