Živim za dan da diplomiram, pa diplomu nabijem na nos svojoj "majci" koja nikad nije bila uz mene, koja nikad nije imala vremena da razgovara sa mnom, koja se nikada nije brinula sta se sa mnom desava i koja pod roditeljstvom smatra samo finansijsko obezbjeđenje djeteta, koja je uvijek bila tu da me omalozava i ismije i zbog koje sam se uvijek osjecala najvecim šljamom u historiji covjecanstva. Živim za taj dan!
Kada legnem da spavam uvek se trudim da mi uho lepo nalegne na jastuk da ne bih ostao klempav.
Ležim pored svog deteta... pune su mi oči suza ... jer me izgleda samo to dete iskreno voli. Muško sam ... osećam se kao neka mašina koja je stvorena samo da radi ... kad više ne bude mogla da radi ... ide na otpad ...
I mi muškarci poželimo da nam pokažu da značimo nekome barem malo.
Dečko je pozvao mene i moju prijateljicu prvi put u njegov stan. Prvo smo otišle da kupimo sok i čokoladne bombone, a onda da pijac da kupimo čiste čarape.
Kad vidim krevetac za bebe, poželim da spavam u njemu, iako imam 37 godina...
Imam 18 godina i pre godinu dana sam saznala da imam rak mozga...za to zna samo par mojih najbližih prijatelja i pošto se ne lečim na klasičan način hemoterapijom, na meni se ne vidi toliko šta se dešava...i svaki put kada me neko od tih prijatelja pita kako sam,uvek kažem da se osećam odlično,a ustvari uglavnom popijem šaku lekova pre nego što se vidim sa njima da bih se osećala dobro...i bar 100 puta dnevno pomislim kako svakog časa može da nastupi pogoršanje zbog kojeg ne bih mogla da se ponašam kao da se ništa ne dešava...ako padnem u krevet mislim da se neću izboriti sa rakom i zato mi je najbitnije da nastavim sa normalnim životom, ma koliko to teško bilo.
Nerviraju me ljudi koji moraju da popiju lek čim ih nešto zaboli.
Jednom sam otišla do doktorice, zbog nekakvog čudnog osipa oko usana i po bradi, zajedno sa mamom. Ona me je pregledala, rekla da sam možda alergična na mačku koju posedujem i propisala mi nekakvu mast, a onda se okrenula put majke i upitala je "A da vaša ćerka možda nema momka?" U tom trenutku sam pogledala majku, a ona je imala onaj pogled 'Jooj kako ću da te izlemam kad dođemo kući'. Nakon mog negativnog odgovora tenzija se znatno smirila.
Jako glasno se smijem, toliko jako da sam jednom prilikom probudio prvu komšinicu smijehom...