Svaki put kada pisem na casu pisem sto sitnije mogu, da bi izgledalo da imam manje da ucim. Lakse mi tako :)
Mrzim kad neko prenese svoju nervozu na mene, a onda je ja prenesem dalje na nekog ko mi nije ništa skrivio.
Kada sam bila mala, stariji brat me je nagovorio da zakopamo pod zemljom pare koje sam dobila za rođendan i rekao mi da će onda izrasti drvo koje rađa novac. I naravno on ih je kasnije uzeo.
Pričala sam sa momkom, i pošto je duvao vetar, mislila sam da će pasti kiša. Kako je on pričao, slučajno me pljucnuo, a ja se zaletela i povikala: "Evo je kiša!" A on mi na to odg: "Ma nije, to ja pričam." Obadvoje smo "umrli" od smeha.
Dok sam bila mala uvijek bih, kada pomislim na nešto što mi se desilo, a čega me je stid, crtala male iksiće po čelu da to zaboravim...
Kad god uđem u lift, i čutim, izađem iz njega i žive duše nema, a kad se derem, pevam nešto, izađem a ono pola ulaza čeka lift i smeška se!
Kupio sam novi mobitel, kako bi ga zaštitio da ga drugi ne diraju stavio sam lozinku, koju sam zaboravio..
Obozavam, čim pređem granicu da tražim novi pečat po pasošu.
On online, ja online. Reko hajd' da se ja nekad prva javim, uvijek on. Ja mu napišem poruku, minut-dva razmišljam, i stisnem konačno 'Enter', kad ono on opet offline. E baksuze.