Najlepši trenutak u mom životu bio je kada sam se posvađala sa dečkom i krenula sam kući, a on je potrčao za mnom, zagrlio me sa leđa, poljubio i rekao mi: "Nikada te neću pustiti da odeš, volim te." Nažalost te reči je izgovorila pogrešna osoba, osoba koja ne zaslužuje više nijedan moj pogled, a kamoli nešto više.
Kad spasim pauka (izbacim ga van- živog), tripujem kako mi se smeši kao lik iz crtanog i govori: "Hvala ti, čoveče! A jes' ima dobri' ljudi!"
Volim svog dečka koji je trenutno u veoma lošem finansijskom stanju, a stariji je od mene 6 godina i radi, dok ja studiram... I pomažem mu što više mogu, jer znam da je on moj heroj i da će sutra on da bude taj koji će mene da hrani!
Uvek kad idem noću kroz neosvetljene ulice uključim telefon da svetli i okrenem ka licu da bi me vozači videli na vreme.
Dečko mi je jedno nekulturno krme koje non-stop podriguje, pljuje, psuje, galami itd. A još je i odvalio stomačinu kao Homer Simpson...al opet ne mogu zamisliti dana bez njega...
Čitam svi uživaju da gledaju voljenu osobu dok spava pored nje, ja ovog mog kad vidim, šlogiram se svaki put. Otvorene oči, otovorena usta, ne daj Bože.
Kad sam bio mali, visio sam po prozorima od kupatila u komšiluku i video sam par komšinica golih, ali je i jedna videla mene, više nisam smeo u oči da je pogledam.
Izbacim svoju sliku i sliku svoga psa na fb i onda se takmičim sa njim ko će dobiti više lajkova.
Najviše mrzim kad me neko pita:"E jel ti to prava tetovaža?" Jok bre, furam onu iz žvake!