Kao klinci smo revodno igrali mali fudbal u dvorištu. Kako bismo utvrdili pravila imali smo onu izreku: ''Pu poliži'', pri kojoj pljuneš na zemlju i ko to poliže on poništava pravila i igra se kako on odredi. Ja sam to polizao. Tuga, majke mi..
\"Obožavam\" kad sam jako umorna (toliko umorna da mi duša spava), ja legnem, zatvorim oči, a meni počinju poruke da stižu...
Počela sam iz prijatelja na fejsbuku da brišem čak i ljude koje poznajem, a čije objave mi izazivaju alergiju. Život je lep!
Studiram hemiju i često zamišljam govor koji bih imala ako dobijem Nobelovu nagradu.
U vrtiću sam uvijek bježala kroz prozor kada dođe vrijeme za spavanje, sad bježim iz srednje da bih otišla kući, spavati.
Mrzim kad sam kod frizera, i stave mi onaj 'plašt' oko mene pa me šišaju i sve mi pada na lice i svrbi, pa ne mogu lepo da se počešem.
Cvijet zalivam tako što prvo ja pijem iz čaše pa mu onda sipam ostatak vode. Tripujem da mu tako pokazujem ljubav!
Deda mi se danas hvalio da je pre babe imao čak pet devojaka.
Kad sam bila mala umesto ringišpil mami sam tražila ringipiš..
Čudno mi je kad pomislim da sada (verovatno) na svetu hoda osoba za koju ću se jednog dana venčati.