Čitam vijesti s jednog lokalnog portala - prva obavijest piše o skoro milijun eura bespovratnih sredstava za izgradnju novih biciklističkih staza, a odmah nakon nje obavijest o nestašici lijeka koji sprječava moždane i srčane udare. Inače mi se već par puta dogodilo da odem u ljekarnu po neke lijekove za moje starije ukućane, a ono nestašica. Vidim, sve se više okrećemo onom modelu - dok si zdrav super, kad se razboliš bolje da odmah umreš.
Je li normalno da mi momak ide na svadbu druga s čijom je sestrom bio par godina u vezi? Osjećanja su mi pomiješana i ne znam kako da se postavim.
Devojke ako dobijete od dečka HPV virus, red bi bio da mu to kažete. Ne znači da vas je prevario, možda je doneo taj virus u vezu.
Mana mi je što sam jako osetljiv na percipiranu mikro povredu granica. Kada je očigledna onda mi je nekako lakše jer znam da treba da reagujem. Kada nije uhvati me anksioznost, a onda kada reagujem delujem kao debil.
Mom mužu je normalno da nemamo šifru jedno drugom od telefona. Ne želi da ja znam njegovu šifru, kaže da je to privatnost i da ako on ne zalazi u moju i ako nema potrebu da zna moju šifru, da ga ne smaram da mi kaže njegovu šifru. Da li je ovo normalno?
Zaista ne zavidim nikome, samo bih volela da i ja imam prirodno lepo oblikovane noge. Imam dve drugarice, sve tri niske, jedna ima predivne noge, duge, za nepoverovati, meni kažu da imam lepe ali ja to ne vidim... Imam i ja predivan gornji deo tela, lepo oblikovan poput peščanog sata, jako definisan struk, ramena pa i kukove ali nogama nikako nisam zadovoljna. I da, za razliku od njenih nogu, moje nisu duge ali nisu ni kratke. U balansu su sa gornjim delom.
Imam osjećaj da me šef uhodi. Nešto bi sama sebi rekla, da bi kasnije on došao i spomenuo nešto vezano za to.
Više puta sam našla otvorenu torbu u svlačionici, a on tu ulazi kad obilazi poslovnicu. Volim da gunđam i naglas iskazujem nezadovoljstvo poslom, ali na kraju krajeva to je meni samo forma oslobađanja stresa, nikad ne bi dala otkaz ili takvo nešto rekla pred bilo kim.
Volim da se sređujem, međutim na poslu sam uvijek bez šminke. Društvene mreže su mi javne, jer imam pozamašan broj pratioca. Ne koristim alkohol niti supstance, ali pušim (na poslu ne), sređujem se i treniram. Danas mi je rečeno "ili potegni ili ćemo ti dati otkaz". Mislim da to koristi kao izgovor, jer nikad nisam miješala svoj personalni život i poslovni. Ne uzimam pauze, dođem rano i odem kasnije. On je inače veliki šovinista, koji vjeruje da žene pripadaju u kuhinji.
U braku smo i nedavno smo saznali da ne možemo da imamo djecu, barem ne prirodnim putem, jedina opcija nam je vantjelesna oplodnja. Naravno da smo oboje teško podnijeli te vijesti ali nekako smo prihvatili stanje, međutim, kao da me strijela iznova pogodi kada me ljudi pitaju "šta se čeka", "spavate li vi uopšte u istom krevetu", i slično. Ne želim da iko zna kroz šta moramo da prolazimo samo da bismo imali i najmanju nadu da možemo nekada imati potomstvo, i znam da ljudi najčešće to pitaju jer je to postalo tako normalno i uobičajeno pitanje ali eto, smeta mi, i ne znam kako ću ovako kroz život kada svaki put plačem nakon takvih izjava. Da li ću ikada postati ravnodušna na to?
Jedni od iritantnijih ljudi su mi oni koji rade kao obezbeđenje na ulazu u klubove ili splavove. Ne mislim ovde na one situacije kada neko pravi gluposti i kada treba da reaguju, nego na to što su prema svima nadrndani, što glume neku moć time što kontrolišu ko će kad da uđe ili izađe i što skoro svi imaju pogled kao da žele da te zgrome. Ako im se slučajno obratiš da ih pitaš nešto, većina će biti odsečni, sarkastični i bezobrazni, ne daj Bože da bi nekad bili ljubazni prema nekom. Znam da će sad neko da kaže da nije njihov posao da budu ljubazni, pa šta, nije ni konobarima, prodavcima, profesorima niti u bilo kojoj drugoj delatnosti, pa ćete među njima naići na mnogo više ljubaznosti.
Imam 23 godine ostala sam trudna slučajno ali kao volimo se pa smo odlučili da se uzmemo i živimo zajedno, živimo zajedno oko 2 meseca i imamo odnose jako retko njega ne plaši trudnoća jer bi mi to rekao, svaki put kad mi je do seksa ili je umoran ili ga boli glava ili je izgovor pa svi su kod kuće a pre braka i trudnoće smo imali odnose svakodnevno nekad se i viđali samo zbog toga sada kad sam tu on masturbira umesto da mi priđe iako je to i normalno ja se osećam loše zbog toga.