Kad sam bila mala plakala sam što nisam bila na maminom i tatinom venčanju, jer sam mislila da me nisu pozvali.
Kada sam doveo devojku da se upozna sa mojima, prvo kevino pitanje je bilo ''Jel pušiš''?
Imam 32 godine i dvoje dece,a i dan danas obožavam da uzmem dezodorans umesto mikrofona i pred ogledalom glumim ludilo :) Vrlo često mi se i ćerka pridruži pa porodično održimo koncert i zahvaljujemo se publici na prepunoj Areni :D
Pričala sam danas sa tatom o bratu, rekao je da ga je napravio u ranim jutarnjim zimskim satima. Lice mi se ozarilo i pitala kada sam ja napravljena, rekao je da se ne seća te noći. Hvala tata.
Upoznajem ti ja roditelje moje devojke i pita me njen ćale "kako ste se upoznali?" a u mojoj glavi flešbek:
More, zakintos, svi pijani đuskaju, ona igra na stočiću a ja stojim na šanku vitlajući bakljom, primećujem da me gleda, bacam baklju na plažu prilazim i...
"Na moru", kaže moja pametnica i spasava me neprijatne situacije..
Gledam slike svojih drugarica iz srednje sve se manje više poudavale, imaju stabilne veze, a ja ni kučeta ni mačeta... e živote.
Moji roditelji su jako imućni ljudi. Rekli su mi da ne moram ništa da radim da će me oni izdržavati itd pošto sam jedinac. A ja već 3 meseca radim na pumpi točim gorivo a moji misle da tih 8 sati provodim po kafićima.
Drugarica mi je čestitala rođendan tako što je proslijedila poruku kojom sam ja njoj čestitala rođendan.
Nema ništa gore nego kad si bolestan, a sam. Nema niko ni čaj da ti skuva.
Mrzim praznične poruke (novogodišnje, božićne...) u stihu, npr: "Kuc kuc, ko je, ja sam tvoja sreća, donosim ti bla bla bla..." U vreme praznika dobijam ih na tone, i sve se vrte u krug, a ja samo odgovorim hvala takođe.