Кад год у бусу неко засмрди, ја се утрипујем да нисам можда ЈА тај.
Uvek kad idem na neku žurku, potajno se nadam da će mi neki dečko prići, to se nikad ne desi i uvek se razočarana vraćam kući. :(((
Kao klinac kad sam se tukao sa bratom, udarim ga i pobegnem u wc, zatvorim vrata i držim nogama oslonjen na veš mašini.
Kao mala, bila sam veoma nemirno i nestašno dijete. I jadna mama, uvijek me morala čuvati. Žena nije ni jela kako treba, koliko me pazila, ni raditi nije mogla. I jednom ti moja Danka ode da kači veš, i zamoli tatu da me samo desetak minuta pripazi. I ovaj je sjedio, ne sjećam se šta je tačno radio, a moja malenkost je otišla do veš mašine, i tu se uvukla. A de, meni bila fora vrtiti se unutra. Ulazi mama u kuću i gotovo, kad ne dobi infarkt, nema mene nigdje. I trče oboje po kući, tatu peče savjest, traže oni mene, ma jauk bolan, haos.... a ja ladno kuliram u veš mašini i okrećem se.
Ne mogu da dočekam da mi se bivši vrati sa godišnjeg i vidi da sam mu sad šefica (obezbeđenje). Inače rekao je pre dve godine da sam glupača koja će ceo život samo da bude lepa za oko. Lepo ću da ti odbijem od plate, i hvala što si me toliko u zivotu pogurao!
Moja jedina prava ljubav je dečko koji je u zatvoru proveo 4 godine zbog pljačke.
Jutros sam se lakom za kosu naprskao ispod pazuha, pošto mi je nestalo stika.
Kad sam završavala 6 razred osnovne, iz svjedođbe sam izbrisala ocjenu 3 i napisala 4 samo kako bi otišla s tetkom na more. Da je ostala trica, mora nikad vidjela ne bi....
Preživela sam predinfarktno stanje sa 19 godina. Ni jednog trenutka nisam spustila glavu i mislila na najgore, jer me je otac naučio da sa pesimizmom neću daleko stići. Od tada, sam uvek nasmejana, čak i ako ne ide sve kako treba u životu, ja sam i dalje radosna, jer ništa nije preče od zdravlja.
Cura mi poslala "pamet u glavu na tom rođendanu". Malo sam se nasmejao jer mi je to majka zadnji put rekla u 8 osnovne.