Sinoć kad sam došao kući iz grada, čitam sms od majke - zaboravio si telefon. Jedna je majka.
Imam 22 i u tripu sam da ću oćelaviti... Svaki put kada vidim da mi je bar jedna dlaka opala, u žalosti sam narednih 7 dana.
Nikada nisam rekla roditeljima, i tako užoj familiji da ih volim. Ne znam, meni je to nekako glupo i mislim da se podrazumeva da ih volim, to ne može rečima da se iskaže.. a oni misle da sam samo bezosećajna.
Moja devojka ima sestru bliznakinju, i kad god idem kod njih strepim da nešto ne pobrkam..
Jedno veče sam se napio ko stoka, a sutra ujutro sam morao kod zubara i odem onako polu pijan, žena gleda zube i u jednom trenutku mi kaže, dečko možeš li molim te da dišeš na nos, a ne na usta....
Brata uvek provalim kad ide da se vidi sa devojkom, i to samo po načinu kako pere zube. Ako ih opere za 2 sekunde znam da ide na neko nebitno mesto, ali zato kad je devojka u pitanju pa to ti je temeljno pranje zuba u trajanju od sat vremena.
Kao mali sa bratom sam napravio dogovor da je bijeli dio krema njegov, a crni moj (nisam mogao da biram bijeli jer sam mlađi)... i sad nakon 15 godina i dalje jedem samo crni.
Svako jutro se tata budi pre mene i mame, skuva kafu, pa tek onda nas budi.
Životni mi je san bio prekidač za svjetlo ostaviti da stoji na pola, mislila sam da je nemoguće, al evo maloprije se dogodilo. Sretna sam kao da mi je dvije godine.