Kada jednom u tri meseca otkucam kartu, sve vreme se nadam da će ući kontrola, a ja im ponosno pokazati kako sam savestan građanin koji se ne švercuje u gradskom prevozu. U ostalim slučajevima, molim Boga da ne uđe kontrola.
S deckom sam 4 godine, i on se od pocetka veze udebljao 25 kg. Prije nekoliko mjeseci sam mu, dok jedemo, pocela krasti hranu iz tanjura pod izgovorom da sam gladna, samo da on manje jede. Sada i ja imam 4 kg viska :)
Boli to gledati oca kako sve više i više propada svakim danom. Džaba odlikovanja kada to više nije on. S**em u rat.
Na autobuskoj stanici jednom prilikom, taman pred Božićne i Novogodišnje praznike, izgubila sam zadnje pare koje sam imala da se vratim kući iz mjesta u kojem studiram. Nisam imala prebijene pare. Onako sva sj*bana, nisam znala šta da radim. Prišla mi je jedna gospođa i ponudila da mi kupi kartu. Nije karta bila bogzna kako skupa, ali ja se svako malo sjetim te gospođe i zahvala sam joj do groba.
Kad god dečko zataji i počne da se ne javlja nekoliko dana, ja obučem najužu haljinu i najviše štikle i krenem u klub, a njemu samo sliku pošaljem... Za pola sata se nacrta ispred :)
Slušam muziku i uporno pokušavam da uzmem karamele iz vitrine i ako je kabl od slušalica kratak i ne može stići do iste!!
Nakon što me je dečko sa kojim se muvam uhvatio za dupe provela sam 15 minuta u wc opipavajuci isto, da vidim da li valja na dodir.
Kažem ja jednoj ženi da sam upisala Građevinu, a ona će meni: "Građevinu kažeš? Ah, budući arhitekta.''
Jedem rezance sa šećerom i pretražujem forume sa savetima o zdravoj ishrani.
Moja sestra se udala prošle godine i sada živi u Švajcarskoj. Ja sam skoro došao u Francusku da studiram, a keva i ćale su prvi put u životu ostali sami. Ne znam kako uopšte njih dvoje žive sad, sami, kada su ceo život slušali galamu mog ili sestrinog društva, mislim da im život nikad teži nije bio.