Kad sam bila mala brat je meni i sestri rekao da su kore od lubenice jako zdrave i da ćemo ako ih jedemo biti lepše kad porastemo. Posle je baba grdila mene i sestru što nije imala sta da da svinjama da jedu :(
Kad sam imao 5 godina izuo sam patike i čarape i bos trčao po dvorištu i vikao "vidi mama ja sam Bosanac".
Majka mi je do skoro bila bolesna, samo što je ozdravila, otac mi je preživeo težak moždani udar, imam sestru koja je zlatna, i molim Boga samo da oboje do kraja ozdrave, da se sve vrati u normalu.
Uvek mi je neprijatno u autobusu kada je gužva, a ja ne znam gde da uperim pogled, jer ako gledam u nekog malo duže, misliće da buljim u nju/njega ....
Deda mi je umro 4 dana pred 18.rođendan. Iskreno, tada mi je bilo žalije što neću praviti žurku
Kada trebam birati između dobre i loše odluke, svaki put savršeno izaberem lošu.
4:49 ujutru, upravo sam se vratila kući sa činjenicom da sam imala odnos sa momkom koji se smatra za jednog od najljepših u gradu i mogu reći da mi je poprilično drago s obzirom da se duže vrijeme dopisujemo i izlazimo, a neopisivo mi je glupo da nekome kažem sem najboljoj drugarici, zato 'Ispovesti' hvala što postojite! :*
U pubertetkom periodu soba mi je bila puna postera Eštona Kučera i tajno sam ih ljubila u usta i milovala po kosi.
Sa dečkom sam već godinu dana u vezi. Stekli smo poverenje jedno u drugo, nekako se razumeli i zavoleli. Sve je bilo savršeno do trenutka (8. mesec zabavljanja) kada sam saznala da me je na početku veze slagao za neke stvari, tj. još uvek se čuo sa bivšom. Jako sam bila razočarana, ali nisam želela da raskinemo, dok ne budem sigurna, htela sam da me samo ostavi neko vreme na miru da razmislim lepo o svemu. Objašnjavao mi je, slao poruke, ali sam kulirala. I noć pred moj polazak na put za Beč (išla sam tamo za raspust) popeo se na moj krov zgrade i došao do potkrovnih prozora moje sobe (inače se plaši visine). Uradio je i nemoguće samo da bi me video pred polazak. Iako sam se prepala i tresla cele noći kad sam videla glavu nečiju kroz prozor koji je iznad mog kreveta, to je nešto što mu nikad neću zaboraviti. Naravno, pružila sam mu drugu šansu (poslednju) koju, nadam se, neće prokockati.
Prešao sam kolima preko pederuše na ulici, izgledala mi je staro, pa sam nastavio dalje. Kada sam došao do raskrsnice, okrenuo sam auto i vratio se po nju. Otvorio sam je, video da ima dosta para, dva stara mobilna telefona i dokumenta. Došao sam kući, ugasio telefone koji su non-stop zvonili, prebrojao pare, 4670eura i 3000 dinara. Moram da priznam da sam sat vremena razmišljao šta da radim. Javio sam se na telefon i rekao im da ih čekam ispred opštine u našem mestu. Došao je sa ženom i dvoje male dece. Izašli su iz auta, ali je samo on prešao ulicu, a žena ostala da stoji sa decom prekoputa. Čovek mi se zahvalio, izgrlio i častio sa 10%. Ja sam polovinu para potrošio isto veče sa drugarima, a oni posle nekoliko dana kupili Golfa IV ... :)