Vojvoda sam na svadbi, koja je za 3 dana,a ne znam da igram nijedno kolo.
Moj tata se odjednom razbolio. Teško mi je da ga gledam takvog, i onda često djeluje kao da me nije briga za njega, a ja se ustvari bojim da ću se rasplakati pred njim pa će mu biti još teže.
Toliko sam ljubomorna da sad počinjem kopirati devojku svog bivšeg.
Mnogo gotivim ovu celu ideju ispovesti jer sam izvalio da nisam nenormalan već da svi imamo neke sitne čudne i smešne navike/tripove.
Sa 17 godina ostala sam trudna. Moj dečko imao je 19 godina. Neki bi mislili da je to kraj sveta, pomišljali kako da od ovog "problema" pobegnu. Mi? Mi smo uradili suprotno-venčali smo se. Verovali smo u našu ljubav. Verovali smo da će sve biti u redu. Mnogi su mislili da ne znamo šta radimo, da će to pući, da će me on ostaviti. Danas, 12 godina kasnije mi imamo predivnu porodicu, veliku decu i jači smo nego ikada. Uvek smo slušali svoje srce a ne druge ljude i to je ono što nas je sačuvalo. Mogu da kažem da sam srećna žena.
Zaprosio me je najbogatiji momak u našem gradu. Ne poznajem ga baš najbolje. Moji roditelji nikad srećniji. Naravno odbila sam. Nastala je svadja sa roditeljima, plakala sam. Htjeli su me dat' na silu. Ali tu je moj brat. Sve to je sprečio. Taj dan je bio prvi put da sam videla brata kako plače.
Imam drugaricu koja misli da se toranj u Pizi ustvari nalazi u pizdi..
Danas sam imala poljubac na kiši, sa asfaltom. Inače pala sam...
Drago mi je kad na kraju nekog skupa, oni u prvim redovima najviše čekaju da bi izašli.