Rijetko tko je ogorčen kao moja svekrva koja sjedi, besposlena preko 20 godina, sa preko 100 kila i kuka kako je težak život.
Moj prijatelj iz djetinjstva i ja smo se najviše družili tokom cjelog školovanja. Pred kraj srednje smo se malo razišli. Moj drugi prijatelj je postao automehaničar i pomagao sam mu fizički jer je tek počeo a fakultet sam napustio nakon jedne godine. Imao sam vremena i bilo mi je zanimljivo da budem oko njega. Za to vrijeme moj prijatelj je našao ženu i bila je svadba 2022 godine. Ja to nisam znao a dosta je osoba bilo tu. Kasnije sam saznao da me nije zvao zato što je mislio da sam neozbiljan i da ću se napredvidivo ponašati i da je bolje da mi niko ne kaže. Žao mi je prijatelju nisam znao da me tako gledaš. :( Sad ne znam kako da se ponašam kad ga sretnem ali nećemo se dugo sresti jer ću najvjerovatnije i ja biti automehaničar jer nemam fakultet.
Ne znam kako da obuzdam majku koja uzima kredite i gomila i kupuje nepotrebne stvari koje cesto i ne upotrebi nikad, napada me i odbija da prizna da ima problem, ima maniju da mora do dinara potrošiti svaku platu na bilooo šta, a dugovi se samo gomilaju. Ludim i plašim se kad svi ti dugovi budu prešli na mene, kad nje ne bude, iako ne živimo zajedno. Očajna sam više i ne vidim rešenje!
Zaljubljen je u mene i nije mu jasno zašto mu ne izvraćam pažnju, a ima devojku. Sad šizi jer ga ignorišem dok je na zimovanju sa njom. Ne znam šta si očekivao, da imaš dve devojke i da trčkaramo za tobom? E moj ti...
Do ove godine svekrva nas ubeđivala da za 2 meseca mi pojedemo svinju od 240kg. Ove godine sama reče daje i ćerki, zetu i unučićima. Draga svekrva znam da izdržavate njih, jer nemoguće je da 2 pušača i 3 đaka žive na visokoj nozi sa zetovom platom. Svaka vam čast kako ste mogli sinovom jednom detetu da date poklon za NG a drugom ne (ono je beba ne treba mu). Ta tetka pokloni poluiscepane čarape i trenerke svom bratancetu, jer ono što nije pocepano prodaje preko interneta. Ćerki sve treba, sinu mrvice.
Radim plave pramenove već 6 godina. Izmjenila sam već 4 frizerke od kojih ni jedna nije bila sposobna. Zadnji put sam radila pramenove prošli tjedan i dogodila se katastrofa. Izvukla mi je pramenove samo na izrastu i nije ih izjednačila s dužinom koja je već isprana. Uz to pramenove mi je izvukla kao žute trake koje još na rubu kod korijena imaju narančasto. Otišla sam kod druge frizerke koja bi pred Novu godinu na korijen stavila samo smeđi preljev da "izbriše" trake i to narančasto, a dužinu ne bi dirala do 3., 4. mjeseca kada bi radila pramenove. Ne znam koliko je to dobro rješenje. Očajna sam jer kosa mi je zdrava, ali boja je očajna (kombinacija smeđa, isprana smeđa, žuta, narančasta, bež plava). Ne gine mi doživotno nošenje kose u repu.
Jel ima neko ko je protraćio mladost iz bilo kog razloga, bilo svojim pogrešnim izborima ili zbog okolnosti a da je uspeo da nadoknadi i da prestane da se izjeda zbog svega što je propustio? Znači ne govorim o nekome ko je završio faks ili radio ali je nezadovoljan jer želi još, ili neko ko se možda nije družio i izlazio koliko je hteo ali opet jeste u nekoj meri, ili nekom ko je imao neuspele veze, ali opet nekog iskustva. Govorim o ljudima koji su U POTPUNOSTI nula u svim tim poljima, da nemaju nikakvih iskustva, čak ni loša, nikakvih uspomena, totalno ništavilo i praznina. Ja sam jedna od tih, osećam se kao da nisam osoba, kao da nisam živela do sada uopšte, a već sam i iz ranih dvadesetih izašla. Ne govorim o opijanju nego neke osnovna, normalna a lepa iskustva i doživljaji.
Živi dva sprata iznad mene, i u zadnjih dva, tri meseca malo po malo, neki deo stvari "padne" sa štrika, i završi u ili na mojoj terasi. Ja uzmem i dam sestri ili mami da joj vrate, ne idem ja lično da joj vraćam. Pa gde mene sestro nađe, ja nisam nešto privlačan, niti sam građen apolonski, ili si ti ćorava od očiju, pa ne vidiš kako treba, ili ti se sviđa moja sestra, ili mama, četvrtog nema.
Izlazim iz taksija, čuknem glavom o vrata pazeći da se ne okliznem na neočišćen prilaz. Gledam dal je neko to video, ugledam muškarca mojih godina kako me posmatra fokusiranim pogledom, zastao je. Osmehnem se svojoj trapavosti, ne menja izraz lica. Gleda, ne trepće dok nisam krenula ka ulazu u zgradu. Neobičan momenat.
Možete pričati šta god hoćete ali meni je prejadno da neko sam sebi čestita rođendan na društvenim mrežama u fazonu 'pa neka mi je sretan rođendan' ??????????