Uvek sam zavidela devojkama koje šetaju preko dana sa dečkom i nose ružu. Danas sam i ja dobila ružu.
Naljutim se na dečka, smislim priču šta da mu kažem. Bijesna sam, poješću ga. Onda on dođe, zatreperi okicama, pomiluje me. I sve je super. Mrzim to kod sebe!
Dok sam jurila obrazovanje, posao i novac, izgubila sam sve bitno u životu i osećam se tako prazno...
Mene je uvijek zanimalo da li momke žulja njihova alatka kad spavaju na stomaku, ali nisam imala priliku da pitam.
Bio sam predobar fudbaler, trebao sam preći u veliki klub. Svi su govorili da ću imati veliki uspeh. Imao sam savršen život, ali onda se desila povreda. Povredio sam ligamente desnog skočnog zgloba i nisam poslušao doktora da napravim pauzu od 6 meseci. Nastavio sam igrati, trenirati i ligamenti su popucali nakon 10 dana. Evo,sad će 3. godina kako ne mogu stati pravo na nogu. Ali i dalje nisam odustao od njega, igram s kolegama svaki dan i nadam se da će kad-tad ovo da prođe i da ću ponovo da zaigram pred publikom.
Moram da spavam po dijagonali, posto ne mogu da stanem normalno na krevet.
Nemam oca, a drugarica koju smatram za sestru ne shvata da moja majka nema novca za razbacivanje pa da izlazim svaki vikend. I onda kaže kako sam ja loša drugarica i samo ako joj neka sitnica zasmeta naljuti se.
Spokojan sam kad sedim na podu, iza maminog filadendrona, hvatam wifi i slušam Sinana.
Uvek sa sestrom čitam ispovesti. To je jedino vreme koje provodimo a da se ne svađamo, ili zaključavamo po sobama, ili gađamo patofnama ili udaramo se nogama.
Najgori osećaj je kad se hoćeš da budeš sa prelepom devojkom, a i ona sa tobom, ali ne može zato što se njena, u većini slučajeva ružna drugarica, loži na tebe.