Mislim da sam uspela da promenim svog dečka. Imao je hiljadu i jednu (jedino mu je broj bio bitan), menjao ih kao čarape, sada je sa mnom već godinu dana, prva sam koja je upoznala njegove roditelje i ponosna sam na sebe! Ali, ipak, ponekad se plašim da se ne vrati starim navikama. Nadam se da ljudi mogu da se promene, ali stvarno.
Sa nekih 20 mi je palo na pamet da prodam nevinost i uzmem silne pare....sad kad pogledam kako sam je izgubila, ne bi bilo na odmet da sam dobila neki dinar ionako je bilo sra*e.
Kao mali našao sam u fioci ćaletove pare za račune, uzeo sam ih, otišao u prodavnicu i za sve pare kupio kinder jaja. Došao sam kući pojeo sva jaja i napravio brdašce od folija. Kada je došao ćale ubio je boga u meni, posle nekog vremena ulazi tetka i donosi mi kinder jaje, a ja još plačem pored onog smeća što sam napravio.
Malo mi je glupo kad u današnje vreme nakon venčanja pop ili matičar kažu "sada možete poljubiti mladu", a njih dvoje se već nekoliko godina heftali k'o zečevi.
Volim da uđem u neki bus koji ima dugačku liniju i tako obilazim krugove.
Na svakom kaišu mi treba neka misteriozna rupa između one od koje mi spadaju pantalone i one od koje ne mogu da dišem...
Jednom sam otišla do doktorice, zbog nekakvog čudnog osipa oko usana i po bradi, zajedno sa mamom. Ona me je pregledala, rekla da sam možda alergična na mačku koju posedujem i propisala mi nekakvu mast, a onda se okrenula put majke i upitala je "A da vaša ćerka možda nema momka?" U tom trenutku sam pogledala majku, a ona je imala onaj pogled 'Jooj kako ću da te izlemam kad dođemo kući'. Nakon mog negativnog odgovora tenzija se znatno smirila.
Nikada ne kupujem Kinder bueno ili Twix kada sam sa nekim u društvu jer se lako dele.