Kad god mi dodju gosti ja sacekam da odu i onda pojedem sve slatkise koje je mama iznjela.
Čitav život bežim od veza, od straha da ne budem povređena. Sad mi je 40, nisam imala nijednu ozbiljnu vezu u životu i vidim da ću zauvek ostati sama.
Volim pomalo " loše" momke. Ono, neuredna kosa, brada, cigareta u ustima, boemi...
A onda opet obožavam vojnike koji su sušta suprotnost.
Sama sebi nisam jasna.
Kad sam odgovarala povijest, koja mi nikako ne ide, profesor mi je rekao "hajde reci neki važan događaj...i navedi datum...i daću ti 2, da te više ne gledam." I ja rekla "18.6.2010." Pita on šta se tad desilo.. Ja kažem izašao recovery album od Eminema i on mi dade 1.
Moji roditelji su mislili da ću postati intelektualac jer sam imao najlepši rukopis od sve dece u prvom razredu osnovne, učiteljica me stalno hvalila.
Dečko mi je rekao da mu je drago što imam male grudi, jer bih u suprotnom bila "mnogo dobra riba" i on ne bi mogao da me smuva. Baš utešno.
Mrzim onaj običaj da se prvi dan u školu oblači nova odjeća!
Na moru sam svako veče, dok sam posle grada blejala sa društvom na plaži, viđala dečka i devojku koji su sedeli uvek negde blizu nas i ona mu se stalno umiljavala, "nameštala", a on nikako da je poljubi... Posle 2 - 3 noći uzastopnog sretanja sa njima, videla sam ih opet kako sede na zidiću i sa njima je bio još jedan dečko... Ponela sam pivo, otišla do njih, uhvatila tog drugog dečka pod ruku, i rekla mu da se pridruži mom društvu uz pivo, pesmu i gitaru... a onda se okrenula prema ono dvoje i rekla dečku: "Daj poljubi je više!" Stvarno sam se smorila gledajući ih. :D I posle par minuta dok smo mi dole na plaži nazdravljali, videla sam njih dvoje kako se strasno ljube. Osećala sam se kao Amor... :D
Oboje smo od života dobili ono što smo hteli- on ženu koja ga voli, dvoje dece i kuću van grada, sve ono što je nekada želeo sa mnom, a ja uspešnu karijeru i mesto priznatog stručnjaka, jedino o čemu sam maštala i čemu sam težila. Jedina razlika je u tome što je njemu ostvareni san doneo mir i spokoj, a meni moj samo veliku prazninu u duši.
Živim u velikoj porodici i moji roditelji nisu mogli da finansiraju moje školovanje u nekom većem gradu, već sam ostala u mestu gde živimo. Moji prijatelji su svi otišli negde dalje i sada mi se javljaju kako im je ludo, prelepo... Ja sve to slušam, a u grudima mi dolazi teško. Nisam ljubomorna, samo se pitam zašto ja nisam ta koja je mogla uvek da ima sve što poželi kao oni...