Počeo sam da učim u biblioteci jer je to jedino mesto gde ne mogu da masturbiram.
Ćerka me pitala da ugradi silikone, ne znam šta da radim.
Kada posle zime, u toku koje non stop nosim jaknu i držim ruke u džepovima, dođe leto i izađem napolje u šorcu i majici ne znam šta ću sa rukama. :)
Čitav život sam podstanar. Sramota me je da dovodim prijatelje da ne bi videli gde i kako živim. Iz istog razloga izbegavam i bilo kakve veze sa devojkama.
Ovako moram da otvorim dušu. Ja sam teški invalid i moja majka mora da trpi sve i stalno je kod kuće sa mnom i nema neki život zbog mene i nekad poželim da se ubijem da ona može živeti punim plućima zaslužila je to. MAMA IZVINI !
Jedva se nekako dogegam do grada ,dođem do trafike da kupim dopunu za telefon i ladno mi radnica reče:"Momak, pauza" i zatvori prozor!
Mislim, razumijem da je težak prelazak sa komunizma na kapitalizam ali gospođo što baš JA.!
Kad sam rekao tati da nisam uspio da nađem to što mi je tražio na internet, rekao je "Ma ne rade oni posle devet"
Pitala sam instruktora kojom brzinom da vozim u rikverc.
Divim se momcima koji puste devojku da uđe prva u autobus.