Bila sam sa dečkom nešto više od dve godine, i tek smo posle te dve izgubili nevinost. Toliko sam dugo čekala, zato što sam imala neki loš predosećaj. Ispostavilo se da mi je preneo polnu bolest, zvog koje sam završila na operacionom stolu i za dlaku izbegla smrt. Sada se stanje stabilizuje, ali nije najbolje. Sve to znamo samo on i ja. On me na kraju ostavi, već je našao i novu devojku i srećno je zaljubljen i ja sam u novoj vezi, ali me mnogo boli i povređuje što nikad ne pita ni kako mi je, ne interesuje ga ni da li sam živa i zdrava, a navodno me je voleo više od svega...
Kada ne mogu da spavama brojim ovce, i tako ja zamislim malenu ogradicu i ovčice kako preskaču preko nje, ali svaka ovca se spotakne na ogradu i padne na nos...
Čitava porodica se spremala za jednu svadbu prije par nedelja, pa je moja tetka odlučila da ode kod frizerke na feniranje. Žena joj je tako sje*ala da je tetka plakala dok sam se trudila da joj ispeglam kosu. Kasnije na svadbi smo sreli i frizerku. Igra se kolo, a ja ovako spretna ulazim pa pravo pored frizerke. Sve "pardon" i "izvinite", a izgazila sam je kao slonica. Nećeš ti moju tetku zaj*bavat!
Kad plivam, što dublje i dalje idem, to više razmišljam kakve sve životinje postoje u moru, ribe... I toliko sama sebe prepadnem da krenem da plivam prema obali najbrže što mogu!
I tako svaki put:)
Šta ti je život, pre šest meseci smo planirali zajednički život i venčanje iz snova, a danas se on ženi drugom ženom i to na datum mog rođenja, šta više da vam kažem.
Pre par godina dečko me je ostavio jer sam njegovoj mami bila ružna.
Imam 31. god. i crtam kosturske glave kao upozorenje na predmetima. Na kantici eurokrema, heftalici, prekidaču od bojlera...
Pre par godina vozimo se moja drugarica, moja bratanica i ja.. I tako se ja žalim kako me samo neki kreteni muvaju, kao da imam 'kretenometar', čim vidim kretena ja se zaljubim. I posle jedno deset minuta, moja bratanica, koja je tad imala 3 godine, kaže meni 'Teto, a da nisi mozda i ti KERTEN?' Umrla sam od smeha tad, a sad vidim da je bila u pravu...
Imam sina od 3 godine, kojem lijeva strana tijela kasni sa razvojem od rođenja! Kasno je prohodao, još kasnije propričao, ali stalnim vježbanjem uspjevamo napredovati! Na zadnjem pregledu nam je rečeno da će se cijeli život boriti s tim i da bi mu, bez vježbanja, kosti mogle prestati sa razvojem! Taj isti dan me uhvati kako plačem u kupatilu! Isplakala sam 3 god. suza! "Mama, plestani plakati"! "Dobro"! Al suze same liju! "A zašto plačeš, leci mi"? "Leci mi, molim te"! "Zato što ti nogica ne raste kako treba"! "Nalasce"! "Bice sve u ledu, ne budi blesava mama"! U tim rijecima sam pronašla najveci izvor snage da ne budem zabrinuta i da budem borbena!
Nigde drugde se ne javljam komšijama osim u zgradi i liftu.