Oduvek sam mrzeo "Utisak nedelje" zato što me je to uvek podsećalo da je nedelja uveče a ja ništa nisam učio za vikend..sutradan u školi, naravno,uvek naje*em.
Baka mi je sve, majka mi je umrla kad sam bila mala, a otac je otišao od mene, i samo ona brine o meni. Ona ima 80 godina, a ja 22. Nikome neću da priznam da mi je najveći strah da nju izgubim, jer ću tad ostati zaista sama.
Zaboravila sam na godišnjicu veze i dečko se naljutio, baš je curica.
Redovno mi se ranije dešavalo da sa planine ili mora umesto ortaku pošaljem poruku devojci- ovde je extra ima vrh riba ...
Imam muža i dvoje dece, radim po ceo dan i tako bih volela da me ostave na miru makar nedelju dana. Gledala bih filmove, čitala knjige, izašla na kafu ujutru, ma počupala bih obrve na miru...
Briga me šta drugi kažu. Kad jedem nešto ukusno uvek poližem i prste.
Mrzim kada radim nešto sa tatom, tj. pomažem mu i napravim malu nenamjernu grešku, a on počne "Kada radiš nešto, radi to kako valja"...
Prošle godine kada smo išli Yugom na letovanje, otpao nam je auspuh na autoputu. Otac ga je stavio na zadnje sedište i automobil se čuo na dva kilometra, kao da je bombardovanje.