Juče sam stajala ispred saksije cvijeća i pjevala Pavarotija. Čula sam da cvijeće voli muziku.
Kada sam doveo devojku da se upozna sa mojima, prvo kevino pitanje je bilo ''Jel pušiš''?
Nisu mi jasni ljudi koji odu na more i kupaju se na bazenu koji je u sklopu hotela..
Obožavam kad šetam gradom sa devojkom i držimo se za ruke, osećam se nekako ponosno :)
Kada ujutru dodju gosti a ja spavam, tata uvek kaže: ‘‘Učila je noćas, pa sad malo duže spava.‘‘
Stao mi je jugo u petak, u pola 5, kad je najveća gužva, na najgorem mogućem mestu. Pošto nisam mogla da ga upalim, a nisam mogla da stojim tu gde sam bila, izašla sam i počela da guram auto, niko, ali NIKO se nije ponudio da mi pomogne, neki ljudi su mi se čak i smejali, a neki mi trubili da idem brže. Stvarno ne mogu da verujem kakvi su ljudi, pa ja, devojka od 20god. bi pomogla nekome, ali ipak bila sam ponosna, jer sam imala snage da guram mog jugića.
Kada se posvađam sa muzom odjednom me nešto jaaaakooo zaboli, plačem, previjam se i on poklekne i bude sve po starom. Samo ne kužim kako ne shvati da blefiram.
Pre neki dan odlučim da odem do crkve da zapalim dedi sveću, i povedem sa sobom svog malog sestrića. Kada sam ga dovela do mesta gde se pale sveće, počeo je da peva: "Danas nam je divan dan, divan dan.." Inače, ima 2 godine, i plakala sam od sreće kada sam to čula. U tim situacijama, zafali da vas neko nasmeje.