Ujutru kad se probudim lezim u krevetu još sat vremena, čisto da ''odmorim''.
Mrzim ljude koji samo kukaju nad svojom sudbinom a ne rade ništa da im bude bolje! I pri tom nikad "nemaju leba da jedu", ali uredno imaju za cigare i pivo!! Mrš u pm!!!
Uvijek kad berem grašak u vrtu, pjevam onu pjesmicu: u jednom vrtu medju cvje-e-e-ćem, čudesan grad se sakriooo, u njemu žive mala bića, kažu da graškograd je tooo... A imam 20 godina. I onda mi kažu da sam zrela za ozbiljnu vezu... I doubt.
Ne mogu da zaspim ako je zavesa razmaknuta, moram da ustanem iz kreveta da bih je namestila i tek onda mogu mirno da zaspim.
Dečko mi je neprikosnovena stipsa. U to sam se uverila skoro. Šta god mu se svidelo kupila sam mu bez obzira na cenu iako nisam sad neka bogatašica, ne kupim sebi, kupim njemu. Kad sam mu zatražila novac jednom prilikom da dođem kod njega, on mi je odgovorio : 'nisi mi ti žena da ti dajem pare'.
Kad god treba nešto da prepisujem uvek počnem da pišem ekstra lepo i pažljivo i što više pišem to mi slova budu sve gora i gora.
Platio sam određenu sumu novca da mi djevojku prime na faks, ona to ne zna.
Priuštio mi je studiranje na Medicinskom univerzitetu u Beču, kupio mi stan, obezbedio sve...
Kaže da sam ja njegova mezimica i da nikada neće da mi fali mama koja nas je ostavila čim sam se ja rodila.
Mi živimo sami i nikada nam niko nije pružio bilo kakvu pomoć. Sve je on sam stvorio.
Radio je u Parizu, na građevini 12 sati dnevno, sedam dana u nedelji i tako 8 godina, dok nije sakupio dovoljno novca da otvori svoju građevinsku firmu.
Sada živimo u Beču, i Beogradu... Kako kada, zbog posla i mog fakulteta. Svi mu se dive, jer retko koji muškarac bi podigo sam dete sa 23 godine. Baku i deku nemam, poginuli su mladi, sa mamine strane, da ne čujem za njih... Nema braću, nema sestre ... U bukvalnom smislu nema nikog, samo mene! Volim ga previše na ovome svetu, i skoro me je tako raznežio kada mi je rekao, "Elena, sviđa mi se jedna gospođica. Šta misliš? Da je pitam da izađemo?" BILA SAM PRESREĆNA U TOM TRENUTKU! SAMO ŽELIM DA MOJ TATA BUDE NAJSREĆNIJI NA SVETU I DA MU NIŠTA NE FALI.
Odem ja na ekskurziju sa 130e, sva ponosna dođem kući i vratim im 70e, jer znam da su poslednje pare odvojili meni da daju za trošak, a majka mi kaže "mogla si još neki poklon da nam uzmeš".