Sinoć sam nosila flašu od 2 litra u naručju, kao bebu. I proradio mi majčinski instinkt. Debilno, ali šta ću.
Sa 4,5 god ostao sam bez oca,majka je ostala sa nas 3 ratno stanje, radila je sve i svšta(prala, čistila, krečila, nadnice) sve to da bi nas prehranila, imala je 38 godina nikada nije mislila na sebe, kada bi poslije napornog dana(krečenja) uzela dnevnicu 20 maraka svratila bi do trgovine ja bi kao posljednji krelac što i jesam bio zgrabio za kinder, uprkos nemoj sine ja bi insistirao i kupila bi nikada se sjetim osjetim biejs i tugu istovremeno istukao bi sam sebe. Sada imam 25 god, majka je u međuvremenu dobila rak dojke, odstranila je i dobro je za sada, moja lavica, moja kraljica se bori i sada, dao bi 20 godina svoga života da ona proživi bar išta u nekom boljem svijetu. Nažalost nemam posla a želja joj je da vidi more a volio bi da je pošaljem, samo se nadam da ću uspjeti...
Pustio sam bradu samo da mi ne govore više da sam sladak...
Želim biti laf.
Dan treći... I dalje sam u pidžami, bez brusa, nisam provirila napolje.... Kako je lepo kad se student vrati kući...
Mama mi uvek kupuje nove gaće i čarape pred neku ekskurziju, ili putovanje.
Iako je prazan bus volim da sjedem na kraj da revizor mora preći cijeli bus, nije djaba plaćen
Često sam kao mali dok sam bio na wc šolji zamišljao da mi je to tron, a da sam ja princ... u trenucima mašte uzimao sam čak i četku za wc šolju i pravio se da je to moj skiptar, kraljevski mač ili već nešto u tom fazonu...
Pričamo na Skype-u već nekih godinu i po i pored svih ljudi tu oko mene, ja ipak sve najsmješnije i najtužnije stvari nekako uvijek prvo pošaljem preko bare.
Kada sam bio mali, gledali smo ljubavni film i ja sam pitao mamu zašto se meni diže piša kad se neko ljubi...
Pre dve godine sam izgubila brata u saobraćajnoj nesreći, bio je jako mlad.. Bili smo veoma vezani jedno za drugo i mnogo smo se voleli. Čini mi se da mi je, što sam starija, sve teže da se nosim sa tim bolom. Mnogo mi nedostaje i osećam da je uvek tu uz mene, i da me u svemu podržava.. Svako veče kad ugasim svetlo i legnem da spavam, pričam sa njim i osećam da je tu, uz mene.. Neverovatno je to da nijedan dan ne prođe, a da se ja njega ne setiim i ne zaplačem. Ja sam sada udata, imam jako lep život, i sina koji nosi njegovo ime...