Da li je normalno da uvek ja moram da iniciram poljubac ili zagrljaj? Kad to ne uradim prva, muž je u stanju da me danima ne poljubi i ne zagrli ali kad ja krenem on uvek uzvrati. Dugo smo zajedno, venčali smo se rano i samo je jednu godinu stariji od mene. Mnogo puta sam razgovarala sa njim o tome, uvek kaže da je sve ok, promeni se ali ta promena traje samo po nekoliko dana i posle sve isto, opet ja moram prva. Vodim računa o higijeni, nisam se zapustila, doterujem se... Sve ostalo je manje-više ok, nemamo neke velike svađe, pa ni ne vidim neki konkretan razlog za njegovo takvo ponašanje. Gde grešim i da li uopšte grešim ne mogu da shvatim.
Kazala sam da nikad neću bit ko moj tata alkoholičar a probala sam alkohol nekoliko puta i to me čini sretnom tako se lakše nosim sa problemima.
Kako ne volim poglede muškaraca i žena dok nosim tajice po gradu. Teretana mi je u gradu, a ne smije se presvlačit u garderobi zbog korone nego moramo doći obučeni za teretanu.
Pojavljuju mi se strije iako se odavno ne gojim. Ne smem da zamislim na šta bi mi stomak ličio ako nekad zatrudnim.
U poslednje vreme svaki pokušaj da nekom pomognem prerasta u iskorišćavanje i umesto da svojim postupcima izazivam neku nakolnost ljudi, oni ostaju hladni i još više traže od mene. Boli me to, posebno kada se radi o članovima porodice. Ne mogu da se svađam i da se ponašam kao oni, a ne želim da me više iskorišćavaju. Stalno preispitujem sebe i svoje postupke i pitam se gde sam pogrešila, da li sam njih možda nečim povredila i onda "uhvatim" sebe kako im se doslovno ulagujem kad vidim da su ravnodušni. Posledica toga je da oni uopšte nisu "omekšali" i da se i dalje ponašaju isto i pritom uopšte ne pokazuju interesovanje za moj život. Ne znam kako to da prekinem i kako da promenim situaciju.
Isključio si me iz svog života, sasvim, bez nekog posebnog razloga. Nadam se da si sad bar srećan...
Koliko god vremena prošlo, još ga volim. Rado bih mu se javila barem da čujem kako je, ali sumnjam da bi mu bilo drago. Svaka pjesma koju čujem sjeti me na njega i na to kratko vrijeme koje smo zajedno proveli. Vratila bih vrijeme kad bih samo mogla... Nadam se da je dobro i sretan.
Gledam storije ljudima koje ne pratim, bez stida i srama.
Dobio sam žestok napad smeha kada je osoba koja se preziva Kenjalo rekla da je ponosna na svoje prezime.