Kad prepisujem na ispitu gledam da ne pišem "od reči do reči" kako profa ne bi provalio da sam prepisivala, a kad naučim trudim se da bude tačno u reč kao iz knjige/skripte.
Ja uopšte nemam sluha. Kada masa tapše u ritmu muzike, ja moram da gledam u njihove dlanove da ne bih promašila ritam.
Kad sam bio u stomaku 3 mjesec tata mi je poginuo. Čitav život odrastam bez njega. Nekad kad vidim moje prve komšije i vidim kakva je to radost i sreća kad uradi nekakvu sitnicu za njih odem u sobu i isplačem se. Nedostaje mi to da kažem nekad ''Tata''.
Ponekad uđem na njen profil da bih video onaj deo In a relationship with you, i sam sebi izmamim osmeh.
Za 8. mart sam komšinici odnela poklon i povukla je za uši iz navike...
Morali smo deku iz sela da preselimo u grad jer je star. Bojali smo se kako će to podneti jer ovde nema nikog poznatog niti neku zanimaciju. Deka je sad našao društvo i nema nikog srećnijeg od njega, svaki dan mi priča doživljaje sa klupe. Obožavam mog deku!
Nekad kad previše učim u tajnosti pustim "Krimi rad" da bih mogao da nastavim sa istim.
Hvata me jaza na pomisao , šta ću mojoj deci da pričam, kad me pitaju šta sam radio u njihovim godinama...
Sanjala sam da me Mile Kitić pretuko jer nisam htjela njegov autogram.