Radim u kladionici i kad neko dođe i da mi neki tiket, a ja sam siguran da će da pukne, poništim ga i stavim pare sebi u dzep. Izadjem mesecno na 15ak hiljada..
Najradije bih otišao sad negde bez sata i mobilnog telefona i po ceo dan ležao na pesku i slušao ptice i bube.
Tako nocu kad ne mogu da zaspim, a moj ćale uveliko spava, uzmem šmiku, ful ga našminkam, slikam i pola sata umirem od smeha. :D
Gde god idem uvek sa sobom nosim karte ..prvo njih spakujem...i uvek, ali uvek nađem društvo raspoloženo za remi! :D
Ležimo muž i ja na krevetu. Svako sa svojim mobilnim, i čitamo ispovesti. I u jednom trenutku muž mi čita ispovest, i doda na kraju "vidi, ova ista ti"... a ja pre minut tu ispovest žestoko osudila :) posle toga sam se zapitala, da li nekada nismo ni svesni svojih mana, a tuđe tako lako osuđujemo, iako ih možda i mi sami posedujemo!
Ceo život živim u potkrovlju i iznad trpezarije stoje krovni prozori. Kada smo moja sestra i ja bile male, a moja sestra nije htela da jede, mama bi pokazala prstom gore i rekla: ''Vidi Deda Mraz''. Moja sestra bi podigla glavu i otvorila usta da vidu Deda Mraza, a mama bi joj samo stavila zalogaj u usta. Sa tim trikom ju je više puta prevarila, a ja sam se uvek smejala.
Kad neko kasni uvek u glavi nabrajam sve situacije u kojima me iznervirao.