Uvek kada vidim nekog starog dedu sa štapom, sklanjam se, jer mislim da će da me sa njim opauči po glavi.
Uvijek sam mislila da duhoviti ljudi čitavu noć smišljaju fore i sutradan nasmijavaju narod.
Imam grižu savjest, kad ostavim psa koji cvili misleći da ga vodim u šetnju, uvijek se vratim da mu objasnim da ćemo kasnije ići.
Kada vozim kola i kada čujem dobru pesmu, pojačam je do kraja i istripujem da sam mnogo bitan lik, a kada pesma prođe bude me sramota.
Žensko sam, ali stvarno ne volim da vidim lopate na prstima i ne mogu da zamislim šta te devojke uspevaju da rade sa tolikim noktima. -.-
Kad sam bio mali naučio sam neke psovke od dede. I kada mi nema nikoga kući sakrivao bih se ispod jorgana i psovao .. Sada kad se sjetim toga crknem od smijeha!
Pre 8 dana sam polagala ispit koji mi treba da bi bila na budžetu. Uradila sam ga loše i znala sam da nema tu za 6, već sam se bila oprostila od budžeta i smišljala gde ću i kako da nabavim pare za godinu jer znam da moji nemaju. To sam se i požalila, devojci koja mi je praktično poznanica i koju znam sa predavanja, uvek sedi sama, nema prijatelje i baš je onako zatvorena, bilo mi ju je žao, pa sam nekako gledala uvek da joj se nadjem, za ove 2 godine koliko studiram, davala skripte, ponekad posle predavanja ostajala na kafi i tako, nismo uglavnom nikad nešto puno pričale. Stigli su rezultati a ja sam pročitala da sam dobila 7. Na fejsu mi je to veče stigla poruka od nje, da se nada da mi je 7ica bila dovolja, jer je za toliko uspela da mi prepravi rad i dopiše šta treba, da je moj profesor ustvari njen otac, i da je na ovaj način želela da mi se oduži što sam joj prijatelj. Ljudi, ja sam plakala kao malo dete, niko mi veću uslugu u životu nije napravio a da ja to nisam čak ni tražila.
Kad ne mogu da obavim nuždu pustim vodokotlić kao motivaciju...
Na semaforima se uvijek osjećam kao budala. Ako stojim dok je crveno upaljeno, iako nema auta, imam osjećaj da ljudi misle vidi ove budale ne smije da pređe, a kad prelazim dok mi je zeleno i neko auto na pješačkom mi stane, imam osjećaj da govore požuri bona ne mogu da čekam više!