Kada sam imala 4 godine uzela sam lak za nokte i počela da farbam mamin i tatin regal, misleći da će se obradovati i stvarno jesu.
Pre 3 godine kada sam imao temperaturu i kada me sve živo bolelo, a moji su bili na poslu, zamolio sam devojku, koja živi 10 min. od mene da dođe da mi pomogne malo, skuva čaj, izbleji čisto 2-3 sata kod mene dok moji dođu sa posla. Nije mogla, jer joj taj dan pukao nokat i morala je HITNO do grada da ga uradi.
Волим да у превозу кришом читам нечије новине,и увек се изнервирам кад окрене страну а ја нисам завршио читање чланка..
Šta kvrcne u glavi spikera na radiju, kad u sred neke pesme počne i on da peva?
Jutros oko tri sam krenula auto-stopom sa mačkom mrtva pijana za Nemačku, onako iz fazona da nikad niko ko me je ikad poznavao nikad ne sazna gde sam i da se konačno osamostalim i promenim život nabolje. Ponela sam samo jedan ranac sa albumima, diplomama i ostalim dokumentima, jednim farmerkama, verosom, majcama i dve bluze, 500.dinara, solidno znaje Nemačkog, ljubimca i dobru volju. Negde, pred Horgos, shvatila sam da to baš i nije najbolja ideja (kad sam se otreznila malo), zahvalila se ljudima koji su me povezli onako pijanu i ludu, izašla iz auta i samo promenila smer i nastavila da hvatam stop da se vratim kući. Budibogsnama. Od danas sam antialokolicar.
Pročitala sam jednu knjigu pre 3 meseca i zaboravila kako se zove!
Kada pišem puškice na telo, recimo na noge, osećam se kao Majkl Skofild.
Zadovoljna sam svojim životom i položajem, ali se često pitam šta bih zaista postigla da mi roditelji nisu to što jesu... Nekako osećam da je to sve njihova zasluga i da se uvek kroz život provlačim "preko veze".
Sledeći put preskačem ogradu od autobuske stanice ako me ne puste da ispratim majku!