Kad sam bila mala, tata me pošalje u prodavnicu da mu kupim cigare i sebi sladoled na štapiću. Ja kupim najveći sladoled, dođem kući i kažem: Nije bilo dovoljno za cigare!
Niko ne zna da cu otići iz civilizacije, čim naučim neke stvari koje će mi pomoći da živim daleko (kako da napravim brvnaru, da obrađujem drvo, da obrađujem zemlju, da od prirodnih materijala napravim lepak i sapun npr, da napravim dobar luk i strelu i da dobro gađam itd). Čudno je jedino što se pored fakulteta zanimam za dosta zanata. Srećan sam i jedva čekam dan kada ću postati spreman. :)
Imam 22 godine i trudna sam zahvaljujući divnim ljudima na ovom sajtu koji pružaju podršku svima, zadržaću svoju Leu.
Sinoć sam upao sa drugarima na neku svadbu, ne znamo ni ko pravio ni ništa, popili litar vinjaka "gasili" ga sa pivom i napili se kao zmajevi.
Imam 18 godina i smatraju me za muškarčinu, a ja i dalje spavam sa plišanim medom kojeg mi je pokojni deda poklonio kad sam imao 2 godine...
Ne mogu da zaspim uveče ako nije mrtva tišina, a zato svi moji profesori imaju tako mio i uspavljujuć glas, da zakuntam kao beba...
Kada sam se operisao i prvi put prenoćio u bolnici, često sam se pitao koliko je ljudi umrlo na tom krevetu...
Danas sam zamolila jednog momka da mi 'izvadi' auto s parking mjesta, jer sam se bojala da ga ne ogrebem o auto pored. Malo bed filing, ali barem sam izašla čitava, a i momak se nasmijao.
Uvijek okrenem glavu dok neko kuca šifru ...ono kao, mene to ne zanima.