Kad sam bila mala tata mi je pričao da su dinosaurusi izumrli jer ih moja mama nije hranila i ja sam verovala u to!
Sjedim ja u dvorištu sa mojim psom i jadam mu se o ljubavnim problemima. Pričam ja i pričam, kad on odjednom, u sred moje priče, ode i obavi veliku nuždu. Pa Džeri, zar se i tebi k*nja zbog mojih ljubavnih jada? :(
Najviše se iznerviram kad drugarica uveliča neku situaciju, a zaboravi da sam i ja u tom trenutku bila tu...
Kada sam bila mala išla sam u zoo vrt, videla sam tigra i vikala sam tata, tata vidi ga šveps.
U mom dnevniku postoji jedna koverta, zapečaćena, na kojoj piše "Otvori 2035. godine." Koliko se sećam, unutra se nalazi neki horoskop koji sam kao tinejdžerka našla, ispisala i koji mi je kao "prorekao sudbinu" i kako će mi izgledati život do tada u vezi sa porodicom, karijerom, zdravljem. Jedva čekam da je otvorim tada i, nadam se, slatko ismejem.
Kada sam bila mala pojela sam otrov za pacove, misleći da je Koki (ako se sećate, ono kao sa rižom, ali u boji) tako sam se slatko najela.
Mama je pretrnula od straha, a deda je bio flegma i dao mi da se napijem mleka uz reči "Ma neće ništa da joj bude, to stoji tu sto godina, ne bi ubilo ni mrava!" :)
Kada mi neko ne odgovori na poruku, uvijek pogledam šta sam ja poslala, da vidim da nisam negdje izostavila smajli ili tako nešto.
Tek kad uzmem da mažem nokte ili da merim temperaturu vidim da ne mogu ni 5 minuta da budem mirna.