Ni jedna jedina pesma mi se ne dopadne na prvo slušanje.
U vezi sam dve godine i još uvek se stidim da skinem gaćice kad je upaljeno svetlo!
Iako sam imala spontani u 8.nedelji prije 2 mjeseca, još patim zbog toga i mislim da tu prazninu ništa neće ispuniti. U stanu nekad napravim "stomak" i na trenutak me obuzme velika sreća. Ni mama ni dečko me ne razumiju, misle da sam preboljela jer "beba nije oživjela". Ali ja sam na ultra zvuku vidjela malo srce kako kuca i to me najvise boli. Doktori su mogli da mi spase trudnoću, ali tad su bili prvomajski praznici i niko nije mario.
Uvek sam mislila da su mace devojčice, kuce dečaci i zato su se jurili. Eh,pameti..
Gadi mi se pričati s momkom ili poljubiti ga kad se probudimo jer ne podnosim jutarnji smrad iz usta. Prvo što uradim kad ustanem je odem u wc i operem zube, pa ga tek onda poljubim.
Dečko koji mi se sviđa me napokon pozvao da se vidimo. Saznala sam sasvim slučajno da me zvao samo da me iskoristi. Obukla sam se maksimalno provokativno i cijelu noć ga zavodila, a nisam mu dala ni da me dotakne. :)
Živim u imućnoj porodici, imam brata i sestru, treće sam dete, ali ne i mezimac. Uvek sam imao sve, a nije mi trebalo ni pola od toga... Rođeni brat je bivši narkoman (ima staž od 15 godina) i uvek je sve bilo usmereno ka njemu, da bi se izlečio. Ipak, ne mogu da krijem, da me boli to što su mi roditelji ljubav pokazivali kroz novac (ekskluzivna letovanja, motori, skupi automobili)... Završio sam državni fakultet u drugom gradu, bez njihove pomoći, niko nije znao ko su mi roditelji, išao sam autobusom na predavanja i ispite, dao sve u roku... čak sam od ortaka i ortakinja na faksu krio da imam para, da se ne bi osećali manje vrednim pored mene... Kasnije sam našao dobar posao, trudio sam se da se za sve izborim sam. Sada sam dao otkaz, pakujem se i selim daleko, jer i kada se čitava agonija oko burazera, hvala Bogu završila, oni i dalje najviše pažnje posvećuju njemu... Pre neki dan mi je otac rekao da je razočaran u mene, to je bio kraj. A nikada me nije pohvalio. Inače imam 25 godina.
Otac mi je jednom prilikom, po povratku sa puta dao malu plišanu igračku - ajkulu. Vec tada sam prerasla igračke, ali sam ajkulicu sačuvala i držala je na sigurnom, ispod jastuka. Tata je umro pre dve godine, a ja i dalje držim igracku na starom mestu. Svaki put kad je vidim ili napipam pod jastukom, setim se trenutaka koje smo proveli zajedno, svi srećni, sa njim.
Danas ja uzimam kokice i kažem 'Daćete mi jedne od 50'.. Čovek mi daje kokice, a ja kažem 'Koliko su?'