S vremenom sam shvatila da je najbitnije da je dečko pouzdan, siguran, stabilan i ljubazan, dobrog srca, sve drugo je sporedno. Šteta što je prekasno i svi takvi su davno zauzeti.
Kad kažu mi smo topao i gostoljubiv narod, nismo kao Šveđani hladni. Da, takvi smo prema strancima, ali zato prema komšijama smo zveri! Pogledajte samo koliko pomažemo strancima, evo primer onaj iz Amerike što se doselio i koliko mu ljudi pomaže, a da treba komšiji Peri da se pomogne – ne bi niko obratio pažnju.
Uvek sam bila mršava i zgodna, ali sam se od psihičkih boli jako ugojila. Imam 10 kila viška trenutno i plače mi se.. Ne mogu da verujem da sam sebi dozvolila da mi hrana bude uteha i da sebe ovako uništim… Čini mi se što god da radim da mi nema pomoći i samopouzdanje mi je nestalo. Znam da nije sve u izgledu, ali kad navikneš ti i svi oko tebe da uvek izgledaš top - sve posle toga je jadno i bedno..
Imam 24 godine. Ne daj boze da se onako bezveze nasmijem doma pred svojima kad izleti nešto smiješno na tv-u ili mobu, moji odmah kreću s komentarima kako sam neozbiljna ili da me hvata "drugi pubertet". Moji su oduvijek bili zatvoreni po pitanju izražavanja osjećaja, i sada shvaćam da imam isti problem. Nikada nisam ostvarila duboku i značajnu vezu s nekime, ne zbog toga što nisam osjećala emocije poput zaljubljenosti, nego ih ne mogu priznati drugoj osobi, u najmanju ruku kao da me sram tih osjećaja i ne želim ih izreći naglas, osjećam se zarobljeno u vlastitoj koži. Nedavno mi je psiholog dijagnosticirao anksiozno-depresivni poremećaj. Na sve to, užasan sam perfeksionist prema samoj sebi, a isto očekujem i od drugih. Sve me to ždere iznutra, a ne znam kako si pomoći, kako izaći iz tog začaranog kruga jer se više ni ne sjećam vremena kada se nisam ovako osjećala. Samo znam da sam vječno nesretna i da želim van!
Otišao sam raditi u inostranstvo. Mjesto gdje stanujem je selo u odnosu na grad i kada stignem busom na zadnju stanicu, imam još ići pješke jedno 5km. Bilo je oko jedan ponoć, nakon posla idem ja polako i vidim djevojku ispred sebe, bila je poprilično udaljena jedno 200m, nadao sam se da joj je kuća blizu negdje. Što je najgore ona je pogledala iza sebe, ja sam stao i nisam ni stigao nešto reći da se ne boji, ali kome možeš vjerovati u takvoj situaciju, normalno pomislila je da sam manijak i samo je otrčala. Nakon toga nisam mogao zaspati, šta ako sam toj djevojci nanio sigurno neku vrstu dugoročne traume ;(
Imala sam 18 godina, srednjoškolka, puna elana i života. Godinu i po sam se zabavljala sa 7 godina starijim momkom. Veza je bila užasna, trpela sam batine, prevare, praštala i mislila da će se promeniti. Volela sam ga. Sve dok jedne noći nismo doživeli saobraćajnu nesreću u kojoj sam slomila kičmu i ostala u kolicima zbog njegove nepažnje. Ostavio me je nakon mesec dana i našao drugu, dok sam ja nepomično ležala u bolničkom krevetu i borila se za život. Nisam ga nijednom videla nakon te noći, iako je prošlo skoro 4 godine, i dalje ne mogu da se pomirim sa činjenicom da me je ostavio kad mi je najviše trebala podrška. Izašla sam iz cele priče kao heroj, ali sam puna trauma. Ne dozvoljavam ljudima da mi priđu blizu. Plašim se da će me ljudi ponovo napustiti i povrediti.
Živim u braku sa čovekom 15 godina. Pre toga 8 godina u vezi. Prvi jedno drugom u svakom smislu. Patim jer on više ne želi sa mnom da provodi vreme. Svi i sve mu je zanimljivije od mene. Sretnemo se samo uveče u krevetu i ujutru kad krećemo na posao. Sex nam je jedina stvar koja nas spaja. Još uvek je čest i dobar. Imamo dvoje dece. Ok je otac. Ali ja sam jako usamljena. A da presečem rastanak, čini mi se da bih teško podnela. A on koliko vidim ne može više ni sa mnom a ni bez mene. Mučenje.......
Nikada nemojte dejtati djevojke koje su depresivne, stalno loše volje i još to pokazuju pred vama bacanjem stvari i sl. Još ako zavise od roditelja ne mogu se suprostaviti definitivno ništa. Uvijek će zavisiti od vaše poruke i raspoloženja i ako se desi nešto neočekivano u vezi uvijek ste vi krivi.
Sviđa mi se dečko koji ima devojku, naravno nikad se ne bih umešala u tu vezu niti planiram, ali nadam se da će uskoro raskinuti i da ćemo se opet videti.