Plasim se toga da bih mogla nekud da sretnem bivseg zajedno sa njegovom zenom koja se tek porodila ...sigurna sam da bih pocela da placem
Ubrala sam mladi luk iz svoje bašte, ručala i shvatila da New York nije za mene.
Ostavio bih porodicu, devojku, faks, ma sve.... Samo kada bih našao ortaka ili devojku (jer moja to ne želi), da kupimo čopere i da odemo u pm. Živeli bi od sviranja, pomaganja drugima(dali bi nam klopu ili gorivo, zavisi šta nam treba), ma ima sto načina da se zaradi. Mislim da mi se želja nikada neće ostvariti.
Imam seksi veš za posebne trenutke i onaj običan, ja ga zovem domaćinski. Čak i fioke sam nazvala po vešu, da znam u kojoj mi se koji nalazi! U slučaju iznenadnog odnosa, ako je na meni domaćinski, skidam ga zajedno sa farmerkama! Ne bih ja, ali moram, da se ne obrukam. :D
Mrzim da delim hranu. Svaki put kad nudim nekog iz dubine duše se nadam da neće hteti da uzme.
Jednom sam se vraćao pijan iz gradaaa, na putu do kuće, na jednom stepeniku sedi devojka sama i plače. U tom trenutku sedam pored nje, zagrlim je i odem. Samo je rekla hvala. Od mraka nisam ja video nju, niti je ona mene, ali se nadam da sam joj bar malo olakšao to što joj se dešava. :)
Komšije mi često dovode šestogodišnjeg sina na čuvanje. A kada ostanemo sami, ja se igram sa njim, podižem ga i zamišljam da mi je sin. Sedamnaest mi je godina, a počeo je samovoljno da me zove tata :D
Probio sam bratu kondom, jer nije htio platiti internet.
Imam retko ime i kad god vidim na fejsu da se neko isto zove, obavezno uđem na profil da vidim da li je "vredan" da nosi to ime...
Svakoj ribi koju dovedem doma iz kluba dam istu četkicu za zube i kažem: "kakve li sreće, baš imam jednu novu viška."