Mrzim ljude koji ne ne znaju pristojno i tiho da mi kažu da mi je otkopčan šlic, već se proderu i onda svi gledaju u mene.
Danas odluči moj sestrić od 4 godine da mi kupi žvake,i dolazimo na trafiku,i on traži žvake, žena mu da i kaže 60 dinara (poskupele, juče bile 55) i on vadi 100 i kaže: Ma nek ide život.
Duša mala, baš me nasmejao.
Od kad mi je smanjena plata 25% zbog grešaka kolege, na poslu igram igrice, i napredujem galopirajućom brzinom na bubble witch i candy crash sagi. Uskoro prelazim na bolje plaćen posao, pa ću opet stagnirati u igricama.
Voleo bih da budem kao baštovan u španskim serijama, da obrađujem travu, cveće i gazdarice...
Ljudi misle da sam nafurana i pod tripom "napući usta" i stalno me kritikuju zbog toga, a ne znaju da se ispod toga kriju moji nesavršeni, krivi zubi i da se ja stidim njih, i da je to pravi razlog zbog čega se slabo smejem, a ne to da sam mrgud i bezobrazna.
Sećam se svog prvog muvanja.. Bio sam drugi razred osnovne... Ukrao sam od babe 10 tada maraka.. I poklonio toj devojci. Sa rečima.. Kupi neko lepo cveće, mnogo mi se sviđas.. Kasnije sam dobio batine. Ali bio je doživljaj!
Kada sam bila mala umesto oho lepak govorila sam ohoho lepak.
Ne volim kad gledam neki tužni film sa nekim, pa moram da se mučim da ne zaplačem. Kad sam sama, mnogo mi je lepše, plačem kao kiša, i niko me ništa ne pita.
Kada noću idem u wc ne palim svetlo kako se ne bih rasanio. Već kada pišam, po zvuku znam da li pogađam centar šolje.