Mrzim da dok gledam film, neko udje u sobu i shvati kako je gledao taj film i odjednom odluči da mi ispriča kraj filma!
Kad uzimam nešto u samoposluzi nikad ne uzimam prvi proizvod koji je izložen, jer imam trip da su ga svi ispipkali i da ne valja, pa onda uzmem onaj iza njega.
Više bih volela da znam da mu se ne sviđam, da je to tako, nego da ovako nagađam i nadam se...
Moj ritual prije kupanja je da hodam 15ak minuta po stanu sa gaćama na glavi i uvijek se ismijem, jer se osjećam kao dvije godine da imam.
Kao mala sam skakala po knjigama, jer sam mislila da ću tako da 'upadnem' i pojavim se na onom mestu koje je na slici.
Moja djevojka je udaljena od mene nekih 300 km, sviđa mi se i volim je ali ja kao muškarac imam potrebe koje ona ne može zadovoljiti jer nije tu i u meni se stvara želja za drugim djevojkama, što je po meni sasvim normalno. Sad ne znam kako da joj kažem da mi treba djevojka s kojom ću povremeno izlaziti, a da se ona ne naljuti i da ne izgubi povjerenje u mene.
Imam dva telefona i opet me niko ne zove i ne šalje poruke.
Primetio sam u autobusu osobu koja izgleda isto kao i moja razredna, ista frizura, boja kose, sličan džemper, marama... Prišao sam i rekao zdravo razredna. Bio sam ubeđen da je ona, zapravo je bio muškarac. Okrenuo sam se i izašao na sledećoj stanici smejući se na sav glas.
Mrzim kad se dečko i ja posvađamo pa odemo leći. On se samo okrene na stranu i zaspe, a ja jadna oka ne mogu sklopiti cijelu noć, jer ne mogu ljuta na njega zaspati.. I onda se pitam kako on može?!
Uvek kada čujem oca ili majku da pričaju preko fiksnog telefona i shvatim da pričaju sa osobom koju ne poznaju i persiraju joj i kažu 'Da, da...' uvek se setim svih loših stvari koje sam uradio i zamišljam da upravo to objašnjava osoba sa kojom roditelj priča i smišljam priču da se izvučem... Trauma iz detinjstva!