Ježim se od osoba koje stavljaju crno bele slike, a živi i zdravi su. Još gore mi je kad deci čestitaju rođendane sa crno-belom slikom. Užas.
Je li moguće osjetiti veću ljubav s nekim s kim si bio samo 3 mjeseca, nego s nekim s kim si bio 2 godine?
Ne izlazi mi iz glave jedna devojka od pre neki dan. Video sam je u kafiću, malo neka šatirana kosa, crna haljina sa belim tačkama, nosi naočare. Gleda ona mene, gledam ja nju, imam osećaj da je znam od nekud, ali ne znam odakle. I sve ostade na tome. Chamonix...
Ja1: Priznaću mu da sam zaljubljena u njega.
Ja2: Ne, nikako. Pusti vreme da se odljubiš.
Nakon 10 meseci... isto pitanje, ista pozicija.
Apsolutno kada god vidim puniji par, istog momenta razmišljam koliko to "plješće" dok su u akciji. Kako li je komšijama...
Divim se ženama i devojakama koje imaju hrabrost da odu u solarijum. Ja sam bela ko sir, ali ne smem da se igram sa zdravljem, s obzirom da mi i sunce smeta, iskoče mi tamne flekice očas posla i pored uv zaštite.. ubeđena sam da kad bi išla u solarijum da bi me poterao baksuz i da bi dobila melanom.
Osećam se propalo, svi imaju sve ja ništa. Ne znam što nemam sreće al uvek sam bila tu za druge. Jedino šta me drži je taj jedan auto da ga kupim sve ostalo ide usput.
Mislim da muškarci mogu da ženama budu prijatelji, ali ne žele.
Ništa ne mrzim kao knjige čiji naslov počinje sa ,,Kako".