Nikada neću oprostiti babi koja radi na šalteru na Štrandu sto se izderala na mene sto imam 50 din usitno. Kada sam rekla da moji nisu imali drugačije nije mi verovala, a tužna istina je da smo piljkali po kući celo prepodne da i to sakupimo. Rasplakala sam se čim sam ušla.
Kad sam bio mali uvijek sam se "umivao" sa 2 kažiprsta trljajući samo oči vodom... Otac bi mi uvijek govorio: "Ti obrazi nisu državni no tvoji sine"...
Kad odem kod doktora i sedim u čekaonici, posmatram zaposlene u Domu zdravlja i razmišljam da li se muvaju i spavaju s kolegama kao u Uvodu u anatomiju.
Kad sam bio mali mislio sam da se može skakati po oblacima kao po dušeku.
Radim u prosveti i uvek mi daju najteža odeljenja sa izjavom-sada ćeš ti njih dovesti u red. Osećam se kao vatrogasac a ne prosvetni radnik.
Sinoć je čitava zgrada imala priliku da čuje nove komšije. Zaključeno je da imaju živopisan ljubavni život, to potvrđuje baka Anđa sa prvog sprata, komšije preko puta zgrade koji su imali prenos uživo, a i ja koja živim balkon pored njihovog. Ispočetka sam mislila da pas laje napolju, a ono komšinica uzdiše...
Sinoć je mama pričala sa tetkom iz Pariza preko telefona i zaspala u pola razgovora. Poslije joj slagala da se veza sama prekinula a nama zaprijetila da ne smijemo nikom to reći a pogotovo ne tetki.
Kad sam bila mala natjerala sam babu da sjedi cio dan na jajima, da mi izlegne piliće.
Jednom dok sam bila na predavanju odjednom su počela crijeva da mi krče da je profesor rekao ima li ko šta od hrane da da ovoj djevojci jer ne mogu od nje da predajem. Umrla sam od blama, a momak ispred mene mi je dao krem bananicu.