Kada sedim sa "finim" drugaricama u "finom" kafiću, namerno se proderem:"JA JEDEM SVINJEEEEE"
Mislim da sam uspela da promenim svog dečka. Imao je hiljadu i jednu (jedino mu je broj bio bitan), menjao ih kao čarape, sada je sa mnom već godinu dana, prva sam koja je upoznala njegove roditelje i ponosna sam na sebe! Ali, ipak, ponekad se plašim da se ne vrati starim navikama. Nadam se da ljudi mogu da se promene, ali stvarno.
Najviše mrzim kad padnem ili se nešto povrijedim, i sekundu posle toga svi mi kažu: "pazi".
Kad mi je dosadno gledam ljude kroz viljušku i zamišljam da su u zatvoru!
Tata me je probudio kao i svako jutro kad idem pre podne u školu. Ja se spremio i krenuo i dok sam išao ulicom nisam video nijednog đaka, što mi je bilo malo čudno i kad sam došao do škole gde nije bilo nikog, tata me je nazvao i rekao aprililili možeš se vratiti kući da spavaš... Bila je subota kako sam samo glup ispao...
Imam 18 godina i smatraju me za muškarčinu, a ja i dalje spavam sa plišanim medom kojeg mi je pokojni deda poklonio kad sam imao 2 godine...
Uvek pre spavanja zategnem lepo krevet i polako se uvučem da slučajno ne rasturim to, a onda ujutru kad se probudim ko bomba da je pala kako mi izgleda krevet.
Kao dete sam volela da gurnem lizalicu pod mlaz vode pa je opet vratim u usta.. Tad mi je imala najlepši ukus. I dan danas volim to da radim iako imam 20 godina.
Jednog ponedeljka ja i rođak smo prošli autom pored starice koja je sa kesama sedela pored puta. U prvi mah smo pomislili da čeka nekoga. Kada smo dva sata kasnije opet prošli tim putem, ona je i dalje bila tu. Bila je paklena vrućina. Stali smo i pitali treba li joj prevoz. Sva srećna, ušla je i mi smo je pitali zašto je uopšte izašla iz kuće po takvom vremenu, a onda nam je ona ispričala kako nema nikog, kako su je deca iz prvog braka njenog bivšeg muža izbacila iz kuce nakon njegove smrti, kako nema nikakva primanja i da ide jednom sedmično do pijace da joj ljudi daju nešto hrane koja im ne treba. Kad smo stigli do te kolibe koju naziva kućom, u suzama nam je rekla da joj je to najlepši dan u životu. Dok smo joj pomagali da unese stvari, videli smo da je hleb tvrd kao kamen. Kasnije tog dana smo se vratili sa svežim hlebom i toplim obrokom.
Kada sam bila mala , dok je vatra naložena, prskala sam vodu po šporetu kako bih se čulo pucketanje.