Moj tata se odjednom razbolio. Teško mi je da ga gledam takvog, i onda često djeluje kao da me nije briga za njega, a ja se ustvari bojim da ću se rasplakati pred njim pa će mu biti još teže.
Kad sam bila mala, tata me pošalje u prodavnicu da mu kupim cigare i sebi sladoled na štapiću. Ja kupim najveći sladoled, dođem kući i kažem: Nije bilo dovoljno za cigare!
Kad' god mi se desi nešto lepo, neki dečko mi priđe ili mi neko udeli kompliment... ili još gore ako pričam o nekome ko mi se sviđa, pocrvenim. I to toliko da se vidi i u mraku. Mrzim to, onda svi znaju da mi je neprijatno.
Prošle subote priđem devojci u klubu dok je bila trezna inače i dobijem klasničnu korpu, posle nepunih dva sata prilazi ona meni i poljubi me i neće da me pusti na miru. Utešio sam se, mogu da prođem posle 6-7 piva!
Kad sam bila mala, i nisam mogla da zaspim, ujak bi legao pored mene, i rekao da zatvorim oči i zamišljam da idem u zemlju Oz. I onda krenemo da pričamo, šta sve vidimo... i na kraju se samo ućutim, i zaspim. On me ušuška i ode iz sobe. Dan danas, sa svojih 20, kad ne mogu da zaspim, zamišljam da idem u zemlju Oz, da berem čokoladu sa drveća i da se igram sa nekim patuljcima.
Radim u kafiću i dok sedim za šankom non stop prebrojavam ljude koji sede za stolovima.
Kaže moja nana: "Neću profil na facebook-u, imam ga na spomeniku".
Dok sam išla u vrtić, svi moji vršnjaci iz grupe su povodom rođendana donosili tortu. Ja sam rođena u julu, tada je raspust i nikada nisam dobila priliku da i ja odnesem tortu. Jedne godine sam rešila da rođendan proslavim kada mi nije i pozvala drugare kući, bez ičijeg znanja. I dok je mama vikala ja sam otvarala poklone.
Ispit je u toku. Kao i svaki student pokušavam da sa puškice prepišem bar neko pitanje. Prilazi mi asistentkinja, koju sam opazio tek kada mi je prišla. Pogledala me je nekakvim nedefinisanim pogledom, sklop gađenja i čuđenja i otišla, ne rekavši mi ništa. Pre toga isterala je par studenata. Sav važan završio sam test i izašao, u prolazu oglednuo sam se u ogledalo i primetio na imam veliku, zelenu slinu na nosu, kao pirsing. Tek tada sam ukapirao njenu reakciju.
Dan posle Uskrsa pitala sam petogodišnju komšinicu: "Šta si dobila od mame i tate za Uskrs?" Dete se rasplakalo i odgovorilo: "Valjda misliš od zeke?" Njena mama me je pozvala sa strane, citiram: "PI*KA TI MATERINA, SAD JOJ JOŠ RECI I DA DEDA MRAZ NE POSTOJI!"