Ne znam kako stvarno ide refren Makarene, ali to me ne sprecava da je pjevam.
Najviše mrzim kad mi majka u svađi kaže: ''Jesam li ja tebe rodila ili ti mene?!''
Nekad sam mislila da sam dovoljno pametna i da nijedan muškarac neće moći praviti od mene budalu bez ponosa.
Više vremena provedem nameštajući toplinu vode za kupanje, nego u samom kupanju.
Za rođendan nisam dobila poklon od dječka. Otišla sam u zlataru i kupila sebi prsten. Svima koji su me pitali šta sam dobila od njega, odgovorila sam da je to prsten. Jednostavno, nisam mogla da dozvolim da padne u očima mojih drugarica. Ovo nikada nije saznao ni on, ni bilo ko drugi...
Mama je kupila premale štikle jer tata nije imao strpljenja da je čeka da isproba. Evo sad joj ih on razgazuje.
Na maturskoj ekskurziji sam u nekom noćnom klubu, mrtav pijan slučajno udario drugaricu laktom, tako da joj je ostala modrica. Ujutru ona sva raščupana upada u moju sobu dok razredna vrši inspekciju i kaža mi: "Al si me razvalio sinoć". Svi su se prevrnuli od smeha a razredna je ostala u čudu.
Pre par godina kad sam bila kod babe i dede na selu, pojurilo me je nešto i ja glumeći super heroja pokušam kao da preskočim ogradu, zapne mi pertla i poletim kao sveća na zemlju. Posle par minuta sam videla da je to bilo malo prase.
Malopre me je tata zamolio da mu prebacim nešto na fleš. U tom trenutku sam ležala, bila sam malo pospana i samo sam mu drsko odgovorila ne mogu sad, mrzi me i okrenula se na stranu da spavam. Ništa nije rekao, samo je otišao negde. I posle par minuta pokajala sam se što nisam to uradila, jer on, kad god mu nešto tražim, bilo šta da je u pitanju, koliko god da je sati, koliko god da je umoran on to uradi, a ja nisam mogla da mrdnem du*e samo 2 minuta da to uradim. I tek sad vidim koliko sam ja ustvari nezahvalna...
Družim se sa jednim zlatnim dečakom... i nisam sigurna šta osećam. Imam moralnu dilemu, meni je 33 skoro, a njemu 25. godina, sve ostalo je fenomenalno.