Uvek kada sam na kasi u nekoj gužvi okružena poznatim ljudima utripujem da neću imati dovoljno novca da platim to što sam kupila.
Uvijek kada vidim starije ljude kako žive sami, bez djece, radeći na zemlji po cijele dane, kada se vidi na njima da im je teško i finansijski i emotivno, bude mi žao. Voljela bih da im mogu pomoći na bilo kakav način, pa makar odvojiti 10 minuta da pomognem pri tom radu. Voljela bih da se svi mi mlađi malo više posvetimo starijim ljudima i unesemo radosti u ostatak njihovog života, sigurno bi im puno značilo. :)
Boli to gledati oca kako sve više i više propada svakim danom. Džaba odlikovanja kada to više nije on. S**em u rat.
MRZIM, ama baš MRZIM, kad komšija navečer ostavi upaljen radio na njivi da plaši krtice. Užaaaaaaas!
Spavao sam pijan na stepenicama ispred zgrade u kojoj mi je živela bivša i čekao da se vrati iz izlaska. Umesto nje, probudila me je sirena kola hitne pomoći jer je neko od stanara prijavio da mrtav čovek leži na stepenicama.
Moj brat od ujaka je ove godine krenuo u 1. razred. I, uče oni da pišu slovo a... Zadatak je da u jednom redu sveske napišu veliko "a", pa malo, i tako do kraja reda. A on umesto malog napiše veliko, samo manje, i učiteljica ga opomene par puta: ''Malo "a", Bogdane", jer je on samo smanjivao slovo, ne bi li pokušao sam da shvati, i posle nekog 3. puta kaže on učiteljici: "Izvinite, učiteljice, ali ja stvarno ne mogu manje!".
Kada sam u javnom prevozu i vidim nekog lepog lika uvek stanem pored njega i namerno uđem na facebook da, ako slučajno baci pogled, zapamti kako se zovem i nađe me i tako se upoznamo.
Uspješno prizivam kišu! Padne svaki put kada ispeglam kosu.
Moja mama je saznala da nosi mene 1. aprila 1991 god. Kada je to rekla tati, on se samo nasmejao, jer je mislio da je to prvoaprilska šala... Pola sata joj je trebalo da ga ubedi da će stvarno postati otac. I dan danas me zove Aprilili.