Rekla sam liku na sred ulice da se ložim na njega. Mislio je da se šalim.
Nikad u životu nisam pio alkohol! ..Ali, kad se ona uda (ja sigurno neću biti mladoženja), tako ću da se odvalim u nekoj kafani, da to nije realno.
Kad mi mašu klinci iz busa, uvek mašem i ja njima. Jer se uvek setim kako je meni bilo žao kad mi neko ne uzvrati...a i ulepšaju mi dan! :)
Šetam Beogradom u 3 ujutro sa slušalicama na ušima i pravim se da sam jedini preživeo apokalipsu .
Nikad se nisam vodila onim "mlađi moraju poštovati starije". Ja poštujem onoliko koliko i oni mene poštuju i kraj!
Ja i moj drugar imamo po 19 godina. Završili smo automehaničarsku školu dobili smo vozačku prije godinu dana a odmah iza toga i posao. Znamo često ostat u trećoj smjeni sami, obučemo maturska odijela sjednemo u najbolje auto koje je trenutno na popravku i krenemo u noć. Žalim one djevojke i djevojčice koje se okreću za nama dok tako prolazimo gradom...
Kadet sam Vojne akademije, treća godina. U prvoj godini nisam mogao da učestvujem na promociji novih oficira zbog neke povrede, tako da sam prvi put učestvovao prošle godine. Moja devojka nije mogla da prisustvuje promociji jer je išla u drugi grad da da dedi pola godine. Bilo mi je krivo, ali razumeo sam, takve stvari su uvek na prvom mestu. Promocija se završila oko 6, a ona se vratila u Beograd oko 7. Umesto da se presvučem, otišao sam direktno sa Akademije kod nje kući. Pokucao joj na vrata, ona ih je otvorila vrata i videla me je obučenog u svečanu uniformu. Na šokiran izraz na njenom licu samo sam joj rekao: "Ako ti ne možes da dođes na promociju, može promocija da dođe kod tebe." Nadam se da se oduševila. Inače, i dalje smo zajedno, prekjuče je prisustvovala promociji. Nema lepšeg osećaja.
Nema mi ništa gore nego kada kinem, a tek sam stavila maskaru.
Oktobar 2007, amfiteatar, ja se kao pravim da ga ne vidim, ali svaki njegov pokret i danas pamtim. Moja prva misao kada ustanem i poslednja kada legnem. Postali smo drugovi u drugoj godini i od samog starta mi je dao do znanja da između nas neće biti ničega. Ali prokleto žensko, uvek se nada. Od tada pa do danas u njegovom životu su se smenjivale Milice, Tamare, Jovane, Marije.... ali nijedna od tih devojaka nisam bila ja. Ali nema veze, važno je da je on srećan... a nas dvoje, možda, u nekom drugom životu, nekom lepšem vremenu, budemo zajedno.