Išao sam na ispit ujutru i jedna lepa devojka je zaspala na mom ramenu. Sedeo sam do prozora i nisam hteo da je budim da bih sišao, tako da sam išao još 2 stanice posle moje zbog nje ! :)
Kad podvlačim skriptu dok učim mogu opušteno da uzmem valjak za krečenje umesto markera, jer mi je sve važno.
Prije nego stavim slušalice, uvek proverim gde je R, a gde L :)
Jedno jutro oko 6 sati, zove me neki 011 broj (ja sam iz KG), ja se javim kad ono neka žena počinje da se dere: "Dolazi kući piii materina, znaš li ti koliko je sati!!!" itd... Ja prvo sam pokušao da ženi objasnim da je pogrešila, ali ona uporna. E onda sam se ja iznervirao. Pa ti da me budiš u pola 6! I onda počnem da se predstavljam kao taj koga je već zvala (valjda sina)..."Neću da dođem, u inat, nikad! Ti si ovakva onakva!" Svašta sam joj rekao!
Imam mlađeg brata od kojeg sam starija 10 godina i mlađu sestru od koje sam starija 3 godine. Keva nije želela da se brat rodi, jedino sam ja htela. Danas, kada mi kaže "Seko, hvala ti što si ti jedina želela da se rodim", srce mi stane. Miljenik je u porodici sad. Mislim da je on nešto najlepše što mi se desilo u životu. Ustvari, ne mislim - znam. :)
Tužno je što, od njih trideset u razredu, niko mi nije pravi prijatelj i nikome ne verujem. Žrtvujem se zbog njih, svađam sa profesorima, pomažem.. a nikad to od njih nisam doživela.
Devojka kulira moje poruke. Mislim da ću uskoro dobiti korpu.
Najgore mi je ono kada želim leći, ugasim svijetlo, zažmirim, a ono k'o iz topa mama uleti u sobu, upali svijetlo i kaže: "Uh, treba mi nešto".