Uvek imam neki trip da ko je nemiran kao klinac bude dobar čovek kada odraste, a ko je miran kao mali bude problem kao odrastao.
Smuvala sam se sa dečkom tako što mi je prvo dao koka-kolu sa natpisom: "Ortakinja" i zagrlio me. Desetak dana kasnije mi je dao novu sa natpisom: "Simpatija" i poljubio me u obraz. I nakon 3 dana mi je dao koka-kolu sa natpisom: "Devojka", ja sam mu rekla: "Ali mi nismo zajedno." A on me je poljubio i rekao: "Sada jesmo" i nastavili smo da se ljubimo jos 2 minuta.
Moja drugarica ovog leta (kao ni ja) nije išla na more. Kako su sve njene drugarice negde letovale, sinoć me je pitala da li znam neki photoshop program ne bi li isekla sebe sa neke stare fotke i ubacila na neku random fotku sa egzotičnih krajeva i istu postavila na fejs kako bi svi videli da je bila na letovanju.
Kada hodam po ulici na kojoj imaju neke crte ili kockice, trudim se da ih sve preskočim, kao da sam u nekoj igrici.
Sećam se kad sam bio mali, pradeda me pita koju čokoladu da mi kupi, ja kažem 'onu gde krave pasu travu' (sećate se one zelene što je Banat proizvodio), a on ode da je kupi pa ga nema skoro ceo dan. Kasnije, kad sam malo odrastao, roditelji su mi rekli da je išao van grada, u okolna mesta, samo da bi je našao... I svaki put mi je doneo.
Bio sam na moru sa devojkom i još par ortaka i jedna devojka (~25god) je ozbiljno počela da se davi, ko zna šta je bilo, onesvestila se na kraju ali sam je izvukao nekako (nisam baš neki spasilac). Prvo sam masirao srce jedno 10 sec ne gledajući gde je moja devojka, a zatim joj dao veštačko disanje i povratila je vodu, a zatim i boju, bila je bleda kao krpa. Kada sam se okrenuo, video sam da je moja devojka otišla i čekala me je u sobi ljuta jer sam navodno stavio ruke, a zatim i svoja usta na tu devojku. Nisam rekao devojci koju sam spasio, a nisam se ni pomirio sa svojom devojkom. Mislio sam da će se to svideti mojoj devojci, a ne da će me osuditi. Bilo mi je prirodno sve što sam uradio, pogotovo jer je bilo veče i nije bilo drugih ljudi na plaži. Osećao sam se u isto vreme i kao heroj i kao teška stoka, odvratan osećaj.
Dok sam bila mala uvijek bih, kada pomislim na nešto što mi se desilo, a čega me je stid, crtala male iksiće po čelu da to zaboravim...
Kažu pametni uvijek imaju "rezervu" ako im s nekim ne uspije. A ja od zaljubljenosti u njega ne pomišljam ni na jednog drugog.
Nikad nisam imala drugaricu kojoj mogu bukvalno sve da kažem.