Radio sam kao obezbeđenje na humanitarnom koncertu na kojem sam morao da se raspravljam sa ljudima da ako žele da uđu bilo bi više nego kulturno platiti kartu od 200 dindži...
Kad učim stalno šaram po knjizi, crtam nešto, potpisujem se po 100 puta...
Mrzim kada dodju neki gosti,pa još povedu svoju decu.Onda moram da ih odvedem u svoju sobu, da im postavljam glupa pitanja tipa:"Koliko imaš godina?",a onda kad mi se "istroše" sva pitanja onda ih vrtim u krug,dok mi oni preturaju po stvarima...Upravo mi je jedno dete u sobi -_-'
Kada idem na ispit izgledam kao zombi jer, razume se, nisam spavala celu noć, a kada izlazim sa upisanom ocenom sa istog ispita prati me 'vetar u kosi' osećaj... kao druga osoba.
Izašao sam sinoć da se vidim sa nekom devojkom, i taman kad sam hteo da je poljubim, ona kaže "idem do wc-a" i dok je ustajala pustila je goluba. Odmah sam pozvao konobara, platio i zapalio. Neće me u životu videti i čuti više.
Nikada ne kupujem mirišljave papirne maramice jer kad ih pomirišem bude mi žao da tu izduvam nos.
Uvek kada ubacim nešto novca za Crveni krst ili neku pomoć istripujem da su mi svi grehovi oprošteni.
Ne volim onu mrtvu tišinu kada se vratim kući sa ekskurzije, mora, zimovanja...
Danas sam, na svoj 35-i rođendan, dobila najljepši poklon-kćerkicu.