Za 5 dana putujem u Rusiju, radiću 6 meseci građevinu da bih zaradio za karneval u Riu i svetsko prvenstvo u fudbalu.
Oba roditelja su mi pušači i teško mi je zbog toga. Plašim se da ih ne izgubim prerano.
Treba da se vidim sa jednom curom, a nemam pojma o čemu da pričamo, i kako da dodjem do poljubca.
Stalno se kreveljim bebama na ulici, a onda brzo okrenem glavu kad me pogleda osoba koja je vodi.
Kad sam u klubu, ne smijem ustati da igram jer mislim da svi gledaju u mene i da izgledam kao neka budala.
U prvom razredu osnovne škole je učiteljica na času počela da kašlje, a ja sam kao idiot skočila i počela je udarati po leđima.
Upravo sam ocu, nakon desete kombinacije za grad koja mi se nije svidjela, rekla da nemam šta obuć... prvo je pogledao na hrpu odjeće na krevetu i onda u mene (značajno) i rekao da će mi on dat svoju košulju.
Žensko sam, radim u SAJ (specijalnu antiterosticku jedinicu), a moj sadašnji dečko mi je prišao da se upoznamo sa rečenicom: "treba li ti momak da te štiti od ovih udvarača ovuda?"
Sramota me je kad pomislim koliko sam para bacio na prijavu ispita koje sam pao ili nisam ni izašao na polaganje.
Malopre je došao ćaletov prijatelj kod nas kući i poveo je svog prijatelja. Kada mi se predstavio pao sam, to je Nebojša Kostresević pevač moje omiljene grupe iz mladosti Twins. Odupevio sam se, ispunila mi se jedna želja iz mladosti.