Kada pricam sa ljudima, ne mogu da ih gledam u oči. Nekako mi neprijatan osjećaj.
Mrzim ljude koji stalno zvocaju i uvijek im nešto nije kako treba. Što je najgore i ja sam ponekad takva...
Juče dok sam se kupao nestalo tople vode i ja se derem 'Hladno li je ', dok moj otac iz dnevne sobe shvata da se derem 'Zagrli me ' i nastavlja 'Kreni putem kuda idu kukaviceeee'. Neprocjenjiv trenutak.
Stalno dolazim na kafu sama, jer volim tih pola sata mira i prija mi tih pola sata samoće. Ljudi koji me vide tako samu, misle da sam čudna i da nemam prijatelje.
Sto puta dnevno prođem pored ogledala i kažem: ''Roditelji, svaka čast!''
Морао сам са мојима да потпишем уговор да ми је ово последња тетоважа. Сад морам да тражим рупе у закону.
Svog muža sam upoznala tako što me je udario kolima na pešačkom i slomio mi ruku. Sve vreme je bio sa mnom u hitnoj dok su mi je previjali, kasnije me pozvao na piće. Od tog dana smo nerazdvojni i evo već smo u braku 10 godina.
Do sada sam imala 4 dečka i sa svima sam se prvi put poljubila na istom mestu.
Moja baka ima 66god. Ima facebook, skayp, telefon na tach i viber. Nema više vremena da mi sprema kolače i priča priče. Još kaže da se osjeća kul..
Svako jutro se tata budi pre mene i mame, skuva kafu, pa tek onda nas budi.