Najteže se prebole one zamalo ljubavi i nikad nerazjašnjeni odnosi.
Godinama radim kao frizer tačnije 18 godina. Ljudi moji, da li verujete konobari koji žive od bakšiša gotovo nikada ne časte ili ostave 20 din. E pa dragi moji konobari, želim vam goste kao što ste i sami... Pozdrav od frizerke.
Ponekad bih volio da mi život ima malo više svrhe nego sad. Biti ću iskren, motivišu me pare. Dok sam radio sve mi je imalo smisla, znam kako radim, znam zašto radim, osjećao sam se kao najveći beg, dok sad dok je period studiranja, nema apsolutno ništa što me vuče da napredujem, kako položim predmet, to bilo 6 ili 10, meni je ravna linija.
Ne volim ništa što drugo traje, od spremanja hrane pa do spavanja, od veza pa do vođenja ljubavi. Istovremeno to je vrlina jer mogu funkcionisati tempom koji mi paše a i mana jer me većina ne razumije što radim sve "brzo".
Kad god mi se ne spava, treba da spavam zamislim nešto što želim i lakše i lepše zaspim.
Je l' samo meni nije normalno da se navikavamo na toplo usred zime? Zar ne treba da učimo organizam da se prilagođava, čeliči i izdržava sve veće hladnoće, a ne da se zatvara u neku rupu kao da mu sledi zimski san...
Znam da se prve ljubavi precenjuju, da ljudi dramatizuju svoje živote i žive u zabludama misleći da je to bila ljubav njihovog života.. ali onda se setim da je poslednja (i jedina :( ) osoba koju sam poljubila bila moja prva ljubav pre osam godina.. I onda ne znam šta je tu istina više, htela sam krenuti dalje, nisam od toga pravila priču ni famu, ali eto gde sam.. Sećam ga se i dan danas sa istom setom i pitam se ima li istine u tome da možda neke ljude i dane ipak ne prebolimo do kraja?
Ne znam da li je ovo pravi dokaz ali mislim da žene definitivno bolje podnose bol od muškaraca. Prošle zime vraćao sam se iz grada peške po jačoj hladnoći i svratim do kioska gde mi radi komšinica da kupim žvake. Cvokoćem od hladnoće vidim nju naslonjenu na električni radijator, pitah je da malo uđem. Ona me pusti, vidi da sam se smrzo, ustupi mi mesto na radijatoru, reče ugrej se slobodno. Prilepeh se na njega, e sad, ja sam video da je njena ruka bila naslonjena na radijator baš dugo i pomislih sigurno nije vrelo. Skinuo sam rukavice, uhvatio rebra i prvo sam se trznuo jer me opeklo. Nakon nekoliko trenutaka kad sam došao sebi odlučio sam da vidim koliko mogu da držim ruku na radijatoru, da li mogu kao ona, nisam mogao ni treći deo toga. Nakon tri sekunde morao sam da sklonim ruku i upitam nju kako može da izdrži tako dugo, kaže jesi čuo da su žene po tom pitanju izdržljivije, naučno je dokazano. Eh da li je ona pravilo ili izuzetak tj. fenomen ne znam. Mojih je godina (25).
Unfrenduljem ljude sa fejsbuka na njihov rođendan. Jer ih ne poznajem jbg.