Kad sam bila mala,bila sam ubeđena da je moj deda Šaban Šaulić...
Oduševio sam se kada mi je od keve stigla poruka :"Kad ćeš ćiku?". Mama je prosto genijalna!
Odrastala sam po hraniteljskim porodicama, sad imam 27 godina, uspela sam da stanem na noge, imam nekolicinu dobrih prijatelja i verenika bez koga ne mogu da zamislim život. Pre 5 meseci imala sam tešku saobraćajku dok sam vozila pod "gasom" i nedelju dana sam bila u komi. Zahvalna sam dečku i prijateljima što me nisu ostavili na cedilu i što su sve vreme bili uz mene i imali strpljenja. Čini mi se,a to mi je i većina rekla, da sam se promenila na bolje, zahvalna sam Bogu na svakom novom danu, neopisiv je osećaj dobiti drugu šansu.
Mrzim da ostavim auto kod mehaničara, jer mislim da ga on rastura od gasa, lude vožnje i da se ludo provodi sa mojim autom.
Tek danas sam gledala cd moje svadbe, iako sam se udala prije 3,5 godine.
Ovo mi već neko vreme leži na duši, ali nikome nisam ispričala.
Oktobar, vratila sam se kući i zatekla majku kako plače. Objasnila mi je da je mom deki, njenom ocu, pronađen tumor i da mu je ostalo najviše tri meseca života, ali to on ne sme da zna .Nisam ništa rekla, samo sam potrčala kod njega kući. Kroz terasu sam videla upaljeno svetlo. Pokucala sam na vrata, bila su zaključana, zatim sam zvonila i lupala i ništa. Plakala sam i mislila o svemu. Istrčala sam iz zgrade i krenula da ga tražim. Trčala sam ka prodavnici u koju je uvek išao. Prolazeći pored parka, slučajno sam bacila pogled u nadi da se odmara. Na klupici ispod svetiljke sedeo je čovek sa štapom i gledao ispred sebe. Lišće je padalo oko njega, a on je sedeo zamišljen na klupici, sam. Ne mogu da vam opišem koliko je sve bilo tužno. Zagrlila sam ga najjače što sam mogla, plačući, a on se smejao i pričao da ne plačem jer ne umire ili slično. To je bila i biće najtužnija slika za mene u životu. Početkom decembra je umro.
Živim u naselju na kraju grada i moji se bave poljoprivredom. Danas dok smo šetali kroz polje, u njivi pored koje smo prošli jedan deka je čuvao ovce i konje. Sedeo je u hladovini i svirao frulu. Melodiju nikad nisam čula, ali je bila predivna. Nekako sam se osetila ponosnom, valjda zato što sam osetila Srbiju, onu zemlju seljaka na brdovitom Balkanu. Ispunio mi je srce bezbrižnošću i nadom u bolje sutra. Hvala ti dobri čoveče.
Volela bih usvojiti dete.Pored svog kojeg sam rodila,da usvojim još jedno,da mu ulepšam zivot. Da ga volim kao svoje.
Vozač sam i poštujem propise, ali kad mi nataknu slušalice u uši kad prelaze preko pješačkog, pri tome ne gledaju da li automobil ide ili ne, e onda obožavam da se zaletim preko pješačkog i dobro ih isprepadam. Ti bi da glumiš Holivud s tim bakračima na glavi i ne šljiviš nikog, a podrazumjeva se da ja poštujem propise i da ti stajem, ne može.