Dok nisam počela da spremam prijemni, mislila sam da je Vrhovni kasacioni sud, sud za mesare. Ne znam zašto sam povezivala "kasacioni" i "kasapljenje"?!
Kada kasnim kući naveče moji odmah pomisle na najgore, da sam se udala.
Nikad mi nije jasno kako me nađu ljudi na fejsu sa samo jednim zajedničkim prijateljem.
Kad sam bila mala mislila sam da je toaletna voda ona iz wc šolje i uvek mi je bilo čudno zašto to ljudi prskaju na sebe.
Ceo jučerašnji dan mi je bio nedaj Bože nikom. Padnem ispit za uslov, posvađam se sa devojkom, ćale me isprozivao jer sam ogrebao malo desni blatobran na autu i jos neke sitnice. I idem ja tako juče kao slepac najveći, sam bih sebe zadavio, slušalice u ušima, pokušavam da iskuliram, stižem na raskrsnicu i ne gledam levo desno vec krećem da zakoračim na pešački i u tom trenutku neko me hvata za rukav. Ja stao vraćam se korak nazad, vidim klinac 8-9 godina, vraća se iz škole, onaj ranac teži od njega. Izvadim ja slušalicu iz uveta a on mi kaže '' bato, nemoj na crveno da prelaziš mogu kola da te udare''. Izvadim iz džepa Mars, poklonim mu i zahvalim mu se. Mali mi je svojom ljubaznošću ulepšao dan koji je bio nikakav i hvala mu na tome.
Kad sam bila mala najviše sam volela da, preko zime, obujem vunene čarape, pa da se klizam po parketu i zamišljam kako se bavim umetničkim klizanjem. Koliko je tu samo padova bilo...
Danas tata kaže mami: "Dušo, imaš malo prašine ovdje kod televizora pa uzmi lopatu i kolica da ovo očistiš".