Evo, upravo slusam komsiku sta radi i molim boga da mi ne propadne kroz plafon!
Kad sam bio mali, tatin šef mi se javio preko telefona: "Halo, ovde Sofronije", a ja sam mu odgovorio: "Ma ti mene zaje*avaš" i spustio mu.
Kad sam bio mali, tipa 4 godine, ćale se šalio zajedno sa jednom porodičnom drugaricom da mu je to devojka, pored moje keve. Znala je ona za tu šalu, naravno, samo to je i bila. Ali jednog dana, dođem ja do vaspitačice kad se pričalo o tatama i kažem da moj tata ima i devojku i ženu. Vaspitačica se šlogirala i pozvala moju kevu na razgovor. Kad je keva došla i čula o čemu se radi, postorjila je mene i ćaleta kući i izvikala se na nas dvojicu, a mi se smejali kao dve budale..
Otkako sam prestala da se oblačim kao seljanka (minići i štikle), počeli su normalni, kul momci da me šmekaju. Otkrila sam da nisu svi muškarci džiberi bez ukusa, neki vole prirodne devojke u trenerkama i patikama, bez šminke :)
Mislim da nikad neću sebi oprostiti što sam uprskao ljubav svog života.
Tata mi je profesor, pa ja redovno kući ispravljam testove drugovima da bi dobili bolju ocjenu.
Jednom sam otišla do doktorice, zbog nekakvog čudnog osipa oko usana i po bradi, zajedno sa mamom. Ona me je pregledala, rekla da sam možda alergična na mačku koju posedujem i propisala mi nekakvu mast, a onda se okrenula put majke i upitala je "A da vaša ćerka možda nema momka?" U tom trenutku sam pogledala majku, a ona je imala onaj pogled 'Jooj kako ću da te izlemam kad dođemo kući'. Nakon mog negativnog odgovora tenzija se znatno smirila.
Nije imala posebno prekrasno tijelo... Nije imala posebno velke grudi... Nije mi ni kosa njena bila po volji... Znala je biti živčana, ljuta, agresivna... Nijedan dio njenog tijela se nije posebno isticao od drugih djevojaka... No ONA je bila savršena.
Pre oko godinu dana sam se naljutila na dečka jer nije hteo da dođe kod mene. Rekao je da ne može jer ima neki problem za koji ne želi da znam. Odjurila sam kod njega da vidim u čemu je bio problem. Posle sat vremena mi je priznao da ima psorijazu. Nije hteo da mi kaže jer je mislio da ću ga ostaviti, jer je, kako on kaže, "nakaza". Naravno da ga nisam ostavila. Stalno mu pomažem da prihvati sebe takvog kakav je, jer niko nije savršen. Nažalost, psorijaza je neizlečiva i ružno izgleda. Teško mi je da ga gledam tako tužnog i kako ga to boli i peče. Što je najgore, ima samo 19 godina. Zajedno smo 2 godine i niko mi nije lepši od njega. Imao psorijazu ili ne, volim ga najviše na svetu!