Ima devojku sa kojom stalno raskida pa se pomire, voli je..a mene stalno zove da se vidimo. Inače ja sam mu bivša devojka, bili smo zajedno pre nje...
Počinjem nešto što liči na vezu sa osobom koja mi se dopada, ali koja veći deo godine nije tu zbog posla, a kada je tu podeljen je na decu, roditelje, obaveze. I ja imam svoje dvoje dece s kojima živim, njegova deca ne žive s njim nego sa bivšom ženom, pa oseća krivicu kada nije sa njima. Pri tom, godinama nisam htela vezu, a naročito ne sa nekim iz grada u kome živim, ali eto, izgleda da je to prošlo vreme, ipak sam rešila da probam.
Čim ja kod novog frizera moram prethodno da slikam svoju kosu i njemu slati slike od tog nema ništa.
Kad imaš brata svi njegovi prijatelji su ti kao braća, paze na tebe kao na svoje.
Ljudi koji organizuju meetinge u 9 ujutro idu direktno u pakao.
Ne znam zašto sam mislila da je srećan brak moguć za mene. Prvi muž narcisoidan, jedva se izvukla, drugi, divan, sve do momenta kada je dete napunilo par meseci. Tada počinje da konzumira opijate. Nakon toga, stavlja blokatore, obećava da će biti sve ok.... 5 meseci kasnije, otkrivam da koristi kokain. Opet obećanja da bih 2 meseca kasnije saznala da nije ni prestao da koristi kokain, samo ga nisam uhvatila u tome do tada. Od tog momenta ponovo razna obećanja, ali ovaj put postaje jako bezobrazan, ponaša se kao da sam ja ta koja je "zgrešila'' a ne on. Promenio se skroz. Izbegava obaveze oko deteta, postao je potpuno beskoristan i umesto da jedva čekam njegov slobodan dan,kada možemo da provodimo vreme zajedno, ja se tog dana užasavam jer znam da će da hrče ceo dan i da me vređa kada pokušavam da ga probudim. Taj dan mi prolazi u velikom stresu. Mislim da je razvod jedina opcija...ponovo. Ne znam šta mi nije bilo jasno prvi put. Zaista. Najlepše mi je bilo dok sam bila sama.
Sa dečkom sam 2 godine, živimo zajedno. Imamo sex 1-2 puta sedmično. Ima 34 godine, ja 26. Dosta se trudi i želi da mi udovolji, kao i ja, ali jednostavno nemam neki užitak, čak se nekada i isfoliram da se ne bi osećao loše. Sa bivšim nije bilo tako, nekako je bilo spontanije, moglo je da se desi kad god u toku dana i nije se toliko ni trudio jednostavno smo uživali. A sadašnji dečko me zagrli i bukvlano pita ‘hoćemo’, a ne shvata da to ne ide baš tako, da to treba da bude spontanije, nekad i nisam za to, ali kad bismo se malo više grlili itd verovatno bih imala želju i ja. Pokušala sam da pričam o tome, kaže da smatra da o tim stvarima ne treba da se priča već ćemo to da radimo kad nam se oboma radi.. Ali kada dođe do toga stvarno bude ok, ali možda iz preterane želje da ‘bude dobro’ meni stvori neku odbojnost.