Ne mogu da idem u wc na duže kod dečka, ne kapiram kako nekome to može da bude opušteno. I kad budem imala muža svako će imati svoje kupatilo, da se nikad ne izgubi romantika i ta iluzija da je partner savršen.
Kod bivšeg sam najviše na svetu mrzela to što sam imala osećaj kad hodamo ulicom da ga je sram što ga vide sa mnom. Mada sam lepa devojka, obrazovana, ne znam u čemu je bio problem.
Navalilo mi je to kompleksa za pola života.
Moji roditelji imaju kamion, i često pomislim da me napravio naš vozač.. Kad čujem kako se dere kad priča i psuje, i kako je uvijek nervozan, tačno mislim da na njega ličim...
Vratila sam se sa mora, i kada sam na netu pročitala da je bolje da ne trljam peškirom kožu da bih sačuvala boju, od tada, pošto živim sama, trčim gola po kući i tako se sušim.
Često se pretvaram da sam stranac kad se izgubim u centru, jer me je sramota da pitam kako doći negde.
Prolazim ja pored zdjele sa kolačima i govorim sebi "Ništa nisi vidjela! " ...
Sinoč sam provela najbolju noć u životu, kad su mi se upoznali dečko i tata . Dva muškarca koja volim najviše na svijetu onako pričaju i zezaju se, nemogu vas opisat tu radost .
Stvarno ne razumem one momke, koji kad se sretnu, ljube se u obraz. Pokušavam, ali ne razumem ih. Čudno mi je to. Zašto ne mogu jednostavno da se rukuju?
Jednom sam se tuširala sa dečkom i sve je bilo lepo dok se on odjednom nije okrenuo ka slivniku, i ja ga pitala šta se dešava, na šta mi je on odgovorio: "Pišam, sačekaj!"
Kad sam bio mali, štapice od sladoleda sam zabadao u zemlju misleći da će izrasti drvo sa sladoledima.