Do pre godinu dana sam bio zavisnik od par kompjuterskih igara. Ko zna koliko puta sam dočekao zoru sedeći za kompjuterom. Ali, i pored toga, nisam zapostavio učenje i školu. Pre otprilike godinu dana, kompjuter se pokvario. Roditelji su odbili predlog za kupovinu novog. I tako, odlučio sam da sam nekako prikupim dovoljno novca za kupovinu novog. Pre mesec dana sam konačno sakupio iznos potreban za kupovinu računara kojeg sam želeo. Ali, shvatio sam da to nije ono što mi je potrebno. Ako kupim, opet cu početi sa igricama, i vratiće mi se zavisnost..a to je nešto što nikako ne želim, jer ako uspem da upišem fakultet koji sam planirao, trebaće mi mnogo vremena za učenje. Zato sam te pare dao roditeljima, da stave na račun u banci. Neka ih. Trebaće jednog dana za nešto.
Kad je na tv-u, na filmu ili seriji scena u kojoj psihić radi hipnozu uvek sklonim pogled sa olovke da ne hipnotiše i mene. Za svaki slučaj. Hvala lepo, ko će posle da me osvesti.
Mama je, greškom ubacila crveni komad garderobe među beli veš koji se otkuvavao. Među brojnim krpicama koje su postale roze, našla se i tatina atlet majica. Tata je pogleda i mrtav hladan reče: "ОК je ovo ženo. Sad bi mogla da mi ofarbaš i gaće da imam komplet:"
Radila sam dva mjeseca u kafiću da bih zaradila novac i otišla u Pariz. Niko nije vjerovao da ću uspjeti.
Buljim u devojku koja mi se sviđa, ne skidam pogled sa nje, gledam je ozbiljno, čak i kada nam se pogledi susretnu ja nikada ne sklanjam prvi pogled. Sviđa mi se to, tako joj dajem do znanja da mi se sviđa.
Plašim se svemira i sve na temu oko njega... nekako mi uvek prostruji krv kroz žile. :/
Kad sam bila mala mislila sam da se serija zove Seksi grad.
Moji roditelji su držali (i dan danas drže) pare u tegli. Dok smo brat i ja studirali, pa kad trebamo da krenemo za Beograd, tata kaže mami: "Ženo, daj teglu!".