Imam prelepu devojku i volim je više od svega, ona ne zna da sam kockar i da dugujem 7000 evra, očekuje da idemo van države za njen rođendan na jedno malo skuplje mesto ne znam kako da joj kažem.
Kad god vidim svog momka imam tremu iako smo odavno zajedno.
Trudim se da odradim svoj posao časno i profesionalno. Nekad ostavim par sitnih stvari za sutradan, koje generalno mogu rešiti brzo. Međutim noću se budim nekoliko puta sa mišlju da neću stići sve što sam ostavila za sutra iako ujutru me prođe svaka briga i sve rešim na vreme.
Ali mi je san svaki put razbijen.
Posao me previše okupira i teško mi je da se oduprem tome, i tom osećaju da nešto neću stići…
Mrzim avione. Išla sam avionom par puta ove godine i jako mi bude neprijatno na toj visini. Ne plašim se, ali mi bude baš neprijatno, vruće, spava mi se, sve vreme gledam na sat kad ćemo stići. Ne mogu da jedem avionsku hranu. Nažalost, na neke destinacije sam morala avionom, tako da nisam imala drugog izbora. Ne znam da li je samo meni tako.
Znamo da ćemo umrijeti, nije mi jasno kako svi ostaju smireni😂😂😂 dobro ne svi😂
Od kada sam prestao da slušam savete roditelja i kako oni žele da vodim moj život mnogo mi je lakše. Ja želim da izađem van zone tog komfora i da radim stvari po svom, želim da iskusim život sam i na svoj način. Osećam se kao rob koji samo prati instrukcije kako šta da radim. Oni idu na ono, što je sigurno sigurno je, ali ja ništa ne dobijam od toga.
Ljudi moji imam skroz čudnu situaciju. Naime moja cura je takva da često kad budemo zajedno sakrije mi u autu nešto para da se počastim, a dok ja njoj isto to uradim kupim parfem ili tako nešto naljuti se na mene ne priča po dva dana sa mnom. Uvijek je ona ta koja hoće da časti u svemu, a plate su nam tu negdje otprilike. Zaista čudno.
Moj problem je što sam se udala za čoveka koji se slabo javlja na telefon.. Kad mi nešto treba, prvi mi se javi kolega ili sestra, zet - svi sem njega.. Da od njega samo zavisim, ne bi dobro prošla.