Čekamo četvrto dijete, a od brata sam dobio paket kondoma za rođendan.
Pojma nemam šta da radim. Dužan sam i Bogu i narodu, imam posao, supruga isto, imamo dva kredita i uz to smo podstanari a plate su nam mizerne.
Kad puštam muziku na yt i umesto pesme mi izađe reklama, automatski gasim pesmu i puštam ponovo. Ako opet izađe reklama, opet gasim odmah i puštam opet. I ako ide playlista i jedva čekam da počne sledeća pesma, a ono umesto nje počne reklama, odmah gasim i nije mi mrsko kucati tu pesmu u pretrazi i pustiti. Neću pustiti reklamu da prođe iz principa, pa nema te sile, a kamoli pogledati. Tih 5-15 sekundi koliko traje mogu da me razbesne toliko da se plašim same sebe, da, takva nebitna stvar.
Pitam se često gde je nestalo samopouzdanje 14-godišnjeg mene, koji je u velikom telefonskom imeniku našao fiksni telefon tada jedne od najlepših devojaka u školi, sa kojom nikad nisam progovorio ni reč, nazvao je, predstavio se punim imenom i prezimenom i pitao hoće li da mi bude devojka.
Što se više servira invazija koju nazivaju "multikulturalizam", sve više verujem da su bela rasa, i ljudi iz istočne Azije stvarno uzvišeni u odnosu na ostale (ne u smislu prirode, već u smislu napretka, kulture, civilizacije). Multikulturalizam možda deluje kao ok ideja, ali očigledno ne funkcioniše dobro, i neće funkcionisati nego stvoriti geta širom Evrope.
Prdeži su nešto što me oslobađa i rasterećuje svih briga. Kad se dobro isprdim, osmeh mi ozari lice, često kad je jak i zvonak prdež, na glas se smejem i radujem. Jedino što su me žena i deca omrzli, očima ne mogu da me vide :)
Bivša mi je ukazivala na greške, ja sam bio magarac koji to nije kapirao i mislio da popuje jer je veštica. Eto sad sam sam i sve mi je jasno, bravo za glupana godine!
Ne mogu da shvatim ljude koji daju dosta para na skupu i markiranu odeću, satove, cipele... a imaju pocepane čarape ili gaće. Ako ti nije teško da daš 200 eura za naočare, zašto je 200 din za čarape problem? Nikome nije simpatično što ti viri krompirić.