Kad će žene doći sebi i prestati da se unakazuju estetskim korekcijama i operacijama. Ja sam ubeđena da svaka ženska osoba koja se izveštači do te mere da joj se skoro svako smeje, nije sva svoja i da treba stručnu pomoć (ali stvarno to mislim). Ne može nekome da bude 'lepo' nešto što 90% ljudi ismeva i podrugljivo komentariše. Ako se neko unakazi, nema šanse da neko može reći da je to dobro i da ta žena lepo izgleda. Svaka ženska osoba treba da uradi nešto na sebi ako joj već toliko smeta, ali da to izgleda lepo i ok, a ne nakaradno.
Kao tinejdžer sam bio jako usamljen, i često sam pre spavanja grlio jastuk i zamišljao da grlim svog sina. Sada imam 27 godina. Znam da roditeljstvo nije za mene, doduše nemam ni devojku, ali jednostavno razumem da ne bih mogao detetu da pružim išta više od minimalnih stvari, koje realno nisu dovoljne za normalan život (znam, jer su i meni moji pružili samo apsolutni minimum, i znam koliko toga mi je falilo u životu). Realno i vidim koliko je briga o detetu teška, imam 5 malih rođaka, koje jako volim i volim da se igram sa njima, ali ne bih mogao da budem odgovoran za dete sledećih 18 godina (a realno mnogo više od toga). Evo samo da podelim ovo negde ovako anonimno, kad već ne mogu nikome reći naglas.
Zaljubljena sam u njega iako znam da nemam nikakve šanse. I to tako nosim u sebi već skoro god dana, ali svaki put kad čujem neki njegov komentar o ženama koje mu se sviđaju kao da me nož probode. Ja sam mlada, obična, prosečno lepa devojka, dok on voli starije žene. Samo želim da me ovo što pre prođe.
Svi majstori mi idu na živce. Ponašaju se kao da će za džabe odraditi. Čekaj 300 godina, kad dođeš na red naprave preko one stvari. Kad kažeš da pogleda nešto, logično, ni ne pogleda.
2 godine bili u vezi... Već dva tjedna da se ne čujemo. Prokleto boli...
Svaka čast ljudima koji odu u inostranstvo da žive i rade. Ja nikad ne bih mogla da se odselim, ne zbog patriotizma niti zbog toga što mi je ovde mnogo dobro, nego što nemam hrabrosti da odem daleko od kuće i počnem sve ispočetka. Plus, mnogo bi mi nedostajali prijatelji i porodica jer sam navikla da se posle posla družim, idem na kafe itd. Ne mogu da zamislim da se odselim negde gde nemam nikog svog i živim u režimu kuća-posao.
Počela sam da praktikujem da mi životinje budu najbolji prijatelji.
Upoznala sam bivšeg dečka dok sam bila sa lošim ljudima i dok sam se drogirala, on je hteo da me izvuče iz svega toga ali sam ga bila oterala uz reči da meni nema pomoći i da on nije taj koji može da mi pomogne jer sam mislila da me ne voli zato što oće da prestanem sa tim...
Sad sam se skinula sa svega i odje*ala sve te ljude i molila sam ga da popričamo i da probamo opet ali on ne želi ništa sa mnom.. Kajem se za sve, izgubila sam ljubav svog života, ali da nije bilo njega i da nije otišao od mene nikada se ne bih izvukla iz tih voda.. samo mi je žao što to nisam uradila dok je još bio kraj mene. Želim sve da isparvim, želim da upozna pravu mene, jako mi ne dostaje... Svaki dan palim sveću za njega i molim se bogu da bude srećan makar to bilo bez mene i ako bih jako želela da opet deli tu sreću sa mnom.. Molim te glavo vrati mi se volim te 🩷