Kad sam bila mala,omiljena zanimacija mi je bila da odem kod bake na selo,uhvatim kozu,zavezem joj vrpcu oko vrata,stavim stari vokmen i ponosno prosetam sokakom. :)
Joj, moram vam nešto reći, nisam nikome, niti smem ikome da kažem, misliće ljudi da sam lud. "Upoznao" sam jednu devojku iz Turske pre 3 godine na nekoj socijalnoj mreži, dopisivali smo se tako povremeno, super zezanje ovo-ono. Gledali smo se ponekad i preko skajpa. Međutim u zadnjih par dana, dopisivanje se "otelo kontroli" i spontano smo počeli da pričamo o "onim stvarima" - šta bi uradili jedno drugom. To je toliko napaljujuće da bih otišao prvim avionom do Istanbula da je "rastavim" od života, međutim sve se bojim da je neka zavera u pitanju i da će me tamo dočekati kasapini i baciti kerovima da me pojedu o.O Bolesno jes', al ja nemam m*da da odem sam u nepoznato :(
Jednom sam istrčao iz kuće po najvećem pljusku. Obukao najstarije patike i šorc i trudio sam se da ne promašim nijednu baru. Bio sam sasvim sam na ulicama. Jedan od retkih trenutaka potpune slobode.
Upoznao sam curu prije 5 godina ne nekoj online igri. Često se čujemo preko skajpa, igramo igre zajedno, zezamo se, smijemo se. Osjećam se kao da imam sve kada pričam sa njom i ona to zna. Ima momka otkad je znam, ne želim da uništim njenu sreću, ali osjećam da ne mogu voliti druge osobe, dok znam da ona postoji. Dao bih sve da je moja. Sada idem na koncert u njen grad i pokušavam skupiti snage da joj se ne javim i ne uništim to što ima sa svojim dragim...
Volim krupnog dečka i kad mi on kaže u šali, vidi onog manekena, ja kažem ma vidiš da je neuhranjen ;)
Ne mogu više da objašnjavam ljudima da nemam pare za odmor, samo jednostavno kažem "nisam se umorila"..
Kad sam dobio sina, prvo sam proslavio sa drugovima, pa posle otišao do bolnice da ga vidim. Kad sam bio ispred bolnice, vidim ga na prozoru kako mi maše i kaže Tataaa ^_^. Ujuru sam shvatio to što vi sad mislite.
Kada odem u goste i pritom mi smrde noge, uvijek stavljam jednu preko druge misleći da će manje da se osjeća.
Imala sam 20 god. udala sam se za "lošeg tipa iz kraja". Tada su mi svi pametovali, davali savete, svi su bili protiv toga. Bila sam mamina i tatina princeza, a on "baraba", niko nije verovao kada sam pokušala da im objasnim kakav je on zaista prema meni. Sada, posle 10 god. imam najboljeg muza na svetu. Predivan je otac, suprug i jako sam ponosna na nas što smo uspeli.