Kad isečem nokte na nogama, imam osećaj da sam završio veliki posao u životu.
Kad sam imao 2-3 godine voleo sam da se igram sa kutijama od cigara, jednom su me našli sa punim ustima cigara...Ko zna kolko sam pojeo...
Ništa u životu me ne može izbaciti iz takta kao ljudi koji konstantno kasne.
Zahvaljujući podršci ljudi sa ovog sajta otišla sam kod psihologa da bih se izlečila od bulimije. Da nije bilo njih nikad ne bih skupila hrabrosti. Nejlepše vam hvala! Želim ostalima da kažem da ako imaju ovaj problem obavezno odu kod psihologa, ne čekajte da bude prekasno!
Imam prijatelja od malih nogu, i dan danas se družimo. On je u vezi već sedam godina, a ja sam trenutno slobodna. Moram priznati da smo i više od prijatelja. Ponekad se desi da izađem s njim i njegovom djevojkom, te kada je otprati idemo do njega. To nije prolazna faza, traje od kako se poznajemo. Često se zna našaliti: "Čemu služe prijatelji."
Kad god radim trbušnjake i vežbe za zatezanje nogu i kad dođem do one tačke da ne mogu više da uradim ništa, da mi se celo telo raspada, pomislim na bivšu devojku svog dečka koja je vrhunska riba, spuca me neki fleš i samo kažem sebi: "Let's do this shit". Sa ovom forom, sam uspela da sa početnih 20 trbušnjaka, radim dnevno preko 1000.
Kad sam bila mala mislila sam da na oblacima postoji pupma za gorivo, za avione ...
Kad vidim klince kako čekaju na pešačkom, da li sami ili sa roditeljima, uvek ispoštujem semafor i striktno na zeleno krećem da prelazim ulicu, da dete ne nauči pogrešno. A kad nema dece na vidiku, pretrčavam, ne mož' mi ni komunalna ni šoferi ništa.
Uvek kad obiđem biciklistu ili pešaka autom, pogledam u retrovizor da vidim da li je još tamo.
Кад нека хемијска престане да ми пише, осећам се некако паметно, јер сам је искористио у позитивне сврхе.