Kad god idem na sastanak sa dečkom koji mi se sviđa, popijem malo....
Kada gledam neke filmove ili emisije u kojima ljudi nalaze neke starine koje jako puno koštaju, uvijek imam osjećaj da ću i ja jednog dana naći neku takvu stvarčicu i zaraditi milione :D.
Kad nadjem dlaku u hranu, samo je izvadim i nastavim da jedem.
Na upisu u prvi razred na pitanje psihologa ko nam daje mleko sam odgovorila, teta Nada.
Živio sam na selu do svoje 10. god. Kada sam se doselio u grad mislio sam da ću upoznati bogate prijatelje sa velikim kućama, dosta igračaka, slatkiša. Al ustvari sam upozno veće fukare od sebe.
Jutros pijem kafu sama u kafiću, po tradiciji. I prilazi mi djevojčica od 3-4 godine koja je bila tu sa tatom i počela je da priča sa mnom. Kada sam joj objasnila da ne idem u vrtić jer sam prevelika, ona mi je rekla da skinem naočare da mi vidi oči. Ja sam skinula, a ona je rekla: ''Vrati ih ružnija si tako''. Ah, ta djeca, stvorenja bez dlake na jeziku.
Bile smo na moru sa školom i jedno veče sam uletela u svoju sobu vičući ''de ste bičarke?!'' a nisam znala da je profesorka sedela tu sa drugaricama...
Jednog dana smo moje drugarice i ja krenuli na plažu. Kad smo pošli da se spuštamo niz kamene stepenice, video sam da je ta plaža puna kamenja i stena i rekao: 'Aaau ljudi koji kameleon' *umesto kamenolom. U tom trenutku su moje drugarice vrisnule i počele da beže ko lude nazad. Jedva sam ih stigao i ubedio da nisam video guštera.
Svaki put kada ga vidim polugolog, on ima iste bokserice. Volim ja njega, ali higijena...
Kad se nađem u teškim situacijama i problemima, na papir detaljno opišem problem, svoje osjećaje, zabrinutost.. Onda ispod toga napišem "Odgovor diplomiranog psihologa", i pokušam pomoći sama sebi. Ponekad mislim da sam luda, i da mi treba pravi psihijatar i psiholog, ali mi ponekad vlastito mišljenje iz druge perspektive pomogne.