Kad sam bila mala, volela sam da uđem u orman i držim se za šipku tripujući da se vozim autobusom, čak sam i glumila reakciju kad me neko nagazi.
Redovno imitiram dečiji glas kad me zovu ovi da mi reklamiraju nešto, kao nisu mi tu roditelji i ne znam kad se vraćaju.
Bio sam sa devojkom u vezi mesec dana i raskinuo sam sa njom jer me mrzelo da idem na drugi deo grada da se vidimo a bio januar mesec hladno sneg mani ga nije jedina. :D
Bio sam u jednom restoranu i jeo jagnjetinu. Kada sam platio , konobar je trebalo da mi da kusur,ali je rekao : ,, Ne može i jare i pare".
Oosećam grižu savesti kad mami uzmem puno para u nekoliko dana, čak i kada ona kaže da je to okej.
Napisala sam status na facebooku ''Nekada sam spavala u njegovoj majici, a sad njom brišem prozore'', majka je napisala komentar: ne laži, i dalje spavaš u njoj, a prozore svakako nikad ne pereš. Promenila sam joj šifru.
Živim u zgradi na 4. spratu. Najveća životna želja mi je da odem dva sprata iznad, zamolim dobre ljude da me puste unutra, pa da skačem kao Tasmanijski đavo satima po glavi ovima iznad mene, što su svoja dva divlja sina naučili da igraju tenis, fudbal, košarku, bejzbol, ragbi, umetničko klizanje, mačevanje, boks i sinhrono plivanje u stanu, u ranim jutarnjim časovima, a ne kao sav normalan svet da to rade na igralištu ispred zgrade. Uvek sam mislila da nemam životnu želju, ali sada sam sasvim sigurna u nju.
Kada sam prvi put pročitao negde za pozu 69, a tad sam bio četvrti razred, tražio sam po guglu poze 47, 32, 118...
Kad sam bila mala, toliko sam voljela eurokrem da sam ga stalno jela, bez hljeba, samo kašikom. Jednom se ja tako zaletim, otvorim teglu, kad tamo ceduljica "Nema više, babo sve pojeo."
Sinoć sam imala napad kašlja u busu. Svi su se okretali i gledali me. A kako sam se pokušalavala suzdrzati, sve je bilo gore i gore.