Devojka mi je poklonila dezodorans. Ne znam da li da to shvatim kao znak pažnje ili to znači da vonjam.
Kad sam bila mala, mislila sam da muškarci, kako piške stojeći,tako i kake.
Uvrtela sam sebi u glavu da imam strije na zadnjici, pogledala na netu koje se kreme preporučuju za uklanjanje, sredila se i krenula u grad s namerom da odem u apoteku i kupim tu kremu.. Od milion apoteka u gradu, ja sam "ubola" onu gde radi lik od 20-ak godina, kada sam ga videla, naravno bilo me je sramota da tražim nešto za strije, pa sam samo pitala: "Je l imate nesto za gvožđe?" :D
Nisam upisala željeni fakultet za 0,5 poena. Svako veče plačem i krivim sebe što sam pogrešno zaokružila 1 odgovor. A to je bila moja životna želja. :-(
Kada su mog četvorogodišnjeg rođaka u vrtiću pitali čega se najviše boji, on je odgovorio "Praznog frižidera i kad mama vozi". Mali car!
Upravo mi je slika bivšeg dečka poslužila kao lopatica za đubre.
Caos ako ne nosis moje lance sto sam ti dao da nosis mogla bi da mi posaljes,ipak je to poklon od tate ako ne, nema veze... pozz... P.s. Inače to je izjava mog bivšeg dečka koji se javio posle 4 godine nakon raskida i koji traži poklon koji je poklonio.
Petkom, kad dođem s posla prakticiram vrijeme za mene. Potrpam se dekicom uključim neku relaksirajuću snimku zalaska sunca na oceanu i uživam u zvukovima klavira i valova uz kavu, ili čašu vina. Isključim sve telefone i uživam.
Onu drvenu turpiju, što smo pravili na tehničkom u osnovnoj školi, moj tata koristi za struganje peta.