Trenirao sam košarku do druge godine fakulteta i onda prestao, odlučio se za školu i završio je. Vrlo često sada, kada ostanem sam u kancelariji, pravim rolinge i polažem na zamišljeni koš.
Kao mali sam trenirao karate ali samo par dana jer nisam mogao da gledam crtane. Trening je taman počinjao kad i crtani. A crtani su me zanimali!
Vratio sam se kući pomalo pijan, skinuo se, bacio stvari u "veš korpu" i legao da spavam. Ujutru sam našao stvari u wc šolji...
Kad sam bila mala, i tata kupi za slavu šarane i ostavi ih u sneg ispred kuće, onako u džaku. A ja iskočim napolje i počnem da se derem: "Kupio tata kitoveee!".
Malo mi fali da kažem drugarici da smo svi skontali da je skinula protezu i da se ne kezi više!
Moja ćerka kreće u prvi razred. Ona jedva čeka, a ja imam tremu.
Nikad se u stranoj pjesmi ne mogu pronaći kao u domaćoj.
Svaki put kad sam kao mali ulazio u neku sobu gurao sam vrata koliko god mogu da se otvore, jer sam se bojao da se neko krije iza njih.
Kada sam bio mali, vozeći bicikl, komšiji sam slučajno otkinuo retrovizor. Plašeći se njegove reakcije, ostatak ulice sam se zapiškio od straha.
Plata mojih roditelja je tolika misterija, da i dalje ne znam da li sam bogata ili siromašna..