Jednom sam istrčao iz kuće po najvećem pljusku. Obukao najstarije patike i šorc i trudio sam se da ne promašim nijednu baru. Bio sam sasvim sam na ulicama. Jedan od retkih trenutaka potpune slobode.
Curi dok spava volim na uvo da zapevam pesmu od Kemala Malovčića- bez mene si mrtva žena, jer ako je budna s'tom pesmu završio bih u urgentnom centru.
Kad imamo goste, svi ukućani su fini i piju sok iz čaša, a kad nemamo goste svi piju iz flaše.
Definitivno ne mogu da prestanem da kuckam po lubenici kad je kupujem, iako veze nemam da ocenim da l' je zrela ili ne.
Kad je mama htela da me da godinu dana ranije u prvi razred, pala sam test, jer kad su me pitali kako se vrabac kreće ja sam ubeđeno rekla napred-nazad, levo-desno... Nisam rekla da leti. :)
Kada sam imao 3 godine, tata mi je saopštio da sam dobio sestru. Ja sam mu rekao: "Tata, hajde sa mnom da kažem mami da sam dobio sestru" :)
Srela sam svog zubara u gradu i rekao mi je: "Srce, kada ćes da dođeš u ordinaciju da ti stavim... (duga pauza) lek?"
Kad god se bezveze potpisujem na papiru to izgleda savršeno, a čim negdje treba stvarno ostaviti potpis zbunim se i napišem neku bezveznu žvrljotinu.
Kao mala sam odrasla uz dedu, roditelji su mi radili, pa sam uglavnom bila kod njega na selu. Često me vodio na planinu, išli bismo pješke, u ruksak stavimo malo hljeba, sira i pekmeza, i kad dođemo gore na svjež vazduh, deda raspakuje ono što smo ponijeli, i mi u slast to pojedemo. Za mene na svijetu nije bilo slađeg ručka. U posljednje vrijeme zaokupljena fakultetom sam slabije išla kod njega na selo, kad jutros neko zvoni, ja u čudu, nisam nikoga očekivala. Otvaram vrata, kad moj dragi deda donio sira i pekmeza! Za čas me vrati u najljepše dane mog djetinjstva.