Mislim da imam disleksiju, i kad sam sam htela na netu da proverim simptome ukucala sam Diskeksija. Mislim da je to dovoljno.
Zgulila sam kolena i scena prilazi mi lik i pita me šta je bilo, naravno, sa latentnim seksualnim insinuacijama i šeretskim osmehom. Ja kažem "Bila sam nevaljala", a fazon vozila sam rolere bez štitnika i prosula se.
Kada se posvađam sa majkom ili tatom i zazvoni telefon a oni mi pokazuju mimikom da nisu kod kuće, ja iz inata kažem da su tu pored mene i uručim im slušalicu!
Preživela sam predinfarktno stanje sa 19 godina. Ni jednog trenutka nisam spustila glavu i mislila na najgore, jer me je otac naučio da sa pesimizmom neću daleko stići. Od tada, sam uvek nasmejana, čak i ako ne ide sve kako treba u životu, ja sam i dalje radosna, jer ništa nije preče od zdravlja.
Imam 15 godina i tek je nedavno do mog mozga doprla činjenica da je moj otac ostao siroče u ovim godinama. .
Nemam posao u struci, ali nisam besposličar. Radim na građevini fizičke poslove i moram da priznam da sam danas prenio preko ruka oko 30 tona tereta, ali evo još pišem i ne bole me ruke.
Danas sam pitala babu, kako su se ona i deda upoznali. Citiram je: ,,Sedela sam u parku sa drugaricom, i deda je prolazio tuda. Ja sam nosila neki prsten, koji je stvarno licio na burmu, ali nije bila burma. On je prišao, i pitao zašto nosim taj prsten, ja sam mu odgovorila da bi se budale zanimale".
Koja romantika!
Kad sam bila mala otac me zamolio da mu donesem malo bibera kako bi ''zabiberio''supu,ja sam od njega tražila da ja to učinim,stavila sam tri velike kašike bibera u tanjir,i naravno to je bilo preljuto tada.Nije htio jesti,ja sam se naljutila i počela plakati.Uzeo je kašiku i pojeo pun tanjir.
Maturska ekskurzija, drugaricu boli stomak, a doktor neki mlad, zgodan, lijep, ma lutkica. I došao on u sobu da je pregleda, a ja u kupatilu kao ne znam da je on tu. Namjerno sam izašla u donjem vešu.
Jedan od ključeva na mom privesku je ključ od stana u kojem ne živim preko 10 godina. Čuvam ga kao uspomenu na detinjstvo.