Toliko puta su mi do sada sve devojke, kojima sam prilazio, kulturno rekle da ih ne zanimam, da sad i kad bih prišao nekoj i kad bi bila zainteresovana, pojma ne bih imao šta treba da radim i šta da joj kažem...
Nisam nikad zadovoljan sobom, uvek mislim da sam mogao bolje...
Kada trčim niz stepenice, držim se za grudi da ne bi skakutale.
Uvijek kada se nečemu jako radujem, uvijek se to završi kako totalna katastrofa.
Kad vidim ove babe, ponekad razmišljam da li je neka od njih uopšte bila lepa kad je bila mlada.
Pitam ja jednom tatu da mi skuva čaj i kaže on meni od čega ćeš, a ja mrtva 'ladna: '' od šupka.'' Misleći na čaj od šipka.
4-ta godina fakulteta, ja i kolega nismo neki studenti, slabo idemo na predavanja i vežbe, sve ostale kolege i koleginice redovni/ne, i par dana pred ispit, taj kolega i ja odemo na jedne konsultacije i nadoknadimo ceo semestar vežbi, razvalili - 60 bodova od 60, a ostalima krivo. Nije mi bilo drago što je njima bilo krivo, nego mi nije jasno zbog čega im je uopste krivo?! Da li je neko bolji ili gori od mene, meni uopste nije bitno.