Zavidim svakome ko nije oženjen i ko nema devojku. Biti u vezi i tako i tako, ali biti u braku je robija.
Moram prihvatiti da su neke osobe jednostavno nepopravljive.
Jedne noći, na početku braka, taman legli spavati, meni zvoni mobitel. Skriven broj, prepadnem se, onako snena javljam se, a netko viče "Ivana, volim te!" i prekine. Glas kao mužev, a on kraj mene. Ništa mi nije jasno. Ja zbunjena, on gleda u mene, a nemam pojma tko je zvao. Jeste rekao moje ime, ali sam računala da je pogriješio. Ponekad se pitam tko je to bio i je li baš pogriješio.
Osoba koja je dobra sa svima, nije nikome lojalna i verna.
Čak ni sebi.
Kome li je prvom palo na pamet da izražava ljubav ljubeći se u usta?!
Hranim se zdravo i treniram samo zbog momka. Želim da ga zadržim, a svesna sam da može bolje od mene... I tako, trening svaki dan, dijeta, šminka.
Putovao sam 18h radi jedne osobe da je vidim. A onda sam nakon par dana došao u situaciju, da njena poruka do mene putuje 18h.
Imam dečka sa kojim mi je super ali na početku veze je moje poverenje u njega nestalo jer sam videla dopisivanje sa nekom drugom devojkom (dopisivanje nije bilo ni u kakvom maniru muvanja ili tako nešto ali idalje to je neka nepoznata devojka koja se njemu javila i oni su se dopisivali). Od tada ja sama sa sobom pokušavam to da sredim, meni je super sa njim mesecima i sve je bilo super do skoro do kada nisam videla slike neke druge devojke (gole slike naravno) u galeriji njegovog telefona za šta je on imao opravdanje da su to slike koje je on skrinšotovao iz nekog dopisivanja iz decembra prošle godine. Rekao mi je da sam ja kriva jer sam čačkala njemu telefon i da nije samo njegova krivica i da neće da ja više imam pristup njegovom telefonu. Ja stvarno njega volim i znam da me nikad ne bi prevario ali ovo je stvarno strašno i ne znam šta da radim :(