Ja sam narkoman. Hiljadu puta sam pokušao da prestanem da se drogiram i hiljadu i jedan put sam ponovo počinjao.U ponedeljak odlazim na kliniku za lečenje bolesti zavisnosti i mnogo sam srećan zbog toga.
Svaki put kad stavim laptop na krilo istripujem se da će mi njegova toplota istopiti salo na butinama.
Za 18. rodjendan najbolje drugarice su mi došle u 12 sati isped kuće, sa tortom i cvećem u rukama. Dok su palile svećice ja sam slučajno tuda prošla i videla ih. Njihove reči: "Bravo Marija, sve uvek moraš da pokvariš". Ja nisam znala da li da se smejem ili plačem.
Zezamo se nešto na poslu i koleginica mrtva ozbiljna kaže : "Kad budu bolje plate da kupimo neki dobar krevet da možemo da spavamo ovdje kad ionako ne radimo ništa" .
Jednom prilikom kad sam bila mala, doktorica mi je rekla da ličim na tatu. Mene je to toliko uvredilo da sam nekoliko dana plakala zbog toga dok me nisu ubedili da nije strašno .
Kada sam se operisao i prvi put prenoćio u bolnici, često sam se pitao koliko je ljudi umrlo na tom krevetu...
Mrzim kad se kupam na bazenu i izađem iz vode pa mi se bradavice ocrtavaju na kupaćem. Neprijatno mi bude.
Ja ću mom detetu kad ne stigne da nauči nešto dozvoljavati da taj dan ne ide u školu (kao i većina njih), a ne kao moja majka idi dobij 1 nema veze, a posle prigovara što sam dobio 1.