Udajem se ove godine. Volim svog verenika i želim da budem sa njim. Međutim pomisao na brak me plaši zbog svih izazova bračnog života i manjih i većih. Nisam sigurna kako da se postavim na početku braka, niti do kojih sve promena može doći u odnosu na trenutan život. Osećam veliki pritisak zbog toga.
Mislim da niste ni svjesni u kakvoj opasnosti su mlade, a posebno atraktivne djevojke koje traže posao. Ucjene od strane poslodavaca (čitaj sex itd.), naporni gosti, dobacivanja, napaljeni zauzeti likovi, sve to sam i ja prošla nekada (zavisi opet i od posla, kafić, butik, tombola i slični poslovi). Garantujem vam da je bar 90% djevojaka dobilo neku nepristojnu ponudu. Vjerujte, nije lijep osjećaj kad vas gledaju ko komad mesa a vi samo hoćete pošteno da radite. Zato roditelji, obratite pažnju i raspitajte se o mjestu/gazdi gdje vam dijete radi. Oprez.
Mislim da se samo deca od rođenih sestara jako vole. Ja imam bratanice, ali snaja njih vaspitava tako da održavaju distanciran odnos ili koristoljubiv. I kad ih uzmem kod sebe da pričuvam, moram da joj javljam sve tačno gde sam ih vodila i šta sam im dala da jedu, iako sam čuvala mnogo dece pre njih, komšijskih, od prijatelja... S druge strane, moja majka i njena sestra su podizali nas s puno poverenja, ako sam ja kod tetke, to je kao da sam kod majke. Ja sa sestrama, ćerkama mamine sestre, imam prelep i čist odnos pun ljubavi, a sa sestrama od tetaka, očevih sestara, hladan i zategnut odnos, bez prisnosti i velike ljubavi.
Mrzim samu sebe zbog ovoga i možda je greh što ću sada ovo napisati...ali iskreno.. Često poželim da uopšte nisam rođena ili poželim da imam druge roditelje.. Roditelje koji se ne svađaju često, koji ne prete jednom drugom, koji ne lome stvari, koji ne izgovaraju ružne reči na dan porodične slave.. Nažalost, ja sve to godinama gledam i slušam.. Danas je naša slava i umesto da bude to lep i srećan dan, ispao je najgori mogući... U kući je ponovo ona neprijatna atmosfera koje se jako plašim.. Čak sam videla dok smo večerale kako je moja majka 'streljala' pogledom oca.. Taj pogled nikad neću zaboraviti.. Znam da sam kriva što se i uopšte nerviram, ali meni mladost prolazi tako što svaku noć u suzama molim Boga samo da između njih ne izbije katastrofalna svađa.. Imam 26 godina, a ni trunku volje za životom..
Moj drug iz djetinjstva je dobar i povučen čovjek koji nije imao klasičnu svadbu nego svečanu večeru za najbliže. Zvao me i nisam mogao otići jer sam imao poslovne obaveze van našeg grada. Nikad mu nisam nista dao ni poklonio, zaboravio sam. Uskoro se planiram ženiti i palo mi je na pamet kako sam skroz zaboravio na njegov poklon a sad mi glupo da nešto dajem jer su prošle 4 godine od njegove ženidbe, i djecu je dobio. Sad ne znam da li da njega i ženu zovem jer žive na drugom kraju države a dobri smo prijatelji, znamo se od pelena?!
Odlučila sam da poslije faksa idem u inostranstvo da radim, pa šta god. Vremenom će doći i posao u struci, a roditeljima nakon završetka faksa ne želim ni dana biti teret. Ostala mi je još jedna godina fakulteta. Tad ću predati za vizu i u međuvremenu tražiti posao. Ne mogu opisati kakav strah osjećam od odlaska negdje tako sama, ali znam šta moram i šta je ispravno. Držite mi fige.
Nije fer da postoje legalne stvari koje nas smiruju, uspavljuju a ne postoje one koje nam daju energiju. Lekovi za smirenje, razne biljne kapi, čajevi, razne tablete i sve to legalno u svakoj apoteci. A za ovo drugo, ne postoji ništa. Znam da postoje vitamini i suplementi za energiju ali to ništa ne deluje odmah, kao što deluje npr. lek za smirenje.
Ljudi, ajde da budemo realni. Da je kazna vlasniku, u slučaju da njegov pas ujede nekog nekih 5 godina zatvora, većina bi se vas koji ste u fazonu "neće on, ne ujeda" odrekla svojih pasa, jer ni sami ne vjerujete da on neće, samo vas boli briga jer nećete odgovarati ili ćete nešto malo odgovarati. A lično smatram da su tolike kazne čak i blage, za vlasnike velikih pasa. Ako hoćeš velikog psa da držiš koji može da nanese veliku štetu u slučaju ujeda, po meni trebaš masno da odgovaraš u slučaju da tvoj pas ujede nekog. Kraj priče. 5 godina zatvora minimum. Za teške tjelesne povrede do 20 bez mogućnosti pomilovanja.
Nismo imali seks više od mesec dana. Želim, želi on, ali je razlog što on to planira kao neku obavezu i samo dođe tako, spusti ruku dole i očekuje da sve magično krene. Na primer pravimo večeru, on otvoreno kaže "plan" - "evo sad ćemo da jedemo, pogledamo emisiju pa one stvari". Meni to užasno smeta. Čak i da planiraš planiraj u svojoj glavi, legnemo, gledamo TV pa polako kreni od uha npr pa pusti sve da ide svojim tokom, a ne ovako kao da si došao do drugara nešto da mu pomogneš, pa ajde to što pre. Seks je spontani čin, maženje, ljubljenje, dodiri, a ne samo stavljanje nečega u nešto, a muškarci nikako to da razumeju. Ne možeš samo doći "dole" i početi da trljaš, nije to Aladinova čarobna lampa pa da se uključi tek tako za sekundu...
Bivši je oca odveo na umru (islamsko hodočašće u Kabi), za šta je potrebna veća količina novca, a kada sam (studentica) mu rekla da nemam novca i da sam gladna, rekao je da kupim makarone i da ih spremim na mnogo načina, za toliko imam.