Kažu ljudi "Ne može da se uči kad su ovakve vrućine". Evo sad je kao malo hladnije i pada kiša, pa će moći da uče. Što se mene tiče, ja ne mogu kako god da okreneš.
Mrzim kada napravim 2 sendviča, pa uleti brat u kuhinju i uzme mi jedan.
Kad sam bila mala mrzela sam kad odemo kod nekog pa me pitaju da li hoću koka kolu, ja kažem da, a mama uvek kaže sipaj joj malo i stavi sećer. -.-
Upravo čekam dečka u njegovim kolima, dok on završi ispit i koliko sam ljubomorna samo gledam da l' ću naći neki trag da me vara.
Od kad sam tatu pitala " Esi mi dobaar?" iz zezanja, posle toga kad god me vidi pita me esi mi dobraa :DD
Umilnim glasom, treptanjem očima i slatkim osmehom samo od tate dobijem ono što hoću, ostalima moram da podviknem.
Caos ako ne nosis moje lance sto sam ti dao da nosis mogla bi da mi posaljes,ipak je to poklon od tate ako ne, nema veze... pozz... P.s. Inače to je izjava mog bivšeg dečka koji se javio posle 4 godine nakon raskida i koji traži poklon koji je poklonio.
Jednom sam otišla do doktorice, zbog nekakvog čudnog osipa oko usana i po bradi, zajedno sa mamom. Ona me je pregledala, rekla da sam možda alergična na mačku koju posedujem i propisala mi nekakvu mast, a onda se okrenula put majke i upitala je "A da vaša ćerka možda nema momka?" U tom trenutku sam pogledala majku, a ona je imala onaj pogled 'Jooj kako ću da te izlemam kad dođemo kući'. Nakon mog negativnog odgovora tenzija se znatno smirila.
Kao dete sam volela da gurnem lizalicu pod mlaz vode pa je opet vratim u usta.. Tad mi je imala najlepši ukus. I dan danas volim to da radim iako imam 20 godina.
Kad god trčim za autobusom i on mi pobjegne, ja nastavim trčati da ljudi ne misle da sam za autobosom trčala.