Otišla sam s najboljom prijateljicom i njenom malom na more. Ne znam kako da joj kažem da je dijete neodgojeno, nesocijalizirano i da "nježno roditeljstvo" mora imati granice.
Al kad ljudi kažu da je neko prestao da se druži s njima bez razloga... Nikad nije bez razloga, nakupilo se sitnica i shvatili smo da nam neko ne treba u životu! Na primer drugarica s kojom se tri godine intenzivno družim, stalno se čujemo, izlazile smo svuda, čekale smo Nove godine zajedno čak smo i radile neke projekte. Mislilla sam da smo dobre dugarice a ona me nikad me nije pozvala kod sebe kući, nikad me nije upoznala sa drugim prijateljima (kolegama s posla ili komšijama), putuje svakih mesec dana a nikad mi nije magnet sa putovanja donela! Shvatila sam da ona mene ne voli dovoljno kao osobu i da sam joj očigledno ja samo poznanica a nakon toliko godina druženja očekujem da razvijem s nekim malo dublji odnos, mogu uvek naći nekog za random kafenisanje.
Izbacujem sve iz života koji se nešto nećkaju, stalno imaju neke izgovore. Pa nek se ljuti ko hoće.
Kad god bi mi se svidio neki dečko, bio je zauzet ili bi me odbio. Nikada do sad nisam naišla na obostrana osjećanja, svaki put bi to bili emotivno nedostupni momci. Znam da je problem u meni što uvijek biram takve momke i da definitivno nešto nije u redu sa mnom. Nisam ni lijepa a ni zgodna i eto. Nevidljiva. Pomirila sam se s tim da ću zauvijek ostati sama bez partnerske ljubavi i bez djece. Ne znam zašto sam se rodila uopšte kad nikad ne pogodim ništa u životu.
Radila sam za minimalac neki glupi posao, ali meni je bilo prelepo. Nema stresa, šest sati, mogu da radim šta hoću, gledam serije i filmove, čitam knjige, pričam telefonom... Sad radim posao u struci triput bolje plaćen, ali nikako mi ne prija. Osam sati buljim u dva ekrana, ne smem da sklonim pogled, sve vreme ima posla, plus dobijam i pozive. Postoji milion nekih procedura i programa koje treba zapamtiti, a mene jednostavno mrzi. Jako mi je naporno, svaki dan plačem, plašim se da nešto ne pogrešim i nedostaje mi stari posao i taj mir koji sam imala. Niko me ne razume, ali jednostavno pare ne mogu zameniti sreću, boli me uvo za pare ako ću se svaki dan ovako osećati.
Bukvalno imam najgori tip lica okruglo i napuvano. U 20-tim sam izgledala mladoliko ko tinejdžerka a sad u 30-tim mi se opustio tonus kože izgledam pre staro ko neka žena u 50-tim.
Mi smo poslednje generacije što su se družile bez telefona. Dete mi je treći razred, rođendanska torta, slavljenik zaborvailo da duva svećice jer snima tortu... bože me sačuvaj današnjih generacija i roditelja... mora taj telefon da se ograniči. Došli ste na rođendan, zezajte se, imate po 8-9 godina ... u debile će da izrastu.
Sa mužem sam deset godina, imamo ćerku od 3 godine. Nakon porođaja sam dosta smršala, međutim sam posle toga počela da se mnogo gojim, toliko da sam došla do 92 kg. Najgore je što nisam toliko ni osetila, jer sam bila sluđena sa tim da detetu sve bude potaman i nisam pazila ni kad jedem, ni šta, ni koliko. Ali u zadnja 3 meseca se zdravo hranim i baš pazim na to i smršala sam oko 20 kg. Toliko se lepo osećam i toliko se po meni vidi ta promena i psihički koliko sam srećnija. Pre par dana sam i počela da treniram, da bi se zategla. Moj muž koji nikad nije bio ljubomoran me zeza da nećeš da me ostaviš. Pre neku noć ga uhvatim da mi provera telefon, što nikad ne bih rekla da radi. Pravila sam se da spavam, jer svakako ništa ne krijem. Malo mi je smešno, ali malo mi se i sviđa ta ljubomora, koja nikad nije bila tu, jer se osećam mnogo poželjnije.
Upoznao sam neku devojku davno, davno.. na nekoj planini. I jako sam se zaljubio. Ona također, ali je nakon 7 dana nestala kao obrisana sa lica zemlje i nikad je nisam vise video. Godinama sam je tražio. Ništa. Nikad ništa. Mislio sam da je i mrtva. I nakon 20 godina, ja je ugledam, dva metra od mene. Pogledamo se i kao da tih 20 godina nije postojalo između nas. Ali imam ogromnu strah da će opet sa mi isklizne iz ruku…. Da li je neko nešto slično doživeo?
Kako ljudi žele besmrtnost u ovako odvratnom svetu? Najviše bih bila srećna kad bih znala da neću dugo živeti.