Radim kao menadžer u noćnom klubu i neverovatno je koliko svi žele da budu prijatelji samnom kako bi ostvarili neke pogodnosti u klubu.
Od kako sam trudna samo prdim. Čitala sam da je to normalno, muž me ne osuđuje, ali me sramota!
Sanjam sinoć bivšeg, traži mi pare na zajam. Nešto se mislim, druže, ja tebi treba da tražim da mi vratiš svo vreme i živce koje sam na tebe izgubila!
Ne znam zašto se naši ljudi žale na inostranstvo.
Naši ljudi troše novac na cigare alkohol, i onda se žale kako nemaju novac. Živim u švajcarskoj, zarađujem 5000 chf netto, od toga uštedim 2000 chf. Vozim mercedes e klasu, putujem, mogu da priuštim šta god hoću.
Prestala sam se javljati nazovi prijateljici kojoj sam zadnja rupa na svirali. Mobitel je stalno kraj nje, odmah odgovara na sve poruke drugim prijateljima, a na moju odgovori svakih par sati. Zove me na kavu jednom u dva mjeseca, s drugima je svaki vikend na druženju. Gotovo nikad mi se prva ne javi. Radije ću biti sama nego s takvima.
Svaku veza koja dugo traje, a ništa se ne konkretizuje, smatram propalom. Samo razumem situaciju gde oba partnera ne žele da uđu u brak. Ovo ostalo, piši propalo. Često čujem da neko kuka kako je sa nekim dugi niz godina, da čeka veridbu(žene), a da se ništa ne dešava. Pa normalno da se ne dešava, kad ne žele to sa vama. Ja ne znam što neko ostajte u takvom odnosu i troši vreme sebi.
Skoro na sva porodična okupljanja pomognem maksimalno svekrvi, tačno u svemu. Na kraju ona gostima govori kako je sve stigla na vreme, kao da nisam uopšte bila tu. Svi me gledaju kao da sam bezobrazna mrcina.
Volela bih da smo kao Japanci i nemojte mi sad o tome da i Japan nije idealan, ali ljudi su ljubazni i brinu jedni o drugima.