Mrzim ljude koji samo kukaju nad svojom sudbinom a ne rade ništa da im bude bolje! I pri tom nikad "nemaju leba da jedu", ali uredno imaju za cigare i pivo!! Mrš u pm!!!
Prvi razred osnovne škole sam završio sa vrlo-dobrim uspehom.
Kad sam bila mlađa, slušala sam preko interfona parove koji se muvaju ispred ulaza. :)
Rekao sam roditeljima da sam položio sve ispite sa 3. god, a ja nisam nijedan. Pa sad učim za ovaj ispitni rok.
Jednom sam se vraćala iz grada sama. Naravno kao i uvek pratili su me par lokalnih kučića... Pošto je bilo kasno, nisam imala gde da im kupim nešto da pojedu, pa sam onako pijana počela da preturam po kantama u centru grada. I kada bih pronašla nešto jestivo dala bih im. Svi su me osuđivali pogledom, ali mene to uopšte nije dodirivalo. To je jedno moje desetominutno delo kojim se ponosim najviše na svetu.
Želim samo da uputim savjet roditeljima koji su prestrogi prema svojoj djeci, iz ličnog iskustva znam da to ne donosi ništa dobro, kasnije su djeca kao puštena s lanca i ništa ne znaju i sve hoće da probaju.
Uvek sam zezao najbolju drugaricu,džudiskinju, što nikada u javnosti ne pokazuje šta zna..I jednom se mi nešto isposvađamo, odem ja u kafanu i upadnem u tuču, bio sam u nesvesti par dana u bolnici, probudim se ja, na stolici spava ona, pored nje moj brat..i pitam šta će ona ovde, i on mi kaže kako me je ona izvukla iz tuče i prebila tog momka na mrtvo ime. Eto šta je pravi prijatelj!
Svaki put kada vidim neku poznatu osobu iz daleka (drugara, profesora), i jasno je da ćemo se sresti, skrenem pogled, a podignem ga tek kada se približimo, da ne bi pomislili da buljim. Osim naravno ako sretnem osobu kojoj neću da se javim, tada mi ostane skrenut pogled, ili izvadim mobilni, pa kao..
Mrzim praznične poruke (novogodišnje, božićne...) u stihu, npr: "Kuc kuc, ko je, ja sam tvoja sreća, donosim ti bla bla bla..." U vreme praznika dobijam ih na tone, i sve se vrte u krug, a ja samo odgovorim hvala takođe.