Posle seksa, je pocela utakmica Srbija i neko jos, moj decko je ustao i onako go salutirao kada je pocela himna, i jos pored tog svega mene natjerao da gola salutiram sa njim.
Uvijek kad skužim da me neki momak pomalo muva,ili kad nisam sigurna jel me muva ili je samo ljubazan, volim u razgovoru spomenuti svog dečka, čisto da ovaj prestane na vrijeme, jer bi mi bilo neugodno da me pođe za ozbiljno muvat, pa da ga onda moram odbit...kao, sta si me zavlačila sve ovo vrijeme..
Kada su me kao malog roditelji budili da me vode u vrtić obavezno sam plakao.
Jedno veče bratu i meni je bilo dosadno, odlučili smo da se iskrademo iz kuće i "ukrademo" tatinog keca. Dok smo se vozili u susret nam je išao potpuno isti auto, na šta je moj brat prebledevši rekao: " ooo, evo ga tata!" Ja sam se nasmejala i rekla: " polako, mi smo u kecu."
Kad se ovako savršeno izdepiliram, bude mi mnogo žao što nemam dečka.
Postala sam ona osoba za koju sam se klela da nikad neću biti...
Kad sam bila mala propala sam kroz stakleni stočić na kojem mi je bilo zabranjeno da sedim, kad me je mama pitala kako se to desilo ja sam rekla da je Grdana (veštica iz uspavane lepotice) izašla iz tv-a i razbila ga. Na kraju sam i batine dobila :)
Baš me zanima seti li se mene dok je s njom. Nije 6 godina malo.
Sa 17 godina sam saznala da ne mogu postati majka. Zbog toga nisam htela da imam dečka jer uvek kada bi mi se neko približio, osetila bih veliku krivicu i neodgovornost. Nisam želela ikoga da obavezujem. Vremenom sam pokušavala da se nekako normalizujem. Posvetila sam se nauci. Ali istovremeno se u meni stvarao jedan kranje patološki mehanizam isključivanja sebe iz normalnog društvenog života. Postala sam jako introvertna. Kada steknem prijatelja, nakon nekog vremena se samo isključim, distanciram. Sramota me je sebe. Sad imam 21.
Kad god se posvađam sa djevojkom odma uđem na facebook da vidim jesam li još uvijek u vezi.