Kad sam bio mlađi uvek kada prođem pored grupe starijih momaka sam pravio ozbilju facu kako me ne bi tukli, i tako pored svakog starijeg da bi pomislili da sam opasniji, i dan danas to radim ponekad.
Uselim se ja u novu sobu sa gazdaricom bakutom. Prvo veče nakon što sam sve raspakovala dolazi ona kod mene u sobu i ljubazno mi saopštava kako je primetila da nemam sapun dok spušta neraspakovan sapun na moj sto, reko neka ne treba kupiću sutra sapun na šta mi ona odgovara ''Ja radim sa oriflajmom, sapun košta 70 dinara" Ja sad stala zbunjeno jer sam pomislila da hoće da mi pokloni sapun kad ono bakutanerka zajebana odma se bacila na biznis..
Razmišljam kako da joj stavim prsten na ruku, a da je ne probudim. :)
Nekad imam osećaj ko da sam ja jedina osoba koja svaki dan čisti uši.
Moja majka, koja ima 60 godina, priznala mi je da je skoro srela svoju bivšu ljubav iz mladosti i da je ponovo osetila leptiriće u stomaku kao nekada.
Došao sam do stadijuma da je reakcija ljudi iz okruženja, kad god nekome ispričam neki problem, bude "Dobro, bre, šta je to za tebe? Lako ćeš srediti to, šta se uzbuđuješ bezveze?"
Izgleda da svi živi imaju više vere u mene u nekim trenutcima nego ja sam u sebe.
Uzmem daljinski da pogledam šta ima na drugim programima, obrnem 50 programa i ne znam šta sam videla na kom...
Dve nedelje pre venčanja priznao mi je da me je prevario sa mojom najboljom drugaricom, koja je trebala da bude kuma na našem venčanju. Od te novosti doživela sam infarkt i postala dijabetičar sa nepunih 26 godina. Dok sam bila u bolnici on je dolazio u posetu ali sam odbijala da ga vidim, ona se nije nijednom pojavila. Kada sam izašla iz bolnice pozvao me je da pita kako sam i da li možemo da razgovaramo. Pristala sam, ni sama ne znam zašto. Osetila sam da se iskreno pokajao i da me i dalje voli. Cele noći sam razmišljala o našem razgovoru i pokušavala da dođem do najboljeg rešenja.Bilo je jasno kao dan, volela sam ga kao nikada u životu i dala sam mu drugu šansu.Da to nisam uradila ceo život bih se kajala što sam poslušala pamet, a ne svoje srce. Posle godinu dana venčali smo se, ovog puta je to bilo skromno venčanje u krugu porodice i prijatelja. Preselili smo se u drugi grad, on je našao posao, a ja sedim kući i čuvam naše blizance. Ne kajem se što sam pogazila svoj ponos, isplatilo se.
Bio sam mali i buckast, ušao sam u kupatilo, i pokušao da uđem u veš-mašinu, gornji deo je prošao lagano ali donji nikako, krenuo sam da izađem ali mi se dupe zaglavilo, mama je morala da zove majstora da bi mi izvlačio dupe iz veš mašine.
Voleo bih jedan dan biti neki stranac i čuti kako to zvuči naš jezik kad ga ne razumeš.