Kad sam bio mali pevao sam " noćas sam sanjao mene i madonu u staklenim kondomu....belu smešnu...." I keva me je uvek ućutkavala, nije mi bilo jasno zašto..
Kad sam bila mala, volela sam da uđem u orman i držim se za šipku tripujući da se vozim autobusom, čak sam i glumila reakciju kad me neko nagazi.
Juče sam imala divan razgovor sa dečkom koji važi za frajera u gradu, opasnog, svaka jedna ludi za njim. On se malo opio, dušu otvorio. Godinu već pati za bivšom devojkom, za koji dan se pritom i porađa. Isplaka se on meni, shvatim tek sa 20 godina da svi ljudi imaju to drugo ja. Svi imamo masku. Od danas posmatram ljude drugačije.
Imam 23 godine, muško sam, ali svako jutro onu prvu kratku nuždu u wc obavim sedeći. Jednostavno sam previše umoran od spavanja.
Imam želju da naučim da sviram gitaru. Prva pesmu koju naučim da sviram, biće posvecena njoj.
Mrzim kad sam u društvu, a neko stalo kuca poruke na mobilnom...
Juče sam poslao, posle mnogo godina pravo ljubavno pismo na jednu adresu, nadam se ona još uvek živi tamo.
Za kompjuterom sedim u takvoj pozi da polako počinjem da se pretvaram u Stivena Hokinga.
Ja kada sam bio mali..(tri godine), brat me poslao sa vidim je li iza kuće.. ja otišao vidit i sav se srećan vracam i govorim "Brate nema tee :D"
Sjećam se k'o da je jučer bilo... Roditelji su se probudili prije mene, počeli pakovati stvari da krenu na trodnevni izlet, naravno poklapanjem s mojim planovima ja ostajem kod kuće, party organizovan i sve to. Otišli su, tokom putovanja su me par puta zvali da vide da li je sve u redu kući, posljednji put su me nazvali negdje oko 17h da mi daju par savjeta kao i svaki roditelji... Cijelu noć sam proveo na party-u, oni mi iskreno nisu bili ni na kraj pameti, i oko 3 ili 4 h ujutru netko zvoni na vrata, otvaram da vidim ko je, imam šta i vidjeti 3 policajca, pozivaju me u auto na razgovor. U tom trenutku sam mislio da mi je netko od komšija pozvao policiju zbog glasne muzike, međutim riječi policajca će mi ostat uvijek u sjećanju: Moje saučešće,tvoji roditelji više nisu među živima! Tad jedostavno ne znam kako sam reagovao, nit' bilo šta, nisam mogao vjerovati da se to meni dogodilo, s njima je umro veliki dio mene, poslije tog' ne mogu da se oporavim nikako! :'(