Redovno vadim slušalice iz ušiju u autobusu i proveravam da li drugi ljudi mogu da čuju šta slušam :D
Kada sam imao 9 godina platio sam komšinici da me poljubi, moj otac je to nekako saznao, i sada mi je 19 godina i kad mu tražim pare kaže mi pazi šta radiš, i crkne od smeha.
Zaljubio sam se u djevojku koja kad se rukuje, ima stisak kao mehaničar.
Kad sam krenuo na fakultet baba mi je rekla: Dabogda imao sve petice.
Prije 6 dana sam rekao devojci da idem na hitan put i da se nećemo čuti redovno. Pitala me za razlog ali uspeo sam nekako da smaknem pogled i da je slažem. Neposredno posle razgovora sa par drugova sam otišao na njeno selo, gde provodi dosta vremena i pored reke ispred njene kuće u veliku topolu sam sa društvom ugravirao našu sliku i ispisao najlepše provedene trenutke s njom. Ispod slike sam napravio mala vratanca koja kad otvori ima malu policu da izvuče, i u toj polici će da stoji verenički prsten. Ovo sam napravio kao krunu naše veze koja traje već 4 godine. Sinoć sam se vratio, a sada ovo pišem jer ne mogu da je pogledam u oči što sam je slagao iako znam da sam to učinio za nešto veće, odradili smo profesionalnu stvar i nadam se da će da odlepi kad bude videla. Držite mi fige da sve prođe kako treba jer ujutro idemo na selo... :)
Često maštam o tome da napustim sve, odem negdje u Aziju i živim u nekom budističkom hramu na vrhu neke planine. Ono...meditacija, tai chi, ćelav....skroz filmski. Muka mi je više od ovih mašina, licemjera, novca, politike... Samo želim da nađem neki sklad, balans izmedju duše i tijela i da polako upijam mudrost do kraja života, daleko od ovog ludila gdje niko ne cijeni prave vrijednosti.
Mrzim kad odem kod nekoga u neki drugi grad i taj neko me izvede u grad ili na neku tvrdjavu, ne znam ni ja, i ja sva oduševljena, a on smoren kao foka.
Kada sam bila mala uvijek sam mislila da je mama rodila mene , a da je tata rodio mog brata.
Toliko dugo nemam djevojku da sam, prilikom ulaska u butik, "odmjerio" du*e lutki u izlogu...