Iskreno, kad završim fakultet, jedina želja mi je da budem žena fudbalera...
Volim mnogo da maštam i imam jako bogat unutrašnji život i svoj virtuelni svet.
Muž je imao kredit na svojoj garsonjeri i pisao je testament na mamu ako mu se nešto desi. Kad smo se venčali garsonjera je prodata i novac dat za 20% učešća za zajednički stan na oba imena kredit. Dobili smo dete a svekrva napada da se na nju opet piše testament ako se nama nešto desi, jer mi naše dete ne poznajemo, ne znamo kakvo će biti u budućnosti a njen sin nju zna i treba da ide testament stan na nju dok dete ne odraste i vidimo kakvo je. Inače ona ima 74 godine, udovica već 20 godina i ubeđena je da će kao i njena majka doživeti 96. Ja sam lukava i namazana što sam ga ubedila da proda garsonjeru i da imam pola stana na svom imenu. Nemam reči koliko je nemoguća postala da smo zbog nje došli do tačke pucanja i pred razvod..
Još od srednjoškolskih dana pokušavala sam se povezati s ljudima, biti tu, razumijeti osjećaje ali nikako nisam mogla. Sada sa 35 radim kao mrtvozornik i sretna sam.
U mojoj obitelji se dosta stvari radilo radi reda. Npr, idemo kod strica, "budi fina, igraj se sa djecom, pazi jako šta pričaš, znaš kakvi su" 100 uputa. A nisam željela jer sam uvijek osjećala kako sestre i mene bas i ne vole. I stvarno je tako bilo, danas s njima svi ne pričamo. Stric je egoistični kreten a i strina je zla, kao dijete to osjetiš. Sada sam udana, imamo malu djecu. Muž i ja smo rekli prekinuti to "moranje" naših obitelji. On nikad nije imao blizak odnos sa bratom a danas nemaju kontakt. Svi imamo obitelji ali muž ne želi ići tamo a ni djecu mješati u to, tako da ne znamo njihovu djecu a ni oni našu. Ne želimo djecu učiti odnosima radi reda. Muževi roditelji smatraju da to nije normalno i žele druženja. Sva sreća pa živimo daleko ali opet svaki puta kada dođemo uvijek pitaju da idemo tamo. Mislim uvijek u sebi tako kako ste odgojili djecu da se vole tako vam je, 40g poslije bi popravljali stvari pa ne ide to tako. I sad smo im mi "ludi", evo ne shvaćam.
Za povučenu osobu nekad stvarno imam dug jezik. Neplanirano.
Imam čudnu građu tela(za moj pojam je čudna). Imam šira ramena, jako uzak struk, šire kukove, krupne butine i ruke, zadnjica onako, nit prevelika, nit mala. Uz to imam viška 10ak kg sigurno, a muškarci bulje u mene gde god idem. Sad će neko reći da umišljam, da bi želela da bude tako, ali nije, to je živa istina. Pišem ovo zato što često čujem da krupnije devojke niko ne gleda, da se retko ko interesuje za njih, dok me ovaj moj primer buni. Dešava mi se da mi u autobusu dobacuju, da me dodiruju, da stojim na stanici i da mi kroz prozor pokazuju šta bi mi radili itd, mrtvi ozbiljni, a pritom se pristojno oblačim. Ne kapiram koja je to fora sa mnom. Da li je to do face i duge kose ili šta je, ali to me toliko kopka da izbegavam da idem bilo kuda.
Ne razumem zašto neki oženjeni muškarci lažu da imaju problem u braku ili da im loše ide? Ne želim da ispadne kao da glumim neko nevinašce i znam da sam pogrešila što sam započela dopisivanje sa oženjenim, ali olako sam poverovala u njegovu priču da uopšte ne treba da brinem i da mogu slobodno da mu verujem.. Sve je išlo sjajno, dopisivali se po ceo dan, čuli par puta preko kamere, čak mi je rekao da sam mu se svidela na neki način, da često pomisli na mene, rekao mi je da će zamoliti majku njihove dece da ih pričuva da bi mogao on da dođe u moj grad da se upoznamo.. Sve mi je to prijalo neću da krijem.. Sve do pre nekoliko dana kad je prvo ostavio seen a sutradan odgovorio... Priznao mi je da mu je žena u bolnici jer je u 6.mesecu trudnoće i da su morali ranije da je porode.. Čak je žena bila u bolnici kad mi je rekao da će da je zamoli da čuva decu da bi se nas dvoje videli..😶 Odkad mi je to rekao, ja sam van sebe... Kao da sam u najgorem mogućem košmaru...