Iznutra sam jako emotivan i povučen dečko, a sa spolja sarkastični mamlaz, jer su ljudi redovno zloupotrebljavali moju dobrotu.
Mnogo lazem devojke,da bi spavale sa mnom. Jer ako im pricam istinu,nece ni da me pogledaju.
Mrzim kad nekom nešto ispričam i onda on kaže "nije to ništa" i ispriča neku svoju glupost...
Kada idem na ispit izgledam kao zombi jer, razume se, nisam spavala celu noć, a kada izlazim sa upisanom ocenom sa istog ispita prati me 'vetar u kosi' osećaj... kao druga osoba.
Cesto prođem rukom kroz kosu, nenamerno. I desi se da neki dečko to shvati kao 'signal'. I sebe i njega dovedem u nezgodnu situaciju.
Studiram farmaciju i u apoteci, dok sam radila praksu dođe devojka i traži 'pilulu za dan posle sutra'.
Okoreli sam metalac, a uveče, kad niko me niko ne vidi i kad svi spavaju slušam ljubavne pesme Avril Lavigne.
Kad stavim parfem i izađem na ulicu, a neka dobra riba se približava, ja obavezno ubrzam i prođem što je moguće bliže njoj, da bih ostavio miris parfema za sobom.
"-Polako kreće iz prve, pa prebaci u drugu, treću, četvrtu, pa se brecne i opet prebaci u prvu, i tako celu noć". Tako moja majka objašnjava kako otac hrče.
Volim ostaviti neraspremljen krevet kad odem rano na fakultet, a onda se samo uvući pod jorgan kad uđem u kuću i nastaviti gdje sam stao.