Važim za feministicu sa čvrstim uvjerenjima da žena treba da bude ravnopravna u drustvu , politici i svim drugim oblastima života ,međutim u 4 zida dok vodim ljubav sa dečkom obožavam kad sam pokorna robinja , kada se dečko prema meni odnosi kao prema nižem sloju, pali me to.
Zavoleo sam devojku, koja je trebalo samo recka da mi bude.
Kada sam bila mala, uvek sam se igrala da mi je sin dečak na omotu za palentu. Večito sam ga ljuljala i pričala sa njim.
Ne ide mi se na posao, koji je na 100km od moje kuće, zato što ostavljam ženu koja je trudna.
Radim u jednoj porodici kao dadilja :) I nema mi lješpeg osjećaja nego kada mi malena djevojčica, onako bez ikakvog razloga priđe, ljubi me i grli :) Srce k'o Rusija! :)
Jedne večeri kad se popilo malo više, vraćam se kući i prolazim pored kuće gde me čeka stari na vratima, samo sam produžio i rekao `dobro veče komšija` ..
Svi me gnjave što se ne udajem. Jedino moja baba koja je bila u braku 55 godina govori: kćeri, ne žuri, nikada nije kasno udati se i skočiti u bunar.
Polomim skoro svaku onu hemijsku sa vise boja tako sto stisnem po tri u isto vreme.
Kada sam saznao da sam HIV+,ceo svet mi se srušio na glavu i to me je držalo otprilike tri meseca, nisam izlazio, nisam mogao da funkcionišem, ali, onda sam shvatio da, zbilja, nema smrti bez sudnjega dana i opet sam počeo da se smejem i da živim.
Išla sam sa mamom u kupovinu, i kupila mi je puno lepe odeće, i ja sam čak bila malo nervozna što nisam našla pantalone baš one boje koju sam zamislila. A onda sam videla nekog starog čoveka i ženu kako kopaju po kontejneru, i bili su jako srećni kad su izvukli stari hleb. Sama sam se sebi zgadila i počela da plačem kao kiša, kad sam shvatila da mi ništa od te odeće nije zapravo potrebno, kad neko nema ni da jede.