Ne volim da me dečko ljubi kad smo u prodavnici, kafiću, autobusu ili tako na javnom mestu gde ima puno ljudi. Mene je sramota to, iako su se mnoge stvari promenile danas.
Izgubile smo mamu kao male i živele sa tatom.Mnogo ju je voleo i tugovao za njom i dan danas nije se oženio. Posvetio nam se ceo svoj život... Sestra i ja ćemo uskoro da se udamo a on će da ostane sam, to me najviše boli...Da bih mu bila bliže iznajmili smo stan do njega. :)
Napišem sestri poruku "najlepše želje", misleći kad bude dolazila kući da mi kupi, ona mi odgovara "i tebi :D"
A volim je što je luda.
Ja uopšte nemam sluha. Kada masa tapše u ritmu muzike, ja moram da gledam u njihove dlanove da ne bih promašila ritam.
Kada vidim da je neka vrh kuća na prodaju uvijek se pitam zašto li je prodaju.
Uvijek kada vodim svoju ćerkicu kod bivšeg muža, potrudim se da izgledam makismalno dobro, da mu bar na neki način probudim osjećaj krivice što je razorio porodicu zbog avanutice... Nadam se da bar u sebi kaže " Bože šta sam ja ostavio i zbog čega ... ! "
Jednom me je stomak jako zaboleo i počeo sam povraćati i roditelji i doktori nisu znali šta mi se dešava. Kad' smo otišli kod jednog doktora rekao je da sačekamo u čekaonici jer ima nekog pacjenta u ordinaciji. Tata me je držao na krilu i gledao me tužno. Tad sam ga upitao ,,Tata hoću li umrjeti?'' Rekao je: ,,Nemoj tako da pričaš,nećeš umrjeti, drži se!'' Tada sam prvi put vidio da mi je otac pustio suzu, a do tada sam mislio da on nikada ne može zaplakati. Posle toga je doktor utvrdio da imam upalu slepog creva i da se moram hitno operisati. Prije operacije tata mi je dao neku figuricu nekog vojnika i rekao je: ,,Zamisli da si ovo ti i da moraš da izdrziš!'' Operacija je trajala oko 2 sata. Tata je od nervoze otišao u prodavnicu i kupio cigare, a do tada nije pušio godinu dana zbog kašlja. Kad sam se probudio sva mi je slika bila mutna i prva je mama uletila u operacionu salu da me vidi. Ja sam se posle ovoga osjećao krivim jer je tata zbog mene počeo ponovo da puši. A tog vojnika i dalje čuvam.
Moj mali blam se desio pre dvadesetak dana u Čanju na letovanju. Vraćali smo se iz izlaska i seli pored šetališta. Jednog momenta sam osetila kako mi se neviđeno piški i da do hotela neću izdržati, pa sam otišla iza nekih prodavnica i trafika. Samo što sam ispraznila bešiku (niko od mene nije bio srećniji), ustala navukla gaćice, zakopčavam šorc... kad se u tom momentu pale parkirana kola ispred mene. Nastavila sam kao da se ništa nije desilo.
Moja prijateljica se ponaša kao da sam marioneta. Tu sam da joj ispunim vreme za koje čeka da se vidi sa dečkom ili nekim sa strane, kad nas je više u društvu ne primećuje me i retko razgovara sa mnom. Nikad joj nije problem ostaviti me samu i otići. Služim da idemo na mesta koja ona želi, jer je tu neko koga treba videti ili neko ko nju treba videti. Bukvalno sam privezak, ali ne znam kako da joj kažem da se ne ponaša tako prema meni... Boli me to.
Trake za depilaciju prije upotrebe zagrijavam na laptopu.