Ne podnosim buduću svekrvu. Konkretno meni nije ništa uradila, ali je mog verenika napustila kada je on imao samo dva meseca. Od skoro su ponovo u kontaktu, ali posle svakog razgovora sa njom, on je nervozan, ali ipak ne može tek tako da prekine kontakt sa njom. Često i kad razgovaraju, govori mu kako nikada neće da je obiđe, od čega se meni povraća. Planiramo svadbu i ona konstantno ima neke želje i primedbe, i kad joj kažemo da mi to ne želimo tako ona se duri. Ja želim i decu sa njim, ali se bojim ako krene mnogo da se meša, kako da ne prsnem na nju, pogotovo ako im bude pružala sve ono što svom detetu nije...
Kad me pitaju što nemam nekog, sa mojih 27g., pa kako da vam na lijep način kažem "ružna sam i neće me nitko" ? Eto tako je kako je.
Mrzim socijalnu anksioznost. Teško mi je da gledam ljude u oči dok pričam, a onda misle da sam nezainteresovana, a to nije istina, onda pošto živim u zgradi svaki put kad vidim da neko čeka lift ja moram peške na 10. sprat, neprijatno mi je da pređem ulicu a auto da mi stane i onda se uvek pravim da čekam nekog, pa pređem kad nema automobila... Ne mogu više, ne znam kako da prevaziđem to.
Zašto ljudi imaju potrebu slikati ruku na volanu dok voze? Jel se hvalite autom, noktima ili šta je u pitanju?
Kako me izluđuju ljudi čim uđemo u novembar, i sa početkom praznika, i na poslu i u prodavnici svuda, toliko su prsli da nekad poželim da ne izlazim iz kuće, toliko me sve nervira u vezi ljudi u tom periodu, bukvalno se molim Bogu da mi podari ljubav prema svima samo da mogu da izdržim, osećam da nemam dovoljno ljubavi prema ljudima jer su me kroz ceo život samo kinjili i povređivali, uništili mi samopuzdanje samo zato što sam bez pola muke bio u svemu bolji od njih, eto šta ti je čovek, i zašto mi normalni postajemo gori od takvih zbog posledica trauma..
Sa 11-12 godina sam u magazinu pročitala da se Jennifer Lopez ne ispira vodom nakon tuširanja, nego se samo posuši peškirom pošto se nasapunja kupkom da bi bolje mirisala. Radila sam to neko vrijeme.
Sve, sve ali ljudi moji ovaj Engleski nikako da savladam. Toliko me mrzi da ga učim a preko filmova i igrica mi uopšte ne ulazi u glavu a pritom mi je potreban za posao..... Ne znam šta da radim.
Imam 25 godina, od mog prvog rođendana i dan danas me šiša moj otac i još nikad nisam bio u frizerskom salonu. Od prije nekih 10 godina šišam i ja njega. Ponosan sam na to i nadam se da će tako još dugo potrajati.
Da li sam ja luda što mislim da ako si postao porodica nekome (radi se o sestri mog muža) treba da se potrudite da se slažete što bolje, a ne da pravite bespotrebnu dramu i svađe bez razloga - ona tvrdi da se ja "pretvaram i glumatam" i da forsiram naš odnos a pritom nije da smo toliko različite. Moje namere su stvarno čiste želim da bude neke harmonije da sutra kad rodim decu imaju zdrav odnos sa tetkom ako to ne bude slučaj biće im uskraćeno to iskustvo. Ne znam šta da radim moj muž ništa ne radi povodom toga govori da je njegova sestra takva i da će se vremenom zagrejati za mene ali meni tako ne deluje. Makar kad bi se upristojila da glumi jer stvarno i njegovi roditelji su divni prihvatili su me kao njihovu stvarno želim decu sa njim i da odrastaju uz puno rodbine, sa bakom i dekom prisutnim... Bukvalno je problem samo sa njegovom sestrom.
Ljudi kakav je ovo trend u Nemačkoj da momci od 20 godina puštaju brkove. I to gledam sve sami derpe. Čoveče kako smešno izgledaju, stvarno ne znam jel imao neku priliku da vidi to, znači niti muško niti žensko sa brkovima. Nekada se znalo da su to nosili pravi muškarci, izgledali jako, muževno, a ovo čista smejurija.