Zanima me vaše mišljenje. Moj muž i njegova porodica porekla su previše bliski. Njima je osnovna kultura da kada se vozimo kolima, da žena sedne pozadi a suvozačevo mesto ustupi deveru, svekrvi i svekru. Mojoj jetrvi je to okej, ona i sama odmah sedne pozadi, a meni je to toliko bolesno, i zato me zanima vaše mišljenje. Pre neki dan smo išli na jednu svadbu moj muž, dever, jetrva i ja (deverovim kolima). Moja jetrva je odmah sela pozadi, i kad sam ja to prokomentarisala da mi je čudno, dever mi je rekao: ,,Ona zna osnovnu kulturu, vidiš da je odmah sela pozadi”. Da li preterujem što to doživljavam kao da je žena na poslednjem mestu u hijerarhiji?
Od malena volim vožnju i uvek sam maštala da ću kad porastem biti odličan vozač i da ću polagati čim budem mogla. Tako je i bilo, upisala sam se sa 16 godina. Položila sam i tipovanje i vožnju iz prve. Vožnju sam položila početkom ove godine sa 17, ali sumnjam da su mi očigledno dali vozačku na lepe oči. Vozila sam sa tatom maltene čim sam položila, ne mogu da kažem imala sam neke situacije gde sam se lepo snašla, ali i one druge, npr dešava mi se često da ne mogu da procenim koliko imam do ivice, užasno se plašim kad vidim bicikliste na cesti, ne mogu lepo da procenim da li mogu nekog da obiđem, plašim se da će me šljunak povući i da ću sleteti s puta (hvala Bogu nisam nikad nikog udarila, ali opet..) krivo mi je jer mislim da sam što se vožnje tiče povukla na mamu, koja isto tako ne zna da se orijentiše, dok otac vozi 30 godina i odličan je vozač. Mnogo mi je krivo da odustanem tek tako, ali očigledno je tako najbolje za sve... Uzalud bačene pare...
Viđam ga svaki dan na poslu. Odelo, košulja... uvek je ful sređen. Ali je meni najlepši kad petkom obuče običnu majicu. 🥰
Juče mi je neki ludak u kružnom toku iz krajnje leve trake izleteo bez migavca i iseko me. Bila sam u krajnjoj desnoj. Osoba, ne znam je li muško ili žensko, je naglo skrenula i velikom brzinom izletela, ja sam naglo zakočila i srećom, samo očešala prednjim levim delom njegov zadnji desni. Bile su stotinke u pitanju, taj osećaj kad vidiš kako ideš ka sredini automobila....hvala bogu na mojim refleksima. Ja ne znam šta je sa ljudima kako tako voze kao ludaci i jurcaju i seku...Imate li mozak? E zato mrzim velike kružne tokove. Mrzim.
Propadam u svom braku. Apsolutno sam nesretna. Ne osjećam se cijenjeno, poštovano, voljeno, sve što radim se podrazumijeva da tako treba, sex je katastrofa. Nekad pomislim da sam se udala jer sam mislila niko drugi me neće htjeti, pa se zgrabila prvog normalnog koji se ponudio. Najgore je što imamo dijete i što on nije loš čovjek. I sad ako bismo se vodili logikom, ja nemam razloga za razvod. Radi, nigdje ne izlazi, ne vara me, ne pije, ne drogira se, ne tuče me, odnos prema nama mu je okej. Ali je generalno sav usporen, sav lijen, sve mu moraš reći ili narediti i pitanje je ako će poslušati. Znam da imam i ja nezadovoljstva nekog u sebi koje lično moram riješiti, ali ja pored ovog čovjeka venem, gušim se ja ne znam šta je ovo. A nisam naučena da je moja sreća bitna.. to mi djeluje nekako nezahvalno i nebitno, pogotovo što bih razvodom djetetu uskratila normalnu porodicu, oca svaki dan koji je okej prema njoj, za radi moje sreće koja mi nije garantovana da ću je naći ako se razvedem.
Moja prijateljica koja nema društvene mreže ima dečka već jako dugo godina, pored tog dečka ima i još dva muškarca sa kojima se povremeno viđa zbog sexa...a ja evo već 4 godine ne mogu da nađem ni jednog jedinog, ma ni za sex barem... Umreću u samoći.
Moj najiskreniji savet vam je ako planirate sa nekim brak ili zajednički život da nema 'red flagova'. Čim ima nešto da vam smeta, pa čak i mala stvar, to nije dobro. Prerašće u još veću vremenom i sve više i više će vam smetati, da ćete na kraju pući. Evo npr. moja drugarica se verila, sveee je super, samo jedan mali problemčić on ne radi kućne poslove, ali nema veze ona će i on će se promeniti vremenom. Posle 2 godine se razvode, pogodite zašto, zbog kućnih poslova. To vam je samo jedan od primera, da ne bude posle moram da trpim, nisam znala, itd. Sad znate, you welcome.
Nisam srećan i ne znam kako sreću pronaći, ako je mogu ikako pronaći jer ponekad mislim da sam jednostavno takva osoba, da imam taj feler u glavi da nikada nisam srećan, odnosno da sam skoro pa stalno tužan, nesrećan. Znam ja u toku dana da se nasmejem jednom, dvaput, triput na nešto, pa da li bio sam tu ili bili ljudi oko mene, ali u sebi sam nesrećan i retko kada se smejem, a čak ne znam ni da glumim da sam srećan. Kako pronaći sreću? Koja je definicija sreće uopšte? Ako je zapravo na kraju to da sam jednostavno ćaknut u glavi i imam taj sindrom neki da budem stalno nesrećan i tužan, koja je onda svrha živeti? Govorio sam i pre, a i sada govorim da je bolje biti u bolnici bez ruku, bez nogu, da si invalid i šta sve već, ali da si srećan, nego da si živ, zdrav, ovo ono, a nemati radosti. Kad si srećan, ništa ti ne manjka... Kakav je ovo život.
Nije mi jasno kako ljudi imaju sex u kolima ili negde spontano gde nemaju mogućnost da se istuširaju pre toga. Ja ni sa mužem kući nikad to ne radim pre nego se istuširam. Mislim da ne bih mogla da uživam u tom činu.
Sve cure dobsada su me prevarile. Nisam nikada jurio neke "takve" cure koje bi sa svakim koji im se svidi u krevet imale dečka ili ne, niti neke traumatizovane egotriperašice koje su sklone takvim radnjama (zbog nečega što su preživele i što ih je poljuljalo). Ali naprosto svaka me je prevarila, za svaku sam to saznao, i naravno raskidao potom. Jedna bivša me ostavila a potom priznala da me je varala (njojzi hvala). E sad supruga. Zabavljali se pre braka 3 godine, uzeli se, i 3 godine kako smo u braku bili na bizaran način doznam da me vara sa kolegom s posla. I pri tom verujem da je u tom trenutku već bar godinu dana bila u šemi sa njim (kockice se neke složile naprosto posle tog saznanja). Razlika u odnosu na bivše je što ja to nikako nisam mogao da provalim ni po njenom ponašanja ni po njenom ophođenju prema meni ni po čemu. Ispitivao sam situaciju dosta razmatrao da l da se razvodim ili šta i shvatio, tj sebi najzad priznao jednu stvar - do mene je, ne umem i to je to!