Danas sam imao neki trip kad sam ušao u sobu. Ušao sam sa namerom da učim i naglas rekao "Jel krećemo da učimo?", a nikog nije bilo u sobi. Što je najgore i odgovorio sam "Ajde!".
Pre spavanja uvek mislim na moju simpatiju. Mogu da provedem 2 sata samo tako ležeci i razmišljajući o njemu.
Eh ovako ljudi. Imam 22 godine i milioner (sam u eurima) ali jednostavno nemam srece u ljubavi. Sad bih sve pare sto imam dao samo da sretnem onu pravu :'(
Jako želim da mama ozdravi i da sve bude kao prije. Da smo jedna mala vesela porodica.
Prije godinu dana, kada je mom ocu dijagnosticiran karcinom pluća, rekla sam sebi da ću ostaviti cigarete. Ni dan danas nisam, pušim više nego ikad.
Kad ozbiljno sjednem da učim, ugasim zvono da me niko ne ometa, a onda svakih 3 min. virkam, jel me iko zvao il' poslao SMS...
Više imam neprospavanih noći zbog ispita, nego zbog žurki.
Mrzim kad nekog pitam pet puta da mi ponovi ono što nisam razumela, i svih pet puta ga ne razumem i onda moram da se pravim da jesam.
Danas mi je mama dobila prve nalaze, inače je snimala dojku, koji nisu dobri i pokazali su da ima nešto što mora na dalju pretragu. Ona je plakala, a ja se bojim. Danas sam bio s njom kao da se rastajem od nečega, kao da mi se život raspada. Zagrlio sam je kao nikad u životu, i jako je zajecala u mom zagrljaju, i najgore od svega kad smo ostali sami, rekla mi je: "Ti si sine ipak velik, teško mi je radi nje!" Pogledali smo oboje na malu sestru, onako nevino je stojala s osmijehom na licu do nas i rekla nasmijana: "Mama, meni trebaju dvije sveske bez linija!"
Ja ovo pišem i plačem, a 22. su mi godine i nisam velik, i ja još kao malena beba trebam majku, trebam zagrljaj, topli dodir i osmijehe. Bože, jedina si mi nada! Mama, volim Te!
Svako veče šetam kuče u isto vreme samo da bih ga srela.