Ove likuše što piju pivo, igraju igrice, gledaju fudbal, podriguju i prde, da se spuste malo na planetu gde bejahu već stvorene takve kakve jesu zato što ste, time što ste to napomenule, svima gadne. Poenta je da iznenadite dečka tako što ćete da odete do njega sa dva džojstika i gajbom piva, a ne da mu na prvom dejtu to ''usputno spomenete'', ne da ste providne, već vas je, po onoj drugorazrednoj fori, staklar pravio. Čak i ovde, na ispovestima. Prvo, to što se hvalite svojim igračkim sposobnostima, govori da ih i nemate, već da ste jednom kod najboljeg druga išle po terenu i pucale čak i u saigrače samo zato što ste ga uhvatile u igri, drugo, niko vam neće dati prsten i reći ''udaj se za mene, gejmerko mog života'', treće, to ćete morati i da dokažete, a ne da pričate o tome KOLIKO STE PRDNULE ETO BAŠ JUČE. Štikle na noge, smuvajte likove kao dame, ostale sposobnosti ostavite njemu, da otkrije sam. Gadno mi je kad pročitam nešto tipa ''i ja pratim fudbal :P'', ''ja OBOOOOŽAVAM WOW'', NEĆE NIKO DA TE NAGRADI ZA TU REČENICU.
Kad uhvatim mušicu pa je pustim, osećam se kao ribolovac.
Jedno jutro me je dedina sestra nazvala da mi čestita rođendan. Bilo mi je jako drago što se setila jer je stara i bolesna i od srca sam joj se zahvalila. Nisam mogla da joj kažem da je promašila dan.
Imam prijatelja od malih nogu, i dan danas se družimo. On je u vezi već sedam godina, a ja sam trenutno slobodna. Moram priznati da smo i više od prijatelja. Ponekad se desi da izađem s njim i njegovom djevojkom, te kada je otprati idemo do njega. To nije prolazna faza, traje od kako se poznajemo. Često se zna našaliti: "Čemu služe prijatelji."
Kćerka sam jedinica. Kad sam bila mala, imala nekih 5-6 godina, mama mi je stalno govorila da ću dobiti bracu ili seku a ja sam rikala od plača. Tako da nije ni pokušavala. Sad imam 21 godinu i sve bih dala da imam brata ili sestru.
Skontala sam da sam odrasla. Ne biram više sveske za školu, svejedno mi je kakva je.
Jedan od najljepših osjećaja mi je kad me gledaju djevojke iz skupih/brzih auta dok su sa momcima. Tada imam osjećaj da novac ne kupuje sreću.
Muško sam i kada sam kod nekog ko nema ključ u wc-u, pišam u centar šolje da bi se čuo onaj zvuk i time se nadam da mi niko neće ući jer će valjda čut.
Kad god se posvađam s momkom, uzmem svoj telefon i tipkam poruke, da bi se on pitao s kim se ja to dopisujem. A ustvari šaljem poruke mami, bratu... nekome za koga znam da će mi sigurno odgovoriti.
Sledeće godine u martu punim 60 godina. Osećam se u srcu mlado, pratim savremene tokove tehnologije, uživam u dobrim filmovima i muzici. Ali sam sve umorniji i umorniji. Ne znam da li ovako počinje prava starost? Sinove sam oženio pre nekoliko godina, dobio i unuke, sa ženom se dobrom slažem ali ta prokleta malaksalost i dosada. Umoran sam od svega, kad se pogledam u ogledalo plače mi se. Gde se ljudi izgubi onaj crni zgodni mladić? Ostade samo prosedi stari čika, manji za pet cm, naboran i namrgođen. Čitulje izbegavam da čitam, kad god to uradim nađem na tim stranama nekog prijatelja ili prijateljicu. Eee da mi je samo još jednom u školskom dvorištu da zaigramo basket Simke, Stole, VIktor, Glavonja, Burek, Klempo, Siki i ja...al ne vredi, Glavonje, Simketa i Stoleta više nema...Viktor jedva hoda od reume, Sikija viđam često jedva sastavlja kraj sa krajem, za Klempu ne znam šta je, kao ni za Bureka...Da mi je samo pet minuta da odigramo, a da nas gledaju opet Milica, Jocika, Dušica.