Kad sam bila mala otišla sam sa roditeljima da se upišem u muzičku školu. Teta me pitala da li znam neku recitaciju, a ja sa onako puna sebe rekla naravno da znam i počela da pjevam žestoki narodnjak koji sam zapamtila jer se u kafiću do kuće stalno puštao.:O
Sjednem za računar, stavim slušalice, pustim pjesmu na YT, otvorim fejs, pjesma prođe a meni slušalice još sat vremena na ušima... :)
Išao sam na ispit ujutru i jedna lepa devojka je zaspala na mom ramenu. Sedeo sam do prozora i nisam hteo da je budim da bih sišao, tako da sam išao još 2 stanice posle moje zbog nje ! :)
Sestra i keva kupile onaj pilates. I ja tako čekam da one izađu iz kuće, pošto me je sramota, i kad ostanem sam uzmem i skakućem na toj velikoj lopti kao blesav!
Najviše se iznerviram kad drugarica uveliča neku situaciju, a zaboravi da sam i ja u tom trenutku bila tu...
Večeras treba da se vidim sa bivšim posle pola godine. Kupila sam novu haljinu, štikle, torbu, naručila feniranje i šminku. Meni je sve to manje bitno, ali on se mnogo loži da mu riba izgleda kao milion dolara. I sve to da bi došla na pet minuta i rekla mu da imam novog dečka i da od nas dvoje nikad više ništa biti neće. Volim ja njega još i nemam dečka, al neće se sa mnom niko za*ebavati.
Svaki dan se lijepo istuširam, spremim za grada i odem sam bez ikakvog dogovora, često šetam bezveze ulicama, odem da jedem ili negdje sjednem i naručim nešto. Najgore mi je kad pitaju zašto si sam. Dok moji "drugovi" tj bolje reći poznanici i porodica misle da sam pravo društven, da imam djevojku, itd. :)
Veoma sam sitna devojka i celog života ljudi oko mene me stalno štipkaju, golicaju, gnjave, dođem im kao neka atrakcija.
Pre deceniju i nešto ostavio sam svoju verenicu da bi nastavio studije u inostranstvu i upoznao bolji život. Sad sam se vratio u naš grad i shvatio sam da me je stigla sudbina baš kao iz Đoletovog stiha: ''Prošlo je 10 godina. Ja imam dve diplome, ona ima dvoje dece. Bogatija je za dva života''.