Nađem pjesmu i posvetim komentar ispod nje, možda nekad i pročita...
Obradujem se kad sretnem kulturnog i prizemnog čoveka sa kojim mogu da razmenim neke misli. Malo je takvih, bar ih ja ne srećem često.
Srećna sam dokle god kupovinom i vežbanjem mogu da kompenzujem usamljenost. Knjige i hobiji su tu za dušu, a ovo za utehu.
Moj muž i ja upoznali smo se na Tinderu, no svima lažemo da smo se upoznali u kafiću.
Sanjala sam te... To mi je uvek izgovor da se nekom javim.
Evo ovako, Rom sam po nacionalnosti i sviram gitaru. Jedna moja Romkinja se zaljubila u mene. Nema šta ta devojka nije uradila da me pridobije. Pričala mi smešne viceve, rekla mi makar i da mi budeš drug molim te, slala mi ljubavne najlepše pesme.. Viđali smo se i družili, slikali, kad bi bio na svirku došla bi da me sluša i pevala najlepše ljubavne pesme ženske i ja svirao, ali nikako je nisam hteo. Bila je baš lepa i zanimljiva osoba, a ja budala jurio neku srpknju. Ona se posle 2 godine muvanja oko mene povukla, rekla mi je "Ako ne želiš vezu budi mi samo drug, volim te, sviđaš mi se, želim sa tobom." Ja sam reko "Ne želim te" i ona je otišla. Danas smo svirali neke pesme koje je ona meni posvetila i baš mi je bilo žao što sam ispao kreten. Izvini Vaneso.. Volim te i ja.. Ali bio sam klinac, krivo mi je, ali izgubio sam te. Volim te... Hvala ti što si mi posvetila toliko lepih trenutaka.. Izvini bio sam kreten... Danas bi verovatno ona bila moja Romkinja iz SNOVA. Bukvalno me molila da budem sa njom.. Ej FILIPE !
Vrhunac muškog licemerja na ovdašnjim prostorima: Ne bi nikad došli kod tasta i tašte u zajednicu, to je "ispod časti" i sramota, ali zato žena treba da dođe u plemensku zajednicu gde se za sve pita deda 1913. godište, i da dvori njih i njihove roditelje i sve ostale. Ma važi.
Las Vegas, prošle godine, sedim na aerodromu i čekam let Lufthanze za Minhen. Zadubio sam se u telefon, i čitam nešto, kad pored mene na klupi, seda mala devojčica, sa mamom i sestrom, i krenu da se smeju. Ja imao slušalice u ušima, ali ih sve čujem. Kad starija sestra kaže mlađoj, na srpskom, ovaj bata mnogo lep, šteta što ne zna srpski, pa da malo pričamo. Ja prestao da čitam, i krenem da ih slušam. One su me toliko hvalile, čak je nazvale i Zoran, Uroš se zovem. Ušli mi u avion, ja i dalje ćutim. Sele su red ispred mene. Tokom celog leta su se okretale ka meni, pa mi pevale, pa mi mahale. Majka ih smirivala, pa mi se izvinjavala, na engleskom. Na aerodromu u Minhenu, dva sata sam čekao let za Beograd, nje dve su celo vreme bile oko mene. Kada su me videle u avionu za Beograd, nije im bilo jasno, pa me gledale, mama njihova ne veruje šta vidi. Nisam mogao da ih lažem, male me odmah pročitale, znaju ko je naš.
Želim da nekome nepoznatom ispričam kako se osjećam, a da ne pobjegne glavom bez obzira misleći da sam luda.
Najbolja drugarica mi odgovara svaki drugi-treći dan, kaže ne stiže od obaveza, a kad joj gori pod nogama odgovara istog minuta...