Toliko me smara pozdravljanje i ćaskanje iz kurtoazije da se nekad pravim da ne vidim poznanika koji je na 2m od mene.
Šetam gradom (Pančevo) sa drugarima kad mi stigne sms od mame bez ijednog znaka interpukcije: "Dođi kući napolju smrdi mama".
Kada me neko zove na telefon, prvo plešem uz pjesmu koja zvoni i onda se tek javim.
Nikad mi neće biti jasno zašto ljudi tjeraju od sebe one koji bi život dali za njih, i trče za onima koji ih uporno povrjeđuju...
Za svakog profesora koji predaje određen predmet, uvek mislim da on jedino zna taj predmet i ništa više osim toga.
Prije nekog vremena udario mi grom u kucu. U tom momentu sam bio za kompjuterom koji je naravno stradao od udara groma. Prilikom tog udara, ja sam se samo bacio na pod, i uhvatio za glavu. Neposredno nakon toga ulazi u sobu starija sestra, plače za kompjuterom, za njom ulazi tata u sobu i galami jer ko zna šta je još sve stradalo prilikom udara groma, niko ne obraća pažnju na to što ja ležim na podu, možda živ, možda mrtav. I poslije par sekundi, pojavljuje se i mama u sobi. Stala je iznad mene i počela da jauče jer je mislila da sam poginuo. I od tad znam sigurno da me jedino mama voli.
Sutra je moj 48. rođendan. Meni moja majka nikad nije napravila tortu na taj dan, i uvek sam tužna zbog toga. pogotovo sam bila tužna na rođendanima mojih drugarica, jer one su sve imale tortu. Prvu tortu za rođendan sam dobila od majke mog kolege sa posla, pre tri godine, i bila sam baš srećna! Ali, danas sam dobila najdražu tortu, napravila je moja starija ćerka... Ova torta je nadoknadila sve one, koje nikad nisu bile napravljene za mene!
Mrzim kada obujem crne čarape i kad ih na kraju dana skinem, a ono mi sve trunje od njih po nogama i zato furam samo bele od njih jer ništa ne ostaje i deluju mi nekako finije.
Koliko nije normalno vreme u kome živimo, shvatila sam kada mi je drugarica rekla da ne želi da ima više od jednog deteta, kako ne bi upropastila liniju.