Dok radim kontrolni i zveram unaokolo, kad mi se pogled susretne sa profesorom ja kao krenem da pišem i pomeram olovku koja ne dodiruje papir. xD
Kad sam bio manji, učio sam sa majkom,i kad se umorim, izgovor mi je bio da idem u wc da obavim veliku nuždu, a u stvari samo odem da se odmorim malo :-D
Žensko sam ali na ličnoj karti izgledam kao Hose Armando Miguel iz španskih sapunica.
Nervira me kada neko napiše nešto nalupeta pa doda 'mislite o tome', kao da je popio svu pamet sveta...
Sramota me je kad me devojka pita čime se bavim, da joj kažem da radim kao prezenter, tj da prodajem babama i dedama ćebiće, pa kažem da radim u nekoj random firmi koja se bavi marketingom.
Za rođendan sam poželjela da mi dlake, od glave naniže, nestanu.
Kad god neko onako podigne ruku da nešto pokaže ili uradi, ja imam osjećaj da oće da me udari pa se trznem u pokušaju da se odbranim.
Prije nego što ću se roditi, odnosno kada mi je mama bila u 7-8 mjesecu trudnoće, pala je granata iza njene kuće. Ja sam se nakon toga rodio sa poremećajem, ne psihičkim, samo nemam, ili imam al skroz slabe, hormone rasta kose, odrastao sam uz čudne poglede, svi su me smatrali "drugačijim" od ostalih, neki su čak i mislili da imam rak ili nešta slično i tako sada kada imam 18 godina, živim sasvim normalno, imam dosta prijatelja, curu i svi su me prihvatili ovakvog kakav jesam.
Danas sam u bolnici vidio da mi na kartonu pise ''PREKO REDA'' ceo dan se osećam nekako posebno.