Upoznali smo se preko tv chata. Zaljubili se. Voleli se najviše na svetu! Planirali da se venčamo kada ja završim srednju školu. A onda, jednog dana, sve je stalo. On je otisao gore, visoko u oblake, a ja sam ostala ovde, i nakon 3 godine od njegove smrti, ja još čekam dan kada ću sresti nekog sličnog njemu ko će me razumeti kao on. :'(
Mijenjanje čarapa pikam pod "pranje nogu". Nekako se osjećam kao da sam ih stvarno oprala, jer smradu treba duže da se probije kroz miris čistih čarapa.
Nisam baš emotivna i zaista mi je patetična većina stvari koje druge oduševljavaju. No, kada na ulici vidim dečka sa buketom cveća kako žuri negde i jedva skriva osmeh na licu, to me istinski razneži. Danas sam u autobusu videla dečka sa rozim poklončićem, sav sređen i vidno nervozan. Samo sam se zapitala, hoće li nekad neko tako biti nervozan zbog mene... Hoće li nekad neko žuriti da mene obraduje i poljubi me... Kako vreme odmiče, sve sam više uverena da ću uvek samo gledati druge...
U prepunom tramvaju mi je neka žena rekla da mi je otkopčan šlic na šta sam ja uzvratio: ,,gde gledate, sram Vas bilo gospođo! ".
Kada sam bila mala, mislila sam da se samo na moru može pocrneti .
Uvek kad uđem u nečiji auto izvirujem se da vidim koliko ima goriva, jer ja sam skoro uvek na rezervi.
Moja ćerka kreće u prvi razred. Ona jedva čeka, a ja imam tremu.
Devojka mi je uvela sankcije. Izgleda da će mali malo da odmori...
Uleteo sam među 100 pčela samo da bih joj ubrao cveće usput dok smo šetali. Ne volim da ga kupujem, a i ona mnogo više ceni ovakve stvari nego kupljene sa novcem. Neke stvari nemaju novčanu vrednost!
Juče me je muž uhvatio kako brijem noge njegovim brijačem i naterao me da mu kupim novi ...
Novi brije još bolje...