Mama, volim te! Hvala ti što razumeš svaki naš neuspeh, što nam tad nikada nisi dodatno otežavala, već bila utočište u kom crpimo snagu da nastavimo dalje, što ti je sve manje bitno u odnosu na naše zdravlje, što si ostavila tatu kako mi ne bi slušali svadje, i bili srećni, a naučila da istog tog oca poštujemo, cenimo i volimo... Od nule si krenula, bez ičije pomoći, a stvorila nam sve! Srećni smo, hvala ti!
Imam problem, previše sam tiha i povučena osoba. I na taj način teram ljude od sebe, jer se u glavnom smore u mom prisustvu. :(
Kada sam bila mala, roditelji su mi rekli da ako progutam košticu voćke da mogu da se udavim i umrem...Nekoliko dana posle toga, progutala sam košticu od trešnje, otišla sam na terasu i čekala da umrem. Kada su oni videli mene na terasi, pitali su me šta radim, a ja sam im rekla kako stvari stoje...
Jedva čekam da počnem da radim, da mlađoj sestri dajem džeparac.
Najjače mi je kada čujem starog u kući kako priča preko telefona i kaže 'Nisam kući sada, na putu sam, čućemo se kada dođem' i spusti...
Kada sam bila mala spavala sam na krevetu na koji se nisam mogla sama popeti. Jednom prilikom sam zaspala pokušavajući da se popnem na njega. Noge na podu, glava na krevetu.
Kad sam bila mala, mislila sam da se svaki dan mora ići u prodavnicu. :)
Što volim kada mi neko kaže: "Ne možeš!", ili "Nećeš uspjeti!", tada dobijem još veću motivaciju.
Ne učim jer to volim, niti jer sam nešto ambiciozna i želim da budem neko i nešto. Učim, jer sam lijena i jer mi je mrsko raditi. Učim jer želim da imam što više obrazovanja, da što manje radim,a imam puno para.
Počela ja viđanje sa nekim likom i tako je to trajalo neko vreme i on odjednom prekine kontakt i nema ga tri meseca bar. Nakon toga opet se javlja, pitam razlog nejavljanja, rekao je da ga je ujeo krpelj. Toliko ''dobar'' izgovor da sam skoro pa poverovala.