Slomila sam nogu i sad se mnogo radujem novcu od osiguranja, jer ću napokon imati dovoljno da kupim dobar fotoaparat.
Posle pročitane jedne ispovesti, odlučila sam da uključim veš mašinu prvi put u životu.
Sad sedim, gledam, i čekam da nešto eksplodira.
Najgore mi je kad me ljudi stalno hvale i govore blago onome ko te oženi, a ja i dalje sama.
Kad sam imao 2-3 godine deda me je naučio da kažem broj 8. I mene deda odvede u neku kafanu gdje je puno ljudi i pita me korijen iz 64 ja odma kažem osam , 4+4 ja osam ,32:4 itd... Svi su se čudili kako sam pametno dijete, a Deda je bio ponosan. Živio moj deda !
Bila sam na razmeni učenika, i zaista sam 'dobila' divnu porodicu. Tri dana sam bila sama u kući sa tom devojkom, njenom sestrom i mamom, a otac joj je bio na službenom putu. Ja nemam tatu od treće godine, i to mi je u neku ruku odgovaralo jer nemam osećaj za muškarca u kući... Sve u svemu, on se vratio kući, i došla je večera. Čovek je bio skroz okej lik, znao je srpski, mi smo svi jeli, dok je on stajao iznad starije ćerke i igrao se njenom kosom. Ja sam slušala porodične dogodovštine, ali bilo mi je jako čudno, jer nikada nisam videla takvu atmosferu, i u jednom trenutku sam ustala, izustila "Izvinite" i počela da plačem, otrčala sam na sprat. Poslala sam mami poruku u kojoj sam se zahvalila za sve što mi je pružila i što sam ovo što jesam, iako nisam nikada doživela tako lep osećaj, tu porodičnu radost kada su svi na okupu. Pozvala me je i počela da plače...
Uvek sam htela dečku da izvedem striptiz ili neki zavodljivi ples, ali se plašim da bi mi se smejao i da bih se izblamirala.
Nemam nikakvog poštovanja prema ljudima koji su otišli u inostranstvo da rade. Ne mislim da su izdajice, ali da su u neku ruku kukavice, to svakako. Najlakše je stopiti se sa prosekom i utopiti se u ovo sivilo, ali je odlazak u tuđinu, kako bi radio za stranca, čin očajnika ili samoživnika. Ako ti se ne sviđa kako funkcioniše društvo, probaj da promeniš nešto. Odlazak nije lak, ali je odustajanje od borbe za tvoje mesto u tvojoj zemlji zapravo predaja. Srce me boli kada vidim kako mi grad u kojem sam se rodio i odrastao propada. Još više me boli način razmišljanja mojih drugova i sugradjana, koji jedini izlaz vide u odlasku sa strane. Nemce, Švajcarce, Austrijance... ću uvek poštovati jer su sami stvorili društvo i sistem koji omogućava našim ljudima da tamo rade, borili su se za svoju zemlju, nisu bežali u tuđinu!
Kada god mućkam jogurt u čašici, tripujem da će onaj poklopac otpasti i da ću se ceo ispolivati...
Imala sam košmar noćas - sanjala sam da je Facebook uveo da svi mogu da vide ko vam je gledao profil i koliko puta, i da su me posle toga zvali bivši dečko i njegova devojka da mi kažu da prestanem da ih uhodim. A meni je profil najviše posećivala sestra.