Mrzim kada nekome pričam nešto, a on me ne sluša ili počne neku svoju priču i onda kaže, - Ajde nastavi. I nikad, ali nikad ne dovršim ono što sam započela. Iz principa.
Ne volim ljude koji okolišaju. Pitaj me odmah šta ti treba, ovako me samo nerviraš.
Imam prekrasnog dečka koji me pazi kao kap vode na dlanu. Prosto ga obožavam. No od njega krijem jednu tajnu. Prije njega sam imala dečka 10 godina, i nakon prekida sam na leđima istetovirala kineskim slovima njegovo ime. Uskoro ću da se udam za novog decka, ali mu ovo nikada neću reći.
Otkad sam pročitala onu ispovest da lik pušta na pesacki samo dobre ribe, uvek kad me neki macan propusti, ja utripujem da sam seksi.
кад сам био мањи, мама ми је наручила буђење за школу на фиксни, и ујутру кад сам чуо телефон, скочио сам из кревета да се јавим и кад сам чуо: ,,Ваш позив за буђење", дрекнуо сам: ,,МАРШ", иако сам знао да причам са машином. :)
Jedina iz društva sam se sećala svih dešavanja i zanimljivih događaja... Sada kad me neko pita: ,,Sećaš li se...?", iz inata kažem ,,ne" da pokvarim svu ,,čaroliju".
Svaki dan se lijepo istuširam, spremim za grada i odem sam bez ikakvog dogovora, često šetam bezveze ulicama, odem da jedem ili negdje sjednem i naručim nešto. Najgore mi je kad pitaju zašto si sam. Dok moji "drugovi" tj bolje reći poznanici i porodica misle da sam pravo društven, da imam djevojku, itd. :)
Sanjala sam da me Mile Kitić pretuko jer nisam htjela njegov autogram.
Osećam se jako glupo kad u autobusu osoba do mene ustane nekom, jer ja tad mislim kako sam ja trebala da budem ta koja će ustati..
Kad sam bio manji, zavezao bih kesu za konac i puštao je da leti. Zvao sam je leteći Mihael Šumaher. Ehh, moje radosti! :)