Kada učim, uvek se natripujem da što više kafa popijem da ću bolje i duže učiti...
Volim da boravim u wc-u kada sam tužna, da sedim u uglu, stojim ispred ogledala, bilo šta radim...Verujem da mi je to ostalo iz detinjstva kada bi se moji posvađali, ja bih se zaključala u wc. Nekako sam bila sigurnija, pružao mi je utočište...Kada sam bila mala sve mi se čini da sam više vremena provodila u wc-u nego bilo gde drugde.
Moj dečko misli da me zadivljuje što je spavao sa 'hiljadu' žena, a meni je sve to počelo da se gadi.
Zabranio sam devojci da čupa obrve i secka luk, zato što ne volim da je gledam kako plače.
Šta god mi moji roditelji kažu ili zapovide!
Moj odgovor je:"Evo sad' ću!"
Ah, ta pitanja!
Dok sam bila slobodna: Imaš li dečka? -Nemam. PA ŠTA ČEKAŠ?
Kada sam imala dečka: A kada će svadba -Ne žuri nam se. PA ŠTA ČEKATE?
Kada sam se udala: Jesi li trudna -Nisam. PA ŠTA ČEKATE?
ČEKAMO TEBE NAM KAŽEŠ!
Devojka me drži blokiranog na facebook-u zato što je nerviraju moje objave.
Čitajući ISPOVESTI shvatila sam šta deca ne vole kod svojih roditelja i sada se prema svom sinu ponašam u skladu sa tim. Uvek ga veselo dočekam iz škole, ne smaram sa vrata pitanjem šta je bilo u školi? Pohvalim ga i mnogo nam bolje ide.
Uvek sa sestrom čitam ispovesti. To je jedino vreme koje provodimo a da se ne svađamo, ili zaključavamo po sobama, ili gađamo patofnama ili udaramo se nogama.
Pišem ja devojci na fonu poruku i ona ne odgovara pola sata. Pitam je šta joj je, je l' ljuta, a ona mi odgovara: "E, lakirala sam nokte, pa čekala da se osuše, nisam mogla da kucam".