Danas me komšinica uhvatila da joj gledam u grudi i pred mužem rekla šta je mali, ti bi da bambusaš...
Oduvijek sam mrzila stvari koje dolaze iz Kine, a naročito kad mi neko nešto pokloni a na tome piše made in China. Da stvar bude još gora, otac mi se zaposlio u transportu nekih stavri za Kinu, radi već 8 god. Prije par godina dosla je žena (kineskinja) i donijela dijete i tvrdila je da je to od mog tate. Poslije dnk testa uspostavilo se da jeste. Mi smo primili to dijete, meni je već prirastao srcu, i iako je 'made in kina' volila bi da se brzo ne pokvari, da ostane sa nama do kraja života.
Imala sam običaj kao klinka kada kasnim kući da namestim na telefonu ono vreme u koje sam trebala da dođem, pa kad matorci krenu da me napadaju, ja im samo pokažem telefon i kažem: "Šta vam je? Došla sam na vreme!"
Uvek me uhvati panika nedelju dana pred ispit, a dan pred ispit me bukvalno boli uvo kako će biti, hocu li položiti ili ne.
Uvijek mi je bilo kul kad neko priča i ima neku svoju poštapalicu u govoru. Ja nikad nisam uspjela da izmislim neku svoju.
Raskinula sam sa dvomesečnim dečkom zbog lika iz knjige.
Kuvar sam već više godina u jednom od boljih restorana, znam razna jela da pravim ali nikada nisam uspeo jaje kako treba da skuvam. Ili pukne, ili je iznutra ne kuvano.