Mene treba snimati kad dajem, generalno, jako dobre savjete drugarima kad su djevojke i veze u pitanju i pustiti mi snimak mojih vlastitih savjeta svaki put kad se sje*em u ljubavi i izboru djevojaka, a to je jako često.
Završila sam tehnički fakultet i kada sam krenula raditi moj posao su radili tehničari. Uglavnom oni urade 70% standardnog posla, ono što ne znaju gazda je davao meni, jer ipak ja sa VSS moram sve da znam iz struke. Plata je bila jako mala. Ali to njima svima odgovara, gazda ih manje plaća nego inženjere, a oni su uglavnom iz pogona došli u kancelariju i najnormalnije se predstavljaju inženjerima. U par navrata počnu da kukaju kako im je plata mala, ali nije mi ih žao sekunde, jer veću platu ima bravar u pogonu, mogli su biti bravari, ali ne, vole da budu u kancelariji i predstavljaju se inženjerima, da imaju reputaciju i sjedeći posao. Ovo mi je bilo jedno od većih razočarenja u životu. U šta dadoh godine života da završim fakultet.
Imam 23 godine, odustala sam od pomisli da se jednog dana udam ili imam momka. Biću bogata tetka i uživaću sama sa sobom!
Već duži period sam pisao sa devojkom bilo je tu sviđanja emocije, svađa svega. Posle nekog dužeg perioda distancirala se pod izgovorom tako joj je "lakše". Da bih saznao da je u vezi. Boli to što nismo pokušali što je izabrala drugog.. Šta da radim?
Ne razumem kako su ljudi u vezi s nekim, a nisu zaljubljeni.
Gade mi se žene sa velikom zadnjicom, sa takvom ne bi bio, nema šanse. Jbg, to nije moj tip i šta da radim.
Tolko sam tužna i osjećam se tolko jadno da ne znam kad sam se tako osjećala.. Imam muža i dvoje dijece i po cijele dane sam s dijecom, muž radi.. Nekad i poslije posla ode radit da nam je financijski lakše.. Imam osjećaj da samo priča o sebi od kad dođe doma, koda se samo on naradi, ko da ja doma dignem sve 4 u zrak i blejim u prazno.. A ne sjećam se kad me je odveo na večeru ili u šetnju.. Čak sam i ja rekla da odemo šetat sami bez dijece, al kao fora je budemo kad djeca narastu.. Jednostavno gubim volju više..
Gade mi se osobe koje su imale mnogo partnera iza sebe i za koje se to itekako zna. Nekome je to top, 'poželjno' itd, ja ne mislim tako. Kod mene je to veliki minus. Šta ima da se družim (ili budem) sa nekim ko menja muškarce ili žene kao čarape i da posle npr jedem kod te osobe, pijem, budem joj u blizini. Odmah me hvataju tripovi da ima ko zna kakve polne boleštine i padaju mi svakakve stvari na pamet. Možete vi sad slobodno da pišete kako sam površna, kako sam zla i ostalo, ali ja protiv sebe ne mogu. Može osoba biti top za druženje, dobar čovek, ali ja ne mogu jednostavno sa takvima. Šta da radim, nismo svi isti.
Drugarica je prestala da me zove na kafe i piše mi. Družile smo se od fakulteta i makar jednom mesečno se vidjale. U poslednje vreme sam ja u 80% slučajeva inicirala kafe. Kad sam prestala, nikad se javila nije. Nisam tražila objašnjenja samo sam prestala zvati. Znam da sam napravila grešku inicirajući viđanja, nisam primetila da sam ja održavala taj odnos. Sad ona uredno čestita praznike i rođendan, ja pristojno odgovorim. Ne želim joj čestitati na isti način, jer me boli da se nikad ne seti da pita kako sam i da je na ovaj prekinula ‘prijateljstvo’, niti želim odgovarati na njene čestitke, ne znam šta da radim. Ne želim se pretvarati da me ne boli i biti pristojna. Trebam savet kako biti mudra i ne pokazati da me boli.