Svaki put kada posetim familiju plašim se brkatih baba koje gađaju pravo u usta kad se ljube....
Volim da kada pijem sok na cevčicu pravim balončiće od soka. :)
Djevojka i ja smo raskinuli. Dok sam bio sa njom "raskinuo" sam sa svim drugaricama i "drugaricama". Sad kome god da se javim ignoriše me. Tako mi i treba kad sam đubre. Usamljeno đubre.
Otišao sam sa djevojkom na pilates njoj za dušu, iako sam stalno ismijavao te "ženske vježbice." Evo sad već drugi dan imam upalu mišića, ali ne smijem njoj da kažem.
Maloprije mi mama pokazuje čestitku koju sam napravio u 2. osnovne sa sadržajem : ''Mama i tata srećan vam 8. mart''.
Ostavio sam devojku koju volim zbog devojke koja je zaposlena i ima bogate roditelje, jer sam jedva krpio kraj sa krajem. Sada imam šta poželim, i posao su mi našli, i kuću kupili, i vikendicu..Nikad nesretniji bio nisam.
O kako sam se bojala kad sam bila mala one rečenice "Reći ću te roditeljima".
Za svoj 16. rodjendan dobila sam najlepši džepni noz od caleta uz reci: "Evo sine, znam da si umetnička duša. Neka ti u životu služi samo za oštrenje olovaka, ali (daleko bilo, zlu ne trebalo) da išaraš nekog u slučaju samoodbrane kako te tata učio". Uvek ga nosim sa sobom, a najviše iz emotivnih razloga. Sad imam 20 i svaki put ga s vremena na vreme naoštri. Prosto ga obožavam!
Imam isti glas kao moj matori i obično kada se javim na telefon pitaju me šta mi radi žena.
Svaki put kada sam tužna ili kada mi neko nedostaje odem u parkić ispred moje zgrade i sednem na ljuljašku, pustim pesmu i ljuljam se i razmišljam. I uvek mi bude lakše.