Dobila sam ime po baki i kad sam bila mala uopšte mi se nije sviđalo. Želela sam uobičajeno ime. Ali sada kada sam zrelija jako sam ponosna što nosim ime jedne tako divne i posebne žene. Volim svoju baku najviše na celom svetu.
Kad' je 40 stepeni, mama tripuje da sijalice greju. Zamrači sve, pogasi svetla i zevamo u mraku u sred bela dana.
Kad sam bio mali, sestre bi me stavile u kofer i tako vozale kroz kuću i dok ne pogodim u kojoj sam sobi, nisam smio izaći iz kofera.
Ponekad uzmem one lepljive papiriće u boji i pretvaram se da delim autograme!
U toku seksa sam namerno rekao ime druge devojke, samo da vidim kako će moja devojka da reaguje. Nije mi poverovala u ovu priču...
Kad sredim kuću imam osećaj da sam sredila svoj život.
Pre par dana sam ispred pošte u Jerkoviću popričao sa dedom koji tu prodaje korišćene stvari, kao oni ispred buvljaka. Pitao sam ga je l' hoće da mu kupim vodu ili nešto, na kraju je pristao da popijemo po pivo. I rekao mi je
- A šta drugo da radim? Da se izležavam kod kuće na dvosedu, da se prepustim svemu, da odustanem? Ne mogu. Ne bih sebe mogao da pogledam u ogledalo. Ne bih se ja sada menjao za tvoje godine sine, koliko god mi bilo teško. Nema života u vašim očima. Nema želje, nema borbe, nema ničega. Odustali ste, jer ste svi ubeđeni da nikada niste ni imali šanse da nešto uradite. I većina vas je u pravu, nikad niste imali šanse. Ali niste ih imali samo zato što niste pokušali da ih stvorite.
I vraćajući se kući gledao sam u baštu lokalnog kafića. Puna. Drže se male šolje espresa sa dva prstića, priča se o nečemu. Prazne glave slušaju prazne priče. Bez šanse za razumevanjem.Samo su tu da popune jedan drugom vreme, koje je danas najveće bogatsvo.
Moja baba je danas uplatila 3000 na račun unicefa, umesto za struju. Popunila je pogrešnu uplatnicu...
Kada vozim na duže staze (mimo grada) ako sam sama u autu redovno glumim kao da sam ja poznata javna ličnost u Hollywood-u i da gostujem u nekoj TV emisiji i tako odgovaram na zamišljena pitanja zamišljenog voditelja i smijem se sa svojim zamišljenim slavnim kolegama iz šoubiznisa. Pri tom cijeli razgovor teče na engleskom ili francuskom, ponekad i italijanskom... Nikako na srpskom (ne znam zašto). Naravno kada vozim po gradu to ne radim, zamisli da me neko vidi... ili čuje...
Dok sam čekala zeleno svetlo u kolima, jedan rom mi je prišao i ponudio mi da mi obriše šoferku. Nakon što mi je obrisao šoferku dala sam mu 70 dinara. Uzeo je pare, obrisao lice njima i stavio u gaće. Od tada na kasi zamolim samo da mi sitno daju.