Kad sam bila mala, na testu iz prirode i društva bilo je pitanje:
-Kako se zovu ljudi koji gaje stoku?
Moj odgovor je bio GAJARI.
Mnogi neće poverovati u moju ispovest ali nema veze.Pre 10 godina ja, moj otac i moj brat smo imali susret sa jednim natprirodnim bićem.Svoj trojici nam je bilo jasno šta se desilo i nismo širili priču da nas ne bi proglasili ludacima, da ne bi širili paniku i sl.Od tada je prošlo 10 godina i ja sam sasvim odrastao, vodim normalan život, studiram u Beogradu, imam devojku, društvo i mogu reći da sam zadovoljan životom.Problem je u tome što se često osećam otuđenim i samim u svom znanju da ovaj naš pojavni svet u kome živimo nije sve i da isti ovaj svet delimo sa drugim bićima za koje skoro niko ne zna.Nisam uplašen, znam da smo mi ljudi daleko zlonamerniji od tih ''drugih'' ali ne mogu kao i ostali da posmatram i doživljavam stvari oko sebe.Za mene religija, priroda, život, smrt, dan, noć imaju sasvim drugačije značenje i ponekad osećam i sažaljenje za ljude oko mene koji nisu imali priliku da saznaju ono što sam ja.Ne znam možda je tako i bolje.Bilo kako bilo u jedno sam siguran, život je predivna stvar, moramo ga voleti kakav god da je i sasvim sigurno nije besmislen.
Ne podnosim ljude koji ostavljaju citate stranih i domaćih pisaca a nisu pročitali ni Malog princa ...
Mrzim kad se sa nekim dopisujem 1. put u životu, i pita me 'Šta ima novo?',k'o da zna i staro,a ne novo.
Ne mogu da zaspim ako ne stavim barem jednu ruku ispod jastuka.
Moja baba svake godine kaže kako je ovo najtoplije leto ili kako je ovo najhladnija zima i kako ''nikad ovako nije bilo.''
Moj tata je profesor matematike, predaje mi već 3 godine. Prve dve godine imao sam zaključeno 2, a ove godine oborio me na popravni.
Pitam ja malog od komšije kako uči u školi, imal petica. Kaže on: Ma ima, dobijaju djeca...
Kad sretnem tatu u gradu, on me obično ne prepozna, već samo prođe pored mene i pravi se lud.
Ženka tvora umire ako godinu dana ne upražnjava sex. Ako ništa drugo, sigurna sam da nisam ženka tvora.