Kada sam bila mala, bila sam ubeđena da pevači žive u tv-u, tako me mama uhvatila kako stojim pored tv-a sa ciglom, kada je upitala šta radim odgovorila sam - "Hocu da razbijem tv, pa da izađe Lepa Brena". :-)
Osećam se manje bitno u društvu. Kada nešto kažem ili pitam, oni kao da me ne čuju ili me namerno iskuliraju.
\"Obožavam\" kad sam jako umorna (toliko umorna da mi duša spava), ja legnem, zatvorim oči, a meni počinju poruke da stižu...
Isti dan sam pao prijemni, izgubio mobilni, izazvao ultra mega giga bes kod mojih, bedačio se u sobi i stigne poruka od bivše da je upala na budžet...tada sam saznao kako je smejati se od muke.
Idem na spavanje kad čujem da roditelji ustaju na posao.
Nevjerovatno je koliko mi misli prođe kroz glavu kada sedim sam i pijem kafu, i pritom samo gledam u prolaznike.
Jedva čekam da se vjenčamo, bole me leđa od sexa u autu.
Pokrviram se sa dva identična ćebeta, i tačno znam koje ide prvo, a koje drugo.
Uvek na fejsu ima neki lik koji svima sve lajkuje, komentariše. Užasno me nervira kada mi prokomentariše neku sliku tipa 'prelepoto<3' pa mu na kraju obrišem komentar. Niti ga znam, i što je najgore smara jako.