Da ventilator nije duvao u pravcu skripte, ne bi nikad bila otvorena!
Pretežno kad sam pijan, volim olakšati dušu i mjehur, po nečijoj kvaci ( čitaj kvaka) od vrata automobila, zgrade i etc. . . tu mora uhvatiti.
Najlepši kompliment, od svih koji sam dobila, je bio kada mi je drug rekao da uvek mirišem na čisto.
Komšije mi često dovode šestogodišnjeg sina na čuvanje. A kada ostanemo sami, ja se igram sa njim, podižem ga i zamišljam da mi je sin. Sedamnaest mi je godina, a počeo je samovoljno da me zove tata :D
Upoznajem ti ja roditelje moje devojke i pita me njen ćale "kako ste se upoznali?" a u mojoj glavi flešbek:
More, zakintos, svi pijani đuskaju, ona igra na stočiću a ja stojim na šanku vitlajući bakljom, primećujem da me gleda, bacam baklju na plažu prilazim i...
"Na moru", kaže moja pametnica i spasava me neprijatne situacije..
Jednom sam izgubivši mobilni negde u kući uzeo fiksni da se pozovem da bih ga našao, mobilni je negde zazvonio ja sam ga ugledao i pomislio da me zovu od kuće i javio sam se ...
Pre neki dan me je udario čovek kolima na pešackom dok sam prelazio ulicu na biciklu. Udar nije bio preterano jak ali me je oborio, malo ostetio bicikl i sebi razbio branik i far. Odmah je stao, izašao iz svog juga i počeo da se izvinjava i moli sa suzama u očima da ne zovem policiju jer nema novca da plati kaznu. Dok sam ja njega saslušao, ustao, policija se stvorila pored nas. Jedan policajac nam je prišao i pitao šta se desilo. Pogledao sam u čoveka koji me je udario, ćutao i gledao u mene. Tada sam rekao policajcu da sam nepaznjom naglo izleteo na pešacki i da me je auto udarilo jer nije bilo vremena da se zaustavi. Policajac je prvo pogledao mene, pa vozača juga koji je nemo stajao i pitao da li želim da napravim prijavu jer se ipak sve desilo na pešačkom. Rekao sam da ne želim i on je otišao. Nakon toga mi je čovek koji me je udario prišao i rekao: Ne znam ko si, ali znam šta si. Veliki si čovek,hvala. Rukovali smo se i svako je otišao na svoju stranu.
Ove nove, popularne, muške frizure zovem "šala na stranu''
Pre nedelju dana morao sam da pošaljem izvod iz matične knjige rođenih za BG. Stavio sam u koverti, poneo na autobuskoj stanici, dao vozaču i pitao koliko sam dužan. Ni pet, ni šest odgovorio je 'Što više daš manje se crveniš!'. Nikad se poniznije nisam osećao pred nekim ko verovatno nema ni 8 razreda, ali šta da radim hitan slučaj. Dao sam mu 'nešto' novca (za četvrtinu karte) i pitao da li je dovoljno, a on je onako ozaren kazao 'Daj, daj'. Zatvorio je prozor jer je dobio ono što je hteo, a ja se samo pomolio, da ću nekada u životu trebati tom idiotu, a tad nek' ne računa na moju dobrotu, nego nek izvadi 'pristojnu' svotu!
Do skoro sam mislila da je Poni ždrijebe i da će da poraste. Imam 19 god.