majka mi nije kući ceo vikend, devojka radi, ja sam sam... posledica toga: jedem zagoreo pirinač, sve košulje su mi se ubudjale u veš mašini jer nisam prostro veš dva dana (ne znam šta ću sutra da obučem za posao), ne znam da uključim peglu a mačak moj mučeni je dva i po sata mjaukao ispred vrata jer sam ga ja zaboravio kad sam išao po cigarete. Hit... Živele sve naše sestre, majke, devojke, žene, itd...
Dok sam sedela sa društvom u kafiću, drugarica je više puta glasno izgovorila moje ime, onako kroz priču! Posle nekog vremena, našem stolu je prišao klinac, nekih 18-19 godina i pitao me :"Jesi li ti Maja? E,Majo, jel imaš sat?"-"Nemam."-"Ali zato imaš sisu za medalju!" Tajac, par sekundi, a onda valjanje i delirijum! Žalim samo što zbog šoka nisam stigla da mu zveknem šamar da u momentu zaboravi sve replike domaćih filmova!
Posle tri godine veze ostala sam trudna,moj dečko je otišao u drugu državu i javio mi se tek kada je saznao da sam izgubila bebu.Nazvao me i rekao da me voli i da mi se nije javio, jer je bio bolestan. Ja sam ga ostavila i ne želim više da čujem za njega.
Prodavala sam babu, kad sam bila mala, za šleper mančmeloa nekom dedi. Nikad nisam dobila moj omiljeni slatkiš.
Budim se jutros, 8 sati, mamuran. Napunim kadu vodom, kupke stavim i legnem. Spavalo mi se i 'aj rek'o sat vremena da odspavam dok nisu moji ustali. Lupa mi sestra po vratima i tako se probudim. Uzimam fon da vidim koliko je sati kad 14h...
Jednom sam zaspao u dnevnoj sobi i tata me probudio da odem u svoju sobu i rekao je da ne zaboravim da uzmem svoj telefon sa stola. Ja sav zabunjen, uzeo nešto sa stola i viče mi tata ,,vrati tanjir!"
Mrzim kad pisem lozinku i pre nego stisnem enter slučajno stisnem 'ž' i moram sve ponovo.
Moja mama je upravo pokušala da dozove golubove sa: goci, gociiii
Izlazim iz kuće, vučem dve teške putne torbe, pozdravljam se sa mojima i krećem ka autobuskoj stanici. Autobus kreće tek za pola sata i odlučujem da prošetam. Izlazim na kapiju, bacam pogled iza sebe, moj rot me veselo gleda i laje kao da kaže srećan put. Po prvi put u životu odlazim na duže vreme od kuće, po prvi put cu živeti sam, ali ljudi kažu da je studentski život prava stvar, tu se osamostališ, jer nema više mame i tate da ti pomažu. Idem niz ulicu i gledam klince kako se tapkaju, malo ispod je kuća dežurnog namćora čika Radeta, u dvorištu ogromna trešnja, e koliko puta nas je jurio jer smo ih krali. Malo ispod teren za mali fudbal, predivne uspomene zaista. Gradski park, mesto prvog poljupca i moje prve tuče. Gradsko pozorište, davno zatvoreno, ali njegov ulaz je bio zborno mesto gradske omladine, a danas nekako prazno, nema nikog. Uhvatim sebe da razmišljam kao da se nikad više neću vratiti u ovaj grad, ali shvatam da se jedino neće vratiti moje detinjstvo. Odraslo se jbg...