Ja se još sjećam našeg prvog susreta i poljupca. On već ima novu djevojku s kojom putuje i uživa i stavlja slike po društvenim mrežama.
Muž i ja često posećujemo prijatelje, koji su takođe u brakovima. Prosto čim uđeš u kuću osjetiš energiju koja vlada tu i vidi se ko se slaže, a ko ne. Kada dođemo kod prijatelja gdje topla i mirna energija, vidi se ta ljubav među njima, zajedno spremaju hranu, piće, dočekuju skupa. A kod nekih se osjeti tenzija, svađa ko će nasuti piće, ko će nas ispratiti. Takođe sam primijetila da ti što se ne slažu jedva čekaju da daju savete kako brak treba da se održava, kako se voli i slično.
Ja sam stidljiva osoba, sećam se da sam takav bio i u detinjstvu i nisam mnogo voleo da se družim, čak sam mrzeo da se uvlačim tuđim ljudima u kuću i nisam razumeo kad neko prespava pod nekog, tj drug kod druga ili drugarica kod drugarice, oduvek sam bio takav, i dan danas nisam društven i teško se snalazim u takvim odnosima, nemam curu isto zbog toga ali šta da se radi, stidljivi ljudi su takvi, neupadljivi i neprimetni, jer takvi ljudi kao ja su na neki način inferiorni i predmet su sprdnje onih koji su baš ekstroverti, njima je sve lakše u životu, jer su takvi, ali niko ne može da bira kakav će biti.
Devojčica moga muža me mrzi jer se oženio sa mnom. Nisam ja bila razlog razvoda njenih roditelja. Stvari koje radi su strašne i potpuno sam razočarana na ovakav odnos koji traje. Na ivici sam da mužu pomognem u toj nameri da je otkači iz testamenta i života. Do sada sam ja bila ta koja je održavala njihov odnos kako/ tako. Mislila sam da ovakve situacije ne postoje i da se to samo u filmovima dešava, a mene baš to snašlo.
Majka sam dvoje male djece. Svoju djecu volim, a tuđa mi djeca idu na živce, nekad se čak i grozim tuđih malih beba i djece. Ne znam šta nije ok sa mnom.
Krivo mi je što se moja drugarica skoro svima odmah svidi. Ima harizmu, pričljiva je, drugima bude smešno i kad lupi neku glupost. Ja se raspričam u manjim grupama ili kad mi neko baš prija, inače sam po prirodi zatvorenija od nje. Međutim ona isto tako voli da tračari, gleda samo svoju korist i nije joj problem da slaže da bi postigla nešto. Udaljile smo se kad sam to shvatila, a udalje se i drugi vremenom, pa više krenu sa mnom da se druže. Posle se čak iznenade kako sam zanimljiva, pametna i tako te stvari. To me iskreno vređa, kao da sam mutava i dosadna ako se ne raspričam odmah.
Većina ljudi koji imaju višak kilograma bi napravili sve sem smršavili da izgledaju bolje. Imam drugaricu koja ima 15 kg viška barem. Ona bi rađe novce utrošila u pumpanje usana, tašnu i neku predimenziniranu bundu i tako htjela da napravi da izgleda dobro. Svaki put traži savjet i nikad ne posluša nego još malo "sredi" usne itd, a izgleda sve gore.
Najjači su mi ljudi koji kažu da je inostranstvo loše, skup život, strog zakon, hladni ljudi a kad vide da neko vozi dobar auto, pitaju se odakle toj osobi pare. Naš narod misli da su samo siromašni ljudi pošteni. Oni ne znaju da je srednja klasa na zapadu kao kod nas milioneri. Kod njih je sasvim normalno da čovek zaradi mnogo para.
Održavam trudnoću već mesecima, a muž nikada nije bio lenji. Sve radi preko volje i na pola. Stalno se žali da ga nešto boli, da je umoran, da ne može. Izluđuje me to njegovo odlaganje svega u nedogled.