Deset godina se bavim jednom umetnošću i konačno sam uspeo da radim u inostranstvu i putujem dosta. Počeo sam da štedim pare za stan. .Tada sam živeo sa devojkom privatno, i finansijski sam davao u stan dovoljno da živimo normalno, uvek sam je iznenađivao poklonima čak i previše, ali te ostale pare nisam hteo da diram i trošim. Skoro je raskinula sa mnom i rekla mi da sam stipsa zato što nisam hteo da ona ima pristup tom novcu... I dalje sam zbunjen, a navodno me volela...
Ljudi, upravo padoh sa wc šolje, nit' pijan, nit' pospan... užasan osećaj.
Radim u prodavnici u Novom Sadu. Dolaze neki Englezi i na srpskom kažu "ćuretina". Pošto je nismo imali ja im ponudim svinjetinu na srpskom, oni ne razumeju i kako bi im objasnila groknem. Blam me pojede. Eh što nisam učila.
Mislim da bi moja devojka između karijere i mene odabrala karijeru. To mi čak svi pričaju, ali ja smatram da, čak i da dođe do toga, to nije za osudu. Svako treba da odredi svoje prioritete i da se opredeli za ono što mu je najbitnije. A moj izbor je ona.
Mnogo me nerviraju ljudi koji me smaraju pitanjem ''Kad će beba? Šta čekate, dugo ste zajedno bla bla bla''. Ta pitanja i komentari me mnogo zabole, jer se lečim od steriliteta.
Ne volim ljude koji okolišaju. Pitaj me odmah šta ti treba, ovako me samo nerviraš.
Kada sam bila mala spavala sam na krevetu na koji se nisam mogla sama popeti. Jednom prilikom sam zaspala pokušavajući da se popnem na njega. Noge na podu, glava na krevetu.
Najžešće mi je kad dođu neki gosti i kažu mi ''jao kako si porasla'', a jok biću zauvek mala -.-''
Osjećam se divno.. cijeli dan dijelim petice jer sam sretna.. pa hoću da i učenici budu sretni ako sam i ja.
Svaki put kada kupim novu četkicu za zube, onu staru ostavim da s njom čistim cipele.