Volim da se sprdam sa drugarom iz klupe kada je neka ozbiljna tema na meniju.Imamo ritual da se vratimo u proslost i kazemo nesto tipa:''Eh,moje dijete,kada sam ja šesetdruge udario na Ruse...''Uvijek se odvalimo smijati kao budale.
Kada sam bio mali (oko 4 godine) uzeo sam telefon i lupao neke brojeve,onda kada bi mi se neko javio i pitao: "Ko je?" ,ja bih rekao : "Izvinite molim vas,pogrešili ste broj." i onda bih prekinuo vezu.
Jedna moja mala komšinica dobila zadatak iz engleskog da napiše sastav na temu "Moj kućni ljubimac". Predala djevočica sastav nastavnici, nastavnica odnijela kući, pregledala, došla sljedeći dan i hoće da joj zove roditelje na razgovor. Tamo-'vamo, šta je bilo, ona pisala sastav o svojoj mački, htjela da kaže kako joj je maca ponekad nestašna, koristila mukica Google Translate i napisala "MY PUSSY IS NAUGHTY SOMETIMES." Istina da se ne valja smijati tuđoj muci, al' ja sam se ovome smijala tri dana. :D
Mrzim to što kad god šetamo umesto da me uhvati za ruku on pored mene šeta kao maneken, ponekad uopšte ne obraćajući pažnju na mene..
Inače se ne gubim po diskotekama ali zato kad čujem neku dobru pesmu na radiju u 4 am, obavezno sa sve slušalicama igram ples plodnosti. U mraku. U pidžami.
U mom neredu ima reda. Kad sredim sobu, iznova napravim haos, iz prostog razloga što ne znam gde mi je šta.
Dok sam bila u osnovnoj i srednjoj školi, čitavo vrijeme sam mislila kako na faks idu stvarno pametni i moćni ljudi... Sad kad sam na faksu mi je smiješno koliko je to daleko od istine.
Nikad nisam osetila nikakav miris, ništa... Ne znam ni kako hrana miriše, parfemi, ne osećam kad nešto smrdi, gori, baš ništa.
Upravo sam na YouTube-u ukucao "pa ram pa ram pa ram pa ram pam pam" da bih našao onu muziku koja ide na početku vesti na 1 RTS-u...
Prvi i jedini autogram koji sam tražila i dobila bio je od Branka Kockice.