Kad sam bio 4. razred osnovne, godinu dana starija "devojka" mi je rekla da hoće da se smuvamo... Uveče kad sam trebao da izađem u ulicu da "odradimo taj" čin ja sam se uplašio i ostao kući pod izgovorom da me boli zub... Posle toga sam se pravio kao da ništa nije bilo... Seronja...
Kada zovu ovi što reklamiraju proizvode, lažu za nagradne igre, imaju neko pitanje o proizvodu, nekoj stranci itd, većina ljudi im kaže da ih ne zanima i trude se što brže da ih 'skinu' sa grbače, a ja se uvek uvatim sa njima u priču. Razglabamo tako, požalim im se na neki problem, ispričam da sam dobio keca iz mate i tako... Čak sam sa nekim devojkama-sagovornicama flertovao na žvaku kako idem u teretanu, radim u prodavnici zdrave hrane i meditiram uz sumrak.
Nekad ne volim što živim u selu, ali sinoć kad sam se šetala sa drugaricama, ubrale smo šljive i jele. Ne mogu da zamislim da neko ne zna kakav je to osećaj svojom rukom ubrati voće u sred noći i jesti. :)
Imam 16 godina i obožavam da gledam Sunđer Boba! Ako šta znači, još sam i muško, bar se nadam... KOOOOOOOOOOOOO ŽIVI U ANANASU NA DNU MORA?!
Većina ljudi i pre nego što me upozna stvara pogrešnu sliku o meni.
Ne volim da se vraćam kada sviće zora, to mi je najgori osećaj.
Uvijek sam mrzila momke koji su glavni u društvu, pomalo umišljene tipove, momke koji ističu svoj spoljašnji izgled i koga svaka cura želi. A evo sad sam već 3 godine u vezi sa momkom koji posjeduje sve te osobine, volim ga i poštujem ga, ali ima nešto u meni što mi govori da sam pogriješila sa izborom, jer je moj karakter sušta suprotnost.
Posmatram Ronaldinhova dva gola iz slobodnog od pre neko veče i dođe mi da zaplačem kad vidim kako to doktor radi i uz to kako se smije nakon golova... Pa poželim samo jednom da dadnem gol kao on pred punim tribinama i ne bi mi trebalo ništa više u životu...
Kažem komšinici: "Kako vam je divna frzura, ko vas šiša... bla bla?", a ona mi ladno kaže: "To mi je perika, opala mi je kosa od bolesti". Koji blam!