Kada budem trebala da se porodim, smorim se na pomisao da je kući veselje a ja moram da budem u bolnici...
Mnogo me boli kada vidim da moj otac ne poštuje moju majku. Verujem da je poštovanje nekada važnije od ljubavi i nadam se da ću se udati za čoveka koji će me poštovati.
Izgubili smo sina, bebu koja se lavovski borila mesec i 5 dana. Posle uspešno urađene "balon" intervencije na srcu trebao je da se oporavi, bez kasnijih posledica. Ali bez pomoći aparata za disanje izdrzao je oko 30 sati, pa je u roku od mesec dana vraćan i skidan nekoliko puta. Znam da su doktori i sestre dali sve od sebe i zahvaljujem im se na humomanosti i profesionalizmu koji nisam doživeo u Srbiji, ali nažalost to ne mogu da kažem i za porodilište gde je beba rođena i gde je dobila ocenu 9 i gde su tek posle 8-9 sati primetili da nešto nije u redu...
Čitav život sam podstanar. Sramota me je da dovodim prijatelje da ne bi videli gde i kako živim. Iz istog razloga izbegavam i bilo kakve veze sa devojkama.
Priznajem da prvi utisak o muškarcu dobijem nakon rukovanja sa njim- ako stisak nije 'jak', nije vrijedan pažnje.
Danas sam saznao da mi se već oštećen sluh, znatno pogoršao, i kad smo došli od doktora keva i ja zagrlila me i rekla 'Zagrli me, neka sve što ti imaš pređe na mene.' Neizmerno je volim.
Kolega mi je danas rekao da je firma procvetala u svakom smislu otkad su mene zaposlili. Dugo nisam čula bolji kompliment...
Tata me je probudio kao i svako jutro kad idem pre podne u školu. Ja se spremio i krenuo i dok sam išao ulicom nisam video nijednog đaka, što mi je bilo malo čudno i kad sam došao do škole gde nije bilo nikog, tata me je nazvao i rekao aprililili možeš se vratiti kući da spavaš... Bila je subota kako sam samo glup ispao...
Kad god se dopisujem s nekim dobrim momkom, pričam sama sa sobom u sobi od sreće.
Nekad kad se svađam s momkom nađem više njegovih argumenata nego svojih.