Djevojka mog života, mojih snova i ja smo izgubili svaki kontakt i prekinuli jer njenoj porodici smeta sto nismo iste religije.
Iz priča roditelja shvatio sam da sam bio "poseban". Uvek bih prestao da plačem pored veš mašine.
Kad sam bila mala išla sam mamom kod dede, i jednom prilikom deda mi je rekao 'molim', na šta sam mu ja odgovorila 'Opalim te golim'. Mama me je olešila od batina, a meni je dugo trebalo da shvatim zašto.
Varam svog dečka po splavovima, kafanama, klubovima. A godinama smo zajedno. Naravno, svaki put kad ga prevarim meni se to na neki način vrati. On to ne zna. Ološ sam.
Mrzim kad se vratim sa puta i kad me ljudi koji me sretnu, pitaju: "Vratio si se?" Ne, nisam, ovo je moj hologram!
Prijateljica i ja smo maloprije bile na trčanju, nismo nosile novac a bile smo žedne pa smo svratile na benzinsku i rekle momku koji tu radi: "Daj nam flašu vode pokazat ćemo ti sise" i podigle majice a on je onako zbunjen rekao: "Uzmite sve što želite". Uzele smo vodu i otišle a šta je bilo snjim ne znamo, nadamo se da nije još uvijek u šoku.
Kada idem na ispit izgledam kao zombi jer, razume se, nisam spavala celu noć, a kada izlazim sa upisanom ocenom sa istog ispita prati me 'vetar u kosi' osećaj... kao druga osoba.
Kada jedem burek i jogurt,uvek mi zafali gutljaj, dva jogurta.
Pošto nemam normalno ogledalo u stanu, malopre sam izašao na hodnik, pozvao lift, ušao, pogledao se i vratio se u stan.
Jedan od ključeva na mom privesku je ključ od stana u kojem ne živim preko 10 godina. Čuvam ga kao uspomenu na detinjstvo.