Nikada mi neće biti jasno na kom jeziku razmišljaju osobe koje su rođene gluvo-nijeme.
Otvoreno sam svom dečku rekla "J*** me!", a on mi je rekao: "Ne mogu sad, moram da učim."
Kad god se posvađam s dečko, odem u kladionicu i okladim se protiv kluba za koji on navija!
Tata me u prvom razredu osnovne skole naučio da kuvam kafu, jer je njega mrzelo da sam sebi kuva. Pela sam se na stolicu da bih dohvatila šporet. I dan danas svima kuvam kafu a ja je uopšte ne pijem.
Jednom sam naveče obukla farmerice i majicu, spremila se za školu, da bih ujutro mogla što duže spavati...
Kada se posvađam sa muzom odjednom me nešto jaaaakooo zaboli, plačem, previjam se i on poklekne i bude sve po starom. Samo ne kužim kako ne shvati da blefiram.
Danas sam kupio tortu svojoj majci za rođendan na koji je i ona sama bila zaboravila, od silnih problema...
Sestra kasni na polaganje vozačkog ispita, užurbano izleće iz kuće, nervozna kao pas, ja da ispadnem dobra sestra, bacim vodu za njom.. i polijem je. Jbg.
Uvijek me zanimalo o čemu muškarci razmišljaju kad legnu navečer u krevet ..
Mrzim praznične poruke (novogodišnje, božićne...) u stihu, npr: "Kuc kuc, ko je, ja sam tvoja sreća, donosim ti bla bla bla..." U vreme praznika dobijam ih na tone, i sve se vrte u krug, a ja samo odgovorim hvala takođe.