Krivo je mi jer sam studirala tamo gde je 99% žena. Većina je podmetala jedna drugoj, ogovarala... Velike probleme sam imala družeći se sa dve devojke, iako sam mislila da smo bliske. Da sam studirala u većem gradu i neki fakultet gde je mešovito, sigurno bih neko društvo stekla.
Ali nikako mi nisu jasne ove vječne debate plavuše vs brinete/crnke jer doslovno 99% plavuša (bar na balkanu) nije prirodno tj. sve su ofarbane brinete/crnke hahaha
Zavisnik sam od slatkiša i doslovno ne mogu da se kontrolišem. Odlučila sam da prekinem taj začarani krug i rekla mojima da mi ne kupuju i ne jedu predamnom, ali mi oni svakoga dana kupe nešto slatko. To je ozbiljna zavisnost i ko nije prošao ne može ni da razume.
Ne volim ljude koji pričaju o tuđim emocijama u svoje ime. Kako vi možete znati da li je neko zaljubljen u vas, a da vam to ne prizna? Ajde, kapiram da je neko stidljiv i da možda daje do znanja kroz neke gestove i ponašanje. Ali sve one priče koje čujem, ne piju vodu i to nije blizu istine. Većina ljubaznost tumači na pogrešan način, svaku glupost smatra nekom zaljubljenošću itd. Ako vam neko direktno ne prizna ili nije toliko direktan (mada neko ko je stidljiv ni nema hrabrost za neki flert) od tog posla nema ništa. Još kad oni što su zaljubljeni u nekoga tripuju da je to obostrano jer vas je ta osoba npr pogledala..strašno. 😦
Mislim da moj tata više voli mog dečka od mene a i obrnuto da momak više voli tatu nego mene. Razumem ja da je moj otac uvek hteo sina i da mu je to neostvarena želja, i da moj momak je odrastao bez oca, pa mu je uvek falila ta očinska figura u životu. Ali ovo je već preterano. Nekad dečko dođe kod nas a da ja ne znam i samo ga zateknem kako sede njih dvojica zajedno i igraju šah. Dogovori se sa društvom da izađe on im otkaže da sa mojim ocem gleda utakmicu. Dogovore se sami da idu na pecanje za vikend bez da ja znam. Kad ga pitam što mi nije rekao, kaže da je mislio da nije problem jer je sa mojim ocem, nemam razloga za brigu. A pritom momak mi ima 28godina, da je tinejdžer pa da razumem ovakvo ponašanje što mu je ceo život falio otac, ovo postaje već previše. Šta će sutra da radi, da pita mog oca da li sme da me ženi?
Zašto smo došli do toga da JA MOGU SAMA!!? Razapeta između detinjstva u kojem je rođenom ocu teško da prisustvuje promociji moje prve knjige 'jer su to gluposti', bivšeg muža i oca moje dece koji ne zna reč podrške da im uputi i ne vidi koliko im je potreban, i duboke vere u ljubav koja mi je otelovljena u jednoj velikoj tuzi za čovekom koga sam kasno srela u svom životu i koji se eto, nije zadržao kraj mene iako me je voleo. Smejem se. Hrabra sam. Ljudi vole da budu u mom društvu. Imam normalan posao, što mogu, jedno ne mogu... Ali ja ne umem da opišem koliko svaka nova rana čini dubok trag u meni. Čoveku je malo potrebno za sreću. Ali iako ja 'sve mogu sama' volela bih da postoji to jedno čvrsto rame pored mene na koje potpuno mogu da se oslonim.
Posle izlaska, otišao sa najboljim ortakom na rulet, gledam i ne verujem... Popunjava one brojeve kao kad muzičar svira klavijaturu!
Nema mi boljeg osećaja nego kad po kišnom danu napravim omiljeni kolač.