Najgora stvar je biti prosječan u svakom aspektu pogotovo kad si mlad.
Vršim eksperimente nad crvima u kuhinji, namjerno ostavljam staru hranu u šerpi da vidim kako se prave, da dobijem odgovor iz viših sfera.
Dečko i ja se treći put mirimo. Ne mogu više majku da od sramote pogledam. Čovek greši, jbg.
Tražim da se zakonom uvede naziv za sadašnju ženu bivšeg muža. Kao što imamo naziv za jetrvu, pašu, .... tako zahtevam da se pod hitno uvede i naziv za ovo. Jer ja više ne mogu da lomim jezik i govorim:"Jelena sadašnja žena bivšeg mi muža."
Sve odlažem za sutra, na kraju ću i život odložiti za sledeći.
Moja šira porodica, stariji članovi a posebno rodice bi pocrkale od muke kada bih ja našla divnog muškarca. Te stalno ispituju, ko je, šta je (sama sam trenutno) ali ja ih ignorišem, znam kakve su zmije. Nikad mi neće biti jasna tolika ljubomora kad imaju sve više od mene. Razmišljam da pustim priču kako sam našla milionera. 🤣🤣🤣
Najgori osećaj kada si toliko sebe dao za pogrešne osobe, nemam snage više samo za sebe jedva imam. Ne mislim samo na devojke nego generalno na sve osobe u mom životu. Finansijski stojim jako dobro, izgledam i dobro ali kao da se raspadam iznutra. Baš bedak.
Nisam fan tetovaža ali opasno mi je seksi kada neka devojka ima jednu malenu jednostavnu tetovažu sakrivenu da samo ti možeš da je vidiš kad si sam sa njom.
Biohemičar sam i radim u bolnici već 7 godina. Kada sam tek počeo da radim, vodila me je na poslu isključivo ljubav prema struci. Ignorisao sam ili osuđivao sve te arogancije, dignute noseve, ljubomore i švaleracije. Svako malo neko sa nekim priča "samo službeno" zbog svađa. Kompletno osoblje. Muško/žensko/ tehničari/lekari... I evo, posle 7 godina, hvatam sebe da sam postao takav - isti kao i svi. Flertujemo zauzete koleginice i ja (isto zauzet), porastao mi je ego, svađamo se i mirimo, pravimo klanove... Užas jedna. Kako sam se ovoliko pokvario da mi je znati?