Želim da doniram svoje organe kada budem klinički mrtva. Mislim da to trebaju svi da urade, na svetu ima mnogo ljudi koji nisu ništa zgrešili a teško su se razboleli.
Radim treću smenu sa ženom od 50ak godina I ne prestaje da priča o sexu i kako se udarala kad je imala 40god, kaže to je bio život samo jaši aj da liči na nešto pa da se zabavim ali izgledom neodoljivo podseća na foku. Ludilo muke neviđene.
Uputstvo za upotrebu nekog leka nikad ne uspem da sklopim onako kako je bilo kad sam ga izvukla iz kutije.
Volim onaj zvuk u kolima kad neko daje žmigavac. t-t-t-t-t
Nisam se brijao dve nedelje, sada kad odem na fudbal tripujem da sam Pirlo. Čak sam se i umudrio i retko pričam.
Želim nekoga preko koga bi mogla prebacit nogu dok spavam.
Pošto je mnogo vruće, muž i ja ne možemo izdržati da zaspimo zagrljeni, kako smo navikli, pa se držimo za ruke dok ne zaspimo.
Pročitam ja jedno veče, oko ponoći, na ispovestima kako neko tati nikada nije rekao da ga voli, a voli ga. Ja razmišlim i skontam da ni ja nisam mami nikad rekla da je volim a volim je, i viknem iz sobe sva srećna, mama volim te, a ona odgovara "jedi gov*a". Mislila je da je nešto za*ebavam, da ne poveruješ.
Kad sam bila druga smena, a moj brat prva uvek sam rekla tati da i mene probudi jer sam uvek volela da se samo okrenem na drugu stranu i zaspem.
4-ta godina fakulteta, ja i kolega nismo neki studenti, slabo idemo na predavanja i vežbe, sve ostale kolege i koleginice redovni/ne, i par dana pred ispit, taj kolega i ja odemo na jedne konsultacije i nadoknadimo ceo semestar vežbi, razvalili - 60 bodova od 60, a ostalima krivo. Nije mi bilo drago što je njima bilo krivo, nego mi nije jasno zbog čega im je uopste krivo?! Da li je neko bolji ili gori od mene, meni uopste nije bitno.