Važim za feministicu sa čvrstim uvjerenjima da žena treba da bude ravnopravna u drustvu , politici i svim drugim oblastima života ,međutim u 4 zida dok vodim ljubav sa dečkom obožavam kad sam pokorna robinja , kada se dečko prema meni odnosi kao prema nižem sloju, pali me to.
Najveća trauma iz detinjstva mi je bila kada se igram sa društvom iz kraja, padnem i posečem se, dođem kući i mama me još prebije jer sam se posekao. Kao da se nisam već sam kaznio.
Ne razumem i pitam se ko je odredio da devojke brinu da li muškarci od njih hoce ''samo jedno'', a da muškarci ''brinu'' da ih bude što vise. o.O
Uvek kad idem da se tuširam i kad se napravi pena od kupke ja je stavim na intimne delove i tripujem se da me slikaju za neki magazin.
Moja mama još uvijek vjeruje da su mi oči crvene od sočiva.
Prvi poljubac sa prvim deckom se završio tako što smo upali u Dunav.
Prvi dan kad sam napravio fejs i hteo da napišem nešto na svom zidu video sam da piše o čemu razmišljaš i ja sam ladno napisao "ni o čemu".
Rano jutros otišla sam da izvadim ličnu kartu, dobila sam broj na kome piše da dođem u 11:30h... došla sam tad, ušla unutra, a za šalterom je sedeo prelep dečko i traži mi broj, a ja sva onako važna upitam: "Broj mobilnog?" Počeo je da mi se smeje, a zatim mi je rekao: "Ne, nego onaj što si dobila jutros kada si došla." Htela sam u zemlju da propadnem.
Koliko god dobro kucam bez gledanja u tastaturu, kad kucam šifru ne mogu da ne gledam.