Takmičim se sa mačkom tako što se gledamo u oči, na kraju kad ne mogu da izdržim više, uperim prstom u plafon, ona pogleda gore što znači da sam pobedila.
Imam veoma malo svojih slika. Ni jedan rođendan, letovanje, čak ni slike s krštenja nemam. Jedino imam slike iz škole, i kad smo išli negde pa nas drugi slikaju i daju nam slike. Nije novac za foto aparat bio problem, već samo nezainteresovanost, i to stvarno zameram mojima. Ja kad budem imala decu, promeniću to sigurno, jer ne želim da dođem u situaciju da mi bude neprijatno kad me dete pita kad odraste 'A što nemam svojih slika, kao da nisam ni postojao?'
Planiram da mojoj devojci napišem upustvo za upotrebu mene .
Kada sam bio mali veštica me je vukla za noge kada sam spavao i mogao sam da je osetim.
Jednom kada sam bio mali toliko sam volio tepih iz dnevnog boravka da kada su ga roditelji išli baciti, jer je već bio star, ja sam išao za njima, plakao i pokušavao ih nagovoriti da ga ne bace.
Obično kad sam u sobi, prosto znam po težini i brzini hoda ko je ispred sobe.....
Sinoć oko 3h pošaljem djevojci s kojom sam 3 godine "Volim te, sve si moje, ne mogu bez tebe, moj život bez tebe nema smisla, zauvjek ću samo tebe voliti" i legnem da spavam. Ujutru mi stiže poruka "hm, šta ti radiš tako kasno?" Eh, ta ženska ljubomora.
Ne podnosim što mi žena stalno nabija na nos što zarađujem manje od nje.
Kada sam bila mala mislila sam da jedino ja mogu da pričam u sebi i nikom nisam htela da otkrijem da sam luda.