Moj dečko je nakon godinu dana zabavljanja sa mnom konačno skupio hrabrosti da se upozna sa mojim tatom. Sedeo je u drugoj sobi dok sam ja otišla kod tate da ''pripremim teren''.
- Tata, ovaj, hoćes da se upoznaš sa mojim dečkom?..
Tata je opušteno sklonio pogled sa tv-a, pogledao me, nasmejao se i rekao:
- Dečkić? Neću :) i nastavio da gleda tv...
Kad sam bila prvi put kod dečka, onako zvanično, da se upoznam sa njegovima, on i njegov tata su me zezali čitavo vrijeme, "da se opustim". A ja inače onako stidljiva, u zemlju da propadnem.
Imala sam tačno definisan svoj tip muškarca, kako treba izgledati, kako se ponašati i zaljubila sam se u muškarca koji je sve suprotno od toga i nikad nisam bila sretnija.
Po prvi put u životu mi se dogodilo da jedna devojka od mene želi samo ''kombinaciju''a ja ne, već ozbiljnu vezu.... :\
U petom razredu osnovne ponjela sam stari foto aparat bez filma i cijeli dan slikala drugare i učiteljicu. Ostatak godine sam morala izmišljati razloge zašto nisam izradila film.
Pre nekoliko dana postavila sam ispovest o mojoj srećnoj vezi sa dečkom i u istom trenutku mi je stigla poruka od njega da treba da raskinemo. Ironija!
Knjige iz kuće uglavnom koristim kao tegove, koje stavim u ruksak da mi je teže raditi sklekove.
Niža sam od dečka i obožavam kada me zagrli, a ja čujem njegove otkucaje srca. :)
Kad god naša profesorica ispriča vic, prvo se niko ne smije, pa se neko počne kofol smijati iz zadnjih klupa pa to bude toliko smešno da se svi počnu smijati... a jadna profesorica misli da je vic smešan.