Profesor sam engleskog jezika ali nikada nisam 100% sigurna da li uvek pravilno koristim određeni "the" i neodređeni član "a"... sreća pa ne predajem engleski u školi.
Često pre nego što zaspim zamišljam da sam dobio pola miliona evra, ili da sam ih našao negde u gradu. I onda kreće ceo razvoj događaja sve ja osmislim, u taxi sedam idem da ih ostavim kući i onda kreće ludilo zezanje.
Kafe kuvarica u jednoj banci ima veću platu nego ja sa fakultetskom diplomom.
Ne sećam se kada me ja zadnji put neka dobra riba add-ovala na fejsu.
Moj tata se veselio uz narodnu muziku koja je bila na tv-u... toliko se veselio da je pojačao tv do kraja i bacio svoje papuče po kući, kao da lomi čaše..
Mrzim kad ljudi kažu da ne postoje pravi prijatelji. Pa kakvim onda ljudima sebe smatrate.
Mrzim da vidim kad djevojka vodi momka kroz klub a on ide za njom k'o pas dok se ona probija kroz guzvu.
Ujutro imam razgovor za posao i zapisala sam moguća pitanja i odgovore. Večeras spavam sa sveskom ispod jastuka kao nekad u školi, da bi mi ostalo sve u glavi.
Za mene je evro uvek 100 dinara, nezavisno od kursa i promena ja ga uvek računam kao 100.