Zaljubljena sam u njega iako znam da nemam nikakve šanse. I to tako nosim u sebi već skoro god dana, ali svaki put kad čujem neki njegov komentar o ženama koje mu se sviđaju kao da me nož probode. Ja sam mlada, obična, prosečno lepa devojka, dok on voli starije žene. Samo želim da me ovo što pre prođe.
Članovi porodice su me svojim ponašanjem naučili da samo sebe treba da gledam.
Mislim da psihoterapeuti imaju ovoliko posla samo zato što ljudi više nemaju prijatelje.
Svi majstori mi idu na živce. Ponašaju se kao da će za džabe odraditi. Čekaj 300 godina, kad dođeš na red naprave preko one stvari. Kad kažeš da pogleda nešto, logično, ni ne pogleda.
Koleginica me nepravedno optužila da sam joj na poslu ukrala hranu. Ranije kada bih čula da se nekome to desilo, pomislila bih da nije big deal, samo se odbraniš na neki svoj način.. ali ja sam ostala zaprepasćena, kako je moguće da me neko toliko napada za nešto što nisam uradila..?
2 godine bili u vezi... Već dva tjedna da se ne čujemo. Prokleto boli...
Svaka čast ljudima koji odu u inostranstvo da žive i rade. Ja nikad ne bih mogla da se odselim, ne zbog patriotizma niti zbog toga što mi je ovde mnogo dobro, nego što nemam hrabrosti da odem daleko od kuće i počnem sve ispočetka. Plus, mnogo bi mi nedostajali prijatelji i porodica jer sam navikla da se posle posla družim, idem na kafe itd. Ne mogu da zamislim da se odselim negde gde nemam nikog svog i živim u režimu kuća-posao.
Počela sam da praktikujem da mi životinje budu najbolji prijatelji.