Kada bacam smece u kontejner uvek imam trip da cu da djubretom mahinalno baciti i novcanik/ključeve ili sta već nosim u ruci..
Radio sam kao obezbeđenje na humanitarnom koncertu na kojem sam morao da se raspravljam sa ljudima da ako žele da uđu bilo bi više nego kulturno platiti kartu od 200 dindži...
Po zanimanju sam medicinska sestra i bojim se, da ću se naći u situaciji gdje spasavm nečiji život i to neću uspijeti.
Kada neko kaže mom četvorogodišnjem sinu "joj što su te izujedali komarci", on im odgovori "to je zato što sam sladak" ...a ja samo razvučem osmijeh na lice :)
Svaki put kad odem na trčanje ista priča, kad prođe neka dobra ženska ja ubrzam kao Bolt, a kad prođe ne mogu ni da maknem.
Idem u Medicinsku školu i imam nekada praksu na neuropsihijatriji.Posle prakse,ceo dan posmatram sve ljude kao da su psihički bolesnici,ne znam zašto...
Petkom i subotom uveče uglavnom jedem kako bih napravio "podlogu".
Od 7h do 15h sam gospodin čovek, kome je radna uniforma odelo i kravata ali od 15:01 skidam odelo, uzimam kacigu i jaknu sa štitnicima, sedam na motor od 600 kubika i "krstarim drumovima". Jeste da ponekad dođem na posao izgreban i izubijan od pada, ali jednostavno ne bih mogao ceo život da proživim sedeći u kancelariji bez trunke uzbuđenja.
Upravo sam na YouTube-u ukucao "pa ram pa ram pa ram pa ram pam pam" da bih našao onu muziku koja ide na početku vesti na 1 RTS-u...
Pre deceniju i nešto ostavio sam svoju verenicu da bi nastavio studije u inostranstvu i upoznao bolji život. Sad sam se vratio u naš grad i shvatio sam da me je stigla sudbina baš kao iz Đoletovog stiha: ''Prošlo je 10 godina. Ja imam dve diplome, ona ima dvoje dece. Bogatija je za dva života''.