Ne mogu da se otmem utisku, čast izuzecima da 90% stvari ljudi rade zbog drugih. Počev od svadbi, velikih rođendana, putovanja. Ne mislim samo zbog slika i toga što ljudi nameću. Nego koliko majki priča non stop o svojoj deci prolaznicima ili na primer dok čekate red pričaju sa bebom koja mirno spava kao sa odraslom osobom, pritom gledaju da li ih ostali slušaju a one sve ponosne. Dajte ljudi rađajte i živite zbog sebe.
Podrška roditelja kada stvarate gnezdo je važna! Međutim, kada izostane, teško je, raskidaju se veze i brakovi. Zamislite da se za svoju sreću borite protiv ...roditelja? Moja tetka ostala udovica mlada i jeste podigla decu junački, ali kada su stasali za stvaranje porodica, njena posesivnost i strah od samoće kvarili su im veze i duge i kratke. Činila je sve da zadrži decu kraj sebe i ...uspela. Zahvaljujući njoj i njenim ogovaranjima, manipulacijama, spletkarenju, vređaju njihovih partnera, njena deca su ostala sama i ona je ostala sama. Kako? Umesto da oko sebe ima unuke, njeni ćerka i sin u četrdesetim godinama putuju, rade, lumpuju noću, nekad je danima ne obiđu, deca iz komšiluka joj kupuju hleb. Desilo se ono čega se bojala, a njena deca sada nemaju ni volju za ženidbu i udaju. Niti prema njoj imaju osećanja, jer je potrošila kredite. Čak je brat doveo jednu prijateljicu skoro da je upozna s rodbinom na veselju, a majka, naša tetka, dušu joj izvadila i raskinuli.
Radim u školi, prosvetni radnik, u tome sam tek godinu dana. Imam problem da viknem na decu. Nekako, vičem, ali to nije dovoljno glasno. Ne znam kako to da promenim. Šta je problem i da li imate savet. Vikanje nije opcija uvek, ali nekad je neophodno.
Kuma i najbolja prijateljica od već nekoliko godina od mene sve krije. Krila je pola godine da se zabavljala, krila da idu u inostranstvo, sad mi govori da je u 6.mjesecu trunda- mogla je reći kad se porodi.
Upravo se vraćam sa intervjua za posao na kojem je jedan od članova komisije sve vreme pokušavao da prikrije prdeže kašljanjem. Nadrealno.
Kolega me od prvog dana sabotira i podmeće mi iza leđa. Ja sve šutim i pravim se se da ne znam ništa jer smatram da je tako najbolje, a on ide sve dalje i dalje i radi sve da me prikaže kao najgoru pred direktorima i menadžerima. Dođem na posao, obavim ga i odem doma. Ne znam šta ga to toliko pogađa.. Okrenuo je sve kolege protiv mene i svi misle da je on dobar i divan, a zapravo je veliki manipulator i lažov koji je spreman na sve da dođe do svog cilja. Šefica mu vjeruje i svaki put je jako lako izmanipuliraju.. Šta da radim?
Konačno sam našla osobu sa kojom želim provesti ostatak života. Odnos nam je divan, pun razgovora, razumevanja..Slični smo, svesni da se na odnosu treba raditi. Životni planovi i putevi su nam podjednaki. Dolazimo do problema gde je on onaj tip dečka koji bi mi s vremena na vreme nešto kupio, počastio, platio nokte, masaže i slično. Ja sam cura koja je ceo život morala sve zaslužiti. Nisam nikada ništa dobila, sve sam zaradila. Ne, nikada mi nije ništa falilo od mojih roditelja, ali ne znam nešto prihvatiti kao poklon ako prije toga ja to nisam 'zaslužila'. Vidim da mu to smeta, ne znam kako da pređem preko osećaja krivice kad prihvatim poklon.
Godinama sam ubeđivala sestru i prijateljice da se klone sunca, mnogo pre ove modernizacije spf-a na društvenim mrežama, da bi me 15 -20 godina nakon što sam prestala, pitale za savet koji je retinol bolji, da li početi sa botoksom, je li kasno sad i kako ublažiti starenje. Kasno Marko na... drage moje najbolji botoks je bio izbegavanje sunca, pogotovo lice i vrat, ostali delovi tela skroz umereno sa zaštitom. Ako želite tamniji ten, postoje bar danas sprejevi na bio bazi, ali bore ni najbogatije žene sveta ne mogu izbrisati botoksom a da ne izgledaju smešno. Nega započinje u pubertetu i završava tek kad umrete.
Dva dana nisam ništa objavila na instagramu. Gomila društva mi se javila da pita šta mi je i da li sam dobro.
Vec 3 godine se borim sa poremecajem u ishrani. 2 godine sam se izgladnjivala, a zadnjih godinu dana imam bulimiju i prejedanje. Jako me nervira da ja ne mogu normalno jesti, ne razmišljat o glupoj hrani, to što radim je bolesno znam. Zašto bi neko išao jesti i povraćat hranu nema smisla, ali u tom trenu se ne mogu zaustavit, definitivno najgluplji oblik ovisnosti. Toliko ljudi nema šta za jest a ja ovo radim. Da ne kažem da štetim i svom tijelu, izgubila sam menstruaciju, svjesna sam da mogu dobit rak zbog konstantnog povraćanja i da mi zubi mogu ispadat i ostale posljedice. Svaki dan ja prestajem sa dijetama, ovisnošću o hrani i uspijem svega tjedan dana i onda se opet nešto desi neki sklop u glavi, e ma treba me neko dobrano istuć javlja se neko dobrovoljno jer sam sama ljuta na sebe što si to dopuštam i što ne mogu živjet normalno. Volim zdravi život, treniram, volim zdravu hranu i sve to stoji al brate kad ću prestat više imat te glupe poremećaje u prehrani i normalno krenut jest!