Znam prvu pomoć i dva puta sam pomogla dečaku kada je imao napad epilepsije. Svi su se grozili na to, gadili se na penu, njegov izraz lica i nisu hteli da mu pomognu zbog toga. Nikada mi se nije zahvalio, ali nisam mu to ni tražila. Srećna sam što je živ.
Nije sreća para puna vreća .Verujte mi, imam sve što poželim, žensko sam, ali bukvalno sve. Šta bih ja dala da moram za nešto da se pomučim i da imam normalan život. Sve me smara i dosadno mi je po ceo dan.
Devojka mi je dala tablet da vidim neke slike, posle nekih 15 sekundi ukapirao sam da ne znam da ga upalim, vratio sam joj i rekao lep tablet.
Mrzim kada se sakrijem da uplašim druga pa ga čekam pola sata da naiđe.
Obavezno nakon što stavim stik idem kroz kuću podignutih ruku, da bi se osušio..
Najveća želja mi je da imam svoju kuću, i da potkrovlje opremim i cijelu zimu provedem u potkrovlju gledajući kako snijeg pada zašuškan ispod jorgana. :)
Pre neki dan mi šefica mi je rekla da odmorim malo, a ja njoj ne razmišljajući: "Ma neka, odmoriću se kad ti odeš".
Moj dečko se zbog sporta depilira od glave do pete...osećam se kao mamut!
Uvek kad kuvam nešto na električnom šporetu,okrećem šerpu po ringli, zato što mislim da neka strana bolje greje.