O čoveku saznam mnogo kada ga slušam šta priča i kako priča o drugima.
Krenem da brišem poslate poruke jer mi je telefon prebukiran, i prosto mi žao, ne mogu da se odlučim ni za jednu, koliki sam car duhovitosti i sarkazma.
U mojoj glavi svaki dan u sedmici ima svoj izgled. Ponedeljak je namćor i ne govori mnogo. Utorak je pogubljeni dečkonja, mali vragolan. Sreda mi je stabilna i čvrsta osoba u odelu, a četvrtak je tihi izgubljenko koji je potpuno nebitan u društvu. Petak je svakako najlepši, sa najmanje bora na sebi. Subota je flegma i uvek je sa malim osmehom na licu. Nedelja je starac koji jedva hoda.
Jednom, dok sam pila kafu u bašti kafića, naišao je prosjak koji mi je zatražio 1 euro. Pošto sam imala novca kod sebe dala sam mu. Nakon 10 minuta, prošao je pored mog stola, a u ruci je imao sendvič. Srce mi je bilo prepuno,i taj momenat nikada neću zaboraviti.
Ne volim kada odem kod nekoga u goste, a oni nemaju ključ na vratima od kupatila i onda stalno imam trip da će neko da bane dok sam ja unutra.
Kad sedim u mraku i neko dođe i upali svetlo zapitam se kako sam mogla da funkcionišem u mraku.
Ježim se od reči kao što su 'klabing', 'random', 'ketering' i ostalih koje se bespotrebno ubacuju u srpski jezik.
Kad god osetim miris pečene paprike i miris džema od šljiva, znam da se približio septembarski ispitni rok.
Upravo nam sjede neki kućni prijatelji koji sa mojima igraju jamb svaku drugu noć. I večeras su po zlu doveli ćerku koja je namrtvo dosadna. Završe oni jednu partiju i žena zapela da idu kući, umorna ne može više, a ja sjedim pored njihove ćerke, stisla šake i govorim polako "IDITE, IDITE", a muž se buni, hoće da igra još jednu pa hoće, a ja tu opet stisla šake i govorim "NEMOJ TO DA MI RADIŠ, NEMOOOJ", ne kapirajući da me mala gleda sve vrijeme...