Devojka mi vozi mečku,a ja nemam ni za autobusku kartu..
Trebam da zaprosim curu sa kojom sam dugo. Znam da i ona to očekuje, ali ljudi ja svaki dan stanem ispred ogledala i pokušavam kako će to sve izgledati kada kleknem...uf ne znam, osjećam se kao malo dijete pred recitaciju :)
Prošle godine sam kupila polovne knjige za hiljadu dinara, ove godine sam ih prodala za 2 hiljade.
Trenutno sam u porodilištu, imala sam dve indukcije danas i od straha ne mogu da spavam, a ni to što mi tri cimerke hrču, ni malo ne pomaže! Čitam Ispovesti i čekam da moja treća sreća dođe na svet!
Ja sam hedonista koji nema para da priušti sebi ono u čemu će da uživa.
Nekad sam takva mrcina, da me mrzi da šetam po sobi, pa se "vozim" po njoj stolicom od pisaćeg stola.
Nedavno sam bila na svadbi brata od strica i cela uža porodica je bila prisutna. Budući da je tu bio fotograf, odlučili smo da napravimo zajedničku fotografiju nas unučadi i uradimo je baki. Neko je konstatovao da nam je ovo prva zajednička fotografija i kako smo svi deca za poželeti. Ali ja imam mlađu sestru, dete je sa posebnim potrebama, težak slucaj paralize, živi ceo svoj život kao biljka... Nismo svi bili na okupu, mrzim kada na nju namerno ili slučajno zaborave. Falila je ona, deo mene, osoba koja me naučila, bez izgovorene i jedne reči, više nego iko ikada. Zaustavila sam suzu po ko zna koji put. I tome me je naučila. Brinite o ljudima sa posebnim potrebama, i oni su sreća na ovom svetu.
Već duže vreme želim da ispraznim sve flaše sa alkoholom u kući, samo se plašim reakcije roditelja. Primetila sam da u poslednje vreme dosta piju. I sestra se svaki put iz izlaska vrati pijana, povraća celu noć. Samo ne želim da jednog dana postanem poput njih.
Mnogo volim TV shop kad reklamiraju bruseve pa kad ih djevojke kao namještaju
Ništa ne može da me usreći više nego kad jedem kobasicu i ne naiđem na ono belo što ne može da se sažvaće.