Mrzim kada gledam ovu omladinu sede po kafićima, čitaju novine i piju kafu po ceo dan. Pa šta će da rade kad budu došli u 60-te godine.
Ne volim da pozajmljujem hemijske olovke, jer često ih više nikada ne vidim.
Kad sam bila mala u obdaništu sam se popela na wc šolju i pokušavala da vidim preko zidića sta rade dečaci i wc šolja je pukla...Vaspitačica me više nije volela!A tata i dalje misli da sam proveravala da li ima vode u kazančetu :-/
Najveći strah mi je da će me ošišati neko ko sjedi iza mene u busu ili tramvaju.
Kad sam bila mala, gde god da odem, ja budem žedna. I najviše sam volela, kad dođem u goste pa kažem "može caša vode" ( a u sebi mislim daj sok), domaćica kaže: Hoćeš sok, a ja iz sveg glasa "daaaa".
Kada sam u nekoj konverzaciji sa autoritetima, tj. nadređenima (pošto sam student, tu pre svih mislim na profesore, kako u srednjoj, tako i na faksu) nasmejan, predusretljiv, empatičan i uz izbor pristojnih reči, ljudi oko mene imaju tendenciju da to tumače kao dodvoravanje iliti šlihtanje, iako to ne radim iz tih namera, već zato što prosto smatram da se lepo vaspitanje i kultura komuniciranja treba pokazivati uvek i svuda.
Najbolja drugarica me dosta blamira u poslednje vreme. Prelazim preko svega jer mi jako znači, ali nekad stvarno pretera.
Najlepših 10 min sa ženom mi je kad odemo kod stomatologa a ona na stolici, tad samo ja pričam i uživam gledajući nju kako ćuti.....osećam se predivno.
Spremam ispit, čitam nešto na laptopu, i umalo ne podvukoh rečenicu markerom.