Kad god pomislim na shock žvaku osjetim ukus u ustima istog momenta.
Svaki put kada čitam neku knjigu preskočim neke strane, koje uopšte nisu bitne za tok radnje, i onda me na kraju uvijek grize savjest kad kažem nekom da sam pročitala knjigu, a znam da mi je ostalo tih par strana.
Završio sam fakultet i sad radim kao vozač kamiona ( Šlepera ) po Evropi...Svaki dan se zapitam zašto potroši tolike godine na studiranje da bi danas vozio kamion...Život je čudo.
Ponekad kad idem ulicom i slušam muziku koja me toliko ponese, na ivici sam da zaigram i pevam.
Studiram medicinu i najviše se bojim da će mi sutra ući pacijent u ordinaciju i da neću znati šta mu je.
Ortaci i ja kad trčimo za autobusom i kad autobus ne stane na stanicu mi nastavimo da trčimo, da ispadne da kao nismo trčali za njim.
Posle svih lažnih prijatelja i razočarenja u ljude u koje sam nekada mogao da se kunem, plašim se da u nastavku svog' života ne prepoznam pravog prijatelja, jer ne verujem više nikome.
Ovaj moj se juče napio i dobio ideju da menja ventile po kući....evo danas ispravlja jučerašnje 'delo'.
Obožavam kad moj dečko ustane i ode na posao, jer tada mogu da se raširim preko celog kreveta.
Upravo mi je dečko preko telefona, sav nervozan ispričao da ga je mladja sestra iznervirala. On je sav besan otišao u kupatilo i potrošio svu toplu vodu, a zna da neće biti struje ceo dan. Kad se okupao, ostatak tople vode je pustio i šljapkao po kadi.
On ima 22 godine.