Zamišljam kako će jednom, za 500 ili više godina, neko pronaći zabeležene ove naše ispovesti, i iz njih učiti o našoj kulturi, ko smo bili, šta su nam bile glavne teme, šta smo želeli da sakrijemo, kako smo sudili jedni drugima, na šta smo bili ponosni...zanima me šta će misliti o nama.
Uputstva za rukovanje tehničkom robom i deklaracije čitam na Srpskom, naši znaju zakomplicirati da sami sebe ne razumiju
Na Novom Zelandu sam poznati erotski glumac. Ponekad mi se dogodi da me neko prepozna, obično djevojke.
I dalje ne smem da pogledam diskove sa pobratimove svadbe, iako je prošlo 2 godine, jer sam bio dever i pijan skakao po stolu sa kumama dok su gosti gledali i kamermani snimali.
O bježanju od kuće mnogo više razmišljam sada nego dok sam bio dijete.
Kažem "evo me na pola puta" a još nisam ni iz stana izašla...
Moja mama briše prozore i pod mojim starim i pocepanim gaćama.
Kad sam imala 5-6 godina i kad su me vodili u zoo vrt, obavezno sam grdila vuka što je pojeo Crvenkapu.
Sinoć je mama pričala sa tetkom iz Pariza preko telefona i zaspala u pola razgovora. Poslije joj slagala da se veza sama prekinula a nama zaprijetila da ne smijemo nikom to reći a pogotovo ne tetki.
Kada sam bio mali, vozeći bicikl, komšiji sam slučajno otkinuo retrovizor. Plašeći se njegove reakcije, ostatak ulice sam se zapiškio od straha.