Uzeli smo se, rodila sam mu dete, u planu je bilo i drugo..skoro sve savršeno, brak bez svađe. I onda jedne noći nešto se probudilo u meni da mu proverim telefon (inače sam izbegavala to, znala sam da ništa neću postici time sem samoj sebi naneti bol). Nađem dopisivanje sa nekom bivšom koja je bila u inostranstvu i vraća se u Srbiju..ljudi moji one gadosti od poruka ja vama ne mogu da opišem (seksualnog tipa), dogovaranje i da se nađu kad ona sleti..tu bol u životu nisam osetila, izdaja koja me ubija, nisam mogla da udahnem vazduh, plakala kao nikad u životu..ne mogu da spavam, te slike mi se vrte po glavi čim zažmurim, ne mogu da jedem, plačem na svaku pomisao vezano za njega, plačem i kad me malog pogledam..ne znam šta ću sa sobom, i šta mi je činiti..raspadam se..molim vas ljudi ako ne planirate da u braku budete verni, nemojte ni ulaziti, nemojte molim vas..ovu bol ne bih nikome poželela..
Imam dve burme, a jednog muža. Кupila sam različite veličine, jedna mi je taman, a druga je veća za "kad oteknem" priliku.
Moj muž nema nikakve volje za seksom, čak nikada ni ne priča o tome, pratim ga u stopu, uvijek znam gdje je i šta je, ne vara me, jer ga doslovno pratim, zamislite moj život.. Nemam razlog da ga ostavim, a nikada nisam zadovoljena... Volim ga i vjerujte da je dovoljan samo zagrljaj da bih se osjećla sretno, ali ludim u glavi i sve više primjećujem da sam gora i gora osoba zbog tog nedostatka...
Za svojih 19 godina, najviše na svetu sam volela dečka s kojim nisam ni bila. Bili smo samo stranci čiji se pogledi sretnu dok ih niko ne gleda. U međuvremenu, dok je on imao devojke, ja sam patila i prolazila kroz užasnu depresiju i anksioznost. Nije verovao da sam ignorisala ostale momke zbog njega, dok nije postao jedan od njih. Idemo dalje <3
Danas sam saznala da se moje komšije, vrata preko puta, razvode. U šoku sam. Iskreno ponekad me bilo sramota od njih kad ih sretnem posle žučne rasprave sa mužem..ko reći će vidi ove ludake samo se deru. Opet mog muža takvog nesavršenog volim najviše na svetu, i on mene, tako kaže a i osećam. Kod nas su problem temperamenti, i totalne gluposti oko kojih se koškamo, nekad prođu i meseci da se ne posvađamo, al kad se posavađamo nadokandimo za sve. Već za pola sata se pomirimo, onako najslađe. A ove komšije, nikad se nije čula buka. Uvek mirni fini staloženi, uvek idu zajedno, sa decom ili bez dece. Čak im je i pas vaspitan. Da se ovakav par razvodi..ništa mi nije jasno sa ljudima.
Prijaju mi poruke i komplimenti koje dobijam na društvenim mrežama, pomažu da povratim samopouzdanje koje mi je bivši (u svemu gori od mene, izuzev u manipulacijama) urušio.
Moja svekrva je uvijek sređena, isfenirana i skupo obučena, a kuća joj smrdi na sve živo ikad, prašine na izvoz.. krediti do guše.. a glumi neki nivo i veličinu. Prema meni je divna, ali je uvijek gledam drugim očima zbog toga svega i nikada mi neće biti jednaka drugim ženama koje možda nemaju vremena da se srede, ali im zato kuća blista iako rade u firmi.
Najbolja drugarica mi zamjera što sam u vezi sa dečkom s kojim sam istinski sretna.
Volim svog dečka, on je jedna divna osoba, čista duša, osećajna, pažljiva. Dve godine nam je sve glatko išlo, pomislila sam "mi se volimo istim intenzitetom otpočetka, ne mogu zamisliti da može biti drugačije". Ali u zadnje vreme je postalo krajnje monotono. Osećamo oboje da smo dosadili jedno drugom samo niko to neće da kaže. Ja sam većinski kriva, jer nemam nikakvog društva i nisam društvena, pa jedino što se družimo jeste povremeno (1 u 2 meseca) sa njegovim društvom. Ovih dana sam sama u stanu, došao je kod mene da spava, nije hteo ni da prošeta sa mnom napolje, ceo dan je bio u stanu. Uveče smo izašli sa njegovim društvom, svi su igrali samo je on se smorio. Na početku bi mu bilo lepo gde god smo samo da sam ja tu. Stalno je isto, prelezimo dan ili prošetamo po malom gradu. I sam je rekao da je postalo monotono. Da putujemo ne možemo, jer je u škripcu sa novcem a ja sam tek počela da radim, a i živimo u sredini gde i nema u blizini gde da se ode. Ovo traje mesecima...
Udata sam, drugo dete na putu. Volim svog muža, i on mene. Ali prošlo leto sam stupila u kontakt sa dečkom koji mi je morska ljubav od pre 7, 8 godinama. Godinama sam ga vidjala ali između nas nije nikad bilo ničega. Sad, kad smo u kontaktu, imam jaku želju da se vidim s njim i da makar popijemo kafu ali plašim se da, sa moje strane, ne bi moglo da ostane na tome.. možda ćete reći da ne volim muža, ali prosto sada samo maštam o tome kako bi se ljubila s ovim morskim na plaži..