Uvek kada vidim da su se neki stranci izgubili, priđem i pomognem im. Ko zna, možda je to početak nekog dugog prijateljstva "na daljinu".
Kada sam imao 5 godina stariji brat me je gađao metlom i pogodio direktno u glavu, krvi je bilo na sve strane a ja sam onako uplakan, krvav i preplašen izlažirao priču kako sam se udario u vrata koju ni sherlock holmes ne bi provalio, samo da bih sačuvao burazera od sra*a, i dan danas samo on i ja znamo odakle mi ovaj ožiljak na glavi *_*
Već mesec dana, svako jutro, dočekujem zoru uz komp i net, a onda spavam do 4 popodne i osećam se užasno.
Bio sam predobar fudbaler, trebao sam preći u veliki klub. Svi su govorili da ću imati veliki uspeh. Imao sam savršen život, ali onda se desila povreda. Povredio sam ligamente desnog skočnog zgloba i nisam poslušao doktora da napravim pauzu od 6 meseci. Nastavio sam igrati, trenirati i ligamenti su popucali nakon 10 dana. Evo,sad će 3. godina kako ne mogu stati pravo na nogu. Ali i dalje nisam odustao od njega, igram s kolegama svaki dan i nadam se da će kad-tad ovo da prođe i da ću ponovo da zaigram pred publikom.
Posvađam se s dečkom, odem sledeći dan na more, za 3 dana neko me gađa kamenčićima na plaži, dignem glavu i imam šta vidjeti, on s ruksašićem stoji. Došao da se izvine, pošto nije imao para došao je stopom, 3 dana su mu trebala, ali ipak došao je.
Danas profesor u razgovoru reče:" Radim onoliko koliko sam plaćen." Slučajno sam mu odgovorila:" Slaba vam nešto plata." Oprostila sam se sa peticom.
Danas sam pala godinu na fakultetu i najradije bih prespavala naredne dve nedelje, da me ne pitaji svi: jao, pa kako nisi položila, šta nisi znala itd.
Kada sam prvi put sa vaspitačicom i vrtićem išla u pozorište, bez roditelja, najveći utisak od cele predstave na mene su ostavile stolice koje su se, kad ustaneš vraćale u prvobitan položaj. I dan danas se smejem kad se toga setim.