Užasno sam aljkava. Trudim se, ali ja prosto ne vidim nered onako kako ga drugi vide. Majka mi je još gora, nažalost tako sam odrasla, nije imao ko da me nauči da održavam red u kući. Sad imam ćerku i volela bih da je naučim da bude pedantna. Volela bih da postoji neki kurs domaćinstva, gde bih mogla da naučim kako da redovno održavam kuću.
Mrzim (da, rekla sam šta sam rekla) komšije iznad koji neće da poprave vodu koja curi već dve godine, svoje roditelje beskičmenjake koji neće da ih tuže i upravnika zgrade koji ništa ne radi po pitanju toga. Svih mi ih je muka, ljudi život u zgradi je pakao.
Posjetila sam rođake u Irskoj. Ljudi, niste svjesni kako je lijepo živjeti 5 dana bez sestre bivše ovisnice koja je psihički bolesna. Niste svjesni koliko Vam je život lijep.
Smiješni su mi članci na portalima o "tajnim" i "skrivenim" lokacija na pojedinim destinacijama, pa sigurno nisu više ni tajne ni skrivene kad ste im objavili lokacije.
Najgore mi je što moram da branim majku jer ona ide ili bi išla na mesta gde brišu patos njome, nekad se ona i ja posvađamo zbog toga. Pa jbt ženo, imaj bar malo dostojanstva i ne idi negde čak i ako te pozovu, a učinili su ti ili rekli nešto ružno (familija s očeve strane npr.). Ona kao da je mazohista, voli to, da pokaže kako je ona dobra. Mislim se, niko ne zanima to i neće ti dati orden zbog toga.
Jako me pogađa što je bivši posle raskida našao novu devojku. Putuju zajedno, deluju srećno, dok se sa mnom samo svađao. Najteže mi pada to što je tako lako prešao preko naše ljubavi, a izgledalo je kao da smo suđeni jedno drugom. Toliko toga smo hteli zajedno, a mislim da će sada sve to da ostvari sa njom. Iskreno, ne želim mu sve najbolje, ne želim da bude srećan, želim da pati kao ja.
Želim da radim i budem nezavisna što i jesam.
Isto tako želim da imam partnera koji će da me voli, pazi i mazi i koji će da mi bude oslonac i podrška, kao i ja njemu.
Zašto je to danas teško da se shvati nego isključuje jedno drugo?
Jedan drugar me zove često, ja se ne javljam u većini situacija. Drugi drugar živi u drugom gradu, a redovno se čujemo i nerijetko odem kod njega na kafu iako je put dalek. Svi smo bili jedna ekipa prije a ovaj prvi se pita kako to da sam prema njemu takav. Pa druže prije 10-15 godina i tih naših druženja sve je bilo jasno. Ti nikada nisi bio tu kada je trebalo a on je uvijek bio tu, kada god sam ga trebao. Nakon prekida sa djevojkom, kada mi je trebao novac, kada mi se izlazilo u grad..... Ja sam tu bio za njega isto tako. A kod tebe sam samo ja bio tu kada je tebi trebalo. Tu se kupuju prijatelji. Ja i ti smo samo poznanici i možemo s vremena na vrijeme popiti kafu max. Ovaj drugi je moj prijatelj do groba aBd, šta god mu bude trebalo, usred dana ili noći, može računati na mene kao i ja na njega.
Od svoje treće ili četvrte plate sam poklonio roditeljima putovanje u Tursku.