Javila mi se 01.09.2023. na jednoj društvenoj mreži.
Od samog početka sve je išlo spontano slučajno, kao da je bio susret srodnih duša.
Ona živi u jednoj zemlji ja u drugoj.
Sticajem okolnosti dogovorili smo susret u Decembru negde na pola puta iste godine.
Tad smo započeli našu ljubavnu romansu.
Međutim ja sam nedavno pre toga raskinuo dugogodišnju vezu od par godina i nisam bio najsigurniji, da li mogu stupiti u novu vezu tek tako.
Hrabrost ove devojke me je oduševila i ako sam znao da će veza na daljinu pod takvim okolnostima biti mučenje i za mene za nju, oboje smo se trudili da se viđamo koliko je to bilo moguće.
Naišao je neki turbulentniji period u našoj vezi nakon letnjeg godišnjeg.
Svađali smo se oko gluposti i tu smo pukli.
Može se reći da sam je oterao na neki način podsvesno, to mi nije bila želja, niti namera, tako je ispalo.
Godinu dana kasnije sam pokušao da stupim sa njom u kontak, ne želi da mi odgovori.
Znam da i dalje nešto oseća prema meni, kao i ja prema njoj.
Zašto su mi neke kave s toplim mlijekom savršene, a neke bljuc? Nikad neću shvatit jel do konobara, vrste kave, kafića il je placebo? Stvarno su neke odvratne, a neke perfekcija. Možda mi može dat odgovor neki konobar.
Upoznala sam momka koji ima 30 godina, a nikad nije bio u vezi dužoj od 3-4 meseca. Idemo na sastanke već neko vreme, upoznajemo se lepo nam je nego mi je čudna ta stavka. Ja imam 23 godine pa sam imala ajde da kažem 2 duže veze jednu od 2 godine i drugu od godinu dana i onda mi nije jasno kako neko od 30 nije. Da li je on možda neozbiljan, ali to krije ili ne zna da se veze moje je samo da pretpostavljam dok ne pitam. Bojim se da pitam jer možda on dečko ni nije kriv za to nego nije nailazio na prave osobe pa neću da ga tim pitanjem možda uvredim. Eto volela bih da pitam za mišljenje i moguće razloge zašto nije imao nešto ozbiljnije.
Bili smo nekad kombinacija, u različitim gradovima smo, pa ponekad kad se vidimo budemo zajedno... bilo mi je zanimljivo tada...prošlo je mnogo godina, on oženjen ima decu i kreten koji mi sad piše jel oćemo na kafu... kako da ne, evo potrčala sam...
Iako znam da se ne smijem pomiriti s bivšim, svaki put kad vidim da je online na Messengeru “pomazim” njegovu ikonicu jer mi nedostaje.
Banka se čudi što im ne vraćam kredit. Pa znali su da nemam para kad su mi ga dali...
Muž i ja živimo sa detetom u iznajmljenoj kući, plaćamo kiriju. On je došao iz planinskog sela u moje mesto i tu radi. Problem je što kad god ga pitam šta on planira dalje, u smislu da kupimo kuću ovde on kaže "videćemo", a većinom me samo ignoriše. Mnogo puta sam pokušala da razgovaram s njim ali bezuspešno. Samo iskulira. Mislim da on želi da se vrati u to svoje selo da živi tamo, što ja ni u ludilu ne želim i to ne dolazi u obzir. Već mi je jednom rekao da je ovde samo zbog mene, inače ne bi bio. Ne znam šta da radim, jer ja ne mogu nikad kupiti kuću sama. Znam da ćete reći da sam o tome trebala da razmišljam ranije. Da, trebala sam, bila sam glupa. Ne brinem zbog mene, nego zbog deteta, želim da bude obezbeđena. Da li neko ima savet?
Najgore mi je kad me pitaju zašto sam sama, nitko ne zna što prolazim i koliko jako želim biti s nekim meni posebnim i ne fali mi da me netko stalno na to podsjeća….