Najviše mrzim kada dođem kod nekoga koga dugo nisam videla, da se ispričamo, a on/ona sedne za kompjuter i visi na fejsu i viče: da da, aha, jeste. -.-
Pre kada sam bila u gradu sa drugaricom mrzelo nas je da se peške vraćamo kući, pa je ona pozvala dedu da dođe po nas. Nakon 5 min on je došao kombijem. Mi smo sele u gepek iz zezanja. Tamo smo našle lepljivu sivu traku i obmotale je oko usta i lupale na prozor drugim ljudima da misle da smo otete. :D
Mnogo gotivim ovu celu ideju ispovesti jer sam izvalio da nisam nenormalan već da svi imamo neke sitne čudne i smešne navike/tripove.
Po parkovima se pretvaram da su mi dečica bući bući slatka a u stvari perifernim vidom čekiram grudni koš gospođe mame.
Kada jedem burek i jogurt,uvek mi zafali gutljaj, dva jogurta.
Kad sam bila mala, uvek kad je bio neki maskenbal ja sam bila stara baka koja prosi, dok su ostale devojčice bile princeze.
Kaze mi tata za udvarača:''ovog smotaj na brzinu, da te ženi dok te ne provali kakva si baraba''
Dok sam išla u školu za lošu ocenu uvek sam krivila profesore. Ja sad predajem u školi i znam da sam svaki dan ja za nešto kriva.
Počela sam nositi slušni aparat i imam osjećaj kao da sam jedan od onih tajnih agenata koji čuje informacije preko njega.
Mnogo me nerviraju ljudi koji kada ja nešto ispričam, uvek imaju neku svoju, "bolju priču" , i uopšte ne konstatuju šta sam ja ispričao.