Moja mama će mi zauvijek ostati najveća bol. Jednostavno mi nije jasno zašto je morala da ode. Zašto sam ja morala ostati bez majčice. Tako mi ponekad fali da čak ne smijem ni da razmišljam o tome jer se plašim da će mi duša pući. Shvatam situaciju, sve pet, ali kao zašto živote?!
U novim tramvajima vrata se otvaraju uz zvuk hitne pomoći, a zatvaraju uz pištanje ukradene robe iz prodavnice. Horor.
Majka sam troje djece. Vratila sam se skoro sa porodiljnog, poslije godinu ipo dana. Samo što sam se vratila opet sam morala na bolovanje zbog djeteta na mjesec ipo. Juče sam bila na razgovoru kod šefa, neke banalne stvari sam oko posla zaboravila. Tako sam se osjetila, pa iskreno da sam glupa. Znam da je kritika bila na mjestu, i da samo mogu biti ljuta na sebe, ali ništa mi lakše nije. Ne mogu nabrojati nijednu stvar koja mi ide od ruke.
Dijete sam radničke obitelji. Iako smo više puta bili u situaciji da nemamo, nego imamo roditelji su me odgojili da poštujem tuđe i nikada ne kradem. U sjećanju mi ostala situaciju gdje me žena na autobusnom kolodvoru nepravedno optužila kako sam ju prevarila na šalteru za cijenu karte. Došla je u bus, izderala se pred svima i nazvala me lopovom. Tražila je od mene iznos novca za koji je tvrdila da joj dugujem. Autobus je čekao s polaskom da mi sredimo situaciju, svi su me gledali s osudom, a ja sam htjela u zemlju propasti. Najgore od svega je što sam zadnji novac upravo dala za tu kartu da odem na vikend svojima. Ovim putem joj želim reći da joj opraštam. Ne mogu zamisliti kako je ljudima koji dožive ozbiljniju nepravdu u životu. I nakon 10 godina mene ovo boli....
Nije mi jasno kako pojedini muškarci ne vrednuju vezu i devojku sa kojom su. Raskinula sam upravo svoju drugu vezu zbog iste stvari zbog koje sam i prvu raskinula. To je gledanje drugih žena, dopisivanje... Ne razumem stvarno to, zašto ući u vezu sa nekim, poklanjati pažnju i govoriti da voliš tu osobu, a sa strane ovo radiš. Inače mogu reći da izgledam 10x bolje od tih devojaka, i zgodnija sam i lepša i pazi neko to ne ceni i traži nešto drugo. Nije samo da sam fizički privlačna osoba, imam i druge kvalitete vredna sam, strpljiva, pažljiva, lojalna... Svi su mu od njegovih prijatelja govorili da treba da vrednuje vezu sa mnom jer sam barem 5 liga više od njega kao osoba, znači to su drugi govorili. Govorili su mu i da će ispasti totalna budala ako upropasti vezu sa mnom. Svi od njegovih prijatelja su to videli, gotivili me. Drugi su eto videli da sam ja devojka vredna poštovanja samo on eto nije.
Kako je čudno kad osetiš da je neko deo tebe. Kao da je drugi deo tebe.
Malo je smešno da je ljudima bila potreba korona da bi shvatili da ne smeju da veruju ni sistemu ni nauci, a toliko je sve bilo očigledno i ranije, ali količina otupelosti i slušanje drugih je neverovatna i tužna...
Volim povremeno da uđem na online chat i da se dopisujem sa nepoznatim ljudima. Svjesna sam da je to odraz otuđenja, jer nemam pravim prijatelja, pa ponekad uđem tu, lakše mi je o svojim problemima i mislima porazgovaram sa nekim koga ne znam, i ne samo o tome nego i o drugim temama. Ne otkrivam detalje o sebi, niti imam namjeru da se s nekim upoznajem. Sramim se toga, ali tako je.
Kad će žene doći sebi i prestati da se unakazuju estetskim korekcijama i operacijama. Ja sam ubeđena da svaka ženska osoba koja se izveštači do te mere da joj se skoro svako smeje, nije sva svoja i da treba stručnu pomoć (ali stvarno to mislim). Ne može nekome da bude 'lepo' nešto što 90% ljudi ismeva i podrugljivo komentariše. Ako se neko unakazi, nema šanse da neko može reći da je to dobro i da ta žena lepo izgleda. Svaka ženska osoba treba da uradi nešto na sebi ako joj već toliko smeta, ali da to izgleda lepo i ok, a ne nakaradno.
Kao tinejdžer sam bio jako usamljen, i često sam pre spavanja grlio jastuk i zamišljao da grlim svog sina. Sada imam 27 godina. Znam da roditeljstvo nije za mene, doduše nemam ni devojku, ali jednostavno razumem da ne bih mogao detetu da pružim išta više od minimalnih stvari, koje realno nisu dovoljne za normalan život (znam, jer su i meni moji pružili samo apsolutni minimum, i znam koliko toga mi je falilo u životu). Realno i vidim koliko je briga o detetu teška, imam 5 malih rođaka, koje jako volim i volim da se igram sa njima, ali ne bih mogao da budem odgovoran za dete sledećih 18 godina (a realno mnogo više od toga). Evo samo da podelim ovo negde ovako anonimno, kad već ne mogu nikome reći naglas.