Kad sam došla u firmu u kojoj radim pre 7 godina, upoznala sam tu jednu devojku/ženu, koja tek što se vratila sa trudničkog (posle samo 6 meseci), koja je izgledala kao milion dolara (i dalje tako izgleda) i koja je varala muža sa kolegom koji u tom trenutku bio moj mentor. I uvek sam razmišljala u fazonu ajde i da se desi da prevariš muža iz ko zna kog razloga, osuđujem ali mogu da probam da razumem, ali da varaš muža dok imaš malu bebu, pa kada uopšte stigneš i to da ubaciš u denvni raspored, pored posla i cele ujidurme sa malim detetom (znam po starijoj sestri). I evo mene danas. Ćerkica juče napunila godinu dana, a ja se spremam za posao i oblačim tange koje nikad u životu nisam nosila jer se tako sviđa mom 10 godina mlađem kolegi sa kojim sam u kombinaciji od pre pola godine. Ja sam jedna izgubljena žena, vredna svake osude, ali ima nas takvih očito dosta...
Za uspeh kod žena je najvažnije da naučiš da ćutiš i kao slušaš dok ona priča. Svaki muškarac koji zna da sluša je već pola posla odradio. Ne moraš da pamtiš šta priča, svakako će kasnije da te ubeđuje da je rekla drugačije. Nema na čemu.
Maštala sam o porodici, a kako odmiču godine sve više mislim da nisam za to. Gledam koliko se sestre i drugarica svakodnevno odriču zbog porodice i ne znam da li sam za to spremna. Trudnoću, težak porođaj i posledice koje vuku i danas da ne pominjem. Olakšavajuća okolnost je što trenutno nemam ni s kim da zasnivam porodicu, ali i da imam triput bih razmislila. Ne znam kad sam počela toliko da oklevam oko svega.
Pitala me kuma za veću pozajmicu, htela da renovira fasadu i kuću. Rekla sam da ja taj novac nemam i da dok platim kredit za stan, račune, hranu i život, ne ostane nam ništa veliko. I da stalno vučemo neke zaostale dugove jer u vreme kovida nismo radili već produbljivali kreditne kartice i kredite u inostranstvu. Zatim na moje zaprepašćenje je počela da računa kolika mi je plata, koliko plaćamo kredit za stan, auto, koliko trošimo na hranu… i kaže trebalo bi da vam ostaje bar $2000 evra mesečno. Gledam u neverici, ladno mi ko policajac sastavila dosije. Ja sam i zaboravila kad me je tako iz razgovora pitala nešto, naprimer koliko nam je struja, grejanje pa posle nešto drugo pita rata za auto. Nisam imala predstavu da žena zapisuje i preračunava. Bože sačuvaj!
Sad će par mjeseci otkako sam završio vezu od par godina, svima lažem da me je prošlo i sve, ali navečer kad ostanem sam, molim Boga svaku noć, da mi je vrati, da nam dadne još jednu šansu iako znam da je to nemoguće...
Desi mi se da sa nekim slučajno napravim eye contact jer sam osoba koju sve zanima. I često mi bude krivo jer može neko pomisliti da mi se dopada.
Jako je čudno kada nam neka osoba uđe na kratko u život i ode. Nastavimo mi život, ali tek kasnije vidimo da nam je sve poremetila i da se totalno drugačije osećamo posle nje. Definitivno je došla tu sa nekom namerom i ja sam to shvatila kao poziv na promenu. Stvarno je istina da se ništa ne dešava slučajno. Ovo je već treća osoba koja me je uverila da ništa nije slučajno. Hvala ti.
Zaljubio sam se u koleginicu koja se nedavno vratila sa porodiljskog odsustva. Ništa neću preduzeti po tom pitanju ali toliko mi se sviđa... Nikad lepše oči u životu nisam video, kao da ti u dušu gleda, ne znam da opišem taj osećaj. Nema mi spasa.
7 godina sam u vezi, pred zarukama. Zaljubila se u drugoga. Sam Bog zna zašto i kako.