Jučer je jedno romsko dijete trčalo za mnom i tražilo "pet feningi", dok sam se okrenula da ga vidim, udario me po stražnjici i trčao do svog druga govoreći "jess dobra bila". Cijeli dan sam se smijala :)
Do pre godinu dana sam bio zavisnik od par kompjuterskih igara. Ko zna koliko puta sam dočekao zoru sedeći za kompjuterom. Ali, i pored toga, nisam zapostavio učenje i školu. Pre otprilike godinu dana, kompjuter se pokvario. Roditelji su odbili predlog za kupovinu novog. I tako, odlučio sam da sam nekako prikupim dovoljno novca za kupovinu novog. Pre mesec dana sam konačno sakupio iznos potreban za kupovinu računara kojeg sam želeo. Ali, shvatio sam da to nije ono što mi je potrebno. Ako kupim, opet cu početi sa igricama, i vratiće mi se zavisnost..a to je nešto što nikako ne želim, jer ako uspem da upišem fakultet koji sam planirao, trebaće mi mnogo vremena za učenje. Zato sam te pare dao roditeljima, da stave na račun u banci. Neka ih. Trebaće jednog dana za nešto.
'93 sam godiste i u nedelju mi kcerka puni 3 godine. Zivim sa covekom koji je '74 godiste. Nisam sigurna da li sam se zaljubila u njega ili u njegov novac, ali sam bila sa njim par puta i ostala trudna. Do tada sam zivjela na selu, a on me odveo u grad. Ipak, nije sve tako sjajno. Iako zivim u fenomenalnoj kuci i imam sve sto pozelim, nije to to. On radi u BG, bukvalno zivi tamo i putuje po svetu, a ja skoro nigdje ne idem. Sjedim u kuci i cuvam nasu kcerku, njegovog sina iz prvog braka koji je mladji od mene 5 godina i njegovu majku. On se provodi, u BG nema poznate devojke sa kojom nije bio, cak sam i slike videla... Sve me to uzasno pogadja. Znam da sam lepsa od svih tih zena. On je zamislio svoju savrsenu devojku i ja sam se trudila takva da postanem. Farbala sam se u plavo, nosila plava sociva, ugradila silikone, imam tacno 50 kg, istetovirala obrve, naduvala usne, sredila zube. Sve sam ucinila da postanem savrsena za njega. A on je izuzetno naocit covjek, GOSPODIN U ODELU! Pre dok je dolazio vikendom, mi izadjemo a on gleda sve ostale devojke (da ne kazem klinke). Ali nedavno se pojavila ona, savrsena za njega. Ustvari, ja sam tek nedavno saznala za nju, a ona se pojavila pre godinu dana. I on ludi za njom, zove je, kupuje joj poklone, nudi joj SVET, bukvalno. A ona nista. On je ne zanima. Upoznala sam je, vidjam je stalno. Ona je stvarno prelepa devojka, nazalost izgleda bas onako kako on zamislja savrsenu zenu. Ali opet, ona je u srednjoj skoli, ima 17 godina. Ja moju skolu nisam ni zavrsila jer sam otisla sa njim, a on me nikad\' nije ni ozenio. Zbog toga ne mogu da ga ostavim. Ostala bih bez icega. Ta devojka je rekla da ako je njemu bas stalno , ona se moze cuti sa njim, moze popiti kafu sa njim, ali on od nje ljubav nikad nece dobiti. Da ne zeli da razara porodicu. I mislim da bas to sto ga konstantno odbija, to njega jos vise privlaci.. Kada bih imala snage prisla bih joj da joj se zahvalim sto nije sa njim. Mislim da bi mi u drugim okolnostima mogla cak biti i prijatelj. Kamo lepe srece da nisam rodila dete. Da nisam poletela za novcem. Na selu, u trosnoj kucici sa roditeljima i sestrom bila sam srecnija, nego u svom ovom bogatstvu. I znam da ako ikada ona devojka odluci da bude sa njim, od mene nece ostati nista. Osecala sam dok se pored mene zaljubljivao u druge devojke, ali ovaj put je drugacije. On nju voli, opsednut je njom. I bez obzira sto ja to sve znam, ja njega volim. I zelim da budem sa njim. Pre par dana mi je bez povoda kupio BMW x6. I kad se provozam po gradu, svi pomisle kako sam savrseno srecna,a niko ne zna da iznutra ovako mlada venem.. :(
Brus i gaće su mi uvijek različite boje. Još i to da kombinujem...
Bio mi je savršen, onda me prevario i sad vidim svaku manu koju do tada nisam primećivala. I fizičku i karakternu.
Sa 17 godina sam saznala da ne mogu postati majka. Zbog toga nisam htela da imam dečka jer uvek kada bi mi se neko približio, osetila bih veliku krivicu i neodgovornost. Nisam želela ikoga da obavezujem. Vremenom sam pokušavala da se nekako normalizujem. Posvetila sam se nauci. Ali istovremeno se u meni stvarao jedan kranje patološki mehanizam isključivanja sebe iz normalnog društvenog života. Postala sam jako introvertna. Kada steknem prijatelja, nakon nekog vremena se samo isključim, distanciram. Sramota me je sebe. Sad imam 21.
Smatram da se prava ljubav može "potrošiti" na samo jednu osobu i da više nikada ne možeš voljeti nekoga cijelim srcem kao što si već nekog volio... Želim jednog dana biti supruga i majka i sve ću dati od sebe da usrećim čovjeka za kojeg se udam ali bojim se da neću biti voljena jer sam već ja nekoga voljela više od svega... I nijednom ne mogu biti onoliko dobra koliko bi bila njemu...
Živim sa rođenim bratom u Beogradu, studenti smo, i jako mi je žao što nemamo neki bratsko-sestrinski odnos, stalno se svađamo, prebacujemo jedan drugome, itd... Pošto se ja stalno šunjam kroz stan, uvek sam tiha, jer vodim računa da ga ne probudim, da mu ne smetam dok odmara, uči...danas dok sam se šunjala do WC-a, on je iz kreveta izgovorio reč "Šunjalice", tad mi je toliko lepo bilo kad mi je to rekao, bukvalno mi je ulepšao dan. Ja sam inače čovek kome izgovorene sitnice, lepe reči, previše znače.
Imam vozačku dozvolu već 7 godina, prešao sam sigurno 300 000 km u vožnji, ali kad mi ćale kaže da preparkiram auto u dvorištu, meni puno srce, trčim ka autu, ko da imam 12 godina i nekako mi milo!!
Milslim da ću da počnem da vodim evidenciju ciklusa svojih drugarica, da znam u kom periodu ne smem da im se zamerim.