Ja sam saobraćajni policajac i kada tražim dokumenta nikada ne pogledam šta treba, uvek vidim samo sliku nasmejem se i kažem "U redu je, prijatno".
2 godine nisam ništa napravio.Ništa.Izležavao se,gledao TV, zivio sam kao ninja kornjača.Jedan dan se sve okrenulo.Počeo sam učiti ,sredio se i sve je krenulo nabolje. Za sve lijenčine...ima nade!! :)
Mnogo se puta moje "Nikad više", pretvorilo u "Samo još ovaj put".
Raskinuo sam sa devojkom zato sto je sama sebi lajkovala statuse.
Kad sam bila mala mama me odvela kod frizera i ja sam pobegla iz salona sa pola ošišane glave, jer je ona teta imala beli mantil kao doktori, a ja sam se plašila doktora.
Kad sam bio mali tata me je vodio na neki rođendan i greškom odveo na pogrešan u istoj toj ulici, a ja sam morao da sedim do kraja rođendana sa nepoznatim ljudima, jer tad nisam znao da se vratim kući.
Nikad neću prežaliti što nisam rođen mnogo prije da slušam Tomu Zdravkovića uživo.
Samo meni može da se dogodi da spremam ispit, učim i nerviram se, da mi od tog ispita zavisi budžet, a da pored svega zaboravim da ga prijavim! Smejem se da ne bi plakala...
Volim da piskim u kadu, brate sloboda, nema stresa oko nišanjenja.