Uvijek sam se pitala kako ljudi doživljavaju moju porodicu i šta govore o nama nakon što odu iz naše kuće jer mi obavezno otračamo sve goste, porodicu pogotovo!
Mrzim kada promenim odgovor na testu i ispostavi se da je onaj prvi odgovor bio tačan.
Moj ujak je u jednoj planini u Crnoj Gori našao predivno malo mladunče i odnio ga kući misleći da je to pas. Kada je se 'pas' kasnije razbolio odnijeli smo ga kod veterinara gde smo ustvari saznali da to nije pas nego vuk. Koliko je neverovatan osećaj da smo svi zajedno negovali VUKA.
Moja devojka i ja moj polni organ zovemo Rex... Kad hoće da se igra, samo podvikne: Diž' se, Rex!
Uvijek kad idem na faks, presjedam u drugi tramvaj na jednom većem raskrižju. Često sretnem jednu slijepu ženu, uhvatim ju pod ruku, kažem: Ja ću Vam pomoći, i prevedem ju preko i pomognem da uđe u tramvaj. Nedavno sam ju srela u kvartu i napravila istu stvar, pitam se, poveže li nekad po mirisu il glasu da sam ista osoba.
Kada je zima i idem ujutru u školu, obavezno peglam veš da bi bio topao kad ga obučem.
Vrtim se u stolici na poslu (onoj sa točkićima) i toliko mi se zavrtelo u glavi da nisam mogao da odem do pulta kad je ušla mušterija...
Nekada kada sam dobijao džeparac dešavalo bi mi se da bacim i po pola cigarte, a sada, kad vidim kako je lako zaraditi, ni pikavac više ne bacam.
Ne idem na slave jer jedem ko konj one kolace, zato ostejm sam kući i kad se vrate sa slave donesu uvijek kolača.
Da nisam ovoliko saljiv i da se ne zezam uvek, nikada ne bih imao devojku...