Kada sam bila mala, svako veče prije spavanja sam slagala svoje i mamine kućne papuče jedne do drugih, u slučaju da ako nam dođe lopov u stan vidi da ima neko ko me štiti.
Dosta mi je više da budem dobra. To je jedna od "loših" osobina koju sam nasledila od oca. Svaki put kada se neko nađe u blio kakvoj nevolji, ja stojim na raspolaganju. Možda su zato ljudi i navikli da me vuku za nos i da me zovu samo onda kad im trebam. Verovatno zato i nemam pravog prijatelja koji će mene pitati kako sam i ostaviti sve samo da bi meni pomogao. Zato od danas kažem dosta!
Moja frizerka je diplomirani inžinjer. Radila je u dobroj firmi i imala super platu, ali sve to joj je dosadilo i samo je jednog dana otvorila frizerski salon. Sada je u moru frizerki baš ona najpriznatija frizerka u gradu. A veliki plus je što se samo s njom se u frizerskom salonu može pričati o kulturnim temama bez tračeva i ostalih malograđanskih tema.
Kada sam bila u zabavištu nacrtala sam kokošku sa četiri noge...čak su mi se i nasmejali neki, ali ja nisam skontala zbog čega...mislila sam da kokoška ima četiri noge.
Juče sam toliko nasmejao svoju devojku da je sela na put i smejala se. Mislim da je baš srećna sa mnom, obožavam je.
Pre neki dan sam skupila hrabrosti da jednom dečku priznam da mi se sviđa.... i ispalio me ko vatromet za novu godinu. -.-
Tek sad sam skontala da se gornja vilica ne pomjera dok govorimo, već samo donja.
Momak me je dva puta zaprosio. Par dana prije mog rođendana smo šetali mog psa (kojeg mi je on poklonio). Izbjegavao me sve vrijeme i samo uzme psa i negdje ode, a ja ostanem i čekam.Zapravo je pokušavao da obuzda mog nestašnog psa i da mu zakači cjeduljicu i kutijicu na ogrlicu. Pošto to nije uspio, vratio se i sjeo na klupu a ja sam stojala. Onda mi je rekao da uzmem sebi bombonu iz njegovog džepa, a ja nađem prsten i cjeduljicu koja je malo istrgana i prljava sa natpisom "Marry me?". Ne mogu opisati koliko sam bila sretna, odmah su suze krenule. Ne znam ni kako sam uspjela izgovoriti "da". Ali pošto je moj momak vječito nezadovoljan i želi da sve bude savršeno, za našu godišnjicu me je odveo u jedan fini restoran na večeru. Ja sam nešto brbljala o knjigama a on me u pola rečenice prekinuo i samo je kleknuo i pitao me hoću li se udati za njega. Tako da imam dva zaručnička prstena i predivnog budućeg muža koji u svakom trenutku nastoji da se osjećam savršeno. Volim ga više od života.
Ceo život me je deda učio da procenjujem ljude po pogledu...po očima. Do pre 2-3 godine nisam mogao da razumem to, ali posle nekoliko gadnih iskustava sam polako počeo da ulazim u štos. Naravno, nisam skener, ali mnogo toga se može zaključiti posle kraćeg razgovora sa nepoznatom osobom, posmatrajući oči samo. Od tad mnogo bolje cenim ljude...Deda, hvala ti!
Tačno nekad poželim da živim u Beogradu, samo da iskusim te bus-plus traume.