Malo se priča o tome koliko su se kako muškarci tako i žene promenili. Niko ne traži ništa ozbiljno, u fazonu su jedno veče i ćao. Imam 21 godinu i nikad nisam imala vezu niti dečka. To je već počelo da utiče na moju psihu. Znam šta će mnogi reći, a to je da ima vremena i omiljeno ‘doći će kad se najmanje nadaš’. Ne mogu da opišem koliko je užasan osećaj biti jedina u društvu, propustiti tinejdžersku ljubav, gledati svoje prijatelje u srećnim vezama i nelagodu koju osetim svaki put kada me neko pita ‘Koliko ti je trajala najduža veza’. Uvek se pitam, zašto ne ja?
Šef na poslu mi je rekao da njega ne zanima zašto mi treba plaća.
Slagala sam dečka da sam pre njega bila u jednoj vezi, jer me je bilo sramota što nisam. Sada 6 meseci posle veza je postala ozbiljnija i grize me savest.
Divim se učiteljima i njihovoj strpljivosti, kako sa decom, tako i sa nama roditeljima. Čini se da neki roditelji zaboravljaju koliko je i naša uloga važna. Umesto što se stalno prigovara i traže posebni uslovi, trebalo bi da budemo ti koji deci usađuju poštovanje prema odraslima i razumevanje da je škola mesto za učenje i disciplinu, a ne mesto gde roditelji svakodnevno proveravaju učitelja. Nažalost, takvim ponašanjem samo podrivamo autoritet učitelja pred decom. Ako vam sistem ne odgovara ili vam nije dovoljno dobar, uvek imate opciju da dete upišete u privatnu školu i stalno „nadgledate” rad učitelja.
Moja najbolja drugarica je raskinula sa dečkom, a pati za njim. Ona uvek priča o njemu, ja sam ga zavoleo i zgotivio, i ako ga ne poznajem. Fascinantno mi je da ga vidim po gradu, znam sve o njemu, a on meni zna samo ime. Nadam se da će jedan dan biti sa njim. Navijam za njih dvoje!
Imam drugaricu koja postaje neizdrživa i razmišljam je skroz izbaciti iz života. Od nje i njenog hvalisanja se prosto ne može živjeti. To je tip osobe koji će se na društvenim mrežama pohvalit i kafom koju pije, a da ne pričam o nekim većim dešavanjima (putovanja, neki uspjeh i slično). Što je najčudnije, uopšte ne dolazi iz neke bogate porodice, već ispodprosječne. Pri tome o mnogim stvarima na Instagramu prosto laže. Na primjer, ode kod zajedničke drugarice u njen stan i na Instagramu to predstavlja kao da je njen. Ne znam zašto, ali me to užasno iritira.
Šminkerka me našminkala top i fotografisala me više puta sve to prije 3 mjeseca. Redovno objavljuje druge djevojke, a mene ni na mapi...još mi rekla da će mi poslati slike hmm...
Voljela sam jednog momka zabavljali smo se, po školi viđali, izlazili na kafu i ušli u vezu. Naša veza uvijek je bila puna svađa, ali bi uvijek izgladili odnos jer nismo mogli podnijeti da izgubimo jedno drugo. Naša veza iz mjeseca u mjesec postajala je sve duža. Kak su dani i mjeseci odmicali sve više i više sam ga zavoljela nekako prirastao mi je srcu. Od kak smo ušli u vezi pa sve do presudnog 9 mjeseca veze sam plakala dan/noć, ali mi to nikada nije bio dovoljno validan razlog da ga napustim. Bio je najvažnija osoba u mom životu. Bila sam mu prva cura, a on je bio jako miran, tih, povučen sve u svemu bio je ono što svi mi danas tražimo u ovoj generaciji. Tračali smo i smijali se muškarcima/djevojkama koji varaju svoje momke/cure, kako jedni druge iskorišćavaju u bilo kom smislu. Sve nam je to bilo užasno za vidjeti, ali i čuti. Obećao mi je sve kako će me držati kao malo vode na dlanu, kak ne želi vidjeti suzu na mom licu, kako me neće udariti, kak me neće prevariti i sl. Sve je to uradio.
Ležim, plačem i razmišljam da se vratim kod roditelja u kuću, iako smo skoro 10 godina u braku. Volim muža, decu, ali njegova majka me toliko povređuje svakodnevno da više ne mogu da plačem i sekiram se. Ćutim, ne želim da mislim da je toliki manipulator, ali me uvek demantuje. Od nje imamo veliku pomoć, pričuva nam decu, skuva i ručak. Živimo zajedno, ali je toliko zajedljiva, samo se njen rad ceni, to stalno ističe, meša se u sve. Rekoh joj danas da imam osećaj da ovo nije moja kuća, nemam nikakvu slobodu, za sve moram da se pravdam, ona će meni "E ne znaš ti šta je disciplina". Mnogo boli.
Pre par godina mi piše neki lik iz komšiluka, kaže svidjam mu se jako. Pitam ga, pa zar nisi ti u visegodišnjoj vezi? Znam mu devojku viđam ih kada prođu zajedno ulicom. Kaže jesam ali ako ti hoćeš sa mnom ja ću je ostaviti odmah, nije naša veza nešto jaka. Odbila sam ga kulturno, ne bavim se tom vrstom ljudi, on je nju oženio, nedugo posle ovih dešavanja su se verili, sada imaju troje dece. Ponekad pomislim da ga nisam odbila sada ne bi imao ni jedno dete, može da mi bude zahvalan i na tome isto, što nisam htela da se petljam i napišem poruku devojci da zna sa kakvim štakorom ima posla. Neka ih, neka misle da su srećni.