Ostavila sam momka baš na venčanju, zato što sam saznala od moje drugarice da me je prevario sa njom. Njegovi su platili venčanje, a moji su znali odgovor, tako da me je bilo baš briga. Ali njegova faca u tom trenutku je bilo nešto što ću pamtiti ceo život. Posle toga me je jurio, dugo..
Uskoro treba da se oženim jednom curom koju volim više od bilo čega na ovom svijetu. Moji roditelji i porodica je uopšte nisu dobro primili zbog nekih ranijih nesuglasica sa njenom porodicom. Iskreno, njihovo mišljenje mi je sada bitno kao i semafori na GTA.
Kad sam bila mala mrzela sam da mi druga deca duvaju svećice na torti jer bi je celu ispljuvali.
Od trojice ujaka imam ukupno devetoro braće i sestara, koji su mlađi od mene 12 i više godina. Ne mogu da vam opišem taj osećaj kada se svi okupimo, kuća puna dece, svi nasmejani, srećni, što je bitno slozni su. I večito njima trojici govorim koliko su, zapravo, bogati ljudi. Jako bih volela da i meni sutra bude puna kuća dece. :)
Sanjala sam da me Mile Kitić pretuko jer nisam htjela njegov autogram.
Moji roditelji su me doveli u veliki grad da bi od mene ''napravili'' pravu urbanu ženu karijeristu,a meni je životni san da živim na selu,da crnčim na svojoj njivi po ceo dan i da imam miran i skroman život,daleko od gužve,betona,gradskog ludila i jurenja karijere.
Žao mi je mame i tate jer ih volim najviše na svetu,ali radije ću živeti sa osudama i buditi se sa osmehom na licu jer živim život kakav želim,nego ostvarivati tuđe snove i legati sa suzama,do kraja života proklinjući dan kad nisam poslušala svoje srce.
Često nisam kući. I svaki put kad spavam kući kad liježem u krevet, liježem sa toliko pažnje i svaki put pitam svoj krevet:" Pa gdje si ti do sada? Poželjela sam te." Obožavam ga.
Kada sam bio klinac, napisao sam poruku i stavio je u bocu i bacio niz rijeku koja protiče tu u blizini. Pisalo je "Ako iko ikada pronađe ovu poruku, neka se javi na broj..." I nakon tačno mesec dana, pronađe je čovek kilometrima daleko i javi mi se. Vjerovatno najzanimljiviji dečački doživljaj.
Počela sam da igram uz onog čoveka što peva: "Idi bolan umij se".
Kada sam ulazila u pubertet, bila sam ubeđena da sam lepa šta god uradila ili obukla. Sad kad se setim toga osećam se kao da sam bila najružniji gušter na svetu.