Kad u autobusu igram neku igricu na mobilnom uvek mislim da neko gleda kako igram i trudim se da budem što bolji i da vidi kakav sam majstor u stvari.
Moj decko je bio savršen do jucer, kad mi je u poruci napisao SUMLJAM. :'(
Volim da plivam duboko, gde nema nikoga, a onda skinem kupaći. To su najlepši trenuci, jer se osećam tako slobodno i ispunjeno. :)
Prosto se pitam hoću li ja ikad doživeti, da sedim u nekom finom restoranu, na romantičnoj večeri sa meni dragim bićem, uz vino i sveće... ples uz stari dobri evergrin, da sve prosto bude kao u snu, bar na jednu noć, ili ću celi život da se smucam po parkovima grickam semenke i pijem pivo iz limenke.
Kada me ujede komaraca za uvo, ono se naduje i oklempavi.
Otišla sam u drugu državu da studiram i jedna od prvih reči koje sam naučila na tom jeziku bila je interakcija i nju sam trebala da upotrebim u rečenici. Moja rečenica je bila "nemam interakciju ni sa kim iz grupe", svi su se smejali i kasnije prilazili da se upoznamo.
Prvi put sam ovde i oduvek sam želeo neke stvari da kažem u etar... Neka putuju...
Često u besu su me određeni ljudi pitali kome ti pomažeš, šta ti radiš bolje u odnosu na mene, ko ti zamišljaš da si?
Uvek sam ćutao na ovakvo pitanje.
Videh pre 10-ak godina gospodina prijatnog izgleda i odela kako traži nešto po kontejneru. Slika mi danima nije izlazila iz glave.
Od tad kupujem hleb više, tražim da ga preseku na pola i kačim ih za kontejner...
Danas bih voleo da imam svoju decu, ali i da usvojam napuštenu, školujem ih i otpratim na put, pre svega da im kažem nešto, da budu ljudi.
Ovo je jedina stvar koju mi je otac rekao na samrti, kada sam ja imao 12. godina, sine u životu je najbitnije biti ČOVEK!
Kad se rodio moj mlađi brat (imala sam 5 godina), pitala sam kakav je, na to je moj najstariji brat odgovorio: "Nikakav, više ima očiju nego zuba". Očekivala sam čudoviste da dođe kući. :)
Kao mali, jeo sam pikavce i fasadu. Jedva me odvikli, već me proglasili ludim, a evo me sad završavam fakultet!