Na praksi sam u srednjoj školi, i stalno se mijenja kontaktna i online nastava. U svim tim rasporedima ujutro/popodne plus još moj raspored za faks, čovjek se pogubi. Ugl trebala sam držati sat i dođem u 7.45 u školu. Spremim materijale i pripremim se, ali mi nema razreda. Jer mi je nastava bila popodne.
Pozvala sam momka koji mi se sviđa u kafić na piće. Lik je poneo sa sobom šah i onda se iznenadio što ne umem da igram, iako sam fakultetski obrazovana. Sve vreme me je gledao s visine i na kraju sastanka mi je rekao da drugi put tražim nekoga u svojoj ligi. U šoku sam!
Читам овде да доста мушкараца има једно те исти проблем. Немају среће у љубави, јављању девојкама и слично. Хоћу да кажем да мање-више сви исти проблем имају, и такође хоћу да кажем да НИЈЕ ПРОБЛЕМ У НАМА, НЕ ЗНАМ КАКО ДА ОБЈАСНИМ АЛИ ЕТО. Рокајте осуде, ово сам морао негде да избацим из себе.
Ne mogu da imam devojku jer sam opterećen oko svega, najviše oko finansijske situacije... U slabijoj sam finansijskoj situaciji, živim privatno... izgubio sam samopouzdanje...
Još uvek se sećam iz prve godine srednje lika koji je pozajmio od mene 200 dinara i nikada nije vratio. Ja kada nešto pozajmim i u snu na vrhu glave mi je da ne zaboravim vratiti ili ako ne mogu vratiti radije bih gladovao nego pozajmio znajući da neću moći vratiti a kod ovog entita sigurno nije bilo existencionalno pitanje, prosto ne razumem ovakve nekulturne, nemarne ljude. 🐗🐗
Kladio sam se s drugarima u soma evra da ću dobiti da od svake kojoj priđem i promeniti svako ne u da. Soma evra je soma evra. Da li opravdavate kad su uključene transakcije ili je to nevažan faktor?
Znači viđam se s jednim dečkom nekih mjesec dana i još nismo službeno u vezi al se ponašamo koda jesmo..sinoć sam bila kod prijateljice i pili smo i bio je moj bivši i poljubili smo se i ja sam se osjećala tako krivom da sam se rasplakala jer sam to napravila. I sad imam grižnju savjesti i ne znam dal da priznam to dečku s kojim se viđam ili da prešutim. Pomagajte ako znate!
Čuo sam razgovor svoje djevojke i njezine sestre kako pričaju o svojim partnerima i detaljima o intimnim stvarima. Loše mi je bilo. Iako su sestre, smatram da neke stvari ostaviš za sebe, a ne da ona zna koji dan si imala akciju u krevetu.
Kada vidim da na poslu napreduju osobe koje nemaju ni završenu školu za taj posao, samo zato jer se privatno druže sa šefom smuči mi se. Trudiš se, radiš, trčiš i samo te još više iskorištavaju, pa te i vrijeđaju i prave budalom sve to kroz smijeh. Uz to svoj posao prebacuju uvijek drugima jer oni "ne stignu" i uvijek se jadaju da imaju previše posla, a s druge strane ih vidim kako surfaju bezveze i ne znaju šta bi radili. Trče samo raditi stvari gdje se mogu ulizati i imati koristi, a za ostalo ne bi prstom mrdnuli. Npr pred šefom govori kako nije problem ostati duže da se posao završi, a onda se pred nama uzrujava i govori kako nema šanse da ostane ni 5min poslje kraja jer on to nije dužan. Nemam volju uopće raditi kad gledam to sve.
Kad god idemo negdje taman da je i kupovinu namirnica svi se posvađamo međusobno u obitelji. Kad dođemo u trgovinu onda pred svima glumimo, a zapravo smo svi posvađani.