Sramota me da novu devojku dovedem kod mene u kuću jer mi kuća nema fasadu, a sve okolne kuće imaju..
Lepša sam sebi bez šminke. Verovatno zato što ne znam da se našminkam.
Služimo ratluk uz kafu u kafiću. Uvek kad neko vrati, ja pojedem :)))
Neki nepoznati lik mi je na ulici dobacio tj. pozvao:"Ružna!?" Zastala sam i složila facu takvu da sam na ivici da zaplačem, baš sam se smorila, da bi mi on rekao kako je to zapravo fora kojom glavni glumac muva devojku u nekom španskom ljubavnom filmu! Pih, 'bem ti romantiku.
Stojimo mi tako, nas nekoliko i "snimamo" devojku u separeu. Manekenka, slikala se za naslovnice i nastupala u par spotova domacih izvođača. Krene zezancija, da može da nam da autogram i ja prokomentarišem da može da mi se potpiše na k***c. Kad su svi prestali da se smeju mom izlivu humora, bivša je kratko prokomentarisala- ne bi ti stalo ni celo njeno ime. Inače manekenka se zove Ana.
Gde god idem uvek sa sobom nosim karte ..prvo njih spakujem...i uvek, ali uvek nađem društvo raspoloženo za remi! :D
Kad uletim licem u paukovu mrežu, tada skontam da znam sve nindža poteze.
Oboje smo od života dobili ono što smo hteli- on ženu koja ga voli, dvoje dece i kuću van grada, sve ono što je nekada želeo sa mnom, a ja uspešnu karijeru i mesto priznatog stručnjaka, jedino o čemu sam maštala i čemu sam težila. Jedina razlika je u tome što je njemu ostvareni san doneo mir i spokoj, a meni moj samo veliku prazninu u duši.
Kao visokoobrazovana osoba, odmah po završetku studija sam upisala master i zaposlila se kao prodavac. Iako sam bila najbolji radnik, dobila sam otkaz jer nisam bila poltron i zamerila sam se poslovođi...
Oduvek me je zanimalo o čemu nastavnici pričaju u zbornici, da li međusobno ogovaraju nas učenike, kuju neke zavere protiv određenih učenika, ili nas jednostavno samo hvale.