Pre par godina nisam imala para da kupim kartu za koncert Zdravka Čolica. Dečko, drugarica i ja odemo na Ušće da slušamo sa strane. Kad je počeo koncert ja sam igrala i pevala i radovala se. Priđe mi žena i kaže "Mi smo dobili 2 karte, ali ne idemo na koncert, poklanjam ih tebi jer vidim koliko ti se ide". Često mislim o toj ženi i nadam se da je srećna u životu. Gospođo, HVALA!
Malo je glupo kad ti neko kaže, idi pij mleko pa spavaj. Ja to uvek radim nevezano sa tim da li mi neko kaže ili ne.
Otisao sam u prodavnicu i pokusao da platim hleb zvakama koje sam dobijao umesto kusura
Kada sam previše bukvalno shvatio da "itd" (i tako dalje) zamenjuje sve što se može nabrojati to me koštalo dosta loših ocena. Na pitanje da nabrojim mesece u godini ja bih nabrajao "Januar itd" misleći da sam sa tim "itd" automatski rekao sve ostalo. Naravno bio sam tek prvi razred, ali kad se setim slatko se nasmejem.
Volim da uđem u neki bus koji ima dugačku liniju i tako obilazim krugove.
Vise volim da se družim sa svojom majkom, nego sa većinom svojih "prijatelja".
Mrzim kad nekoga nazovem i taj neko u pola razgovora kaže: "Aj, aj da ne trošiš."
Pitanje u testu iz matematike za prvi razred je glasilo: ''Ako imas 5 kuna, a sladoled košta 7 kn, koliko ti kuna fali da bi ga mogao kupiti?'' Moj bratić je odgovorio da ti ne treba ništa jer možeš kupiti rumenka za 3 kune :D
24.9. Danas bi joj bilo 26 godina. Prije 4 godine krenuli smo na njenu vikendicu gdje smo trebali sa prijateljima proslaviti njen rođendan. Vozili smo se uz neko brdo sa oštrim i nepreglednim krivinama, kada je iz suprotonog smjera naletio kamion koji je sjekao krivinu gazeći više od pola moje trake. Pokušao sam ga izbjeći ali vidjeviši da neću uspjeti odlučio sam da se skolonim bar toliko da udari samo moju stranu da bih nju sačuvao. Ja sam preživio sa višestrukim prelomima, ona nažalost nije. Danas u novom društvu niko ne zna šta se desilo i nikome nikad nisam ispričao. Slušam rock i metal. Nosim crni kožnjak, crne majce i imam kratku i urednu kosu. Svi mi govore da sam preozbiljan. Drugarica mi je rekla jedne prilike da sam hladan ko kamen, malo pričam, nikad se ne smijem. Kad kući dođem bezbroj puta premotam istu scenu u glavi. Kako bih volio da sam to bio ja umjesto nje, kako bih volio da sad mogu pustit onu mušku suzu, a i sa njom ovu dušu.
Kada pišem puškice na telo, recimo na noge, osećam se kao Majkl Skofild.