I dalje jedem jafu tako što prvo pojedem onaj biskvit a žele ostavim za kraj.
Ostavio sam devojku kada sam saznao da je u drugom stanju. U trećem mesecu je izgubila bebu, našu bebu. Nikada to sebi nisam oprostio, a nije ni ona.
Kada dobijem, imam osećaj kao da mi neko priveže jajnike za kanap pa taj kanap za kamen za potapanje kupusa (onaj crni, mermerni) i onda ga samo pusti da leti u slobodnom padu.
Kada sam bila mala, terala sam baku da samnom "pliva" po podu... ( I naravno da fijuče i glumi vetar)
Muškarac sam i mrzim one: ''jea bejbe, koj' ti ku*ac tebra'' devojke. Gde su nestale haljine sa tufnama, kosa skupljena u punđu i crveni karmin?
Mislim da ne postoje pravi prijatelji, već da se tim imenom nazivaju samo osobe koje su tu da te koriste, kao i ti njih, dakle o potrebi. Smatram da su osobe koje ti najiskrenije žele sve najbolje roditelji samo. Niko drugi ne može da podnese tvoj uspeh. Samo ti roditelji žele da budeš uspešniji od njih.
Jednom sam u samoposluzi pokušao oteti svoje stvari od žene koja pakuje na kasi, dok nisam shvatio da i ona zapravo tu radi samo nije u uniformi. Deset ljudi mi se tad smijalo.
Jedva čekam da mi baba umre da bi mi sestra prešla u njenu sobu.