Mislim da je prava ljubav kad se brineš u svakom smislu za nekoga.
Dugo sam patio i razmišljao o prošlosti, ali konačno sam shvatio da je prošlost samo osjećaj za uspomene, ti dani su gotovi, neponovljivi. Nostalgija ih neće vratiti. Imamo samo ovo sada, čak nemamo ni sutra, nismo sigurni hoćemo se probuditi, imamo ovaj trenutak. Ne kažem da sam krenuo živjeti punim plućima, ali čekam i taj klik. Ovaj mi je došao tek u 29-godini.
Ne kontam šta je u tim glavama što mogu tako da ti odgovore posle 3-4 h na poruku a ceo dan su onlajn. Ja sam programer i radim za strance za ozbiljnu lovu i opet stignem ljudima da se javim, pa ja ne mogu da gledam notifikacije neotvorene na telefonu. Nije lako tim ljudima stvarno kad kontaju da su bitni, neke ljude ja uglavnom i zovem samo iz sažaljenja jer znam da ih niko ni na kafu ne cima, a oni meni tako, baš nekulturno. Što je najgore ja sam bik u horoskopu i trudim se max oko ljudi, ali kada jednom završimo onda je stvarno gotovo. Neki ljudi baš ne zaslužuju da prstom mrdneš za njih, ali šta ćeš kad si dobar pa im uvek daš šansu dok ti ne prekipi i onda krenu da se čude...
Kroz celu vezu sam se osećala manje bitno. Uvek je gledao pored mene i druge žene, napadala sam ga za to ali je on govorio da umišljam i da nije tačno. Dok kad su mene gledali drugi muškarci on je mene osudjivao zbog toga i optuživao me kako sigurno flertujem, dok stvarno ništa nisam radila čak je očekivao od mene da se manje sredjujem kada ne idem sa njim. Kako smo raskinuli on je krenuo one devojke da muva za koje sam tvrdila da ih merka, a on tvrdio da umišljam… Protraćenih godinu ipo dana veze. Nikad više moje poverenje neću dati posle svih trauma koje sam proživela sa tim kretenom.
Počela sam da radim u firmi od 08 h do 16h ne zabušavam i zadovoljni su sa mnom, ali meni je extremno nezanimljiv posao i ubija me to što moram svaki dan da dolazim.. Problem je što nemam ideju šta bih radila a da mi bude bar malo zanimljivo...svaki savet je dobrodošao.
Sviđa mi se dečko iz teretane. Topim se kad nam se sretnu pogledi. Molim vas za savet kako da ga navedem da napravi prvi korak ili ja da mu priđem.
Blokirala sam svu rodbinu na društvenim mrežama - od kako sam objavila slike zaruka, počeli su komentari od toga kako mi je ružan zaručnički praten, zašto od njih sve krijem i zašto nisam proslavila zaruke.
Slučajno sam dečku uništila 2 jako skupa džempera (merino vuna) koja je kupio u dok je živio i radio u Norveškoj. Htjela sam oprat svo zimsko i pospremiti i nisam razmišljala. Nije se naljutio rekao je da su to samo stvari ali meni je krivo. Znam da su mu to uspomene i htjela bi mu kupiti nove ali komad je skoro 200€, nemam ja te pare.
Uskoro treba da upišem fakultet i svi mi pričaju da čim završim bežim iz ove zemlje, jer ovde budućnosti nema. Ja sam svesna toga, ali isto tako ne mogu sebe da zamislim u nekoj stranoj državi narednih 50 godina. Sve je to lepo, super plata i ostalo, ali ja ne želim da se vratim ovde kad ostarim, a ceo život provedem u tuđini gde nemaš ni brata ni prijatelja... Najviše bih volela kad bi se ovaj sistem promenio i kad bi se ovde moglo živeti normalno, kao u tim državama.