Brat i ja sjedimo u istoj sobi već 5 sati, i svako je na svom računaru.I u toku tih pet sati, rekao mi je samo: 'daj mi daljinski'.
Poslije plača se pogledam u ogledalo i kad vidim koliko sam ružna, samo nastavim plakati.
Dečko koji mi se sviđa me napokon pozvao da se vidimo. Saznala sam sasvim slučajno da me zvao samo da me iskoristi. Obukla sam se maksimalno provokativno i cijelu noć ga zavodila, a nisam mu dala ni da me dotakne. :)
Nikad nisam osetila nikakav miris, ništa... Ne znam ni kako hrana miriše, parfemi, ne osećam kad nešto smrdi, gori, baš ništa.
Imali smo savršenu vezu, idealan brak, dok se jedno veče nisam vratio kući besan i pripit. Sačekala me je na vratima, želela je nešto da mi kaže, a ja sam je po prvi put udario, opalio sam joj šamar. Nije rekla ni reč, okrenula se i zaključala u sobu. Spavao sam pored vrata. Ujutru me budi telefon, vrata otvorena, njenih stvari nema. Zvali su me da mi kažu da je rano jutros poginula u saobraćajnoj nesreći. I na najgori mogući način sam saznao šta je prethodne večeri htela da mi kaže. Bila je trudna.
Ne znam za vas možda ja i nisam normalan, ali moj san je da nađem devojku koja voli moj klub koliko i ja, koja će da se nervira zbog njega bar upola kao i ja. Da odemo na stadion da ustane sa stolice i vrisne "DAJ LOPTU KRETENUUU", da se svi oko nas krste, a ja sam sebi da kažem to je moja devojka.
Svaki put kad obučem neku kraću majicu mama mi kaže "Jel si ti normalna, prehladićeš bubrege i jajnike, nećeš posle moći decu da imaš".
Uvek sam obožavao košarku, ali sam bio onaj "ulični" košarkaš", nikad nisam trenirao. Neki kažu da bih danas igrao u našoj reprezentaciji da sam bio imalo ozbiljan. Redovno sam dobijao svoje drugove koji su trenirali, a neki od njih su danas zaista daleko dogurali. Sada mi je krivo što nikada nisam bio barem malo ozbiljniji.
Kad uđem u wc nekog lokala da operem ruke, obavezno pogledam u šolju, čisto da vidim je li neko zaboravio da pusti vodu, da ne misli neko ko uđe posle mene da sam idiot.