Iako najbolji ortak i ja kažemo da nikada neće biti nečeg više od prijateljstva između nas, ubeđena sam da će mi biti muž. :D
Kad sam bila mala mislila sam da nam doktori pregledaju grlo s onim štapićima od sladoleda.
Uvek kad podižem pare sa bankomata nadam se da je mašina pogrešila i dala mi koju novčanicu više.
Kad kuvam sebi viršle osećam se kao Džejmi Oliver, nekad čak i pričam kao da držim emisiju.
Za rođendan sam poželjela da mi dlake, od glave naniže, nestanu.
Obožavam da za*ebavam siromašne devojčice iz odeljenja i da ih stalno pitam koje im je marke odeća. Kad bi odgovorile, prasnula bih u smeh i sve tako iznova.
Danas me je mama terala da popijem neki bljutavi čaj, zbog kašlja. Nakon mog "Ne mogu ja to", odgovorila mi je "Kaži sebi da moraš, a kada moraš, onda i možeš." Bacila me je u razmišljanje i o drugim stvarima za koje sam rekla da ne mogu... Na kraju sam popila čaj, bez obzira koliko je bio odvratan.
Kada god čitam neku knjigu ili gledam neki film, razmišljam kako je autor ili scenarista dobio inspiraciju za imena likova.
Najveća trauma iz detinjstva mi je kad mi tata kaže: 'aj sad knjige u šake, pa posle da te preslišam.'