Na svakoj slici za licnu kartu ispadnem kao oni ljudi sa poternice
Bivšem dečku sam za 5 meseci poklonila okruglu posudu sa zlatnom ribicom, uz obrazloženje: "Da ne bude posle da ti još nisam dala svoju ribicu". Oduševio se.
Kada sam ispričala tati za poklon i poruku, zakolutao je očima i rekao: "Sve mislite da su vam zlatne". :)
Kada mi se istroši žvaka, izvadim je, napunim šećerom i nastavim da žvaćem.
Kad sam bila mala u obdaništu sam se popela na wc šolju i pokušavala da vidim preko zidića sta rade dečaci i wc šolja je pukla...Vaspitačica me više nije volela!A tata i dalje misli da sam proveravala da li ima vode u kazančetu :-/
E kad sam doživela da mama kaže tati: "Pa zar još nisi legao da spavaš?" a on mrtav ladan odgovara: "Evo sad ću, samo da vidim šta ima na facebook-u"!
Spavala sam u diskoteci za vreme žurke na ekskurziji samo zato što me je bilo sramota da ustanem da igram jer sam debela.
Ispao sam žešći kreten kad sam pre šest meseci devojci kojoj je stalo do mene nabio osećaj krivice za naš raskid. Raskinuo sam s njom, palo je tu i teških reči, nažalost, s moje strane. Ona je prešla preko svega toga i ostala uz mene, kao prijatelj. Zapravo, izmišljao sam sve vreme razloge za raskid, da bih se smuvao sa drugom devojkom. Nisam joj nijednog trenutka hteo priznati koliko mi je nedostajala njena pažnja, jer mi druga nije posvećivala tu pažnju. Skupljao sam snagu da joj to sve priznam kroz koji dan, da je molim da mi oprosti, da joj kažem da je volim, ali danas mi je rekla da joj je drago što sam nastavio dalje sa svojim životom, što imam novu devojku i da se nada da mi je s novom devojkom bolje. Onda mi je priznala da ima leukemiju i da verovatno neće preživeti jer je bolest uznapredovala, a nije htela da prihvati tretmane.
Sigurno će i pročitati ovu ispovest, želim da zna da bih sve učinio da vratim vreme... Žao mi je.
Kada spavam kod nekoga a nisam poneo četkicu za zube, stavim pastu na prst i trljam zube, i tako par puta tokom noći.
Kad sam bila mala, toliko sam voljela eurokrem da sam ga stalno jela, bez hljeba, samo kašikom. Jednom se ja tako zaletim, otvorim teglu, kad tamo ceduljica "Nema više, babo sve pojeo."