Kad god me ono baš "pogodi" neka pesma, obavezno se proderem: MEŠAJ KASANDRA! :)
Kad god mi vreme to dozvoljava, na posao idem svojim motorom. Imam ritual koji se sastoji od toga da kada idem nekim podužim pravcem (uglavnom je to Gazela) vrištim, neartikulisano urlam poput Tarzana, ili divljački iz sveg glasa pevam neke rok ili navijačke pesme. Zbog gustog saobraćaja i zvuka motora verujem da se to ne čuje, a svakako se od kacige ne vidi. Kad stignem na posao skidam kacigu, nabacujem učtivi smešak, i prebacujem se u stanje ljubaznog kolege, tašna, mašna i odelce, ceo fazon.
Želim, tražim i zahtjevam da se ponovo uvede obavezan vojni rok. Pa majku mu, kad vidim da su neki današnji momci toliko isfeminizirani, sramota me je.
Danas sam saznao da mi se već oštećen sluh, znatno pogoršao, i kad smo došli od doktora keva i ja zagrlila me i rekla 'Zagrli me, neka sve što ti imaš pređe na mene.' Neizmerno je volim.
Kada sam bila mala, mislila sam da godisnji odmor traje godinu dana.
Kada sam bio mali htio sam da postanem mašinovođa, jer sam želio da upravljam svim mašinama na svijetu.
Imam druga koji "sve zna", recimo zadnji branik od BMW-a petice košta 150 eura, a da nije ni pogledao auto niti kako se kreću cene... Uvek, ali uvek me istera iz takta, jer se "razume" i oko mehanike, moleraja, cveća, poljoprivrede, i uvek kad smo sa nekim društvom na sve ima odgovor i sve zna iako se blamira... Ti koji sve znaju uglavnom ništa i ne znaju...
Jos uvijek volim, kad izvadim veš iz mašine, da stavim glavu u bubanj, kažem nešto naglas i onda slušam kako odzvanja.
Često sa tatom vježbam zadatke iz matematike i skužila sam kako se pravi pametniji i puno bolje objašnjava kad mama uđe u sobu. I dalje je zavodi tim iako su u braku 27 godina.