Jedva čekam uveče da deca legnu da spavaju, muž na poslu a ja drmnem veliko pivo i gledam serije.
Danas sam prvi put skupio hrabrost da izađem u javnost na rolerima. Vozio sam 2 sata, nisam pao i baš sam ponosan na sebe što sam matora konjina koja je uspela da nauči.
Kad sam bila manja, uporno sam pitala roditelje zašto ne isprave grešku u imenu kad je "Električni Organizam", a ne "Orgazam"...
Slomio sam kola, da tako kazem.. i otac mi je rekao poseri ga sad.
Kad se upoznam sa nekim momentalno zaboravim njegovo ime.
Vraćao sam se sa neke žurke pijan kući, ušao u auto i rekao liku što sedi napred adresu na koju da me vozi. On me je samo pogledao i rekao : "Majstore, ja nisam taxi.."
Svoje ime doživljavam kao jedino i jedinstveno, iako se mnogi ljudi zovu isto (nije retko ime), jednostavno drugačije mi zvuči kad izgovaram svoje ime i isto ime druge osobe.
Pevam u horu i mrzim kada neka od devojaka dođe sa neopranim zubima i uživi se u pevanje, a meni dođe da povraćam koliko joj smrdi iz usta.
Oduševljenje je nezamislivo veće kada omiljenu pesmu čujem, sasvim slučajno, na radiju, nego kada je sama pustim.
Tek kad uzmem da mažem nokte ili da merim temperaturu vidim da ne mogu ni 5 minuta da budem mirna.