Godinu dana mi je trebalo da nateram bivšeg dečka da obuče košulju kad izađemo u grad, jer je inače nosio florescentne trenerke kao da je putar!
Ja ne mogu više. Jednom dečku sam više puta rekla da ne želim ništa sa njim, da mi se ne sviđa, da ne želim da se vidim sa njim. Al' on evo već godinu i po dana i jače, SVAKI DAN se javlja, zove me kad god je pijan, i konstanto pita 'kad ćemo da blejimo?'. Ja razumem da ne je*e lep nego uporan, al' ti ga, rođače, pretera..
Uvijek kada perem suđe i na red dođu kašike, operem i sve oko sebe.
Živim u manjem gradu Bosne i Hercegovine i mrzim to što kino skoro pa nikada ne radi. To je tako žalosno.
Skontala sam da sam odrasla. Ne biram više sveske za školu, svejedno mi je kakva je.
Imam osećaj kada budem smršala, da će sve biti drugačije.
Uspješno prizivam kišu! Padne svaki put kada ispeglam kosu.
Imam 45 godina i sve krevete u kući sam napravio tako da budu nekakvi golemi dušeci na podu. Nemaju one nogice ili slično, direktno sa patosa idu. Vala, neće me nikakva zla čuda ispod kreveta vrebati više nikada, kao kada sam bio mali.
Imam drugara koji je frizer.. I šiša on mene tako i ja mu kažem : 'Ošišaj me da budem lep..' Kaže on: ' Brate, ja sam frizer, nisam plastični hirurg!'