Dve godine prolazimo jedno pored drugog kao stranci, a nekada smo živeli zajedno...
E ovako..Mislio sam da sam normalan,manje-više. Ali čitajući ovo,shvatio sam da sam šifra od čovjeka.
Kada sam bila mala nikako nisam volela one spratne krevete, kada bih legla gore mislila sam da ću pasti dole,a kada bih legla dole mislila sam da će pasti krevet na mene.
Dečko mi je uveo apstinenciju od sexa 10 dana, uz obrazloženje da treba da se poželimo.
Jednom sam se vraćala iz grada sama. Naravno kao i uvek pratili su me par lokalnih kučića... Pošto je bilo kasno, nisam imala gde da im kupim nešto da pojedu, pa sam onako pijana počela da preturam po kantama u centru grada. I kada bih pronašla nešto jestivo dala bih im. Svi su me osuđivali pogledom, ali mene to uopšte nije dodirivalo. To je jedno moje desetominutno delo kojim se ponosim najviše na svetu.
Svaka kuća ima "najhladniju sobu" koja se izbjegava tokom zime, a u nju svi trče tokom ljeta.
Devojka sam..Ne psujem nikad ali kad vidim koliko je loša Barselonina odbrana, Pikeu ispsujem sve od pradjeda do Šakire!
Tetka mi se porodila i kada sam je pozvao da vidim kako je, pitao sam je: "Je l' ima plave oči?" Ona mi je rekla: "Imaće na nas oči, ne brini".
Nekada kada se vraćam kući poslije izlaska, onako pijan i umoran, još ako je hladno, ili pada kiša, a ja idem pješke, kad vidim mnoge automobile koji prolaze pored mene, osjecam se pomalo glupo i želim da i mene neko vozi.