Eh ovako ljudi. Imam 22 godine i milioner (sam u eurima) ali jednostavno nemam srece u ljubavi. Sad bih sve pare sto imam dao samo da sretnem onu pravu :'(
Nekad mi se desi da kad pred devojkama bacam neke fore da njima bude smešno nešto što je meni poprilično glupo i obrnuto.
Otkad sam pročitao ispovest o pauku Urošu, neprestano gledam u plafon da nađem jednog, da ga usvojim i nazovem Putin.
Brat i ja smo se kao deca često kladili u pare, uglavnom njegov dug je kod mene 2 miliona iako tad nismo ni znali koliko je to ustvari. I sad svaki put kad mi pozajmi pare, a ja treba da mu vratim, samo mu kažem, odbi' od onih 2miliona što mi duguješ :D
Najjače su mi ribe u klubu koje igraju kao da ih je udario elektro šok.
Kada god prolazim pored policije osjećam se kao da trebam da počnem da bježim.
Imam brata od tetke,kojeg volim vise od rodjenog. Zajedno smo prosli kroz neke jako teske situacije i Bogu hvala,kroz neke divne! Uvek smo bili bliski,uvek sam bila tu za njega i ako je bilo potrebno,krvnicki i bez grize savesti sam se borila za njegovu srecu. Tetka je jako los covek. I od sve dece je za njega najvise vezana. Preterano. Jednog dana mi je rekla da treba da prestanem da se druzim sa njim i da prekinem da mu glumim sestru ( misleci na njegovu rodjenu,koja je umrla kao mala). I da sve sto sam radila bilo je iz licne koristi. Uvek me je povredjivala takvim izjavama i uvek sam prelazila preko svega. Samo je prestao da mi se javlja. On je danas poznati pevac,a nas dvoje ne razgovaramo,evo danas,tacno godinu ipo dana. Toliko ga nisam ni videla. Fali mi jako.