Najveća trauma iz detinjstva bila mi je: Ako ne pojedeš sada, moraćeš za večeru...
Jednom kada budem imala dijete, voljela bih da bude curica, i da igra balet. Voljela bih da ga igra srcem i da ga zavoli. Uvijek sam mislila da su balerine curice kasnije djevojke najreprezentativniji primjerci naše vrste. U smislu ženstvenosti, elegancije, manira, stasa, ljepote. :) Tako bih voljela da bude mala slatka balerina. Uvijek sam imala kratku kosu, ona će imati dugu kosu! A ako bude dječak, baviće se isto baletom! A možda i gimnastikom. Uh, bilo bi lijepo.:)
Ništa me ne opušta više nego kada sednem pored prozora i gledam zvezdano nebo dok slušam muziku. I tako dok ne svane.
Kada je trebala moja mama da rodi moga brata, tata se veče pre toga napio da nije znao gde se nalazi jer je slavio godišnjicu braka ... i kada mu je mama izjavila da treba da je vozi u bolnicu on onako mamuran u 4h ujutru je pitao "A jel mora baš sad ?"
Mom tati su svi govorili da ću ja biti muško. Kada se saznalo da ću biti žensko, tata je mami spustio slušalicu i plakao je 2 dana. Ali me on sada voli najviše na svetu i dao bi sve za mene.
Više ne gledam koliko pojedem neke poslastice u gostima, dok me je pre bilo sramota.
Uvek kao mala kada sam sedela mami u krilu pokušavala sam da dišem isto kao i ona...
Kad sam bio mali zbog filma 101 dalmatinac mislio sam da dalmatinci imaju tačno 101 pegu.
Moja baba uvijek kad sprema hranu drži otvorenu knjigu sa receptima na stolu, a ne zna da čita.