Kad sam bio mali baba me redovno potkradala kad smo igrali sah ili Covece ne ljuti se, sad kad sam malo odrastao i postao madjionicar, redovono joj prodajem jeftine fore i uzimam pare..
Bila sam ponosna kad sam skužila da sam se večer prije velikog ispita pomolila da dečka prođe želudac, a nisam za svoj ispit.
Šetam Beogradom u 3 ujutro sa slušalicama na ušima i pravim se da sam jedini preživeo apokalipsu .
Uzeo ja da prepisujem na faksu, na ispitu, i zagledao se u puškicu, kad asistentkinja viče: Boško, ne prepisuj! Ja zbunjen podižem glavu i kažem pa nisam ja Boško. Ispostavi se da se lik koji je sedeo iza mene zove Boško.
Uvijek je ona suprotna grupa na kontrolnom bila lakša.
Dok perem zube, gledam u odvod i razmišljam o smislu života.
Zaljubljen sam u devojku od čijih roditelja kupujemo rakiju. Stalno forsiram ukućane i goste da je što više piju, naravno da bi brže nestala i da opet što pre odem da je kupim i da nju vidim. Jedino se plašim da će pomisliti da smo žešći alkoholičari.
Kolega me je neki dan obrukao pred nekim djevojkama, da ispadne važan.
Mislim da će mu onaj laksativ u kafi, prije poslovnog sastanka dobro doći...
Studiram medicinu, 5 godina. Sve mi je dosadilo, hoću da napustim i pokušam da upišem filmsku režiju. Ako se pitate zašto želim da napustim takav fax, e pa rećiću vam. Neki dan sam bio na onkologiji, (onkologiju sam najviše volio) i sve mi se smučilo, kad je profesor morao da kaže roditeljima da njihovo dete-kćerka (18) ima karcinom dojke. Gledao sam jadne roditelje, bilo je strašno. E zato neću da budem doktor. Osoba kojoj će se svi diviti i svi poštovati a moram da saopštavam takve stvari. Umetnost je nešto posebno, tu nema plača, bola, jada... sve je gluma... e to je ono što ja hoću. Držite mi fige, moji još ništa ne znaju.
Tražila je da joj rodim brata da ima sa kim da pleše. Kakvog razočarenja na njenom licu kad je shvatila kolicke su bebe kad se rode.! Evo je, otišla na fakultet, brat joj viši od nje, a još uvek nisu zaplesali. Oboje imaju po "dve leve" noge. Obožavam ih!!!