Redovno vadim slušalice iz ušiju u autobusu i proveravam da li drugi ljudi mogu da čuju šta slušam :D
Moja mama mora da pere bademantil (koji ne koristimo) na svakih nedelju dana zato što brišem ruke o njega.
Najviše volim dan-dva posle rođendana, slave ili bilo kod praznika... :)
Zabranio sam devojci da čupa obrve i secka luk, zato što ne volim da je gledam kako plače.
U sedmom razredu osnovne jedan drug me je stalno gledao u usne dok smo pričali, mislila sam da mu se sviđam...^^ Sad završavam srednju i kapiram da mi nije gledao usne, nego brkove...
Uvek kad idem kod frizera bude mi glupo da idem sa prljavom kosom.
Mrzim kad zovem nekog na telefon i pitam ga 'dje si (pritom očekujem odgovor gdje se tačno nalazi), a on mi odgovori evo me.
Jednostavno mrzi me da stojim u prevozu, zato imam savršen trik - svaki put kad je pun autobus izvadim pupmicu za astmu i prsnem, a ona ustvari prazna, i uvek mi se ljudi izvinjavaju i ustaju. Kakav osećaj! Uvek imaš mesto za sedenje iako si prevara...
Položila sam vozački. Nikome nije jasno kako. Traži tata da ga vozim i ja pristanem. U povratku, na raskrsnici blizu kuće, kaže on meni: "Evo vidiš zašto treba da imaš momka. Da ga imaš, znala bi da sa mjenjačem treba nježno, a ne da ga čupas kao luda. Pa ima i on dušu." Ostala sam u šoku!