Kao mala sam mislila da mogu da umrem ukoliko progutam mačiju dlaku. U to sam ubedila i mlađu sestru. Jednom smo "isprobale" smrt i progutale dlaku sa igračke. Odmah posle oga smo se zagrlile i počele da plačemo ko nenormalne, misleći da ćemo da umremo. Čini mi se da je igračka bila zeka. :)
U mojoj porodici je običaj da kada neko ima rođendan, mi ustanemo taj dan pre njega i onda ga probudimo pesmom ujutru. I ja sam se ko klinka uvek budila ranije, jer nisam mogla da dočekam da vidim poklone i onda kad oni uđu u sobu, ja sam se pravila da spavam, i kao budim se zbunjena..:D
Juče dok sam se kupao nestalo tople vode i ja se derem 'Hladno li je ', dok moj otac iz dnevne sobe shvata da se derem 'Zagrli me ' i nastavlja 'Kreni putem kuda idu kukaviceeee'. Neprocjenjiv trenutak.
Ćaletov drug iz Hamurga mi pri polasku kući nudi 10e, ja ono kao u fazonu "ma ne treba" i lik vrati pare u novčanik.
Imam problem jer brzo pričam i nekada se dešava da izgovorim nešto izvrnuto, kao npr. jednom u pekari zbog čega sam ostala crvena narednih sat vremena: "Daćete mi molim Vas rol pišu i vicu"....umesto rol viršle i pice...
Sa 'Ćao ćao' pozdravljam one ljude koje ne želim da pozdravim uopšte.
Понекад лајкујем статусе на Фејсу само да би се ти људи осећали боље. Некако, колико год да је то безначајна ствар људи воле да виде да их неко прати и посматра шта раде у животу.
Entschuldigung sie bitte, dаs ich zu spät kommen! -rečenica koju sam svaki dan izgovarala na vratima učionice, zato što sam uvek kasnila na čas. Kamo lepe sreće da je bilo više tih rečenica koje se 'po kazni' izgovaraju, sad bih odlično pričala nemački i ne bih imala problema sa istim na faxu.
To je bilo leto. Reka, mala varoš, sunce koje prži. Svi mi klinci, skoro sva braća i sestre od tetaka, stričeva, ujaka ... na okupu. Po ceo dan igramo igre uz mirise logorske vatre, roštilja, pečenog mladog kukuruza i zvuke nove pesme Riblje Čorbe "Komšije će da me biju". Ja sam među tom dečurlijom hteo da budem neki faktor, pa sam sav važan pobegao od kuće.
Sakrio sam se na obližnji tavan malog ambara, tu blizu, da ih sve čujem i vidim kako pate bez mene. Nakon dana provedenog u polumraku družeći sa paučinom, smrdljivim crnim lukom koji se tu sušio, žedan i gladan siđoh u dvorište. Lepo sam se napio vode, najeo. Ključna rečenica: niko nije ni primetio da me nije bilo. Tog dana sam naučio da nisam nikakvo posebno m*do i da zapravo delim ovu planetu sa milijardama sličnih sebi.
Otvorim zamrzivač i vidim kutiju sladoleda. Sav srećan uzmem, otvorim, kada ono unutra smrznute sarme.