Kad sam bio mali mislio sam da ljudi imaju ograničen broj reči koje mogu da izgovore tokom života i kad potroše sve reči onda su nemi.
Sa deckom sam, cisto da "imam decka" a ne zato sto mi se svidja ili sto sam zaljubljena.
Najviše mrzim kad odem u neki klub i neka cura krene da igra sa mnom, a ja ne znam da igram...
Nikada nisam procitao knjigu ali ovde sam kao u Biblioteci :)
Pre nekih 5 godina kada sam bila kod rođaka kod kojih postoji izvor- koji se smatra svetim (leči,oporavlja...). E ja sam tad sa tom vodom poprskala grudi (posto su mi bile veoma male) kako bih mi porasle... i porasle su. :)
Mnogo volim profesore koji se postave prema nama kao ljudi,da nas posavetuju,popričaju normalno sa nama o nekim svakodnevnim temama, naravno nakon što završe sa gradivom. Ovi koji su strogi i gledaju samo časove me nerviraju, umišljeni ljudi...
Rekli su mi da sam psiho u školi, jer stalno gledam u nekog. Sve vreme. Najbolja drugarica se naljutila zbog toga .A ja samo izučavam ljude i njihove pokrete. Ko bi rekao da Anja iz prve klupe lupka noktima po desnoj butini kad je nervozna? Ili da Mira kad joj nešto nije jasno ima nadmen pogled. Neko se zabavlja tako što priča na času dok ja izučavam...
Danas sam vozila 400km samo da popijem kafu s njim ,kojeg obožavam volim ,plačem za njim. Naravno kafa je bila pod izgovorom da sam poslovno u njegovom gradu nikad neće saznati i nikad mu neću priznati ...
Dečko mi tripuje da je Scooby Doo, i ispušta čudne zvukove..a ja se smijem kao luda na te gluposti.
Sinoć dok sam pomagala majki oko kupusa tata je ušao u kuhinju i počeo da pjeva: "zec voli kupus, kupus voli rosu a ja moju malu garavu i bosu" i poljubio je majku, to je bilo tako savršeno.