Imam 24 godine i zbog devojke muslimanke sam primio islam. Međutim, ona mene sada tera da se sunetim tj. obrežem a mene je vrlo strah toga. Da li je to toliko bolno, ima li neko iskustva da se obrezao u 20tim?
Malo se priča o tome koliko su se kako muškarci tako i žene promenili. Niko ne traži ništa ozbiljno, u fazonu su jedno veče i ćao. Imam 21 godinu i nikad nisam imala vezu niti dečka. To je već počelo da utiče na moju psihu. Postala sam nesigurna, isfrustrirana i ne daj bože da me neko pita da li ima neki dečko. Znam šta će mnogi reći, a to je da ima vremena i omiljeno ‘Doći će kad se najmanje nadaš’. Ne mogu da opišem koliko je užasan osećaj biti jedina u društvu, propustiti tinejdžersku ljubav, gledati svoje prijatelje u srećnim vezama i nelagodu koju osetim svaki put kada me neko pita ‘Koliko ti je trajala najduža veza’. Uvek se pitam, zašto ne ja?
Neprivlačni ljudi često misle da su privlačniji i obrnuto.
Kada sam završavao srednju školu ni u jednoj oblasti se nisam pronalazio. Tada sam govorio sebi: "Upiši bilo koji fakultet, čisto da kasnije stekneš diplomu". Sada imam 22 godine, vrlo lako polažem ispite i ove godine ću upisati završnu četvrtu godinu na Poljoprivrednom fakultetu. Krivo mi je zato što sam izabrao profesiju koju ne volim zbog manjka ambicije i mašte u prethodnom periodu.
Osećam se izbačeno iz ravnoteže. Nedavno sam ghostovana, što je danas izgleda standardna pojava. Može li mi neko ko to radi objasniti - zašto? Nikada nisam bila okrutna u odbijanju prema nekome ko je bio korektan prema meni, ako ne želim da nastavim s nekim, a kratko smo se viđali, jednostavno odmah nakon viđanja pošaljem poruku tipa "Hej, mislim da naš kontakt nema budućnost. Sve je bilo lepo, jednostavno smatram da nismo kompatibilni. Želim ti sve najlepše i da nadjes svoju osobu". To je pet minuta da postedite nekoga patnje. Ali ovo...nakon što je sve bilo baš lepo kaže "čujemo se" šturo odgovori na moju poruku naredni dan i nikada više ne inicira kontakt, a pre toga smo se stalno dopisivali i viđali i inicirao je najveći broj tih dopisivanja i viđanja. Zašto to radite ljudi?
Nakon godinu dana veze on je otišao sam na more gdje mu je bivša žena radila sezonu i danima spavao kod nje pod izgovorom da je otišao vidjeti djete.
Mazohista sam i voleo bih da me neko isprebija i ponižava. Problem je što imam preko 2m i dosta sam krupan pa me se ljudi plaše. Za ovu moju maniju ne zna ni moja supruga. Jednom sam čak otišao na gej dejting sajt i napisao da tražim mazohistu ali bez s*ksa. Niko mi se nije javio.
Sa mamom se svađam svaki dan. Pucam psihički po šavovima. Imam 35 godina i posao. Da, lako je reći odseli se, ali su u našem gradu stanovi izuzetno skupi i sa mojom platom je nemoguće. Živela sam 3 godine sa bivšim momkom i još 2 sama, ali nisam izdržala, jer do kraja meseca ni za hleb nisam imala i vrlo sam bedno živela. Morala sam se vratiti kod mame, ali gubim sebe potpuno. Nigde više ne idem osim na posao i kući, nemam volje ni za šta.
Anksiozna sam, depresivna... Ne mogu da se sastavim... Ne mogu sama da se izborim sa svojim traumama.. volela bih da imam momka koji će da mi pruži podršku i ja njemu.. da zajedno budemo tim.. zašto nemam sreće u ljubavi? Samo želim da me neko voli isto kao i ja njega.. a ja kad volim onda volim svim srcem...
Obožavam kad dečko zaspi da uzmem njegov telefon i čitam poruke. Inače, ne mislim uopšte da me vara ili tako nešto pa da proveravam, nego čitam da vidim šta piše sa drugovima, porodicom i tako. Jednom me zamalo uhvatio i prepala sam se pa sam mislila da ću od straha prestati to da radim ali zapravo me loži taj adrenalin pa namerno nastavljam skoro svako veče.