Mog dečka opisuju kao hladnu osobu. Iznenadilo me kad njegov najbolji prijatelj to izrekao jer nisam uopće razmišljala tako. Naime, fizički je uvijek pokazivao nježnost i strast a svojim djelima privrženost i prijateljstvo. Meni je to bitnije od tipično romantičnih gesti i izjava ljubavi.
Do 35-e sam mislila da se ljudi vjenčavaju i dobijaju djecu sa ljudima sa kojima se vole i slažu. Tek poslije sam uvidjela da se pojedini vjenčavaju jer su eto dugo zajedno, jer je vrijeme za djecu, jer su napokon našli nekoga ko ih hoće, a s kim se uopšte ne slažu, svađaju se u toku veze, pristaju na sve i svašta... Mnoogo je tavih primjera u mom okruženju i zaista sam tužna zbog toga. Unaprijed žalim tu djecu koja će odrasti u nefunkcionalnim porodicama. Ljudii, bolje da ste i sami nego tako!
Mislim da svako treba da sluša sebe, a ne druge. Najviše mrzim kad neko kaže ono 'slušaj roditelje, oni su uvek upravu, slušaj starije oni su uvek upravu' itd. Gluposti. Ovo se ne odnosi na maloletnike i jako mlade osobe, nego na zrele(pošto bi se neki sad uhvatili toga da nisam naglasila). Po mom mišljenju, bolje se i sam za*ebati u proceni bilo čega i pogrešiti, nego poslušati nekoga, pa se kajati na kraju što nisi drugačije postupio/la. Znam za brdo slučajeva gde su pojedini slušali nekoga, a ne sebe, pa im se na kraju obilo o glavu i sad kukaju i vraćali bi vreme da mogu. To što se nekad ispostavi da je neko bio 'upravu' se prosto zadesi, ali opet, kad krenu ono 'jesam li ti rekao/la', prik*nja mi se. Kao da su otkrili toplu vodu. Bolje i sam udariti glavom o zid, pa naučiti lekciju i opametiti se, nego raditi po direktivi drugog. Uvek ću biti takvog mišljenja.
Ja ne mogu da shvatim ovaj mentalitet osoba iz HR. Uložim vreme i trud u intervju sa njima i njihove krugove selekcije a onda samo odjednom dobijem ghostovanje? Zar ne zaslužujem za toliko neko objašnjenje? Zar je toliko teško obavestiti da su se odlučili za drugog da ne razmišljam da li je možda došlo do nekog odlaganja ili je proces zaustavljen. A pre toga dok su me tražili da sve to zakažu smarali me više puta. I onda odjednom ništa.
Kad je neko toliko jadan da ga više ništa u životu ne ispunjava osim da druge ponižava kako bi se osećao bolje — I što je najgore, ja kad se suprostavim tome ispadam bahata, a u stvari samo ne dozvoljavam ponižavanje. Ma koliko neko bio postavljen na poziciji šefa, ponižavanje se ne sme tolerisati. Ima toliko poslova i mnogo boljih ljudi. Ne dozvolite sebi da se zbog nekoga osećate loše a ne dozvolite ni da se neko drugi zbog vas oseća loše a da vam nije ništa loše uradio.
I sa bratom i majkom sve manje pričam! Opasni manipulatori koji zavijaju posesivnost i loše namere u svilu. Kao kad biste ježa mazili preko svile. Čim im se nešto ne sviđa, ISTINA NA PRIMER, napadaju i vređaju i beže! To sam uvidela sa 36 godina, samo da znate!
Kad sam grub, što si grub.
Kad sam nežan, što si nežan??
Kad sam dobar, što si dobar što si dobar??
Kad sam loš, što si loš??
Kad ti posvećujem pažnju gušim te, kad ti ne posvećujem pažnju nije mi stalo imam drugu??
Ko bi njoj ugodio??
Niko.
Nemam više nikakvu želju da sa najbližim ljudima podelim ni kad mi se desi nešto lepo ni nešto ružno. Malo ko ume da se iskreno raduje za drugog, uglavnom teško sakriju zavist i ljubomoru ako je lepo a sažaljevanje i lažno saosećanje ukoliko se desi nešto ružno.
Studiram jednu društvenu nauku, međutim žalim što nisam u nekoj prirodnjačkoj grani, mislim da bi mi bilo lakše da radim neke konkretne zadatke nego da napamet učim neverovatno veliki broj nepovezanih i nestruktirisanih informacija. Ljudi misle da su društvene nauke lakše od prirodnih, međutim to često nije slučaj, jer razumeti društvo nekada je mnogo teže nego egzaktno opisati prirodu koja funkcioniše po često nepromenljivim zakonima.