Koliko lepih devojaka ima po prevozu, pa to je neverovatno...
Kao djete sa drugarima sam volio da kradem trešnje,grožđe i jabuke po komšiluku! Sada imam mnogo više godina, a i dalje volim s vremena na vrijeme da ukradem koju trešnju ili makar grozd, nekako me vrati u te dane,taj miris taj osjećaj...
Kad sam bio mali, spavao sam u sobi i probudim se da bih piškio. Problem je bio što nisam mogao da dohvatim kvaku na vratima, pa sam morao u rupu gde se ubacuju kasete na Video Rekorderu.
Počinje da mi se sviđa ružan dečko koji je mnogo dobar prema meni. Ali prevše je ružan, čak je to potvrdio i tata moje drugarice. Neću biti sa njim zbog toga...
Nisam upisala žurnalistiku iako je to bila moja najveća želja. Nisam bila primljena, ni sa esejom od 400 riječi, ni sa savršenim intervjuom. A primljena je cura koja piše "neznam". Cijeli život ću patiti zbog toga.
Koji god smajli da stavim u poruci, nesvesno takvu facu i napravim..
Kompjuter je kriv za sve što me boli po mom tati. Požalim se da me bole zglobovi i glava slijedi rečenica: "Sve će vas boliti koliko buljite u ono čudo".
Kad god mi dođe neka drugarica, najlepše se ispričamo na vratima, dok je ispraćam.
Kuvar sam već više godina u jednom od boljih restorana, znam razna jela da pravim ali nikada nisam uspeo jaje kako treba da skuvam. Ili pukne, ili je iznutra ne kuvano.
Uvek dvaput merim temperaturu u slučaju da je toplomer prvi put pogrešio.