Dve godine sam bila u vezi sa čovekom koji je stalno nestajao kad god mu nešto zasmeta. Po deset, petnaest dana ga nema, ja na kraju popustim, javim se prva i ispadnem glupa. Pomirimo se, bude lepo neko vreme, pa opet isto.
A jedino što sam ikada tražila od njega je da makar jedan vikend odemo negde zajedno. Jedan jedini. Ni to nije mogao da mi učini.
Za njega sam radila stvari koje većina devojaka ne bi ni pomislila da uradi, a on je na kraju posle dve godine samo prestao da se javlja, prestao da odgovara na poruke kao da nikad nisam postojala.
I to je sve što sam dobila za dve godine svog života.
Kaže mi čovek nakon što sam mu našla poruke s drugaricama kako treba da poradimo na mojim nesigurnostima. Kako bi bilo da poradimo na tome da nemaš drugarice Milorade?
Kad smo imale 16 godina drugarica i ja smo stopirale do susednog grada. Najluđe iskustvo u životu.
Umorio sam se od svega, životnih trauma, vlastite obitelji, očekivanja na poslu. S djetetom koje je u pubertetu provodim vrijeme razvijajući radne navike, ono me ne doživljava ni 2 posto, a u ženu sam razočaran jer me nije doživljavala kao muža, proturječila mi pred djetetom, govorila svašta. Intime nema jer je sve uvijek bilo moje naganjanje nje, nakon više od 10 godina braka i sad više ne vidim smisla. Sad kad vidno nisam dobro, sad bi se na mene obraćala pažnja. Lijepo je biti i muž i otac, al postavljanje svojih granica je oslobođajuće. Dokle će tako, ne znam.
Uvek me je nerviralo što na stanicama ne postoji neki sistem gde kada dođeš uzmeš broj i tim redom ulaziš u voz/autobus. Ja uvek dođem ranije i čekam i onda drugi ljudi dođu i uguraju se prvi. Niko me ne tera da dolazim ranije i znam da je šašavo, ali eto 😊
Kad sam bila mala, sa djecom iz komšiluka sam se igrala Judine žene. I tako smo išli komšilukom prekriveni bjelim čaršafima ili stolnjacima zavisi ko je šta uspeo da ukrade iz svoje kuće, i kao ludaci upadali u kokošinjac da plašimo kokoške i piliće. Nije ni čudo što me je naš pjevac mrzeo i ganjao kad god me video.. Jednostavna i divna vremena..^_^
Treba mi neka devojka koja je seksualni manijak... Sa bivšom mi nije uspelo baš zbog toga...
Jel još neko osim mene ne može zamislit svoje lice? Druge ljude da, ali sebe ne. Tipa sliku na kojoj sam mogu do neke mjere - ne dovoljno jasno. Ali sebe onako kako se vidim u ogledalu ne mogu zamisliti uopšte. Da li je to narcizam, neki drugi oblik psihopatije ili šta?
U vezi sam malo više od 3 godine. Ne živimo zajedno, ali moj dečko priča kako želi nešto više sa mnom, preispitujem tu odluku da on bude ceo život pored mene iako smo jednom drugom prvom sve, iz razloga što nekad se divno ponaša prema meni a nekad je samo bezobrazan prema meni i priča mi kako ga samo nerviram za bilo šta. Šta god da mu kažem da mi smeta, da više nema razumevanja, podrške, da me tu i tamo iznenadi, da me zagrli ili poljubi kao na početku veze on odmah da se ja samo svađam sa njim i da ga nerviram. Isto tako razmišljam o životu sa njim zbog njegovih, koji moraju u sve da se mešaju a on samo na to čuti i svaku platu im daje a kaže da planira nešto sa mnom. Nemam više ni neko poverenje u njega jer me je lagao sve 3 godine a ja saznala sama, bez reči jedne da mi kaže iako on tvrdi da više nije tako i da me voli, ja ne mogu da mu verujem posle svega. Uvek sam gledala da mu sve udovoljim, brinem previše za njega. Jedina mi je osoba u životu i ne želim da ga izgubim ali ne mogu ovako sa njim...
Ne znam da li vam se nekad ovako nešto desilo? Na fakultetu sam imala okršaj sa jednom koleginicom. Uvek me je ponižavala, provocirala, pokazivala na sve moguće načine neprijateljski stav prema meni i govorila da je "smaram". Odjednom želi da postanemo bliske i neprestano mi šalje poruke na svim društvenim mrežama.