Imam naviku da, nakon položenog ispita, indeks ostavim na vidnom mestu. Nikada u njemu nisam našla novac kao vrstu nagrade i priznanja, ali ne odustajem. Možda konačno skapiraju zašto je stalno na stolu :)
Svi mi se smeju što radim sa 16 godina. Samo što niko nezna da živim sa mamom kojoj je hitno potrebna medicinska pomoć. Nije sramota raditi!
Posle pročitane jedne ispovesti, odlučila sam da uključim veš mašinu prvi put u životu.
Sad sedim, gledam, i čekam da nešto eksplodira.
Dečko me je snimao noćas dok sam spavala i probudio me da mi pokaže snimak i da mi dokaže da hrčem, prvo sam se drala na njega što me budi, posle smo se zajedno smejali. :)
Pre par dana sam ispred pošte u Jerkoviću popričao sa dedom koji tu prodaje korišćene stvari, kao oni ispred buvljaka. Pitao sam ga je l' hoće da mu kupim vodu ili nešto, na kraju je pristao da popijemo po pivo. I rekao mi je
- A šta drugo da radim? Da se izležavam kod kuće na dvosedu, da se prepustim svemu, da odustanem? Ne mogu. Ne bih sebe mogao da pogledam u ogledalo. Ne bih se ja sada menjao za tvoje godine sine, koliko god mi bilo teško. Nema života u vašim očima. Nema želje, nema borbe, nema ničega. Odustali ste, jer ste svi ubeđeni da nikada niste ni imali šanse da nešto uradite. I većina vas je u pravu, nikad niste imali šanse. Ali niste ih imali samo zato što niste pokušali da ih stvorite.
I vraćajući se kući gledao sam u baštu lokalnog kafića. Puna. Drže se male šolje espresa sa dva prstića, priča se o nečemu. Prazne glave slušaju prazne priče. Bez šanse za razumevanjem.Samo su tu da popune jedan drugom vreme, koje je danas najveće bogatsvo.
U sedmom razredu na hemiji izvela me profesorka pred tablu da napišem neku hemijsku formulu i kad je trebalo da napišem CO2 ja zabagujem i ona, da mi pomogne, kaže to ima u gaziranim pićima i ja napišem SODA. Malo je falilo da mi zaključi 1...
Kad mi utrne jedna ruka i ne mogu da je pomeram, drugom šakom uhvatim ovu utrnulu da osetim 'kakva' je.
Danas me je mama terala da popijem neki bljutavi čaj, zbog kašlja. Nakon mog "Ne mogu ja to", odgovorila mi je "Kaži sebi da moraš, a kada moraš, onda i možeš." Bacila me je u razmišljanje i o drugim stvarima za koje sam rekla da ne mogu... Na kraju sam popila čaj, bez obzira koliko je bio odvratan.
Svaki put kad se posvađam sa bratom, mama dođe do mene i ispriča mi priču, kako sam kao mala stajala ispred nje, vukla je za suknju i molila da mi rodi brata. Priča je naravno istinita, i uvek kada je spomene se osmehnem i bude mi lakše, odljutim se.. :)
Vraćam se ja juče iz grada sa drugaricom i odjednom čujem glasan smeh drugarice koja jedva izgovara reči: ''Dođi da vidiš ovo!'' Prilazim ja kad vidim na autu zalepljen papir i na njemu piše, citiram: ''Nemoj da mi daš kaznu, nisam odavde, nestalo mi benzina, ne mogu da se preparkiram, žurim na ispit. Hvala''. Crkle smo od smeha.