Devojci sam za 8. mart kupio plišano prase, nisam hteo cvet i ovako će da uvene za 2 dana, pa reko ovo je simpatičnije, međutim ona je to veče odlučila da izađe sa drugaricama negde. Ubrzo smo raskinuli, a prase ukrašava moju sobu!
Kad je zima, obujem priglavke pa tek onda čizme i idem u školu, k'o da neko vidi.
Kad god hoću da prestanem da mislim na neku devojku, zamišlim je na wc šolji kako vrsi veliku nuždu, i istog momenta prekinem da mislim na nju.
Kada dobijem, imam osećaj kao da mi neko priveže jajnike za kanap pa taj kanap za kamen za potapanje kupusa (onaj crni, mermerni) i onda ga samo pusti da leti u slobodnom padu.
Mogu da učim u krevetu, na podu, u busu, u kafiću, uz muziku, televizor, ljude oko mene, ali za stolom nema šanse!
Imo sam običaj ko mali, da uzmem komad sira trapista i da ga počnem grickati sitno pretvarajući se da sam miš, Jerry.
Došao sam do stadijuma da je reakcija ljudi iz okruženja, kad god nekome ispričam neki problem, bude "Dobro, bre, šta je to za tebe? Lako ćeš srediti to, šta se uzbuđuješ bezveze?"
Izgleda da svi živi imaju više vere u mene u nekim trenutcima nego ja sam u sebe.
Poslao sam devojci poruku ''Mislim da treba da raskinemo'', odgovorila je ''Ja se ne slažem :)'', tog trenutka sam odlučio da je oženim.
Kada sam bila mala, uvijek sam se sa sestrom kladila u šamar.
Želim curu s kojom ću sist isprid kuće, zapalit cigaru, popit pivo, i gledat u nebo/more bez ijedne progovorene riči, a da iman onaj osjećaj kao da smo pričali 5 dana u kompletu...