Nikad nikoga ne pitam kolika mu je plata, je li našao devojku, zašto se ugojio, zašto se tuče u gradu, zašto nosi japanke, zašto ne polaže ispite redovno itd. I isto očekujem od ljudi, jer mislim da je to sastavni deo kućnog vaspitanja.
Osjećam se tužno jer neam prijatelja za otić na kupanje na rijeku, niti izać u grad :S
Moj najveći strah je da ne budem roditelj, da ne budem otac.
Imam želju da naučim da sviram gitaru. Prva pesmu koju naučim da sviram, biće posvecena njoj.
Tata mi je umro kad sam imala 8. meseci, iako mi nikad nije ništa nedostajalo pored majke i braće uvek je postojala neka praznina u meni. Njemu je pre smrti najveca želja bila da dobije ćerku i tako sam i ja stigla 20. godina posle moje braće :D. Kad sam bila mala zamišljala sam da je moj tata neki tajni agent ili nešto (posledica gledanja tv-a) i da će jedan dan doći i jako me zagrliti i reći da mu je žao što nije mogao da bude samnom. Danas shvatam koliko je dečija mašta čudna ali i koliko pruža utehe.
Oduvek sam želela da naručim nešto preko top shop-a i da vratim posle 15 dana.
Ceo život imam osećaj kad se vozim liftom da će sajla koja drži taj lift da pukne jedanput..
Nema mi boljeg osećaja nego kad posle menstruacije prvi put obučeš gaće bez uloška.
Za kratko vreme desile su mi se dve izuzetno loše stvari. Umro mi je deda, moj uzor, moj otac i brat, pošto oca nisam upoznao, a brata nisam imao. Raskinuo sam sa devojkom sa kojom sam bio dve godine. Obe stvari su se desile u roku od 2 nedelje. Počeo sam da pijem galone alkohola, da konzumiram narkotike i da idem u neki svoj svet. Najbolji drug mi je otvorio oči rečima: "Brate moj, znaš da matori ne bi želeo da te vidi ovakvog, prestani sa tim, uradi to za njega, za mene". Čist sam već 2 godine, nazdravim neku za zdravlje i matorom za dušu, imam predivnu devojku i planiram da je zaprosim, a taj drugar koji me je izveo na pravi put će mi biti kum. Zato bez obzira koliko život izgledao težak, jednom će nam se uvek sreća nasmešiti.
Kad legnem uveče, pokrijem se jorganom preko glave i onda se prisećam najlepših
trenutaka doživljenih s nekom osobom ili zamišljam kako putujem negde, upoznajem
nove ljude... To me oraspoloži, a često me i uspava.