Očistila sam prvu godinu faksa, a da knjigu nisam pipnula, ni profesori ne znam kako izgledaju... Sve sam položila preko seminarskih i na sreću i šupljiranje... A moji roditelji se svima hvale, a ne daj Bože da me neko pita nešto iz moje struke...
Imala sam tešku bolest, ostala sam bez jednog orgna. Ali i dalje volim svoj život i ne bi se menjala ni za čiji. Imam ljude koje volim i koji me vole i to je ono što je zapravo važno.
Volim kada umorna legnem, a on me poljupcima i dodirima uspava...
Kao mala sam mislila da kad mama kaže treba orden da mi daju, misli na lek.
Uskoro treba da se oženim jednom curom koju volim više od bilo čega na ovom svijetu. Moji roditelji i porodica je uopšte nisu dobro primili zbog nekih ranijih nesuglasica sa njenom porodicom. Iskreno, njihovo mišljenje mi je sada bitno kao i semafori na GTA.
Kad izvlačim gaće iz g*zice osjećam se kao Rafael Nadal.
Prije dva mjeseca smo se sreli poslije dvije godine od raskida duge veze. Bila je ljepša nego što je pamtim, pravi andjeo. Sjedio sam na klupi u centru grada i vjerovali ili ne, prvo sam osjetio njen parfem koji uvijek nosi "Lancome Poeme " pa onda da se ona približava. Poslije prvog uzdaha znao sam da je ona. Pogledali smo se i ništa nisam rekao, a ni ona. Samo je prišla, zagrlila me i rekla mi je "Opraštam ti!". Bio sam presrećan. Nastavili smo da šetamo niz ulicu i pričali smo o svemu. Pričala mi je o fakultetu, o nekim avanturama, o novim ljubavima poslije mene... Onda smo došli do teme o pomirenju, novom početku stare veze. Poljubili smo se i noge su mi klecale. A i njoj, znam. Onda sam se probudio, obukao radno odijelo i otišao da radim. Prokleto jutro, posao i alarm.
Kad sam bio mali, budući da sam jedinac i da deca po prirodi znaju da budu egoistična, bio sam mnogo sebičan. To je išlo dotle da nisam hteo da pozajmim drugu olovku na času. Pokojni deda, pametan čovek mi je onda, kad sam imao devet, dao, bez reči ili pametovanja da pročitam bajku Sebični džin od Oskar Vajlda. Tada su mi prvi put oči zasuzile zbog nekog umetničkog dela, a Vajld je i danas moj omiljeni pisac. I kažu mi da više nisam sebičnjak. Hvala ti, deda.
Prvi dan kad sam napravio fejs i hteo da napišem nešto na svom zidu video sam da piše o čemu razmišljaš i ja sam ladno napisao "ni o čemu".
Moja baba ima lijek za APSOLUTNO sve, a to je svinjska mast...