Priča mi o inteligenciji devojka koja misli da je Strasbourg u Austriji.
Ma daj.
Više društava me redovno zove na okupljanje, a nemam pojma zašto, znaju da sam povučena i ćutljiva.
Sad sam prebrojala. Skupila sam ukupno 23 čaše/šoljice u svojoj sobi u zadnjih ne znam, možda 10 dana. Top.
Imam glavu oblika jednog većeg panja, takav oblik niste videli, a kljun mi je kao kad stavite šargarepu na sneška.
Saznala sam da se moja najbolja drugarica viđa i dopisuje sa dečkom koji se meni nenormalno sviđao i još je ona to vrlo dobro znala..
Toliko sam oštećena zbog anksioznosti i traume koju vučem još od detinjstva, da uhvatim sebe kako se izvinjavam i chatgpt-u i gemini-u kad nešto pogrešim...
Došla sam iz inostranstva. Čekam mamu da mi dođe u posetu. Uopšte se ne radujem nego prebirem po glavi kakva je mater i šta mi je sve uradila, a ona se kao mene uželela. Boli me to sve i volela bih da joj se radujem.
Kažite vi meni jesam li ja lud što nisam hteo reagovati na poglede i pokazanu zainteresovanost dosta mlađe devojke (20 godina), koja je iz fine porodice i fizički mi se sviđa, a to sve iz neke bojazni i nelagode na reakcije njenih staraca, koje inače poznam..
Ne postoji jača bol za muškarca nego kad mu se raspadne porodica.