Dobar dan. Jedno pitanje. Zasto nam je preko noći postalo sasvim normalno i prihvatljivo da smo svi u nekim grupama s posla i da nas se neprestano ‘uznemirava’ dok ne radimo? Kao da nismo dovoljno robovi tih 8h (u najboljem slučaju), trebali bi stalno biti na radnoj temperaturi je li? Gadi mi se u šta su se pretvorili poslovi!
Koliko su ljudi bili lepši i zgodniji pre 30-40 godina. Gledam ove starije filmove, žene su bile prezgodne i lepe, bez silikona i ostalih budalaština. Muškarci su takođe bili lepi i zgodni,a šta je ovo danas, strašno. Žene skoro sve liče jedna na drugu, praseći skraćeni nosevi, grudi veće pet brojeva od prirodnih, usta kao u patke, muškarci se kljukaju kojekakvim hemijama, depiliraju se svuda, zgrbili se, pakao. Krivo mi je što nisam bila rođena u to vreme.
Kad god komentarišem nešto na fb ili yt, uvijek mi ispod komentara neki indijci ostave komentar tipa "i love you, give me your number, please". 🤣🤣🤣 Ali uvijek isti fazon, jesu uporni, nema šta.
Smatram jadnicima željnih pažnje, sve one koji ostavljaju citate po društvenim mrežama.
Imam neki svoj poseban stil kojim se razlikujem od ostalih, neki mi govore sa sam staromodan ali ne marim. Naime, iako sam na sredini dvadesetih, moj stil je najsličniji onom iz prve decenije dvehiljaditih, koji je najbliži generacijama iz osamdesetih. Volim da nosim komotne široke dukseve sa kapuljačom, stavljam dosta gela u kosu, ne stidim se da pokazujem emocije pred devojkama. Osim ovoga, prezirem modernu muziku koja se pušta po klubovima, a ne stidim se da pevam neke romantične ljubavne pesme. Ne patim od materijalnog i volim dobru zabavu i odličnu atmosferu.
Šta je ovo s ovim poslovima?? Jedva da ima šta, a ako šta nađeš gledaju da te iscijede max, za malu platu!
Toliko sam volela jednog dečka da nije imalo potrebe da govorim svi su to videli. Dečko je došao upoznao moju porodicu i prijatelje i pričao sa njima o našoj budućnosti i na kraju me prevari. A ja sam prošla pakao da bi to opstalo. Pakao! Plakala sam kroz vezu koliko mi je bilo teško da podesem taj pritisak okoline i svih jer nas niko nije podržavao. I da neko ima srca to da ti uradi a daš mu život... Ne mogu to da shvatim.
Moja velika ljubav iz srednje škole mi je posvetila pesmu jedino moje od riblje čorbe, bili smo u svađi i on mi je tada dao CD na kome je bila samo ta pesma, rekao mi je da je to zauvek moja pesma. Kako je vreme prolazilo, mi smo se razišli i godinama nismo imali kontakt, ali su varnice između nas uvek postojale, mene je život odveo na drugi kraj sveta, on je ostao u našem gradu, oboje smo se ostvarili kao roditelji. Posle XY godina on me je dadao na insta i krenulo je naše dopisavenje, sprdnja, rekao je nešto, isterao me je iz takta i blokirala sam ga, a to je bilo ‘mi se bre i dalje volimo’! Malo nakon toga je poginuo, proklinjem ga i dalje zbog toga! U noći i u minuti njegovog stradanja sam imala najgori košmar ikada! Od tada uvek kada čujem jedino moje od riblje čorbe ja se isplačem i setim se njega, možda je tom pesmom predvideo nešto! MOŽDA JE ĐAVO DOŠ’O PO SVOJE, ZBOGOM NAJLEPŠE, JEDINO MOJE! ZBOGOM.
Pre jedno 10ak godina sam gledala jednu seriju, uopšte nije popularna niti je bitno koja je. U seriji je bilo nekoliko drugarica koje su zgodne, među njima jedna debeljuca. Kasnije u seriji, pojavljuje se novi lik, jedna žena koja je gojazna ali previše, ali pomaže ovoj devojci da prevaziđe problem sa niskim samopouzdanjem i uči je da zavoli sebe. Ta žena mi je u tom periodu izgledala ogromno, užasno, toliko da sam se pitala da li je stvarno moguće da neko sebe dovede do takvog stanja/izgleda, kako je moguće. Sad skoro sam ponovo naišla na tu seriju. Zbog nostalgije, pustila sam par epizoda. Sada mi ona debeljuca izgleda mršavo, a ta pregojazna žena... Ja sam skoro pa kao ona.
Volim da skidam devojci čarape u toku odnosa, to me uzbuđuje.