Smuvala sam se sa drugaricinim bivšim deckom, a bila je mnogo zaljubljena u njega. Zajedno smo već dve godine.
Nikad ne otvaram vrata kad neko zvoni, a i ako otvorim u drugoj ruci obavezno držim dezedorans, videla sam da ga u filmovima koriste umesto suzavca, ponekad... :)
U januaru mesecu, mrtav bolestan, izađem da smuvam jednu curu.
I tako zamajan, zaboravim da ponesem papirnate maramice. Sedimo mi na nekoj klupici, napolju hladno, smuvam je ja, i dok smo pričali meni krene da curi nos, a i dalje nemam maramice. Pred njom ništa nisam mogao da uradim, i onako lepo je zagrlim, a iza njenih leđa okrenutih rukava brišem nos. Užas.
Na kraju svađe i raskida, muški sam se spakovao i napustio zajednički stan. Po zatvaranju vrata plakao sam najstrašnije u životu.
Mrzim kad mi je spor net i čekam sat vremena da mi učita seriju i taman srećna sednem da gledam, dođe mačka, sedne na tastaturu, i ugasi sve.
Žensko sam, radim u SAJ (specijalnu antiterosticku jedinicu), a moj sadašnji dečko mi je prišao da se upoznamo sa rečenicom: "treba li ti momak da te štiti od ovih udvarača ovuda?"
Držim fotografiju simpatije na desktopu, i svaki put kad sjedam za komp kažem 'ćao ljubavi'...
Oboje smo od života dobili ono što smo hteli- on ženu koja ga voli, dvoje dece i kuću van grada, sve ono što je nekada želeo sa mnom, a ja uspešnu karijeru i mesto priznatog stručnjaka, jedino o čemu sam maštala i čemu sam težila. Jedina razlika je u tome što je njemu ostvareni san doneo mir i spokoj, a meni moj samo veliku prazninu u duši.
Kad god ne mogu da zapamtim neku rečenicu iz lekcije, pokušavam da reči iz nje pretvorim u seksualni smisao kako bih lakše zapamtila.
Životni mi je san bio prekidač za svjetlo ostaviti da stoji na pola, mislila sam da je nemoguće, al evo maloprije se dogodilo. Sretna sam kao da mi je dvije godine.