Kad sam bio mali, plašio sam se frizera i stalno sam čvrsto žmureo dok me šiša. Jednom sam tako uspeo da zaspim...
U četvrtoj godini sam naučio engleski samo zato što mi je bilo užasno mrsko da čitam titlove. Pa neka mi još jednom neko kaže da ljenost nije produktivna.
U trećem razredu srednje škole smo imali kontrolni iz matematike, pošto ništa nisam bio uradio jednostavno sam umesto da predam rad, stavio ga u torbu, i izašao preko vrata.
Kad je bio ispravak, profesor se žalio da ne može da pronađe moj rad. On bio u tripu da ga je negdje zagubio, i tako se izvukoh da ne dobijem keca.
Некад ми је био уписан у фону: "Он♥", а сад само: "Пи*ка".
Juče sam raskinuo sa devojkom i nisam u bedaku, zamislite, čak šta više osećam se kao da mi je svejedno. Ali imam neopisivu želju, da odem na neku livadu, negde što dalje od grada i da se proderem. Najglasnije, onako životinjski...
Nekada pomislim da je bolje da su me opljačkali nego što sam pozajmio pare drugima. Onako se bar ne bih nadao i ispadao budala.
Najviše volim kad krene ovo hladnije vreme, pa dok šetam ulicom osetim miris dima iz odžaka.
Kad me neko gleda direktno u oči, obavezno par puta bacim pogled ka njemu da vidim dal me i dalje gleda, i onda razmišljam o čemu li je mislio.