Pravim svadbu uskoro, toliko komentara sam dobila zašto dekoraciju i kitnju ne pravim sama, zašto ne narucim sa Temua i sl, a svi ti sto govore nisu je pravili sami sebi. Nemam ništa protiv toga, ali ja nemam ni talenta ni osjećaja za to, a ni vremena. Plaćamo našim parama, pa taman bila i najskuplja ne treba nikoga da se tiče. Ne znam zašto narod ima potrebu da govori drugima šta da rade i šta je za njih bolja opcija…
Imam dva posla, probleme u porodici, živim u dva grada i imam tri emotivne veze.
I najgore je kada dođe vikend. Toliko od mene.
Što sam duže sa mojom ženom, sve više razbijam iluzije i shvatam da je ona zapravo zla i vrlo sebična osoba.
Kažite mi da li je normalno da moj muž ostavi mene, samu, sa tek rođenom bebom i ode kod djece njegovog brata? Pod izgovorom da su oni mali, a imaju 10 i 2 godine. Ta djeca imaju i tatu i mamu i žive sa babom i dedom. Svi žive zajedno. Živio je i muž dok se mi nismo vjenčali. Zajedno smo se dogovorili da se odmah odvojimo i počnemo živjeti sami. Svi oni ne mogu biti sami mora ići i on, a ja mogu sama sa bebom. Ko je ovdje lud?
U firmi sam pustio glasinu da se neko otpušta. Niko ne zna ko, ali svi dolaze na vreme.
Ne mogu da se muvam sa likom u kog nisam zaljubljena. Ne znam da li je to normalalno.
Ako ćutim kad sam ljut, to samo znači da se plašim sebe, a ne tebe.
Sve moje drugarice imaju velike grudi samo ja male, zato njih momci gledaju mene niko.