Kada sam bio mali, krišom sam krao i sadio jaja da nam niknu koke :D Baka mislila da su nam koke prestale nositi, pola ih završilo u supi, dok me nisu provalili.
Moji mama i tata su sami odgajali tri male bebe. Najbliži su nas naterali da odemo da živimo privatno zato što im je u kući smetala buka koju smo pravile kao deca. Niko nam petnaest godina nije došao u posetu. Radili su po dve smene da nas izvedu na pravi put. Sada smo nas tri velike lepe devojke, završavamo fakultete. Svi oni se hvale nama i drže naše slike po novčanicima. Nismo zaboravile ko je jedino bio uz nas! HVALA VAM MAMA I TATA!
Uvijek u jednoj kesi čuvam tonu drugih kesa, bespotrebno -.-
Devojka me je pozvala da izađemo, a ja sam joj kao iz topa odgovorio NE MOGU U SRED SAM PARTIJE! (igrao sam igricu). To je bilo pre nekih godinu dana, ona je nakon toga naravno raskinula sa mnom, i evo danas je srećno udata žena, a ja paćenik i dalje igram LoL...
Kada je bio zemljotres u Kraljevu, kod nas se podobro osetio jer se nalazimo na nekih 80km od Kraljeva. I moja drugarica, kraljica, probudilo je, čula je ormar kako se trese, ustala i držala ormar i govorila "Kako ih samo nije sramota da ovo rade" (mislila je da roditelji vode ljubav i da se zbog toga trese cela kuća.
Moja majka je razvedena od moje druge godine i sem nje nemam druge porodice. Imam 22 godine i kad diplomiram želim da se udam i imam gomilu dece, ali ona mi stalno puni glavu kako se ne treba udati, kako su muškarci svinje i kako ti je najlepše kad si sam i kad imas svoje pare samo za sebe. E kevo, znam zašto ne voliš mog dečka, ali on je moja porodica veća nego ti i tvoje prazne ideje!
Zavrnula sam flašu kole najjače što sam mogla i dala je ortaku koji mi se sviđa da je otvori, kako bih mu rekla kako je jaaaaaaak!
Nema gore stvari nego kada uvlačim dim, a neko izvali nešto... Umirem od smeha i kašljem u isto vreme...
Devojka je htela da me upozna sa roditeljima kako bi "procenili moju ličnost" (oba roditelja psihijatri), shvatio sam to kao šalu. Dijagnoza je bila da sam isuviše fin i dobar za nju. Više nije bila šala, da li su na finjaka hteli da me otkače ili su možda bili u pravu?
Sa 25 godina sam upisao fakultet, posle 7 godina lutanja i uništavanja života. Mnoge kolege me gledaju sa nekom dozom entuzijazma i podržavaju me tipa: 'Svaka čast, ja se nikad ne bih mogao/la prilagoditi posle toliko vremena.' itd. Ne kažem da je bilo lako, bilo je đavolski teško ali nekako sam navikao. Tako mi je đavolski teško bilo da ostavim i alkohol, ali i to sam uspeo... Inače nisam osoba koja ima emocije, hladan sam. Kada sam izgubio dedu, nisam ništa osećao iako mi je ta matora tvrdoglava drtina bila drug, suzu nisam pustio. Mnogi koji me znaju kažu da je alkohol ubio sve u meni. Izgubio sam devojku, izgubio sam neke dobre drugove, nisam se nasmejao zadnjih 5 godina... ali po prvi put u životu sam stisnuo petlju i krenuo korak po korak. Onog dana kad budem dobio diplomu, ne moram da se nasmejem, ne moram ni da zaplačem, samo se nadam da ću u očima svoje majke videti makar neku iskru, koja ce mi kazati- drago mi je da si uspeo...