Zaljubio sam se i napisao jednoj devojci 15 pesama. Na razne načine sam joj davao da ih pročita. Preporučila mi je jedan književni konkurs. Poslao sam ih... ona i dalje ništa ne shvata.
Maštam o tome da imam posao na kom ne moram ništa posebno da radim, a da je dobro plaćen.
Mrzim kada se sakrijem da uplašim druga pa ga čekam pola sata da naiđe.
Upisala sam Pravni fakultet ne zato što to volim i što se pronalazim tu, nego zato što me je rođeni otac tužio na moj rođendan za smanjenje alimentacije, tužio je moju majku više puta i zagorčavao joj život. Želim da budem sigurna kasnije, da mogu sama da se branim za svoja prava a i da se odbranim ako to bude zatrebalo. Najsigurnije je kada se boriš sam za sebe, kada barataš materijom i činjenicama.
Vremenom sam zavolela fakultet i ne kajem se što sam ga upisala.
Skoro svaki dan posle skole moram da blejim po parku barem dva sada da bi moj brat mogao da "gleda film" sa devojkom.
Ja sam ona likuša koja je živela bez igde ikoga, bez prijatelja, bez dečka, sama skroz. Nikad me niko nije video našminkanu komplet, samo sa maskarom. Ravna kao daska, kosa nit' je ispeglana, nit kovrdžava, ma užas. I šta da radim, nemam s kim da izađem, izađem ja sama, svaku noć, kupim sebi pljesku ili palačinku i neki sok i sedim u parku k'o klošar neki, hranim nekog kera lutalicu što je počela svaki dan da me čeka u parku da je nahranim. U međuvremenu taj pas je ušao u teranje i počeli su da je jure psi po kraju, i ja šta ću, odvedem je kući, ispričam celu istinu mojima, to da mi je jedini prijatelj i da mi je žao što sam lagala. Pristali su da je udomimo. Jednom sam u šetnji srela lika kako zviždi u parku, okreće se ka meni, onako oduševljeno vikne ''USVOJILA SI JE?!'' i tako krenemo da ćaskamo, tako svaki dan u isto vreme. U vezi smo već 6 meseci, kujica je još uvek kod mene, a jedino oko čega se sa dečkom svađam je ko će da je šeta. Spasila sam tom psu život, a i ona meni.
Danas sam se prilično posvadjala sa mužem. Ali,dok sam se tuširala, na zavesi nad kadom vidim ogromnog stršljena. Krenem lagano iz kade, pa kad sam otvorila vrata najbrže što sam mogla (a sve u tišini, da decu ne probudim) uletim u spavaću sobu i onako potpuno gola i mokra upadnem u krevet pored njega. A, on me pogleda pa kaže :"Opaaaaa, gospođa došla da se izvini! Lepo, ženo, leeepoooo." Sva sreća, pa osmeh svako razume. Kao i srednji prst, u ovom slučaju. :D