Kada se posvađam sa majkom ili tatom i zazvoni telefon a oni mi pokazuju mimikom da nisu kod kuće, ja iz inata kažem da su tu pored mene i uručim im slušalicu!
Tata mi je alkoholičar, muči me ceo život, brat je skoro pa narkoman, i on pije, mama je pukla sa živcima, muči se sama i radi. I nikada me niko nije pitao kako se ja osećam, svi misle da je meni lako. A ja bih najviše volela da umrem, jer od života nemam ništa. Imam još jednu godinu srednje i ne znam šta ću posle. Jer nema ko da me podrži i pomogne da idem dalje.
Želim da na jedan dan ostanem potpuno sam na celom svetu.
Igram fudbal u poznatom klubu, i uvek ispod dresa imam napisano "seko voli te brat". Devojka me stalno zapitkuje kada će se ona naći na toj majici...
Svaki put kad uzmem od mojih pare za knjige/skripte, nikad ih ne kupim, uglavnom popijem te knjige/skripte. Inače sam uspešan student medicinskog fakulteta, sve završavam u roku.
Posle nekog vremena dolazim kući praznih ruku a ćerke mi trče u zagrljaj...otvorile su mi oči i pokazale koliko sam u stvari srećan i bogat čovek!
Uvek kad pijem neki lek imam potrebu da popijem barem dve čaše vode, jer mislim da će mi se zaglaviti u grlu.
Za vreme bombardovanja mama i ja smo uvek bile same. Bila sam još prilično mala. I kada bi spavale, mama bi moja stopala stavila između svojih listova, da mi ih greje. Verujte mi, da me je tada čuvala čitava vojska, ne bih se osećala sigurno kao kada me je ona čuvala.