Nikola, znaj da ću zauvek biti tvoja mala :') i uvek ću se pitati šta bi bilo da si me sačekao još neku godinu... ovako, nadam se da ćeš biti srećan sa njom, i da se sutra ženiš jer se volite, a ne jer vam je vreme..
Oba roditelja su mi pušači i teško mi je zbog toga. Plašim se da ih ne izgubim prerano.
Kad sam bila mala mislila da te, kad zgaziš tramvajske šine, udari struja. Čudila sam se jako kako to da ih baš svako prekorači i uspe da izbegne takvu opasnost.
Kad upalim čet na fejsu uvek prvo gledam da li je ona tu, ako nije izađem, a ako jeste glupo mi je da joj se javim.
Još kad sam bila u vrtiću,išla sam sama u wc (da obavim veliku nuždu) i kad sam završila,došla sam do zbornice (ili kako se već zove) onako sa spuštenim pantalonicama i rekla vaspitačicama 'ćaćija' (kakila).
Stavljam daljinski između brade i ključne kosti dok ležim i gledam televizor.
Danas sam upisala magisterij. Učit ću više nego ikad jer mi je mama dala novce za faks. Ona je čistačica.
Položila sam vozački. Nikome nije jasno kako. Traži tata da ga vozim i ja pristanem. U povratku, na raskrsnici blizu kuće, kaže on meni: "Evo vidiš zašto treba da imaš momka. Da ga imaš, znala bi da sa mjenjačem treba nježno, a ne da ga čupas kao luda. Pa ima i on dušu." Ostala sam u šoku!
Kad mi je mozak prepun, setim se kako sam kao mali na selu ležao na travi i gledao figure koje prave oblaci.. Da mi perspektivu..