Kao mali mislio sam da Englezi u školi uče srpski jezik, jer mi, Srbi, učimo engleski.
Kad sam bila mala čekala sam da ostanem sama u sobi da bih skinula barbiku i kena i pravila orgije. Problem je što moj ken nije bio ken već plišana patka.
Kada sam bio mali tetris mi je bio dovoljan da budem srećan.
Komšije mi često dovode šestogodišnjeg sina na čuvanje. A kada ostanemo sami, ja se igram sa njim, podižem ga i zamišljam da mi je sin. Sedamnaest mi je godina, a počeo je samovoljno da me zove tata :D
Za prvu lektiru u školi, trebali smo da prepričamo jednu priču iz knjige i zapišemo u svesku! Ja sam prepričala "Bilješke o piscu", jer je to bilo najkraće!
Kad sam bila mala, kad god je bio rođendan mojoj starijoj sestri mislila sam da je moj. Kad mi je tada mama rekla da je moj rođendan tek za par meseci počela sam da plačem, kako bi me smirili dopustili su mi da ja duvam svećice.
Prvo predavanje na fakultetu, ja sav razdragan sjeo u prvu klupu, 150+ ljudi u amfiteatru, uvod, razvija se diskusija o nekoj temi, ja dižem ruku u želji da kažem nešto, kad će meni profesor: " Šta'š ti mališa, pa ni brada ti nije počela rasti! ". Svi prasnuše u smijeh, a meni i danas muka kad se sjetim toga. Sad sam peta godina, i dalje nemam brade.
Volim da slušam kako drva pucketaju u smederevcu. Milina za čuti.
Ne dopisujem se sa ljudima koji pišu " w " umesto " v ".