Prosle nedelje sam sa drugaricama igrala igru istina i izazov. Napravila sam se pametna i izabrala izazov. Zadatak mi je bio da pozovem decka i da mu kazem da mislim da sam u drugom stanju. Kada sam mu saopstila "novost" rekao mi je da ne brinem i da ce kroz pola sata da dodje po mene da vidimo sta cemo. Sve smo bile odusevljene njegovom izjavom, posle mi je bilo zao da mu kazem da je sve to bila igra.
Nema boljeg osecaja na svetu nego kad ti svi oko tebe prigovaraju zbog odluka, osudjuju, ne vide dalje od svog nosa i predrasuda zato što ne radiš stvari na normalan, običan i očekivan način, a ti se osećaš tako jako sto guras svoju pricu i ostajes dosledan sebi.
Pre par godina igrala sam se sa društvom ispred kuće. Sa nama je bio i tada petogodišnji Nikolica. Ne znam šta mi je bilo, ali uzela sam njegov mali bicikl, da se malo provozam. Papuče su mi dodirivale pod i samo sam čekala kad ću pasti, jer sam inače jako smotana. I krenula ja na put, a staza do puta išla nizbrdo. Zapela sam papučom za kamen i kotrljala se do puta. Raskrvarila sam i ruke i noge. Nikolica je prasnuo u plač i vikao, aaaa boli boliiii!! Dotrčao do mene, poljubio mi je svaku ranu i rekao: ,,Da jubim da pjođe, kad si tako smotana'' I dan danas kad me vidi poljubi me i kaže mi ,,Ćao smotana'' :))
Svaki put kad prođem prstima kroz kosu ostanu mi 3-4 dlake u ruci, za 2 godine ću biti skroz ćelav i već sam se uradio u fotošopu da vidim kako bih izgledao.
Mislim da sam vaspitan za život u nekom drugom vremenu ! Svaka čast roditeljima , napravili su od mene poštenjačinu ali to u današnje vreme i nije baš perspektivno.
Oprala sam zube pastom iz Švajcarske pa sada mislim da su mi više bjelji.
Uvek kada jedem sladoled u kutiji, obavezno ostavim jedan maleni deo koji stane u supenu kašiku, da bih rekla sebi da nisam sve pojela.