Svaki put kad stavim laptop u krilo plašim se da mi se ne ozrače m*da...
Moj ujak je u jednoj planini u Crnoj Gori našao predivno malo mladunče i odnio ga kući misleći da je to pas. Kada je se 'pas' kasnije razbolio odnijeli smo ga kod veterinara gde smo ustvari saznali da to nije pas nego vuk. Koliko je neverovatan osećaj da smo svi zajedno negovali VUKA.
Spavao sam tokom leta avionom. Kad je počela turbulencija u polusnu sam pitao: "Je li ovo zemljotres?" Sestra me i danas zeza zbog toga. :)
Užasno me zaboli kada neko ko nije pipnuo knjigu, ali se poslužio nekim od sredstava za varanje na ispitu, prođe bolje od mene koja sam učila k'o konj i zadesila me loša pitanja.
Kad sam bio mladji poštar me je uvek zvao Petre jeb*vetre.
Moji roditelji su podigli kredit da bi mi platili studije. Tokom prve godine držala sam crveni račun za struju u knjigama iz kojih sam spremala ispite. Kad god sam osetila umor izvlačila sam račun, stavljala ga pored sebe i nastavljala dalje. I moja najveća sreća kada sam saznala da sam diplomirala kao student generacije se sastojala baš u tome što to mogu da kažem njima i bratu.
Moja devojka je prije par dana napisala da misli da stalno nosim jedne bokserice. Ovde joj poručujem da imam više pari istih bokserica!
Pitam se da li bilo ko pomisli na mene kada mu se štuca.
Kad me je pre mnogo godina zgazila u jednom beogradskom klubu, rekao sam joj - zgazi me još jednom i ti ćeš prati ove patike. Odgovorila je - nema problema i zgazila me još jednom namerno. Tako smo se upoznali, a obećanje je održala do današnjih dana iako sam od onda promenio više pari patika.
Glumica sam u pozorištu i najbolje se osećam kada posle odigrane predstave stanem pred publiku i slušam aplauz, a on ne prestaje... Publika ustaje, i dalje aplaudira, svi imaju na licu onaj zadivljen pogled i svi me gledaju sa poštovanjem. Tada se setim zašto volim pozorište, i to mi je podstrek da radim ono što volim!