Svaki put kada moja bivša dođe kod mene da prevari svog sadašnjeg, ja to shvatim kao takmičenje pa dam sve od sebe. Posle mi treba 5 dana da se oporavim...
Kada mi se poruka ne posalje iz prve, nikad je ne saljem drugi put, jer smatram da je to znak da ne trebam da je saljem.
Mislim da nikada neću prežaliti to što mi škola, obaveze i neka nada nisu davali priliku da odem svaki dan u bolnicu kod oca, nego najviše jednom nedeljno, a uvek na putu do škole prođem pored bolnice i ne mogu da izađem iz autobusa. A evo danas, 8 meseci nakon smrti bih dala sve na svetu da se vrati to vreme kada je bio u bolnici i da ga vidim makar i na onih pola sata koje sam provodila sa njim uglavnom u tišini i progovorenoj tek po nekoj reči, jer je bio previše iscrpljen. Nadala sam se samo boljem, nisam očekivala ovakav kraj nikako, ali su se neke stvari i krile od mene..
Niko od drugara ne zna taj nedostatak i ne ume za početak da ceni što imaju porodicu na okupu, jer je dobroj većini današnje omladine samo bitno da li će imati šta da obuče ili koji će telefon imati u džepu, porodicu ni ne gledaju.
Radim ti ja neku noć u pekari na šalteru te dolazi neki lik i kaže "ćao šta ima" a ja ko iz topa odgovorih "ma nema ništa kod tebe" a on "mislio sam sta ima za jesti".
Pokazao sam mami sliku svoje devojke. Pitala me je 'Šta će ona tako lepa sa tobom?'. Mnogo sam se smorio..
Večeras mi je majka (koja nije izašla otkad je otac umro, pre 12 godina) napisala u poruci: "Ja izlazim večeras". Šokirano sam joj odgovorila What? Pošto živim u zemlji u kojoj pričam engleski. Samo je napisala: "Prevedi molim te." Umrla sam od smeha, ali sam i srećna što će da izađe.
Juče sam tako jako zalupila gepek na taksiju da umalo nije ispala tablica.
To što se ophodim prema djevojkama onako kako bi volio da se neko ophodi prema mojim mlađim sestrama, nije mi donijelo nijednu djevojku...
Kad sam bio četvrti osnovne, morao sam za neko takmičenje da naučim pesmu ,,Materina maza'' i učitelj me izveo ispred table da čuje kako sam to savlado. Sve je bilo super do trenutka kada je izašlo ono iz mene što nije trebalo. Umesto da kažem ,,kad se riba najede tad ga boli tiba'', meni je lepo slovo D (najede) prešlo u slovo B i bum! Učitelj me je samo pogledao, a drugari počeli da se smeju ko nenormalni. Ja sam samo molio boga da se ceo čas što pre završi.
Večeras sam izašla sama da prošetam, da razbistrim mozak i otišla sam i sjela k'o budala pred njegovu zgradu. E jesam se i razbistrila.