Ćale je pretio da će politi kuću benzinom i zapaliti je svaki put kad bi se posvađao sa kevom... na neki način mi je drago što više ne živimo sa njim
Hrana koju pojedem pre nego što zvanično sednem da jedem se ne računa.
Kad' god mi se desi nešto lepo, neki dečko mi priđe ili mi neko udeli kompliment... ili još gore ako pričam o nekome ko mi se sviđa, pocrvenim. I to toliko da se vidi i u mraku. Mrzim to, onda svi znaju da mi je neprijatno.
Mama me tera da radim na pijaci i pomažem joj tokom leta...Mrzim to, jer niko od mojih vršnjaka ne radi, a imam 20 puta bolji prosek od njih. A i sramota me da radim na pijaci. Moji me smatraju iskompleksiranom. I uvek budem rastrzana jer stvarno mislim da nije fer da u školi dajem maksimalan rezultat, po kući sve radim i onda nemam leto slobodno već moram da radim ono što ne volim, a s druge strane žao mi bude mame i onda na kraju uvek radim. I jedva čekam da radnica dođe s mora da prestanem.
Pitam se... Zašto se uvek kaže "sve u 16", zašto ne 15 ili recimo 8?
Na bratovoj svadbi naručio sam pesmu "Ko te prevari pa se oženi", al nisu svirali :(
Šetam gradom i odjednom čujem dvoje ljudi kako se svađaju, bili su to neki momak i djevojka, ona je u jednom trenutku samo otišla od njega, plačući i on je ostao da sjedi na klupi u parku. Činio mi se dosta pogubljen, pa sam mu rekla ''Idi za njom, čovječe! '' i otišao je, par minuta poslije prošli su zagrljeni. Ne znam zašto, ali osjećala sam se toliko srećno u tom trenutku, kao da sam ih ja pomirila :')
Radim u bolnici na odeljenju koje se zove produžena nega. Tu dolaze pacijenti za koje više ništa ne može da se uradi i tu provode zadnje momente svog života. Pre mesec dana sam se mnogo potresla zbog jednog dekice koga su doveli na moje odeljenje. Kada sam otišla do njega, da mu dam dnevnu dozu lekova, rekao mi je - mala ja znam da meni nema izlaza odavde, posedi malo sa mnom da poslednje što vidim bude nešto lepo. Pokušala sam da ga ohrabrim ali, valjda čovek oseti kada dođe kraj. Privukla sam stolicu i sela kraj njega, uhvatila sam ga za ruku, a on me je samo gledao i ćutao. Posle nekoliko minuta sam morala da krenem kod drugih pacijenata, a on mi je rekao samo hvala ti. Nepunih sat vremena posle toga je preminuo. Nikada neću zaboraviti njegov lik, urezao mi se u sećanje.
Doživela sam orgazam na spravi za vežbanje, u fitnes centru.
Kad me neko pita kako sam, kažem da sam dobro i promijenim temu jer ne želim zamarati ljude svojim problemima.