Kada sam sama kući i zvoni fiksni redovno ga ignorišem...
Kada sam bila mala sestra mi je pričala o dva decka sa kojima se viđa. Kasnije je zazvonio fiksni, bilo je za moju sestru. Pitala sam ko je to, rekao je njen dečko, na šta je moj odgovor bio: Marko ili Igor?
Najviše bih voljela da ga za dva dana, na svoj rođendan, ugledam na vratima sa jednom najobičnijom ružom, da mi kaže da me nije prebolio i da me voli kao i prije tri godine...
Najviše volim kad legnem uveče u krevet da spavam, a krevet miriše na nju...
Studiram hemiju i često zamišljam govor koji bih imala ako dobijem Nobelovu nagradu.
Kada me je učiteljica u prvom osnovne pitala zašto nisam uradio domaći ja sam joj odgovorio "J*biga, zaboravio sam".
Imam strašno veliku tremu jer u ponedeljak treba prvi put u školi da izađem ispred više od 20-oro dece i održim im čas. Nemam pojma šta treba da pričam posle predstavljanja...
Otkako sam postala majka, ponosna sam na svoje tjelo, na onih par strijica što mi se vide pri dnu stomaka, i onaj ožiljak od carskog... Osjećam se prelepo, ženstveno i ispunjeno jer sam dobila najljepši poklon u životu, moga Lazu.
Dan posle Uskrsa pitala sam petogodišnju komšinicu: "Šta si dobila od mame i tate za Uskrs?" Dete se rasplakalo i odgovorilo: "Valjda misliš od zeke?" Njena mama me je pozvala sa strane, citiram: "PI*KA TI MATERINA, SAD JOJ JOŠ RECI I DA DEDA MRAZ NE POSTOJI!"
Neću razumeti kako neko kaže da je umoran, a onda melje 100 na sat. Ja kad sam umorna, nisam raspoložena uopšte da pričam.