Na aerodromu u Parizu sam uhapsena i naplacena mi je kazna jer sam nosila fejk Luj Viton torbu.
Mrzim kada potrošači u marketima koji su ispred mene plaćaju račune karticama, jer mislim da zadržavaju i često ih psujem u sebi.
Odrastala sam po hraniteljskim porodicama, sad imam 27 godina, uspela sam da stanem na noge, imam nekolicinu dobrih prijatelja i verenika bez koga ne mogu da zamislim život. Pre 5 meseci imala sam tešku saobraćajku dok sam vozila pod "gasom" i nedelju dana sam bila u komi. Zahvalna sam dečku i prijateljima što me nisu ostavili na cedilu i što su sve vreme bili uz mene i imali strpljenja. Čini mi se,a to mi je i većina rekla, da sam se promenila na bolje, zahvalna sam Bogu na svakom novom danu, neopisiv je osećaj dobiti drugu šansu.
Imam 32 god. nemam posao, nemam devojku, drugovi me polako otpisuju, porodica je to davno uradila, svi misle sam luzer a ja sam više sagoreo nervirajući se i kažem NO SIKIRIKI :)
Krenula sam autobusom iz Šapca kod rođake. Ulazim u bus i kažem kondukteru :"Jednu do Šapca" A on me pogledao i rekao:"Brm,brm,stigli smo".
Pre moje mame, tata je imao ozbiljnu vezu, planirali su čak i da se venčaju, iz nekog razloga nisu, ali su ostali u dobrim odnosima. Kada su se razišli, pričali su kako će da daju deci ime po njima (moj tata se zove Dragan, ako bi bilo žensko bila bi Dragana, a musko Dragan, a ona Ivana). Tata je dobio devojčicu, mama se nije slagala da se tako zove i na kraju nisu dali to ime mojoj sestri. Godinu dana kasnije tata je sreo Ivanu, saznao je da je ona dobila blizance i da se zovu Dragan i Dragana :) I već možete da predpostavite da su meni posle dali ime Ivana, po njoj :) Ne znam, mozda grešim, ali mislim da zbog toga mama više voli moju sestru, prema meni nikada nije bila kao prema njoj, uvek je drska prema meni. I nikada me nije nazvala po imenu, uvek po nadimku. :)
Jednom sam na intervjuu za posao, kao svoje mane i vrline, navela one iz horoskopa.
Devojka mi je uvela sankcije. Izgleda da će mali malo da odmori...