Posto nocu ucim a vrata od terase su mi stalno otvorena, privucena svetloscu u stan je usla leptirica, ogromna je! I sad ona tako vec dva dana leti po stanu a meni zao da je ubijem, nazvao sam je Zorka. Zorka i ja sad zajedno ucimo, a ja se nadam da cu poloziti ispit jer sam bio human i nisam je ubio.
Koliko je nekada sve bilo jednostavnije. Uloviš jedeš, ne uloviš ne jedeš.
Uvek kada kupim nove patike hodam tako da ne savijam prste.
Kada napravim neki debilan pokret telom a skontam da me gledaju, onda to ponovim da bi kao ispalo normalno, a ispadnem samo još veći debil.
Ne znam kako da objasnim svom kućnom ljubimcu da, svaki put kada me vidi kako nepomično ležim da se ja to samo sunčam i da nema potrebe da sedi pored mene i neumorno zavija.
Radim ceo dan od jutra do sutra. Preko 15h dnevno bez subote i nedelje. Život mi se ruši, devojka će da me ostavi, roditelje i prijatelje ne viđam i što je najgore svi misle da ih izbegavam, meni samo treba jedan dobar odmor, koji ne mogu da uzmem. Dobrodošli u kapitalizam.
Nosim sunčane naočale samo da bih mogao promatrati ženske obline, a da one ne vide gdje je moj pogled zalutao.
Kada sam bio mali ojelo mi se dupe mnogo i nisam znao šta da radim, otišao sam u kupatilo i bacio punu šaku praška za veš na guzicu, ne mogu da vam opišem taj bol.
Često dok idem peške ulicom, auto se zaustavi pored mene i vozač ili suvozač me pitaju kako da dođu do tog i tog mesta...ja uvek kažem SAMO PRAVO....mrzi me da objasnjavam.