Nervira me što mi brat ne menja bele čarape po 7-8 dana i veoma pocrne, toliko da ne mogu da se operu ni na 95 stepeni.
Oduvijek sam imala želju da imam kancelariju i da se, kada mi neko dođe, okrenem u onoj velikoj stolici i kažem: Očekivala sam te.
Ubeđena sam da roditelji ne mogu isto voleti svu svoju decu. Uvek je jedno najmilije . Zato imam samo jedno dete.
Priznajem da volim biti u centru pažnje. Kada nisam posvadjam se, samo da opet budem.
Uvek kada ubacim nešto novca za Crveni krst ili neku pomoć istripujem da su mi svi grehovi oprošteni.
Lik 'totalno si moderna mačko, majke mi' mi je komšija. Znači kraljina.
Jedem za stolom samo kad se cela porodica okupi, što je retko, zato jedem ispred TV-a ili kompjutera, jednostavno nisam navikao da jedem u tišini.
Drugarica i ja smo bile na ekskurziji i neočekivano su dosli oni ženski dani. Otišle smo do prve prodavnice, obišle je celu i nigde uloške da nađemo.
Nismo znale kako da kažemo šta nam treba, pa smo krenule:
"It's just for women. Once a month. Red days.."
Pošto nas prodavacica nije razumela, drugarica je uzela stvar u svoje ruke, uhvatila se za međunožje govoreći: "We put it down."
E tek tada nas je razumela.
Često sa tatom vježbam zadatke iz matematike i skužila sam kako se pravi pametniji i puno bolje objašnjava kad mama uđe u sobu. I dalje je zavodi tim iako su u braku 27 godina.