Imati majku je nešto predivno. Svaki put kad sam joj išao bio sam tako sretan jer sam znao da me čeka. Nažalost nje više nema, sve mi nedostaje. Njeni osmijesi, zagrljaji, 20 poljubaca u sekundi, kad mi kaže da sam narastao, kad me pita imam li curu, ama baš sve. Volio bi da je sad mogu nazvati i reći našao sam posebnu curu i mnogo je volim, ali ti si i dalje moj No.1. Volio bi da se to može ponoviti, da joj opet mogu reći koliko je volim. Možda mi je teško, jer na dan kad sam rekao da ću joj doći, nakon nekoliko sati ona je preminula. Proslo je 11 mjeseci, a ja još nisam bio na mjestu gdje je živjela... Kad odem zaplakat ću, jer sam se naviknuo još od malena da stoji na pragu kuće i maše mi dok odlazim, u tom trenutku ću..ću..ne znam šta ću.. :(((
Udario sam direktora grudvom jer je naredio da izadjemo iz dvorista skole.Ehh koja sam tad faca biooo...
Na bratovoj svadbi naručio sam pesmu "Ko te prevari pa se oženi", al nisu svirali :(
Svaki dan listam auto oglase po netu a nemam para ni za trotinet...
Možda je nešto najvrednije što imam, djedov orden hrabrosti iz Drugog svjetskog.
Sedim ja u kafiću i prilazi mi lik na foru: "Primetio sam da me gledaš, pa rek'o da ti priđem da se upoznamo." A jadničak nije shvatio da sam gledala TV koji je iza njega...
Mama je kupila premale štikle jer tata nije imao strpljenja da je čeka da isproba. Evo sad joj ih on razgazuje.
Kada mi neko ne odgovori na poruku, uvijek pogledam šta sam ja poslala, da vidim da nisam negdje izostavila smajli ili tako nešto.
Posle časova engleskog, oko 22h sam zvala tatu da me pokupi kolima, bilo je neko nevreme, i on je 'ladno došao u pidžami. U 22h. Čovek je car.
Kao mali, jeo sam pikavce i fasadu. Jedva me odvikli, već me proglasili ludim, a evo me sad završavam fakultet!