Kad sam bila mala mrzela sam svoje ime jer ne postoji pesma u kojoj se ono pominje :D
Kao mali, dok sam prolazio pored nekih sumnjivih likova, ćopao sam da pomisle da sam povređen i da me ne diraju...
Imam taze komšinicu, udala se za jednog lika iz mog komšiluka verovatno zbog keša. Jer ima keša na pretek a izgleda kao da je prespavao u sonoj kiselini a ona njega šatro voli. No, desi se slučajno da ona zaboravi telefon kod moje sestre jer non stop visi kod mene. Lepo izgleda, ne mogu da grešim dušu. Nosim joj ja telefon i djavo me tera da uđem u poruke, i frapiram se kad pročitam da se sa svojom majkom dopisuje kako se navodno loži na mene. Majka joj savetuje da joj je upala kašika u med, da se ne zeza jer može se vratiti kod mame na pasulj. Moram da je obradim pa ne znam šta, makar joj i ja lično kuvao pasulj.
Uvek, ali uvek kad dođem u butik slučajno mora bar jedna majica da mi padne sa vešalice!
Primetila sam da moja mama češće kuva krpe na šporetu, nego ručak.
Kad god osetim miris pečene paprike i miris džema od šljiva, znam da se približio septembarski ispitni rok.
Kada se trkamo ko će pre napisati ono što profesor diktira, obavezno bacim olovku na sto da se čuje da sam prvi napisao.
Mrzim da vidim kad djevojka vodi momka kroz klub a on ide za njom k'o pas dok se ona probija kroz guzvu.
Nema mi ništa odvratniije nego kad čarapom zgazim u nešto mokro!
Često sam kao mali dok sam bio na wc šolji zamišljao da mi je to tron, a da sam ja princ... u trenucima mašte uzimao sam čak i četku za wc šolju i pravio se da je to moj skiptar, kraljevski mač ili već nešto u tom fazonu...