Kao mala sekla sam barbikama kosu,misleći da će joj opet narasti :D
Imam tako neke momente kad u sitne sate slušam tužne pesme i deprimiram se, plačem, patim..a ujutru zaboravim na sve i kao nova sam.
Mnogo se puta moje "Nikad više", pretvorilo u "Samo još ovaj put".
Dešava mi se da kada se ujutro probudim ona stvar mi se toliko digne da moram da radim gimnastičarske akrobacije da bih potrefio wc šolju.
Kada se osećam sam, i da su me svi napustili, odem negde pored autoputa i sedim na nadvožnjaku ili pored žice i gledam te ljude koji prolaze. I znam da se to samo u tom trenuntku dešava i da se nikada više neće desiti da se baš svi od njih nađu na tom istom mestu u isto vreme... To radim od svoje 10-te godine sada imam 20.
Imala sam 20 god. udala sam se za "lošeg tipa iz kraja". Tada su mi svi pametovali, davali savete, svi su bili protiv toga. Bila sam mamina i tatina princeza, a on "baraba", niko nije verovao kada sam pokušala da im objasnim kakav je on zaista prema meni. Sada, posle 10 god. imam najboljeg muza na svetu. Predivan je otac, suprug i jako sam ponosna na nas što smo uspeli.
Uvijek me zanimalo koliko metara bi nam bili dugački nokti da ih nikada nismo sjekli.
Kada treba da zaspim nikako ne mogu da nađem odgovarajući položaj, a ujutru mi je 'i sa nogama oko glave' udobno.
Otac mi drži piceriju i preključe sam ga zamolio da radnici naprave veeliku picu u obliku srca i donesu na kućnu adresu mojoj devojci, za mesec dana, kao znak pažnje. Učinio mi je jedva. Devojka me je juče ostavila sa rečima "nisam navikla i malo mi je čudno da se neko tako brižno ponaša posle samo mesec dana, nije prirodno". Sramota me je ocu da kažem kakav je ishod njihovog truda.