Koliko sam se davao na propale "veze"...strašno. Sa ove distance-bilo je preočito da ne mogu uspjeti.. fino da se izvinim sam sebi koliko sam se potcjenjivao.
Najviše mi nedostaje tvoj zagrljaj. Onaj osjećaj da tu pripadam. I da ništa drugo nije važno.
Tek sada osjećam traume sa fakulteta, jer stalno sanjam da polažem ispite, osjećam mučninu u stomaku kad se probudim. Završila sam fakultet. Ne znam kako da pobijedim taj osjećaj..
Potpuno mi je ok da me pita za uslugu neko sa kim se ne čujem redovno. Možemo se voleti i poštovati bez stalnog kontakta i uvek ću biti tu kad ti treba. Ovo važi za veliki broj ljudi. Te priče ,,javljaš se samo kad ti treba nešto" su mi previše detinjaste.
Imam 32 godine, drugi za mene kažu da sam zgodan ali arogantan i pun sebe, a ja ceo život patim od kompleksa niže vrednosti i sve sam samo ne arogantan ili pun sebe. Prepun nesigurnosti, introvertan i samo želim iskrenog prijatelja sa kim mogu pričati o svemu.
Nakon prekida veze oporavila sam se i zaljubila u kolegu s posla, koji je uz mene imao još žena. Bravo za mene! Uvijek biram najgore...
Koja je poenta radio stanica, viber grupa ili bilo kojih drugih grupa u kojima obaveštavaju svakodnevno gde se nalazi radar? Razumem možda kad neko baš žuri pa malo ubrza a zna gde treba da uspori.. ali mislim da je previše ovih bahatih vozača koje baš briga za svoju a pogotovu tuđu bezbednost i onda kao uspore kad je tu radar pa posle lupe po gasu. Evo ne znam, objasnite mi ako je drugačije.
Završio sam visoku školu, pa onda i fakultet. Išao sam u srednju stručnu skolu iste branše. Sada sam priznao da ne želim time da se bavim, da me to što sam učio celog života ne zanima i da sam bukvalno protraćio vreme i pare. Čak sam stvorio gađenje. 4 (srednja) + 3 (viša) + 1.5 (diferencijalni na faksu) + 1.5 (4. godina na faksu). Ukupno 10 godina školovanja za nešto što me ne zanima. A što sam sve to radio? Ne znam. Kada sam završio osnovnu, nisam ni znao šta da upišem. Nisam hteo gimnaziju, pa sam upisao školu koja mi je najbliža. I tako po inerciji. Onda visoku, hajde kao nešto da studiram jer "mora se". Pa faks - više iz straha da je kraj odrastanju nego što sam to želeo. Nisam lenj. Radim ja stalno tako neke posliće i donosim uvek neke parice u kuću, ali sam ravna linija. Ništa me ne zanima od tih cool i fensi zanimanja. Ne znam ni šta me zanima. Čak su se i moji pomirili sa sudbinom. Znam da nisam normalan, ali jbg...
Na Balkanu ne prihvaćaju da nisam ostala na njihovom levelu.
Sve mogu da razumem ali da ljudi lepe nove pločice u kupatilu preko starih koje su propale i lepak koji je oslabio pa na to sve lepe nove pločice e to ne mogu da razumem nikako.