Dogovorimo se nešto. Isplaniramo. Složimo se. Tri meseca odugovlači. Ja ga podsećam, on kaže da hoće. Onda narednih tri meseca smišlja izgovore. Na kraju kaže kako ipak to ne želi da uradi. Čemu to? Zašto ima problem da mi još na početku kaže istinu? I posle se ljuti što mu ne verujem kad nešto pričamo i svaljuje krivicu na mene, uz neki podrugljiv ton. A kako da mu verujem kad evo već tri godine radi istu stvar (a vrlo je ubedljiv kad obećava).
Kupio sam stan samo da si dignem status u društvu. Bilo mi je okej kod roditelja i stvarno nisam imao neki poseban razlog osim toga.
Muž, 30godina, evo leži već 3 sata, slušalice u ušima i gleda Goku crtani.
Kako ljudi ne mogu prihvatiti da sam nastavio dalje nakon što me prevarila ali da još nisam spreman za nekog novog.
Štedim da bih mogla otići negdje vani, ali ne mogu odlučiti gdje bi bilo lakše krenuti. Nemam rodbine niti poznanika u inozemstvu, tako da moram sve sama. Govorim engleski i njemački, a Amerika ili Kanada su mi prvi izbor, i skuplji izbor. Drugi izbor su Njemačka i Austrija. Kakva su vaša iskustva? Inače sam građevinski inžinjer po struci.
U dnevnom boravku i na balkonu u svom stanu sam postavio kuke za viseću ležaljku (hammock). Djevojka s kojom sam se počeo viđati mi je rekla da sam nezreo.
Introvert sam i ne posjećujem događaje za 50+ ljudi. Zanimljivo je da se uvijek nađe dvadest osoba sa komentarišu da im nije jasno zašto ne idem. Kako bi bilo da se postavi obratno pitanje zašto ti na sve ideš?
Toliko rana iz prošlosti toliko iz sadašnjosti. Kako izliječiti srce i opet pronaći mir...
Karijera trenera nema ništa sa tim da li ću ja da zagledam druge ili ne- ako hoću, to mogu naći bilo gde, ne mora na poslu. Hoću reći, sve je do osobe i karaktera. Jeste, većina je takva kod nas, ali znam par (inostranih doduše) trenera koji su vrlo lojalni i bez takvih misli u glavi. Još nešto, ljudi maštaju bez obzira na karijeru: na ulici, poslu, na kafi. To je prirodno i ne može se kontrolisati. Kad vidiš lepu osobu, prirodno je biti znatiželjan/ znatiželjna. Pol je nevažan ovde. Ponašanje i komentari mogu se kontrolisati (hvala bogu), i jako sam protiv toga da se to eksplicitno i vulgarno obavlja, jer smo zato na lošem glasu. Nismo životinje, kolege, ne sramite nam struku. Mislite, maštajte, pričajte o tome međusobno ko do sad, ali budite bar profeaionalni ispred klijenata.