Imao sam milione, pa bio dužan milione, sad ih opet imam. Sve to traje 10 godina, a stalo je u jednu rečenicu. Da sam imao sreće i dobio bebu u svim tim dešavanjima, verovatno bih se imao čime pohvaliti, ovako nemam, novac je totalno nebitan.
U mojoj glavi svaki dan u sedmici ima svoj izgled. Ponedeljak je namćor i ne govori mnogo. Utorak je pogubljeni dečkonja, mali vragolan. Sreda mi je stabilna i čvrsta osoba u odelu, a četvrtak je tihi izgubljenko koji je potpuno nebitan u društvu. Petak je svakako najlepši, sa najmanje bora na sebi. Subota je flegma i uvek je sa malim osmehom na licu. Nedelja je starac koji jedva hoda.
Osećam veliko zadovoljstvo kada gledam profile ljudima koji me nerviraju i pokazujem im srednji prst.
Danas odluči moj sestrić od 4 godine da mi kupi žvake,i dolazimo na trafiku,i on traži žvake, žena mu da i kaže 60 dinara (poskupele, juče bile 55) i on vadi 100 i kaže: Ma nek ide život.
Duša mala, baš me nasmejao.
Uvek ustajem poslednja ujutru samo da ne bih išla da kupim hleb.
Imam utisak da sam ja ona drugarica koju vodiš sa sobom da bi istakla kako si dobra riba.
Priznajem, plašim se vremena, plašim se da će život proleteti pored mene, da ću se jednog dana okrenuti i žaliti za mnogim stvarima što ih nisam uradila. Zato mi neretko kažu, da sam neumorna, jer ne želim da me spreči loše vreme ili lenjost ...
Moj dečko i ja svako jutro ustajemo u isto vreme, stavljamo kafu...palimo skype i tako pijemo zajedno :D Svi nam se smeju, ali nama je to mnogo lepo.
Najveće životno razočaranje sam doživio kad sam skinuo svoju curu. Obučena je izgledala kao avion, a kad se skinula kao trotinet.