Kada sam bio mali,mislio sam da jedan dobitnik dobija 100 x lopti,30 x bicikli,5 x putovanja.Uvek sam razmišljao kome ću sve da podelim ako dobijem.
Jednom sam istrčao iz kuće po najvećem pljusku. Obukao najstarije patike i šorc i trudio sam se da ne promašim nijednu baru. Bio sam sasvim sam na ulicama. Jedan od retkih trenutaka potpune slobode.
Nisam posetila oca u bolnici kada je ostao bez nogu, da ne bi video kako plačem..
Ja sam i dalje ubeđena da sladoled ne goji, baš zato što se brzo topi i onda ga jedem u nenormalnim količinama.
Neretko se desi da mi dečkov drug pošalje poruku: ''Molim te, za njegovo dobro, iseci nokte''.
Nikada nisam rekla roditeljima, i tako užoj familiji da ih volim. Ne znam, meni je to nekako glupo i mislim da se podrazumeva da ih volim, to ne može rečima da se iskaže.. a oni misle da sam samo bezosećajna.
Moji roditelji nisu bogati, ali unatoč toj činjenici dopustili su mi da studiram u drugoj državi. Oduvek mi govore, ako nismo već mi, ti ćeš imati dobro obrazovanje. Mnogo para odvajaju za mene, a ja se provodim, za učenje i predavanja nisam zainteresirana. Grize me savest svaki dan... Želim da se promenim čim počne sledeća godina studija!
Kad kupim sebi čips ili sok nikad ne ulazim u učionicu dok ne popijem i pojedem, jer kad bi ušla navalili bi na mene kao da sam Djeda Mraz.
Bila sam sa dečkom na bazenu. On me je nosio na ramenima, ja sam dobila napad smeha i slučajno sam se upiškila njemu po ramenima.
Otvoreno me je smarao lik koji ima devojku i za koga ceo grad zna da ima devojku. Još otvorenije sam ja njoj pokazala njegove poruke upućene meni. Nisi ti Kazanova, ti si obični lak muškarac koji loše laže prijatelju.