Kad sam bila mala , bila sam jako ljubomorna na mlađeg brata. Jednom prilikom sam pitala mamu , da li njega više vole zato što ima ono što visi a ja ne i što i ja nisam to dobila....
Pre 10-ak godina moj brat je napravio ručno svoju kasicu da sakuplja pare i ja sam u par navrata kada mi se baš nešto jelo ili pio neki sok potajno uzimala pare i toliko mi je slatko palo sve što sam njima kupila. Danas mi je prvi put priznao da je znao šta radim tada ali je nastavljao da sakuplja pare i pušta me da povremeno uzmem neki dinar.
Moj otac priča preko telefona malopre: "Ne mogu sutra, moji putuju, pa treba da ih spremim i pošaljem" Kao da smo paket neki.
Po prirodi sam veoma otvorena i komunikativna osoba, ali kad god putujem bilo vozom, kolima, autobusom, volim da ćutim, razmišljam i gledam kroz prozor.
Kad sam bio mali, dobijao sam dinar od ćaleta svaki put kada sam rešio neki matematički zadatak, u vidu sabiranja ili oduzimanja. Na upisu u osnovnu školu zatražio sam dinar od pedagoga kada sam joj dao tačan odgovor na postavljeni zadatak.
Uvek kada sam u čitaonici poželim da kažem nešto tako glasno, čisto da razbijem onu tišinu, a i vidim reakciju drugih.
Najviše mrzim kad nekom kažem da studiram fakultet bezbednosti, a on me pita: Jel ćeš da radiš u obezbeđenju kad završiš? Da, sigurno mi za to treba fakultet ;(
Kad god kupim slatkiše krijem ih od ukućana u fioci u frižideru gdje inače stoji voće.
Sinoć sam imala napad kašlja u busu. Svi su se okretali i gledali me. A kako sam se pokušalavala suzdrzati, sve je bilo gore i gore.