Kao djete sa drugarima sam volio da kradem trešnje,grožđe i jabuke po komšiluku! Sada imam mnogo više godina, a i dalje volim s vremena na vrijeme da ukradem koju trešnju ili makar grozd, nekako me vrati u te dane,taj miris taj osjećaj...
Sjutra idem sa dečkom na more... Strah me da ne sretnem momka sa kojim sam ga varala prošlo ljeto u tom gradu.
Oduvek sam mrzela kad posle nekoga uđem u wc, sednem na šolju i osetim da je topla :(
Najljepši poklon koji sam u životu primila bio je za moj 18. rođendan, kada je tata u ponoć upao u kuću sa tamburašima i otpjevao pjesmu Kad se smiješ mila kćeri. Nikada se u životu nisam isplakala kao tad, i uvijek kada se toga sjetim suze mi krenu na oči. ♥
Momak i ja smo bili toliko glasni tokom sex-a da nam je njegova mama poslala poruku da budemo tiši .
Imam fobiju od vađenja krvi, koju sam prevazišao posle više od 10 godina. Ali dok je trajala ta fobija, imao sam sistematski pregled u 4-toj godini srednje. Svi iz mog odeljenja su izlazili držeći se za venu. Prvo sam se preznojavao, pa sam onda pokupio stvari i bukvalno pobegao sa sistematskog. Razredna me je jurila dobrih 10 minuta da me ubedi da nam ne vade krv. Bilo me je malo blam, ali ne mogu protiv sebe.
Kada želim da prdnem svaki put podignem dupe na mjestu na kojem sjedim.
Nema ništa lepše nego kad dođeš kući petkom iz škole, sam u kući, ručak na stoluu, šutneš onu torbu u tri lepe, uživancija! :D
Bila sam mala kada mi je baka umrla, i insistirala sam da odem na sahranu.
Na dan sahrane padala je kiša, a ja sam se okrenula i rekla mami: "Mama, vidi, baka plače zato što neće biti na mom rođendanu..." Svi ljudi su u tom trenutku počeli da plaču.
Kad god mi dođe neka drugarica, najlepše se ispričamo na vratima, dok je ispraćam.