Nekada se po sat vremena izležavam i pravim da spavam, samo da bi moj brat morao da ide u prodavnicu a ne ja.
Mrzim kada me društvo ismeva zbog prigradskog naselja u kojem živim. I branila sam se protiv toga sve dok baba nije ubacila plastenik i kokoške u dvorište i sada razmišljam da batalim faks i samo se uputim na tezgu.
Juče sam postao kum drugaru kojeg znam od detinjstva, kojem sam jednom prilikom spasao život, koji je skoro ostao bez oca...Uvek sam bio tu za njega, kad je bilo teško i pružao mu podršku...Sad čeka sina sa budućom ženom...Kada mi je rekao da će svog sina nazvati po meni, samo sam ga jako zagrlio i počeo da plačem kao kiša i rekao mu da ću uvek biti tu za njega i njegovu porodicu i u dobru i u zlu..Neka je sa srecom druže...i veruj mi, dolaze bolji dani ne može zauvek biti sve crno! Voli te tvoj kum!
Kad sam bila mala rezala sam nožem blok čokoladice i pravila se da je suho meso.
"Drugarice" iz srednje škole me redovno pozivaju na kafe, kao poželjele me, a u biti samo ih interesuje imam li dečka, koliko imam ispita do kraja i sl. E, pa neće moći!
Otišla sam da uplatim kredit do trafike i žena mi je dala papirić i olovku kako bih joj zapisala broj, a ja sam se, umesto toga, potpisala.
Ovog leta sam se udala i često se pitam da li neki muškarac potajno tuguje za mnom uz pesmu "Udata je ona majko".
Jedem za stolom samo kad se cela porodica okupi, što je retko, zato jedem ispred TV-a ili kompjutera, jednostavno nisam navikao da jedem u tišini.
Ne dopisujem se sa ljudima koji pišu " w " umesto " v ".
Kad sam bio mali, kad sam primao vakcinu plakao sam i vikao na medicinske sestre: "Je*aće vam moj tata majku".