Noću moram da se šunjam kao nindža do frižidera, da ne bih probudio moje.
Juče odem na otvoreni bazen, kad imam šta i da vidim. U odjeljku za presvlačenje neko obavio veliku nuždu.
Kad god neko hoće da me odveze do kuće, ja kažem 'Ma nemoj da trošiš benzin, baci me do stanice', a u sebi molim Boga da me odveze do kuće.
Vozio sam se sa devojkom na motoru. Obgrlila me je rukama, a ja sam se stiso najviše što sam mogao da bi ona opipala moje pločice (u pokušaju). Samo mi je u jednom trenutku rekla: " nemoj više stezati usraćeš se" počeli smo da se smejemo, a bilo me istovremeno I blam. Svejedno, obožavam je.
Posle svakog izlaska, uvek pošaljem poruku osobi sa kojom sam izašao, da sam stigao kući i da se zahvalim na lepo provedenom vremenu.
Stojimo mi tako, nas nekoliko i "snimamo" devojku u separeu. Manekenka, slikala se za naslovnice i nastupala u par spotova domacih izvođača. Krene zezancija, da može da nam da autogram i ja prokomentarišem da može da mi se potpiše na k***c. Kad su svi prestali da se smeju mom izlivu humora, bivša je kratko prokomentarisala- ne bi ti stalo ni celo njeno ime. Inače manekenka se zove Ana.
Oduvek sam želeo da podignem devojku na radni sto, rukom odgurnem sve stvari, iscepam joj majcu... Al žao mi kompa, šolje, a i znam da bih na kraju sve sa poda skupljao ja.
Zivim u studenjaku i pokusavam da budem veran devojci.
Trčim jutros za autobusom, vozac me vidi i sačeka i taman da zakoračim, vidim da je pogresan bus. Usla sam i vozila se u pogresnom smeru jednu stanicu, čisto u znak zahvalnosti vozaču koji me je sačekao!
Moja sestra se udala prošle godine i sada živi u Švajcarskoj. Ja sam skoro došao u Francusku da studiram, a keva i ćale su prvi put u životu ostali sami. Ne znam kako uopšte njih dvoje žive sad, sami, kada su ceo život slušali galamu mog ili sestrinog društva, mislim da im život nikad teži nije bio.