Najjači mi je jedan poznanik kojem sam pisala da je nezreo i da mi ne odgovara kao osoba (samo trača, osuđuje, takmiči se itd.) i sad on meni šalje skrinšot tih poruka. Meni to smešno, ne znam šta želi time postići, da li da izazove krivicu ili da se ja izvinjavam njemu, ne znam. Još kad mi je poslao poruku u kojoj sam napisala da mi ne odgovara kao osoba i još nešto sam napisala (ne sećam se) i onda on napiše da je u tome sadržana i njegova poruka. Prvo to nisam razumela, ali onda sam shvatila da i on to isto kaže za mene, samo valjda ne zna da komunicira i napiše kao ja, pa mora kroz moje poruke da mi nešto poruči.
Verenik ne želi da mi kaže šifru za njegov laptop, izgovor je ,,što bih ja to trebala da znam". Gubim poverenje u njega, nisam više sigurna da li želim da se udam za njega...
Počela sam raditi nakon poroda. Iako je moja mama sposobna da čuva dete muž mi se protivi tome. Radije bi da radimo u smenama tipa dok sam ja prva on je sa detetom a kad dođem s posla onda je moja reda a on ide na posao. Meni je to naporno a njemu piknik.
Nikad neću razumjeti iznajmljivače koji imaju 64 slike od čaša, tv antene, daljinskog ili 3 naranče u zdheli, a nemaju normalne slike gdje se točno vidi je li dnevni spojen sa sobom ili može li se kauč razvući. Ovako sjedim, trošim vrijeme ko da radim u CSI laboratoriju da dešifriram njihove skrivene kodove.
Zanima me imate li neki san koji se ponavlja s vremena na vreme? Ja kako mi je ostao samo jedan predmet na faksu (inače najteži koji većina na mom smeru ostavi za poslednji pred diplomiranje), a fazon diplomirala sam pre skoro dve godine i radim u struci. Ne znam zašto vučem još te stare traume kad ni ne razmišljam o tome...
Ja više ne mogu da se borim, nemam snage. Imam ambliopiju (ne vidim na jedno oko) jedinac, roditelji 20 godina nisu imali plate, sad rade i imamo neko nasljedstvo ali nedovoljno za nekretninu, studiram na pola faksa, ali ispiti su dosta teški, svaka cura kojoj sam se udvarao me odbila, od iskustva imam samo seen, blok, ignorisanje baš ništa drugo. Svaki segment života me boli nemam snage da se borim, izgleda da me život slomio.
Ne volim kod brata što šta god da kažem, kakvo god mišljenje da iznesem on mora da to negira ukoliko nije kao njegovo i da nameće svoje mišljenje kao jedino ispravno. To non stop radi i jako mi smeta.
Za dve nedelje treba da se udajem a razmišljam o nekom drugom dečku s kim se nisam ni upoznala.
Volim da puštan gasove kad sam na nekom veselju, svadba, rođendan, kada trešti muzika i ništa se ne čuje.
Pobjegla sam u drugi grad ali nisam uspjela pobjeći od sebe.