dok perem zube ne zavrnem slavinu ali držim levu ruku pod mlazom čisto da ne trošim vodu džaba.
Bila sam sa dečkom nešto više od dve godine, i tek smo posle te dve izgubili nevinost. Toliko sam dugo čekala, zato što sam imala neki loš predosećaj. Ispostavilo se da mi je preneo polnu bolest, zvog koje sam završila na operacionom stolu i za dlaku izbegla smrt. Sada se stanje stabilizuje, ali nije najbolje. Sve to znamo samo on i ja. On me na kraju ostavi, već je našao i novu devojku i srećno je zaljubljen i ja sam u novoj vezi, ali me mnogo boli i povređuje što nikad ne pita ni kako mi je, ne interesuje ga ni da li sam živa i zdrava, a navodno me je voleo više od svega...
Maštam da me dečko zaprosi na neki neviđeno romantičan način. Poznajem ga i znam da će to više biti po principu: "Aj se bre uzmemo."
Stavim sliku svoje nesuđene ljubavi na pozadinu telefona i ljubim je, makar da se malo utješim.
Ponekad se plašim da majstor ne čita moje poruke kada odnesem telefon na popravku.
Stalno se zezam i šalim. Posle, kada pokušam nešto ozbiljno da kažem, niko me ne uzima za ozbiljno, svi smatraju da se zezam. Težak je život nas dvorskih luda ...
Mрзим кад моји укућани увече загубе чеп од пасте, па ујутру морам да се рвам са пастом не би ли изашла из тубе да могу да оперем зубе.
Kad pitam sestru gde je neka stvar, ako krene da traži sa mnom, znam da je ona uzela.
Kako me samo nekad pojedini mirisi razneže i probude u meni lepa osećanja i misli. Ne mogu to da objasnim.
Uvek imam problem kada negde na netu treba da popunim neki formular pa mi traže e-mail, uvek tripujem da će da ga hakuju.