Mrzim kad idem na svadbu sa roditeljima, jer onda ne mogu da se muvam ni sa kim :)
Šta sam se načitao svega ovde, može mi dobro koristiti u životu da se popravim, i da učim na tuđim greškama. Kao i na svojim, jer sam grešio puno.
Danas me mali odvede u prodavnicu ( inače ima 2 god.)...ulazim ja i pozdravljam se sa nekim tipom, kad se okrećem, kad mali uzeo korpu stavio njegov sok i smoki i stao na kasu.
Prijateljica i ja smo maloprije bile na trčanju, nismo nosile novac a bile smo žedne pa smo svratile na benzinsku i rekle momku koji tu radi: "Daj nam flašu vode pokazat ćemo ti sise" i podigle majice a on je onako zbunjen rekao: "Uzmite sve što želite". Uzele smo vodu i otišle a šta je bilo snjim ne znamo, nadamo se da nije još uvijek u šoku.
Radim u kafiću i dok sedim za šankom non stop prebrojavam ljude koji sede za stolovima.
Znam da je loše ali želim da ga povredim kako je on mene.
Na ekskurziji sam se pravila da spavam u busu samo da bih mogla da grlim druga.
Juče mi je bio užasan dan. Dečko me je ostavio, posvađala sam se sa najboljom drugaricom i sa sa mamom. Plakala sam dugo i odjednom ulazi moja četvorogodišnja sestrica i u ruci drži veliku čokoladu. Rekla je:"Nemoj da plačeš. Izvoli čokoladu, teta u vrtiću mi je rekla da slatko popravlja raspoloženje." Dan mi nije uljepšala čokolada već ona.