Krenuo sam kolima po devojku da odemo na piće, a onda sam potpuno zaboravio na nju i prošao pored njene kuće. Osećao sam se kao totalni idiot.
Jedva čekam da počnem da radim, da mlađoj sestri dajem džeparac.
Kao mala sam mislila da kad mama kaže treba orden da mi daju, misli na lek.
Ja sam onaj lik što u Sutomoru viče krofnicee, ce, ce, ce, ooo...
Uvek kada imam tremu ili neki bitan događaj, preseče me stomak i zaglavim u wc-u. I na svoje venčanje zbog toga za malo nisam zakasnila...
Kao klinka, kad bih dobila kinder jaje, uvek sam se nadala da je unutra igračkica koja se sklapa, a ne ona iz jednog dela. I dan danas 'promućkam' jaje, da znam unapred!
Kao mali tata mi je kupio malo, divno pače. U životu nisam ni pomišljao da ono može da bude toliko verno... Kada odem da spavam ono stoji pored kreveta, odem do toaleta ono stoji pored vrata, sednem da jedem ono sedne ispod stolice... Jednog dana, pošto je živelo u gajbici, pronašao sam ga sa glavom zaglavjenom izmedju daskica... Nije više disao.... Zamislite tu tugu...
Izađem sa deckom na piće.. ništa posebno, ali pričamo, raspričamo se čak i o politici. Drugarica mi šalje poruku "Kakav je, kakav je??'' Ja odgovaram: Ništa, evo smara o politici trenutno. ...tu poruku umesto drugarici pošaljem njemu. Strašan osećaj, izvinila sam se i rekla da sam greškom njemu poslala poruku i dao mi telefon i ja obrisala. Nije video.
24.9. Danas bi joj bilo 26 godina. Prije 4 godine krenuli smo na njenu vikendicu gdje smo trebali sa prijateljima proslaviti njen rođendan. Vozili smo se uz neko brdo sa oštrim i nepreglednim krivinama, kada je iz suprotonog smjera naletio kamion koji je sjekao krivinu gazeći više od pola moje trake. Pokušao sam ga izbjeći ali vidjeviši da neću uspjeti odlučio sam da se skolonim bar toliko da udari samo moju stranu da bih nju sačuvao. Ja sam preživio sa višestrukim prelomima, ona nažalost nije. Danas u novom društvu niko ne zna šta se desilo i nikome nikad nisam ispričao. Slušam rock i metal. Nosim crni kožnjak, crne majce i imam kratku i urednu kosu. Svi mi govore da sam preozbiljan. Drugarica mi je rekla jedne prilike da sam hladan ko kamen, malo pričam, nikad se ne smijem. Kad kući dođem bezbroj puta premotam istu scenu u glavi. Kako bih volio da sam to bio ja umjesto nje, kako bih volio da sad mogu pustit onu mušku suzu, a i sa njom ovu dušu.
Pre dve godine deda je ležao u bolnici i ja otišao da mu odnesem supicu i još nešto što mu je baba spremila. i sad dok deda jede supicu, ja pričam sa njegovim lekarom kaže on dekica je dobro, za dva tri dana će da ga pusti kući. i sad ja ga pitam za kuče pošto imamo istu rasu tj dobermane, kako mu je ker pošto sam ga video kod veterinara pre nedelju dana i lekar kaže malo glasnije ma gotov je, jede on ali to je slabo, danas sutra ima da umre. i sve to čuje moj deda i kaže '' drži ovu poluhladnu supu idi kući donesi mi neko mesište, cigare i rakiju, kad već umirem noćas hoću da umrem kao čovek''. Pola sata ja i doktor njemu objašnjavamo da smo pričali o psima ali jok deda ne veruje. Evo Bogu hvala deda živ i zdrav ali i dalje veruje da ga samo Bog spasio da te noći ne umre.