Sanjam o tome da se ceo život vozim u kolima sa nekom devojkom,na autoputu kroz nepoznate predele,dok je na horizontu Sunce koje zalazi,a na radiju tiha muzika...
Kada sam bio mali (oko 4 godine) uzeo sam telefon i lupao neke brojeve,onda kada bi mi se neko javio i pitao: "Ko je?" ,ja bih rekao : "Izvinite molim vas,pogrešili ste broj." i onda bih prekinuo vezu.
Zbog dečka se trudim promeniti sexualne navike. Jako sam pasivna u sexu i teško sama sebe motivišem na neke takve aktivnosti, ali sam shvatila da se moram truditi zadovoljiti ga, da bude lepo i njemu i meni.
Moj dragi mi non-stop priča da me voli. Iskreno ponekad bi mi više prijao neki kompliment!
Priznajem da imam predrasude o razvedenim muškarcima ili ženama, okrene mi se želudac kad mi neko kaže da je razveden, uvek pomislim loše o toj osobi.
Imam 21 godinu, i svako veče sa drugarima iz kraja plašim ljude, tako što se ja pravim mrtav, a drugari me nose i kao plaču.
Jučer sam sedeo u kafiću i mahnuo sam konobaru jer sam želeo da platim i da idem. On mi je samo uzvratio mahanjem i otišao u drugu ulicu- onda sam shvatio da to nije bio konobar!
Jedno jutro oko 6 sati, zove me neki 011 broj (ja sam iz KG), ja se javim kad ono neka žena počinje da se dere: "Dolazi kući piii materina, znaš li ti koliko je sati!!!" itd... Ja prvo sam pokušao da ženi objasnim da je pogrešila, ali ona uporna. E onda sam se ja iznervirao. Pa ti da me budiš u pola 6! I onda počnem da se predstavljam kao taj koga je već zvala (valjda sina)..."Neću da dođem, u inat, nikad! Ti si ovakva onakva!" Svašta sam joj rekao!
Svaki dan imam pola sata samo za sebe, pustim omiljenu muziku, napravim sebi omiljenu kafu, udobno se smestim u fotelju i odlutam malo iz ove sumorne svakodnevnice.
Kada sam bila mala, mislila sam da je duša neki organ unutar tela...