Kad smo bili mali brat i ja smo se igrali "zimnice", igru koju smo sami smislili ispod stola sa ćebetom... Eh gde su sad ta vremena :)
Sad listam svesku iz osnovne i shvatam da su za vreme čitanja mojih sastava medvedi mogli da odspavaju zimski san, nije ni čudo što me tad niko iz razreda nije voleo. :D
Kada mi dođu u posetu fensi sestre iz inostranstva jedva čekam da odu negde, pa isprobavam sve stvari iz kofera i vraćam ih vrlo pažljivo na svoje mesto :)
Jednom sam se jako smorio kući bilo je oko 22:00h ... A onda se kod komšije Milutina začula pesma " crn je gavran a ja crnji "
Prijateljica i ja smo maloprije bile na trčanju, nismo nosile novac a bile smo žedne pa smo svratile na benzinsku i rekle momku koji tu radi: "Daj nam flašu vode pokazat ćemo ti sise" i podigle majice a on je onako zbunjen rekao: "Uzmite sve što želite". Uzele smo vodu i otišle a šta je bilo snjim ne znamo, nadamo se da nije još uvijek u šoku.
Zvoni jednom telefon, javim se ja, učini mi se da je mamina drugarica i uhvatim ja da se sprdam sa ženom, da bi se ona, nakon par minuta mog lupetanja predstavila i da bih ja shvatila da je to moja razredna. Blam godine!
Jednom prilikom dok sam se šetala sa drugaricom do Tise, počeo je vetar jaaako da duva i odjednom se napravio vrtlog od prašine i kad sam to videla počela sam da bežim koliko me noge nose i povikala: Tornado, Dunja, beži, bežiiiiiii. I pobegoh ja tako i posle 500m okrenem se da vidim gde je Dunja, kad ona crkava od smeha tamo gde sam je i ostavila.... šta da kažem, imam fobiju od vremenskih nepogoda. :)
Primetio sam da moja devojka obriše sve poruke iz telefona i listu poziva. Ne preturam po telefonu, jednostavno sam video.
Posvađao sam se s curom i toliko sam bio ljut da sam otišao vježbat matematiku.
Zivim u studenjaku i pokusavam da budem veran devojci.