Nisam nikad zadovoljan sobom, uvek mislim da sam mogao bolje...
Mislim da nikada neću prežaliti to što mi škola, obaveze i neka nada nisu davali priliku da odem svaki dan u bolnicu kod oca, nego najviše jednom nedeljno, a uvek na putu do škole prođem pored bolnice i ne mogu da izađem iz autobusa. A evo danas, 8 meseci nakon smrti bih dala sve na svetu da se vrati to vreme kada je bio u bolnici i da ga vidim makar i na onih pola sata koje sam provodila sa njim uglavnom u tišini i progovorenoj tek po nekoj reči, jer je bio previše iscrpljen. Nadala sam se samo boljem, nisam očekivala ovakav kraj nikako, ali su se neke stvari i krile od mene..
Niko od drugara ne zna taj nedostatak i ne ume za početak da ceni što imaju porodicu na okupu, jer je dobroj većini današnje omladine samo bitno da li će imati šta da obuče ili koji će telefon imati u džepu, porodicu ni ne gledaju.
Više vremena provedem nameštajući toplinu vode za kupanje, nego u samom kupanju.
Moj muž radi u Polarnom krugu i naravno glavna klopa im je meso od irvasa i sad je naš sin ljut na njega, jer misli da kad mu tata pojede sve irvase Deda Mraz neće imati kako da mu donese poklone...
Sexali smo se u njegovom autu. U naletu strasti, dok smo pokušavali da promijenimo pozu, ja sam zadnjicom zahvatila volan i, vjerovali vi ili ne, svirnula i privukla pažnju svih onih koji su se zadesili u blizini. Pola sata nismo mogli da nastavimo od smijeha. Od tada mi je himna “Uzbuna, čuju se sirenee”
Često kad ne mogu da zaspim, umesto ovčica, brojim zvanice koje bih, da se udajem, pozvala na svadbu.
Danas nam je 16 meseci. Kao poklon, za 10 meseci, odvela sam ga na paintball. Htela sam da mu poklonim nešto što niko do sada nije i evo sada nosim duks na kome je fleka od onih kuglica. Pogodio me je tačno u glavu.
Kada nemam dovoljno para za taksi do kuće, stalno gledam u taksimetar.
Fascinira me mesec. Divim mu se. Ne znam zašto. Često kada sam duboko u sebi nekako tužna ja izadjem napolje i gledam mesec i osećam se bolje, relaksirano.
U martu, ja i dečko planiramo da idemo na dugo putovanje auto-stopom i vozom. Šest meseci nećemo biti kod kuće, idemo samo sa dva ranca, sa puno volje i želje da obiđemo što više svet.