Kad smo bile male, drugarica i ja smo se igrale igre da samo smemo da gazimo po ivicama ulice, ali ne i po ravnom delu ulice, jer je tu bila lava. Naravno, ona je mislila da je lava od lavova, pa je pričala: ''Beži, Majo, poješće nas lava.''
Hrana koju pojedem pre nego što zvanično sednem da jedem se ne računa.
Pre četiri noći, otvorila sam prozor od svoje sobe i počela da plačem. Jedini koji me je čuo bio je moj pas koji je počeo da zavija. Žalim što nisam izašla napolje da ga zagrlim.
Pre neko veče, dok je muž uspavljivao dete, ja sam upalila na terasi sveće da provedemo malo vremena u romantici, sami. Kada je došao, verovatno, ta romantika ga je navela da se prisećamo kako smo se sreli... Dok sam ja slušajući njega gledala u njegovom pravcu, proletela je zvezda padalica, koju on nije video...pomislila sam želju.
Dragim komšijama poželim dobro jutro tako što u majičici i gaćicama izađem na terasu po čiste stvari.
Mrzim kada radim nešto sa tatom, tj. pomažem mu i napravim malu nenamjernu grešku, a on počne "Kada radiš nešto, radi to kako valja"...
Dečko me je pitao da mu budem devojka rečima 'Most je dugačak, livada je široka, ja te volim budi mi devojka'.
Vozimo se ja i đed autom, zaustavlja policajac. Pita: "Jel sve ispravno?", ja kažem da jeste. Kaže on meni: "U redu, ali suvozač nije vezan" i prolazi kod đeda i pita: "Gospodine zašto se vi nijeste vezali?". A kaže đed: "Nijesu me vezali ni ovi 41. pa nećete ni vi sada". Policajac se slatko nasmije i kaže: "Srećan put čiča!".
Trpeo sam sat vremena na predavanjima danas kako ne bih ispustio "goluba". Živim za dan kada će to biti normalna pojava u javnosti kao kihanje i kašljanje!
Posle saobraćajne nesreće koja mi se dogodila, devojka mi je poklonila belu brojanicu uz reči "Nikada je ne skidaj, čak ni kada je pereš". Ta bela boja je sada siva, majka me moli da je skinem da mi je opere, ali je ne bih skinuo ni za oko, dozvoljavam pranje, isključivo sa ruke. Mnogo mi znači.