Najgori je osjećaj kad saznaš da nisi jedini koga zove tim nadimkom..
Kad sam bila mala bila je nekakva nagradna igra u kojoj se valjda trebalo poslati na neku postansku adresu koje smo pogledali Barbie crtice. Ja sam umjesto toga nazvala njih na telefon i nabrojala nekoj teti sve sto sam pogledala i trazila nagradu. Ona mi je objasnjavala kako to moram poslati postom, a ja sam bila uporna i viknula joj da mi posalje nagradu i da se ne raspravlja. Bilo mi je oko 4 godine.
Najgora kazna bila je kada sam u osnovnoj morala da sednem pored dečaka.
Kada vozim bicikl svojom ulicom, inače je brzina umjerena, ali kada dođem do "njene" kuće, postajem Armstrong i vozim najbrže što mogu i svaki put tripujem da me ona gleda s prozora i divi se tome. :D
Kad god se dopisujem s nekim dobrim momkom, pričam sama sa sobom u sobi od sreće.
2009 godine jedna baka je imala 98 godina i dobila je ličnu koja joj je važila do 2012.
A ona začuđeno pitala "Samo"?
Evo već je drugi dan kako keva ne priča samnom jer joj se ne sviđa kako sam se ošišao.
Drugri su me prozvali 'jukebox' jer na svakoj žurci, rođendanu znam sve pesme napamet koje se puštaju od prve do poslednje.