Čitajući ispovjesti shvatila sam da nisu svi muškarci isti.
Gledam kroz prozor kad se vozim u busu u nadi da neće da me pogleda neka matora i zamoli da ustanem..
Što volim kad lepoj devojci u prodavnici dovhatim nešto što ona ne može, jer je mala, uhh!
Od kako sam pročitao onaj status "Muškarac sa dobrim pafremom je već odradio pola posla" , čak i u prodavnicu idem namirisan.
Pretežno kad sam pijan, volim olakšati dušu i mjehur, po nečijoj kvaci ( čitaj kvaka) od vrata automobila, zgrade i etc. . . tu mora uhvatiti.
Malo mi fali da bivšem dečku koji igra "toplo, hladno" sa mnom, napišem poruku da se goni u p**** materinu.
Kada sam bila mala mama mi je pričala kako moja prababa nije imala mamu nego neku zlu maćehu i dve polu sestre koje su je mučile.Tada sam bila u tripu da je moja prababa pepeljuga i da je poznata, samo da to neće da mi kaže.
Prije neku noć upalila se centrifuga na veš mašinu, mor'o sam da skočim na nju, inače mašina ode.
Mrzim ova sedišta u gradskom što nisu tapacirana pa klizim sa njih..i još kada vozač vozi kao sumanut..onda me ima po celom busu!