Kad sam bio mlađi uvek kada prođem pored grupe starijih momaka sam pravio ozbilju facu kako me ne bi tukli, i tako pored svakog starijeg da bi pomislili da sam opasniji, i dan danas to radim ponekad.
Slomila sam nogu i sad se mnogo radujem novcu od osiguranja, jer ću napokon imati dovoljno da kupim dobar fotoaparat.
Nekad posle ponoći ne pustim vodu u toaletu, da ne bih probudila roditelje.
Zamišljam kako će mu stajati fensi odijelo na svadbi i kako će biti zgodan. Zaljubiću se iznova.
Kad sam bila mala, jednom sam piškila u liftu, jer nisam mogla da čekam da stignem do stana.
Momak me pitao da živimo zajedno i odbila sam jer živi s mamom. A on se našao uvrijeđen.
Znam jednu devojku koja je baš ružna i kad god mi opadne samopouzdanje odem joj na profil i gledam slike. Pomaže.
Kad izgovaram ime onog ko mi se sviđa, uvek se osećam čudno, kao da pocrvenim i bude me sramota. Izbegavam da mu spominjem ime jer imam osećaj da će drugi shvatiti.
Upravo nam sjede neki kućni prijatelji koji sa mojima igraju jamb svaku drugu noć. I večeras su po zlu doveli ćerku koja je namrtvo dosadna. Završe oni jednu partiju i žena zapela da idu kući, umorna ne može više, a ja sjedim pored njihove ćerke, stisla šake i govorim polako "IDITE, IDITE", a muž se buni, hoće da igra još jednu pa hoće, a ja tu opet stisla šake i govorim "NEMOJ TO DA MI RADIŠ, NEMOOOJ", ne kapirajući da me mala gleda sve vrijeme...
Rano jutros otišla sam da izvadim ličnu kartu, dobila sam broj na kome piše da dođem u 11:30h... došla sam tad, ušla unutra, a za šalterom je sedeo prelep dečko i traži mi broj, a ja sva onako važna upitam: "Broj mobilnog?" Počeo je da mi se smeje, a zatim mi je rekao: "Ne, nego onaj što si dobila jutros kada si došla." Htela sam u zemlju da propadnem.