Kada mi neko lajkuje status, ko to inače ne radi, imam osećaj da u sebi misli: ''Eee, konačno da i ona nešto pametno napiše.''
Često mi se dešava da odem u wc, skinem gaće, sednem na wc šolju i onda skontam da sam došla da operem ruke ili nešto deseto..
Nervira me kada obujem štikle i mama komentariše: ''Jel ćeš moći ti u tome da hodaš?''
кад сам био мањи, мама ми је наручила буђење за школу на фиксни, и ујутру кад сам чуо телефон, скочио сам из кревета да се јавим и кад сам чуо: ,,Ваш позив за буђење", дрекнуо сам: ,,МАРШ", иако сам знао да причам са машином. :)
Kad šetam gradom sama, istripujem da sam poznata ličnost i da me svi gledaju.
Kad sam bila mala uvek kada me neko poljubi u obraz uzmem i obrišem se. I danas sa svojih 20 godina to radim.
Danas kad sam rekla koleginici sa kojom radim u pekari da odlazim jer sam dobila konačno posao u struci, plakala je kao malo dete.
Dečku, sada već bivšem, sam prosula piće u facu, pred punim splavom, kada sam saznala da je bivšoj rekao da joj nisam ni do kolena. Desilo se tako spontano, a ispala sam takva faca. Od tad kada prolazim gradom idem uzdignute glave jer sam umislila da me sada znaju svi i misle "koja carica!"
Danas sam doručkovala jaja zajedno sa mojom mamom, tatom i sestrom. Rekla sam da mi jaja nikad neće dosaditi, a na to je moja majka dodala: ''Kad se budeš udala nagledaćeš ih se pa će ti tad dosaditi''. Bilo je dvosmisleno i ja sam počela da se smejem jer sam, naravno prvo pomislila na onu bezobraznu stranu. Cerekala sam se dok nisam videla tatin pogled koji je govorio da ce me udariti ako u tom trenutku ne prekinem da se smejem. Posle me bilo sramota.
Ne dopisujem se sa ljudima koji pišu " w " umesto " v ".