Kao mala sam silno želela da imam kućnog ljubimca i trčala sam po dvorištu pokušavajući da uhvatim vrapca kutijom za margarin!
Dok čekam međugradski na Autokomandi, često se prilikom prolaska neke krntije od autobusa isprdim jako. Posle se kao nervozno šetkam i gledam na sat, a ustvari se luftiram.
Smatram da je moj dečko pi**a jer ne pije i ne puši, već dugo pokušavam da ga ubedim da počne ali on neće, blam me je kada odemo u kafić, a on naruči neki voćni sok jer ne pije alkohol.
Najviše volim kada sam sama u kacelariji...Tada se izujem (u čarape) i tako šetam jer imam osećaj kao da sam kod kuće...
Kad se brijem uvek stavim previše pene u ruku i ne znam šta da radim sa ostatkom.
Imam dve potpuno različite strane lica, iako mi niko ne veruje, to je prosto očigledno, pogotovo kad se slikam sa desne i leve strane.
Uvek kad hoću nešto da uradim, pa zaboravim, vratim se na mesto gde sam smislila da bih se setila.
Moj muž je kupoholičar. Teško je boriti se sa tim. Jednom smo bili u nekom megamarketu i on je išao ispred i vukući kolica ubacivao sve i svašta u njih. Ja sam išla iza i pazeći da ne primeti vadila po nešto i vracala na rafove. Zlo je bilo što sam promašila naša kolica i povadila robu iz tuđih. Primetila sam to tek kada me je neko pitao "Sta radiš to?". Blam.
Kad smo bili mali brat i ja vršnjacima iz komšiluka puštali smo filmove za odrasle i naplaćivali "ulaz" tada pola marke.