Žensko sam, i kad god tata ne može da gleda neku utakmicu, šaljem mu 10 poruka u 2min, da bude u toku.
Skoro su nam radili keramiku u kupatilu, došao sam iz grada u 4 ujutru i budući da nismo imali wc šolju raširio sam novine na patos isk*njao se, sve to lepo zavio i bacio kroz prozor.
Kada mi neko ne odgovori na poruku, ja obrišem to što sam poslala i osećam se kao da je nikad nisam ni poslala.
Danas sam na posao umesto mobilnog ponela fiksni telefon. Ako ništa drugo bar sam nasmejala kolege :)
Када мењам батерије на даљинском, увек то радим као да пуним двоцевку.
Tepam tijestu kad pravim pizzu. I ono, baš lijepo bude.
Već neko vreme, kad bacam smeće, priđem na jedno 5-6 metara od kontejnera, bacim kesu i ubodem pravo u kontejner. Još uvek nisam promašio.
Primetila sam da mi je dečko danas bio baš raspoložen i srećan i ja ga pitam šta se desilo pa je toliko srećan i on mi kaže ' bićeš ujna ' ja sam se oduševila zbog toga što mu je sestra trudna, a i zbog načina na koji mi je to rekao.
Svaki put nakon što vodim ljubav s svojim dečkom, odem na toalet i provjeravam da li je kondom puknuo, tako što ga napunim vodom i promatram par minuta da li negdje propušta. Dečko me promatra i kaže da izgledam kao luda znanstvenica. Dok to radim, uvijek u sebi mislim kako bih voljela da on bude otac mog djeteta. Volim ga svim srcem.
Osjećam se izabran...Kad je moja mama bila trudna sa mnom i sa mojim nerođenim bratom i kada je otišla na ultrazvuk bolničar joj je rekao da je jedno dijete (nerođeni brat) preminulo i da sam ja umotan u pupčanu vrpcu i kako necu preživjeti,moja mama je plakala,carskim rezom su me izvukli i rekli da sam Božijim čudom preživio i da sam više nego napredan da ne bi preživio taj neki proces, osjećam da mi tijelom haraju dvije duše, bratova i moja, uvijek pitam brata za savjet i dobijem odgovor.. Volio bi da je tu,da je tu moj brat blizanac..