Dvoumim se između posla u drugom gradu i dečka u mom gradu...
Svog sadašnjeg dečka sam mrzila iz dna duše, sve dok jednom nije na utakmici kad je zabio gol skinuo majcu, a na njemu je pisalo "ANA, OŠ BIT MOJA!?"
Kad sam u nekom društvu često izmislim neku informaciju i onda kažem da sam to negde pročitao.
Toliko sam jadna da sam danas koračajući pored bazena sve vreme uvlačila stomak da bi ljudi pomislili da ga nemam.
Redovno kažem nekom dečku koji me muva da sam otišla u grad sa drugaricama pa isključim ćaskanje na fejsbuku i veče provedem kod kuće -.- Jako mi je glupo da se dopisujem sa njim i dajem mu lažnu nadu u našu vezu jer mi se uopšte ne sviđa, a žao mi je da ga ispaljujem jer se trudi. :(
Ponekad se pitam da li sam u vezi zato što sam zaljubljena u njega ili zato što prolazim kroz težak period u životu i to je jedina svetla strana.
Udata sam, imam dete, ali volim ponekada kada sam sama, da sednem, pustim balade za svoju dušu, popijem čašu vina i vratim se malo u prošlost...To je moje posebno mesto gde pobegnem od svakodnevnice.
Toliko momaka me je pitalo da li treba da skinu svoju jaknu/duks da mi daju, nikada nisam htela, iako sam se smrzavala. Čekam onog koji će sam skinuti i staviti preko mene.
Kada mi je hladno, napunim flašu vrućom vodom, stavim je ispod nogu, prekrijem se i spavam kao beba.
Tata je upravo nazvao mamu da mu ona kaže njegov datum rodjenja.