Kad sam na plaži, uvlačim stomak da bi mi se videlo ono malo što imam od pločica.
Moj tata je uvijek bio moj kralj. Isti smo po karakteru, kad ga pogledam, znam šta ga muči. Kad šuti, znam o čemu razmišlja. Danas je moj tata alkoholičar. Ne može zaspati ako se ne napije. Do prije nekoliko godina sam ga osuđivala, svađala se s njim, vrijeđala ga..jednostavno nisam znala zašto je postao tako loš. Sinoć, kada se napio, rekao mi je onako polu unisten: "potrudi se da ostaviš neki trag u životu, potrudi se da budeš neko..završi fakultet, nemoj biti kao ja." I sada sam shvatila.. Mog tatu je zgazio život. Nije uspio ostvariti svoj najveći san- da bude neko! A ja, ja živim za dan kada ću primiti diplomu i reći mu:"Tata, ti i jesi neko, ti si moj kralj. Ti si od mene stvorio dobru i uspješnu osobu. Ostavio si trag."
Mogu za sebe da kažem da sam emancipovana devojka, obrazovana, zalažem se za to da žena treba da bude finansijski nezavisna, al' mislim da sve diplome, pare, kola i stan ne vrede ako nemaš kog da ti kaže 'Laku noć, ljubavi' i 'Dobro jutro, mama'... I kad vidim ove žene ala 'Sex and the city' fazon, dođe mi da ih puknem u glavu jer mi se sve čini da izigravaju nešto, a uveče sednu same i ridaju jer 'nemaju nikog da ih voli'. Lude žene. :)
Želim, tražim i zahtjevam da se ponovo uvede obavezan vojni rok. Pa majku mu, kad vidim da su neki današnji momci toliko isfeminizirani, sramota me je.
Stvarno nisam zahtevan nikad bio prema roditeljima. Znao sam da nekad nemaju da mi daju para kao sto drugarima daju njihovi roditelji. Ali ne razumijem, zašto sada, kada imaju, ne žele da finansiraju moje školovanje u drugom, velikom gradu. Zašto mi ne ispune jedinu želju koju sam tražio od njih i za koju znam da mogu naći rešenje?
Kad sam daleko i zaželim se svog kučeta, pričam sa njim na skajpu. A on se silno obraduje i maše repom. To mi ulepša dan.
Nisam bila na moru pa se zato do iznemoglosti mažem mlekom za samopotamnjivanje.
Mojoj supruzi i meni je danas 20.-a godišnjica braka. A prije braka smo u vezi bili 11 godina i ona mi je prva i jedina žena. Svakim danom je volim sve više i nikada nisam ni pogledao drugu ili pomislio na drugu. Pišem ovo jer sam pročitao ispovest neke devojke kako želi da veruje da postoji prava ljubav i zauvek. POSTOJI!!
Bio sam sa svim curama o kojima peva Toma Zdravković.... Život.
Uvek sam zezao najbolju drugaricu,džudiskinju, što nikada u javnosti ne pokazuje šta zna..I jednom se mi nešto isposvađamo, odem ja u kafanu i upadnem u tuču, bio sam u nesvesti par dana u bolnici, probudim se ja, na stolici spava ona, pored nje moj brat..i pitam šta će ona ovde, i on mi kaže kako me je ona izvukla iz tuče i prebila tog momka na mrtvo ime. Eto šta je pravi prijatelj!