Pričam sa svojim psom, često. Sigurna sam da me razume.
Kad god brat priča s nekom djevojkom na Skajp ja mu banem u sobu i tražim pare jer znam da me tad neće odbiti.
Kad sam bio mali, sestra bi svaki put kad bi kupila novu šminku prvo našminkala mene, da bi vidjela kako to sve stoji. Ali to mi se svidjalo, pošto svaki put dok bi me šminkala ja bih zaspao...
Zavidim ljudima kojima je obrok i koje uspe da zasiti činija muslija, pahiljica i sličnih stvari. Ja, bez pola 'leba, ništa ne uradim.
Prije par godina sam učila baku da priča engleski.
Kada sam joj rekla da se majka kaže "madr", a tata "fadr", sva srećna je upitala: "A baka je bakr?"
Bio je Božić,čini mi se, i dođemo mi svi porodično kod babe i dede kao na ručak i zvoni telefon. Javlja se deda i samo se čuje : " Da, da...aha...MA IDI KOPAJ NEŠTO, ZARADI TAJ DINAR KAKO VALJA A NE MENI DA PRODAJEŠ GAĆE, ČARAPE, MIKSERE PREKO TELEFONA! " i spusti slušalicu.
Užasno me smaraju roditeljski sastanci , i uvek smišljam razlog da ih izbegnem.
Živim za dan kad će mi neki dečko u čitaonici ostaviti neku poruku na stolu dok sam ja na pauzi... :D
Uvek postoji ona jedna pesma, koja nosi toliko uspomena da kad je slušaš, ne možeš da se ne rasplačeš.
Video sam zvezdu padalicu dok sam bio sa devojkom. Ona je vrisnula "Videla sam zvezdu padalicu, videla sam je!", ja rekoh "Pa šta?", a ona "Pa to je posebno kada je vidiš sa voljenom osob..." I prećutala je uz blagi osmeh. Pamtiću to dok sam živ.