Radujem se poslu jedino zbog espresa koji popijem čim dođem...
Treba mi pomoć kako da rešim ovu situaciju sa momkovom sestrom sa kojom sam bila u okej odnosu. Družile smo se ponekad, ali sam u podsvesti znala da nema najbolje mišljenje o meni. Tipa od nekih provokacija kad smo svi zajedno, do ružnih komentara na koje se moj momak samo smejao pošto imaju jako blizak odnos i sl. Jednog dana se desio jedan incident između nas dve tj ona je odlučila da sam ja kriva za to i kad me je on zamolio da joj pustim poruku i kažem kako nije dobro razumela situaciju krenula je da me vređa i govori kako sejem mržnju, kako on zbog mene ne čuva njoj tako često decu, i kako može da mi upropasti vezu al neće. I ja sam njemu to rekla u nadi da će joj skrenuti pažnju da tako nešto nije dopustio al ne on je meni rekao kako sam ja isto ružno pričala za nju i da on ne može da se zalaže za mene i raspravlja sa njom sad možda nekad u budućnosti da. I ja sam rekla da neću da je vidim i čujem svaki put kad ide kod nje ili zove mi se pokvari bleja i razgovor, znam da ne želi dobro našoj vezi i manipuliše njim i samo mi nije jasno kako on to ne vidi.
Toliko sam nekad ljuta na obitelj koja mi je dala loš start u životu. Odrasla sam prerano, ništa nije funkcioniralo, živjeli smo u “svinjcu” i dalje sam im jedino dobra ako se ponašam kako oni žele. Tretiraju me kao dijete, uspoređuju sa svima, ponižavaju, toliko da se moram odmaknuti od njih da ne izgubim to malo samopoštovanja što imam. I onda sam ja hladna i otac me naziva i špota kao da imam 5 godina, a meni je jedinoj zbilja stalo do nekog zdravog odnosa. Čitavo djetinjstvo i mladost sam pokušavala sklepati obitelj od nas, naravno bezuspješno. Imam osjećaj da koliko god radila na sebi, tu štetu nikad neću moći popraviti.
Nervira me lažna finoća, a moju direktnost svi smatraju nekulturom.
Nikoga ne vrijeđam, nemam grube šale, samo ne pakujem.
Tu sam da pružim ruku svakome, ali nisam prilagodljiva masi i volim mir.
Celu noć sam sanjala prvog dečka od pre 20 godina. Kako šetamo i držimo se za ruke, što smo jedino i radili i kad smo bili zajedno.
Sanjao sam je posle 7 god, i planiram da joj se javim. Nismo bili dugo u vezi, oko godinu dana, ali je volim još uvek.
Još uvijek me boli iako nismo dugo zajedno. Zašto je imala potrebu da pričao o meni i to svaku moju manu navoditi drugima samo da sebe opravda kao da sam ja za sve kriv. Boli to kada nekome nešto provjeriš, neki svoj problem životni i onda ti se ona ismijava sa prijateljima. Čak su me neki njeni prijatelji branili ali opet, zašto mora ponižavati kada sam bio korektan do kraja.
Koja je definicija dobre mame? Toliko se trudim ali ponekad imam osjećaj da ne mogu to sve podnijeti. Fali mi osjećaj da mogu popiti kafu na miru i popričati, ali znam da će i to nekad doći i da će on odrasti. Ne smijem ni napisati kako se nekad ponašam kad sam ljuta.
Zanima me, da nema društvenih mreža i slikanja radi dokazivanja drugima (ko je šta jeo i gde otputovao) da li bi ljudi formirali i dalje te iste stvari, a da nemaju za koga to da slikaju?
Jako sam razočarana ponašanjem moga muža prema našoj deci. Prema meni je dobar i ima meru, ali prema njima....vređa ih, svašta im kaže, sebičan je u odnosu na njih i nema mere u izgovoreno, kao da to decu ne boli. Uvek sam mislila da će biti sjajan otac i radovala sam se da imam decu sa njim. Kada pokušam da razgovaram o tome, on tvrdi da nisam u pravu. Kada vratim film odnos njegovih roditelja prema njemu je bio užasan kada je bio mali. Da li podsvesno radi neke stvari kao traumu na to njegovo odrastanje.? Jako sam tužna, želim da deca lepo odrastaju, a sve više uviđam da neće biti moguće.