Juče sam sa tatom poslije napornog krečenja nazdravila čašom piva, rekao mi je: "Ajd, živio" a kćerka sam mu...
Jednom sam pijan u 3 ujutru krenuo da uđem kroz kuhinjski prozor u kuću i čuo sam odjednom glas mog starog koji mi govori: "Na vrata,krkane"!
Dobila sam neke pare od rodbine i pita me mama što nisam kupila sebi bar gaće i grudnjak, a ja k'o iz topa: ,,Kupiću kad nađem momka!" Odgovor je bio: ,,Tad ti neće trebati."
Nema mi većeg blama nego kad poljubim nekoga u jedan obraz i krenem u drugi, a on izmakne glavu.
Kad imam najmanje samopouzdanja ubacim dobru fotografiju na facebook.
Кад неку реч понављам више пута, после неког времена постаје све чуднија
Dolazim sa dva drugara na bus, mamurni, nenaspavani, krenuli kod druga u Sarajevo. I tako zaspimo nas trojica u busu , prođemo Sarajevo probudi kondukter drugara da izađemo jer smo stigli na zadnju stanicu (na moru) . Tad jaran iz sna počne da govori " ljudi budite se , poplavila Miljacka "
Kad god me muž uvredi ili rastuži, odem i kupim sebi nešto, neku krpicu ili makar sitnicu. Iako nije rešenje problema pomaže u raspoloženju! Naravno, kupujem od svoje plate, i prokrijumčarim kao "to je staro nešto".
Kao mala sam odrasla uz dedu, roditelji su mi radili, pa sam uglavnom bila kod njega na selu. Često me vodio na planinu, išli bismo pješke, u ruksak stavimo malo hljeba, sira i pekmeza, i kad dođemo gore na svjež vazduh, deda raspakuje ono što smo ponijeli, i mi u slast to pojedemo. Za mene na svijetu nije bilo slađeg ručka. U posljednje vrijeme zaokupljena fakultetom sam slabije išla kod njega na selo, kad jutros neko zvoni, ja u čudu, nisam nikoga očekivala. Otvaram vrata, kad moj dragi deda donio sira i pekmeza! Za čas me vrati u najljepše dane mog djetinjstva.
Oduvek sam mislila da me spasioci gledaju jer sam zgodna, a ne zato što ne znam da plivam.