Ja sam saobraćajni policajac i kada tražim dokumenta nikada ne pogledam šta treba, uvek vidim samo sliku nasmejem se i kažem "U redu je, prijatno".
Meni se život svodi na rečenicu iz filma "Kad porastem bicu kengur" gdje ona kaže: Hoćemo na piće? A ja :Mogli bismo da ja nisam klošar!
Kad sam bila klinka stajala sam ispred ulaza od zgrade i naplaćivala komšijama ulaz :D
Pokušavajući da budem savršena ćerka, sestra, drugarica, devojka jednim delom sam izgubila sebe... Sve svoje vreme posvećujem drugima, trudim se da uvek budem tu, šta god da im treba, a sebe sam zapostavila, svoje želje i potrebe zanemarila... Najgore od svega je to što drugi to uopšte ne cene...
Vraćao sam se kući u kasne sate i vidio komšinicu kako plače, vjerovatno su bili neki ljubavni problemi, kroz priču je prsnula rekla da će se baciti pod voz, a ja šaljivdžija po prirodi kroz šalu sam rekao kono zašto pod voz baci se pod mašinovođu ( ja sam mašinovođa ) takav sam šamar dobio da i poslje godinu dana nemam snage da je pozdravim :S
Prije dvije godine sam bila na ekskurziji u Španiji, i nikako se nisam čula s roditeljima. Konačno, zadnji dan pronađem govornicu, ubacim 10 eura da se pošteno ispričam, a mama je rekla:"..Eto nema ništa novo, hajde da ne trošiš.." i poklopila slušalicu. Osjećala sam se kao najveći idiot.
Mrzim da se brijem, pa nekad kad krenem, stanem i kažem sebi "ma devojke više vole momke sa bradom" i tako se ne obrijem. Jednom se nisam 15 dana brijao.
Bio sam u čudu, otkud silni mravi na mom radnom stolu... a danas sam ukapirao da izlaze iz mog laptopa.
Večeras mi je majka (koja nije izašla otkad je otac umro, pre 12 godina) napisala u poruci: "Ja izlazim večeras". Šokirano sam joj odgovorila What? Pošto živim u zemlji u kojoj pričam engleski. Samo je napisala: "Prevedi molim te." Umrla sam od smeha, ali sam i srećna što će da izađe.