Jednom prilikom moj tata je učio engleski komšiju. Rekao je da je to vrlo lako: jabukas, kruškas, bananas... :)
Septembar, klupica u parku, 3 ujutro, prvi put joj rekao volim te, ona mi uzvratila sa ''Volim i ja tebe'' i kao se uozbilji i kroz šalu dobaci ''Znam da si stariji 5 godina ali ja ne se udajem dok ne završim fakultet'' , ja kroz smeh ''Ma obećavaam.'' Koliko sam je obožavao tako blesavu, ludu, jedinstvenu. I danas je takva, samo sa završenim fakultetom, sa detetom i kao moja žena.
Kada imam slušalice i prolazim pored grupe momaka, stavim pauzu, da čujem šta će da komentarišu, ali se pravim kao da i dalje slušam muziku.
Kad je na tv-u, na filmu ili seriji scena u kojoj psihić radi hipnozu uvek sklonim pogled sa olovke da ne hipnotiše i mene. Za svaki slučaj. Hvala lepo, ko će posle da me osvesti.
Drugarica mi je upala u šaht.. ii zeznula nogu..
meni je bilo šega ii objavio sam post na spottedu.. da trazim djevojku koja je upala u šaht..
Ona je postala popularna a ja anoniman !
Imam prekrasnog dečka koji me pazi kao kap vode na dlanu. Prosto ga obožavam. No od njega krijem jednu tajnu. Prije njega sam imala dečka 10 godina, i nakon prekida sam na leđima istetovirala kineskim slovima njegovo ime. Uskoro ću da se udam za novog decka, ali mu ovo nikada neću reći.
Kada sam bila mala nikako nisam volela one spratne krevete, kada bih legla gore mislila sam da ću pasti dole,a kada bih legla dole mislila sam da će pasti krevet na mene.
Pre 10 godina kad sam išla na trening autobusom, upoznala sam jednog dečaka, mangupa, koji se vraćao busom sa treninga, sa velikim društvom i koji me je stalno zadirkivao i podsmijavao mi se govoreći mi da sam smotana kao sajla, jer sam jednom prilikom dok je autobus naglo kočio pala.. Prije 8 mjeseci bila sam u kafiću, u malo pripitom stanju, jer sam raskinula dugogodišnju vezu, zapela sam na stepenicu i prišao mi je jedan sladak dečko uz rečenicu "je li moguće da si i dalje tako smotana..." :) Od tada počinje najljepši period u mom životu koji traje skoro pola godine... i tek onda shvatim da je sve počelo zapravo mnogo ranije... još pre 10 godina...
Okupam se "Dečijim sapunom", i vratim se u detinjstvo na par minuta...
Trpeo sam sat vremena na predavanjima danas kako ne bih ispustio "goluba". Živim za dan kada će to biti normalna pojava u javnosti kao kihanje i kašljanje!