Imam dilemu da li ostati dete ili naći curu i uozbiljiti se. Imam 24 godine, svoj stan, svoj auto i odličan posao.
Volio bih znati tko se krije iza svih ovih anonimusa. Je li to netko od mojih sugrađana? Možda neki susjed, možda brat, sestra,mama, tata... Malo malo se pitam isto.
Primetio sam da je moj najbolji drug jako dvoličan. Studira u BG i kad ga mi (društvo iz rodnog grada) pozovemo on kaže samo da je zauzet i da ne može da priča i prekine. I to uvek uradi. Sad od kako je ovde kod nas zbog cele ove situacije i pozove ga društvo sa faksa on sa njima priča i po sat vremena i ako je tu sa nama i može da kaže da je zauzet. Ovo je samo jedan od primera... Mislim da nas na neki način smatra nižom rasom i da sutra kad bi morao da bira između nas i njih on bi sigurno odabrao njih. Krivo mi je jer se tolike godine družimo i delili smo svakakve tajne i svašta smo prošli u životu.☹️
Što reći za muža koji mi pred prijateljicom kaže, pogledaj se kolika si...ne bi smjela nista jesti...(inače sam trudna i udebljala sam se 4 kg. u 4 mj.)
Želim studirati dizajn enterijera ali se bojim da bi to bilo za džabe, bar ovde u Srbiji, a ne znam koliko bi mi ta diploma značila u inostranstvu. Želim da se bavim onim što volim ali bih volela i dobro da zarađujem.
Bio sam u vezi sa devojkom koja je imala bipolarni poremećaj, jedan dan me voli najviše na svetu, pa se 3 dana ne javlja a u međuvremenu se kresne sa tipom kog je tek upoznala. Dovela je do toga da sam počeo za sebe da mislim da sam lud. Voleo sam je najviše na svetu, praštao sve jer sam znao da ona to ne može da kontroliše, pokušavao da nešto promenim.... tek sad shvatam da sam se spasao kad sam izašao iz te priče...
Najbolja drugarica mi se od Februara nije javila. Bila je tu na početku nekakve veze, ali nije želela da priča o tome. Danas mi je poslala sliku sa opstinškog venčanja sa opisom ‚gotovo‘. Malo je reći da sam u šoku!
Rano smo ostali bez oca i dok smo bili mali znali smo reći mama nemoj se udavat, a ona bi rekla ne treba mi niko imam moju djecu. Danas ona polako postaje starica koja ne traži od nas ništa. Žao mi je ali mi danas imamo svoje porodice i nemamo vremena da njoj dolazimo. Hoću da kažem da bi puno bolje bilo da je nekog našla, a ne ovako čitav život sama.
Kažu da je razgovor dosta bolji od ćutanja i onda kada progovoriš i ispričaš svoj problem ti samo "želiš pažnju" i "previše si slab/a da se nosiš sa tim."