Dečku sam oprostila dosta stvari koje su me jako povredile, molio je za oprost i rekao da će biti bolji i da neće ponavljati iste greške. Dala sam mu još jednu šansu, oprostila i on je stvarno iskreno postao bolji, ide na terapiju i vidi se da se maksimalno trudi. Ali ja imam drugi problem, u mojoj glavi ja njemu jesam oprostila, ali ne mogu da zaboravim, prosto ne mogu. Stalno mi se vraća ta prošlost i kako me je povredio i ne znam da li mogu dalje. Volim ga i stvarno cenim njegov trud i znam da on voli mene, ali mislim da ne mogu dalje sa njim jer neke stvari i dalje bole mnogo. Najviše bih volela da mogu sve da zaboravim, kao da nije ničega bilo i da nastavimo normalno dalje.
Kako me sad oduševio jedan dječak. Donio mi je 1 euro, jer sam mu navodno vratila viška kad sam mu naplaćivala. Ne bi tako odrasla osoba postupila, ni govora. Kad njima vratiš viška, naprave se ludi i pobjegnu, a kad im vratiš manje, interesantno je što to svaki put odmah primjete i prigovore. Neki čak i za 2 centa njurgaju. Strašno nešto. Stvarno užas od ljudi. I onda tako kad im zabunom vratiš više, onda ti namirivaš od ionako male plaće. Strašno.
Mislim da nikad neću završiti sa bivšim, koliko god da bežim stalno mi se vraća u život.
Subjektivan osjećaj je da smo trenutno u 28om satu ovog dana, a ja od toga radim 27!
Upoznao sam jednu devojku pre nepunih 2 meseca. Imao sam neko novo iskustvo i sve to je trajalo desetak dana. Rekla mi je da sam joj se svideo, a isto to sam joj priznao. Rekla je da želi da ozbiljnije popričamo o svemu tome i onda kada sam otvorio sve karte, malo smo se ljubili. Videli smo se još par puta i koliko god da mi je bilo lepo sa njom, osećao sam se kao da sam izmanipulisan. Trudio sam se da budem što bolji, poklanjao sam joj sitnice, otvarao vrata i radio uglavnom ono što sam osećao u tom trenutku. Želeo sam da budem džentlmen, kako god da to zvuči sada. Odjednom se ohladila i više nije odgovarala na poruke. Nije se više javljala na pozive i morao sam da prebolim sve to. Previše sam se vezao za osobu koju znam samo par dana, a devojku nisam imao 5 godina. Na kraju svega toga od drugara sam čuo da ona sada ima nekog sa kim se "druži". Osećam se kao da me je iskoristila i samo me odbacila...
Jedva sam čekala prvu platu, ali već pri kraju meseca sam shvatila da s njom mogu samo da preživljavam. Posao je u struci, dugo sam ga tražila i ponosna sam na sebe, ali nisam očekivala da ću biti i ovako razočarana...