Volim svog dečka, iako mnogi smatraju da sam sa njim samo zbog para.
Novinarka sam i volim svoj posao. Pre dvije godine sa tadašnjim dečkom sam ostala trudna i morala sam se udati i zbog toga mi je žao. Ja sa mislila abortirati jer mi je karijera tek krenula ali on je već rekao svojima. Rijetko sam kod kuće sa sinom jer sam uvijek na putu. Moj sin me ne zove mama već Maja. Ponekad bih ostala sa sinom kući ali mislim da svoj posao više volim.
Ja i dalje pricam sa svojom majkom ja i dalje nju najviše na svetu volim ja i dalje nju osećam, čujem je kako se smeje i kako me bodri iako moja majka već 9 meseci ore nebeske njive iako sam ljuta na nju zato što me je ostavila tako a nismo se ni pozdravile nismo se ni poljubile za laku noć kao svako vecč pre spavanja...
Jedno veče sam otišla sa dečkom uveče u park. Sedela sam njemu u krilu i ljubili se, dok neka baka nije prošla i dobacila "vodi ti to u stan, sinko!".
Tek sam počela da radim i opasno se ložim na svog šefa... Kad god se našali nešto sa nama, najglasnije se smejem u kancelariji, a onda molim boga da niko ne izvali...
Kada god šef dođe po novac, nešto ostavi i meni za čokoladu. A ustvari zna kako teško živim i ponekad to njegovo "za čokoladu" me spasilo gladovanja.
U prvom razrednu osnovne imali smo za zadatak da nacrtamo naš razred, ja sam nacrtala sve đake kako sede u klupama po dvoje, jedino sam sebe nacrtala bez para. Učiteljica je mislila da sa mnom nešto nije u redu pa me pitala zašto sam ja jedina sama, a ja sam joj odgovorila da je drugarica otišla da piški.
Danas sam doručkovala jaja zajedno sa mojom mamom, tatom i sestrom. Rekla sam da mi jaja nikad neće dosaditi, a na to je moja majka dodala: ''Kad se budeš udala nagledaćeš ih se pa će ti tad dosaditi''. Bilo je dvosmisleno i ja sam počela da se smejem jer sam, naravno prvo pomislila na onu bezobraznu stranu. Cerekala sam se dok nisam videla tatin pogled koji je govorio da ce me udariti ako u tom trenutku ne prekinem da se smejem. Posle me bilo sramota.
Ne znam za vas možda ja i nisam normalan, ali moj san je da nađem devojku koja voli moj klub koliko i ja, koja će da se nervira zbog njega bar upola kao i ja. Da odemo na stadion da ustane sa stolice i vrisne "DAJ LOPTU KRETENUUU", da se svi oko nas krste, a ja sam sebi da kažem to je moja devojka.