Pričao sam jednog dana sa dedom koji je inače '22 godište, znači rođen je a da točak nije postojao. I priča on meni, e moj unuce nisi ti ni svestan koliko je vama lako. Jednog lepo prolećnog dana 44 god. je bio valcer u mom kraju i ja tako odem pošto sam sjajno igrao valcer. I tako izađem pred 200 ljudi poklonim se publici pa se poklonim devojci i pozovem je da igramo, i tako 3 puta, pa se ponovo poklonim publici, njenom ocu i naravno njoj. A vi, sadašnja omladina, odete u diskoteku, uhvatite za dupe i to je to. DEDA CAR.
Ništa me ne čini srećnijom nego kad mi se deca moje braće i sestara obrate sa "tetka, ti si kralj". Kakva privilegija!
I dalje čuvam svoju prvu ružu koju sam dobila od prvog dečka. I stoji mi na jednom mestu u kući za koje niko ne zna, mislim da nikada neću moći da je bacim.
Uvek pre spavanja zategnem lepo krevet i polako se uvučem da slučajno ne rasturim to, a onda ujutru kad se probudim ko bomba da je pala kako mi izgleda krevet.
Samo sa jednom devojkom sam "vodio ljubav", sa svim ostalima sam samo imao seks.
Ispao sam žešći kreten kad sam pre šest meseci devojci kojoj je stalo do mene nabio osećaj krivice za naš raskid. Raskinuo sam s njom, palo je tu i teških reči, nažalost, s moje strane. Ona je prešla preko svega toga i ostala uz mene, kao prijatelj. Zapravo, izmišljao sam sve vreme razloge za raskid, da bih se smuvao sa drugom devojkom. Nisam joj nijednog trenutka hteo priznati koliko mi je nedostajala njena pažnja, jer mi druga nije posvećivala tu pažnju. Skupljao sam snagu da joj to sve priznam kroz koji dan, da je molim da mi oprosti, da joj kažem da je volim, ali danas mi je rekla da joj je drago što sam nastavio dalje sa svojim životom, što imam novu devojku i da se nada da mi je s novom devojkom bolje. Onda mi je priznala da ima leukemiju i da verovatno neće preživeti jer je bolest uznapredovala, a nije htela da prihvati tretmane.
Sigurno će i pročitati ovu ispovest, želim da zna da bih sve učinio da vratim vreme... Žao mi je.
Juče smo saznali da moja četvoromesečna sestra ima alergiju na čokoladu. Svi su reagovali normalno, jedina sam se ja bacala po kući i histerisala:''Boooožee, zaštooo?! Ona ti niiišta nije uradilaaa! Živoot jooj je uništeen!'' Izgleda da volim čokoladu.
Ne volim da dajem obećanja, jer znam koliko je razočaranje kad se ne ispune.
Odjednom svi idu u kafanu, svi su veliki boemi, viđam tamo decu od 13-14 godina, a pola njih ne zna da nabroji 3 pesme od Jašara, Save, Milančeta, Ipčeta, Mitra...