Imao sam šeficu koja je otvorila ugostiteljski objekt u blizini mora i svakodnevno objavljivala reklame i pozivala na kavu s "najljepšim pogledom u gradu." Ok, vidi se more, al u fokusu je nekoliko kontejnera za smeće te kamioni s robom koji bi svakodnevno dolazili i odlazili. A o upravljanju da i ne govorim.
Uverila sam se da ništa nije slučajno. Bukvalno se sve dešava sa razlogom.
Ima jedan dečko kog sam upoznala u 2023… Ne bih da ulazim u detalje al me je baš povredio i zajebavao a da ja to nisam znala. ,,Prešla sam’’ preko toga al taman kada bih ful zaboravila na njega on bi se javio iz nekog razloga i sve to uništio. Prošlo je godinu dana od kad smo se poslednji put čuli, ali u skorije vreme mislim dosta o njemu. Ne ložim se na njega niti išta od toga, samo razmišljam o stvarima koje mi je uradio i razlozi, pošto smatram da mu ništa loše nisam ikada uradila. 90% mene ga mrzi zbog svega toga, gadi mi se. Ali ostalih 10% ga i dalje gleda kao lika koji je bio tu za mene i kome sam mogla da se otvorim bez da me osuđuje. Gotivan lik u kog sam se zaljubila na početku i razmišljam gde je nestao on i zašto bi uradio takve stvari. Nekada bih volela da imam neki kontakt sa njim, samo ovako da se čujemo, budemo u oke odnosima, drugari… On je u vezi već godinu i nešto, i ja sam skoro godinu dana u vezi sa dečkom, i ne znam što me ovo toliko dotiče i dalje.
Nisu mi jasne ove komšije što rade nešto pa odvrnu muziku na sav glas da cela ulica čuje ili kad je slavlje pa od te muzike po celi dan ne možeš odmarati. Ako im nije stalo do drugih što im smeta kako im onda ne smeta da im radio bubnji do daske na uši. Ja ne mogu preglasno da slušam ni muziku koju volim jer mi smeta buka.
Emotivno sam potonula nakon prekida s prvim dečkom nakon dvije godine. U tom čoviku sam vidila svog budućeg muža, oca svoje dice i srodnu dušu. Trudim se bit bolje ali sam zaglavila. Mislim da ga nikad neću prebolit 100%.
Znam da ima puno ovisnika o kocki ali ne kužim kako netko može izgubiti kontrolu da izgubi sve novce - da uloži novce za hranu, režije, najam, ratu kredita itd. pa onda još bolje da se zadužuju kod kamatara. Meni je to zabavno više nego kao nešto što može izazvati ovisnost. Smatram da ovisnostima podlažu individualci slabije mentalne snage. Ista stvar je i sa drogama... Ne možeš biti ovisan niti o kokainu niti o bilo čemu ako si ti to sam ne dopustiš. Imam bolove u leđima od kojih nekada ne mogu normalno stajati ili se ustati uopće iz kreveta i opet nisam ovisnik o ničemu... Stvarno mi ljudi nisu jasni.
Moja žena često kuka i to me nervira. Živimo daleko od naših obitelji i imamo malo dijete. Oboje smo se složili da će dijete tek sa 3-4g u vrtić a onda će se supruga vratiti raditi više sati na svoj posao. Trenutno radi vikende jer ja tad ne radim pa sam sa kćerkom. Neke vikende radi na svome radnom mjestu i taj posao znam da voli a ostale dane radi u domu za starije. Rekao sam joj da to ne radi ako joj je jako teško ali ona kaže da nema biranja i da nam novci trebaju. I onda vazda kuka kako joj je naporno, kako joj je žao što ne možemo kupiti nešto svoje, kako sam se ja promijenio prema njoj i plače. Često se svađamo, tvrdi da sam bezobrazan prema njoj a samo mislim da je u nekim stvarima neodgovorna jer joj se 100puta mora reći i onda kad joj kažem i argumentiram sve ja sam loš.
Treći dan kako čitam jednu te istu poruku 'ne želim više da se viđamo'... Jeste da tako treba da bude, ali ne mogu da se naviknem... Blokiran je svuda i ne znam kojim čudom se nadam da ću dobiti poruku ili poziv od njega, ali...zvoni meni juče viber.. Meni odmah osmeh na lice jer sam mislila da me on zove, kad ono tetka.. Jutros idem prema bolnici, čuje se ponovo zvuk na viberu..meni počinje da srce kuca ubrzano jer sam ponovo budala pomislila da me on zove.. Rekoh u sebi sigurno je on, nema ko da me zove ovako rano ujutru... kad ono drugarica da me pita šta mi je rekao lekar... Morala sam da isključim obaveštenja na viberu jer čim čujem zvuk, odmah pomislim na njega.. Samo da me što pre prođe ovo ludilo...