Klinci, nemojte u kriminal molim vas. Evo gledam komšiju na TV kako ga hapse, to je tako ponižavajuće i bijedno. Ništa tu nije lijepo već jadno i žalosno.
Ubijeđena sam da muškarci varaju jer imaju kompleks niže vrijednosti.
Kako izdržati pritisak oca kojem sve smeta i ima problem sa kontrolom besa i živcima kad radim nešto sa njim ja ili ostali članovi porodice mora sve da bude kako on kaže i ne sme jedna greška da se napravi, sad smo radili skoro neko malterisanje ja sam mu pomagao, imam 20 godina i nemam iskustva naravno ali on umesto da me podučava lepo stalno viče na mene i omalovažava me kad nešto pogrešno uradim. To postaje neponodnošljivo.
Rekao sam devojci da me želi i juri zbog imovine, u sebi znam da sam pogrešio i da će mi se to stvarno desiti sa nekom, kajem se.
Kad će ljudi naučiti začepiti? Ne treba imati komentar na sve, ponajmanje ne ružan. Ne moramo uvijek izraziti svoje mišljenje, ne moramo umanjivati druge.
Deset godina smo zajedno, dete smo dobili pre dve godine,skućili se, obrazovani smo i fino zarađujemo, dobrog zdravlja, ali opet nešto ne funkcioniše.Da li je to kriza nakon 10 godina ili njegova nespremnost da bude roditelj. Zagorčava nam život svojim nezadovoljstvom, sebičan je, histeriše, ne ume da kontroliše svoj bes, vređa. Iako znam da me voli i da sa mnom želi da ostari, skoro mi je priznao da nije bio spreman za dete i da možda nikad i ne bi, a bilo je fer da me je pustio a ne ovako. Do pre dve, tri godine bio sušta suprotnost, divan i pažljiv. Dete ga obožava (i on njega), ali i isto tako trpi njegove ispade i vidi nas koji se stalno prepiremo. Ja venem, pshički me uništava, ubija volju za životom. S detetom je nekad sjajan, a nekad nema živaca. Dobar je čovek i ne želim da on pati bez deteta, a prvenstveno da dete lišim oca, sve se nadam proći će, vratiće se na staro.
Počela sam da pijem ujutru, pre posla. Treba mi životna anestezija. Samo čekam da me provale.
Kako su ljudi okrutni, strahota! Iako je prošlo puno vremena i dan danas sam ljuta kao ris kad se sjetim jedne situacije. Znači još davno, patila sam od anksioznosti i kad sam jednom na FB stranici (Pitaj što te zanima) napisala da mi se u jednom trgovačkom centru dogodio napad panike i osjećaj kao da će tlo pod mojim nogama propasti, javila se u komentar jedna bezobraznica koja mi je napisala da "nek idem u ludaru". To me skroz izbacilo iz takta i onda sam joj se javila u Inbox i napisala da nek ide u ludaru ONA, da je može biti sram i da nek joj Bog NE dadne niti sekundu anksioznosti te sam je blokirala. Nedugo nakon toga mi se javio njezin muž i napao me da ja nemam što govoriti njegovoj ženi da ide u ludaru jer bih tamo trebala ići ja i onda je napisao još neke hvalospjeve o njoj. Da je ona mlada izgubila roditelje i borila se, a ne kao ja i ostale k***ice i blokirao me. Znači tko je on da mene i druge ženske naziva ku**icama?! Smeće pokvareno. Odvratni su oboje zato su se našli!!
Ni na kraj pameti da ću Novu godinu da provedem uplakana u krevetu.