Najlepši osećaj je kada navlačiš gaće posle primljene injekcije!
Kada smo pisali prvi pismeni zadatak iz srpskog u osnovnoj školi, tema je bila "Moj tata". Jedna od rečenica tog sastava je bila: "Moj tata ima divne kestenjaste oči i osmeh kao banana." Kad god vidim učiteljicu koja je pregledala sastav, puknem od smeha. :D
Sedela ja na terasi, pila kafu. Nesto se zamajala i pustila goluba.. Sve bi bilo okej da nisam čula: "Takoo je komšinice, samo rokaj!" Htela sam u zemlju da propadnem...
Pojela sam jednu breskvu i onda mi palo na pamet "Nije život jedna breskva" pa sam pojela još jednu.
Nikad mi nije bilo jasno gdje piški radnica iz kioska/trafike.
Kad šetam ulicom i neko mi svirne ja se samo izderem I JA TEBI ako me je opsovao i ja njega opsujem, akome je pozdravio i ja njega pozdravljam.
Kad god hoću da pomirišem neki šampon, umažem se po nosu.
Uvijek me zanimalo koliko metara bi nam bili dugački nokti da ih nikada nismo sjekli.
Devojka je htela da me upozna sa roditeljima kako bi "procenili moju ličnost" (oba roditelja psihijatri), shvatio sam to kao šalu. Dijagnoza je bila da sam isuviše fin i dobar za nju. Više nije bila šala, da li su na finjaka hteli da me otkače ili su možda bili u pravu?
Do prije desetak godina, mislio sam da su oni djelovi klima koji vire sa zgrada ustvari nekakvi razglasi koji su ostali iz vremena komunizma.