Kao jako mala kad god bih prolazila pored policajaca viknula bi im: 'Haj Hitler', nisam znala tad šta to znači i svaki put bih dobila čvrgu :S
Radim punom parom, obrazujem se, idem na seminare treniram, nemam vremena da dišem i zadovoljan sam i onda sam se zaljubio i sad mi je sve svejedno.
Za vreme inflacije, '90 ih god, ode moj teča kod zubara, popravi mu zubarka zub i naplati mu 20 maraka i kaže "Nemojte da jedeta dva sata", o on njoj "Ma kolko ste mi para uzeli neću da jedem dva dana".
Daltonista sam i teško mi je kad to moram da priznam pa makar i ovde.
Odrastala sam po hraniteljskim porodicama, sad imam 27 godina, uspela sam da stanem na noge, imam nekolicinu dobrih prijatelja i verenika bez koga ne mogu da zamislim život. Pre 5 meseci imala sam tešku saobraćajku dok sam vozila pod "gasom" i nedelju dana sam bila u komi. Zahvalna sam dečku i prijateljima što me nisu ostavili na cedilu i što su sve vreme bili uz mene i imali strpljenja. Čini mi se,a to mi je i većina rekla, da sam se promenila na bolje, zahvalna sam Bogu na svakom novom danu, neopisiv je osećaj dobiti drugu šansu.
Obožavam kad šetam gradom sa devojkom i držimo se za ruke, osećam se nekako ponosno :)
Gore se osećam kada ja povredim nekog nenamerno, nego kada mene neko povredi.
Kad sam bila mala mama me odvela kod frizera i ja sam pobegla iz salona sa pola ošišane glave, jer je ona teta imala beli mantil kao doktori, a ja sam se plašila doktora.
Odem u kuhinju po čašu vode, a vratim se sa čokoladom.
Kiša, kokice, dobar film, devojka... Ja od tog svega imam samo kišu.