Kada je mama treća smena namerno ostanem do kasno budna samo da joj pustim bilo kakvu poruku, da vidi da nije jedina koja ne spava.Nadam se da joj tad bude bar malo lakše, jer znam da se dosta muči zbog nas...
Meni je dečko za rođendan spakovao u kutiju sve sitnice o kojima sam zvocala mesecima da mi trebaju, a nikako da kupim: šnalice, rajf, sat, minđušice, pertle, maskaru, sjaj, flourescentni lak za nokte, žuti kaiš, slušalice za telefon... Shvatila sam tada koliko obraća pažnju na sve što mu kazem!
Ponosna sam na svog tatu koji me ispraća u školu izvodeći koreografiju Gangamstyle-a na terasi.
Moja djevojka za koju svi kažu da je dobrica, u PMS-u je najgora vještica!
Prije sam slušala pjesme radi zabave, a sada kada mi se nešto loše dogodi pronalazim se u svakoj toj pjesmi, stihu, riječi...
Nikad se nisam vodila onim "mlađi moraju poštovati starije". Ja poštujem onoliko koliko i oni mene poštuju i kraj!
Idem u Medicinsku školu i imam nekada praksu na neuropsihijatriji.Posle prakse,ceo dan posmatram sve ljude kao da su psihički bolesnici,ne znam zašto...
To što se ophodim prema djevojkama onako kako bi volio da se neko ophodi prema mojim mlađim sestrama, nije mi donijelo nijednu djevojku...
Najjače je kad neko kaže na fudbalu: "Brate, nema zuvanja"!
Pa nema ništa gore nego kad tata spava, na televizoru je neki dosadni program, a on drži daljinski na stomaku, pa kad ga kreneš uzeti, iznenada se probudi i kaže; ja to gledam.