Svi misle da sam uspešan čovek, pošto jelte imam firmu koja se bavi prodajom građevinskog materijala, vozim dobar auto, imam stan, ženu, ćerku. Ono što niko sem mene ne zna je da sam pre više godina lažirao ugovor o izdržavanju sa starcem koji je živeo pored mene. Bivši oficir, tada na početku demencije, koji je bio u lošim odnosima s kćerkama, sam u stanu od 90 kvadrata gde bi neretko i pao, uneredio se...par puta sam ga i spašao od smrti. Ja sam, usukan, kao podstanar, od plate do plate, video sam priliku. Njegove ćerke su htele da me tuže, ali bezuspešno, jer sam napravio i rešenje da je ugovor sklopljen pri čistoj svesti. Za sve ostale, za firmu sam zaradio radom u DE, gde i jesam odlazio povremeno. Međutim, ja poslednjih godina ne mogu da spavam, sanjam tog čoveka, njegovu porodicu, da se presuda poništava. Da to nisam uradio, ne bih za 2 života stekao ovoliki kapital...
Počeo sam da treniram u teretani jer sam hteo da poboljšam formu, ali isprva nisam znao šta radim. Prvo sam pokušao da podignem težinu koju nikada pre nisam pomerio i skoro sam se povredio. U tom trenutku sam pomislio: 'Ovo je definitivno kraj'. Ali, umesto toga, shvatio sam da je u redu napraviti greške i da je najvažniji korak – jednostavno početi. Sada se smejem kad se setim tog prvog dana i shvatim koliko sam napredovao. Trening je postao moj način opuštanja i, da budem iskren, jedini trenutak kada ne razmišljam o ničemu osim o tome kako ću sledeći put podići još više.
Od četiri jetrve koje se ne trpe ima nas ukupno trinaestoro. I znate šta? Tajno smo se družili u detinjstvu, sada i javno i izlazimo i super nam je, super smo ekipa mi braća i sestre. Koliko god nam majke branile i mrštile se, to je uvek bio jači podsticaj da se držimo i družimo. Ima u tome udela zaštita i vaspitanje bake i deke koji su nas zajedno vodili na selo da radimo, tu majke nisu smele reč da kažu. Branje šljiva, jabuka, plastenje sena, krpanje kukuruza...nas je zbližilo, i pored dečijih čarki, ozb svađe nismo imali. Ima nas istih godina, a svako jedno drugom do uveta bili. To je bogatstvo!
Bio kod prijatelja na momačkoj večeri. Bilo je tu svega. Kokaina, qrvi, muzike. Jedna od plaćenih devojaka je moja drugarica iz osnovne škole. Samo što mi nije pozlilo, i njoj. Rekao sam joj da nikome neću reći i napustio zabavu ranije.
Molim vas ne igrajte igrice toplo-hladno, ne kalkulišite ili hoćete nešto ili ne. Važi za oba pola.
Dugo sam mislila da propuštam jer nisam imala "ludu mladost". Rešila sam to da malo promenim te u zadnje 3 godie bila u 2 kraće veze (za 33 godine jedine u životu) i probala tra*u. Pokajala sam se jer me apsolutno nije usrećilo ni najmanje. Veze su bile Bože sačuvaj, sa teškim debilima (jer sam mislila da se osnovni IQ nivo podrazumeva) i sramota me je što sam ih i imala, tr*va nije delovala na mene a društvo sa kojim sam probala je priča za sebe. Volela bih da imam sa kim da izađem, da imam dečka koji će mi se sviđati i prave prijatelje i svesna sam da sam ja ta nesposobna i preosetljiva da to postignem (zato sam i nailazila na ljude koji su isto okrnjeni ali na drugi način), ali sam shvatila da ipak ne treba trčati ni za čim. Ako nije ono pravo, ni ne treba mi.
U najtežem periodu života (terminalna bolest i gubitak jako bliske osobe), psihički sam ostala stabilna isključivo zahvaljujući ogromnoj emotivnoj podršci bliskog prijatelja. Grize me jer suprug nije bio ni blizu tolika podrška i u tom periodu je često bez razloga bio jako grub prema meni što me i dan danas jede (jako ružni detalji su u pitanju). Prijatelj mi je kada je sve prošlo priznao ljubav i dao do znanja da bi želio da svoju budućnost nastavimo skupa. Imam dvoje dece, te svoju sreću nikada ne bih stavila ispred njihove, što sam mu i dala do znanja, te on više nije to pominjao. Međutim, često razmišljam jesam li ispravno postupila, jer je to prvi put u životu da sam osjetila nečiju bezuslovnu, potpuno nježnu ljubav koja ništa ne traži zauzvrat. Dovoljno ga poznajem da znam da me nikad ne bi mogao svesno povrediti. Nekad se pitam da li sam u trenucima emotivne slabosti sve to preuveličala u svojoj glavi i stvari videla krupnijim nego što su stvarno bile.
Gledajući tuđe živote po facebooku stalno mislim da drugi imaju savršen život. Druže se, izlaze rade, zabavljaju, a mene niko nikad ne zove, stalno sam u sobi.