Volela bih da znam da li me je zaboravio i pomisli li nekad na mene.
Ne znam šta da radim. Djevojka i ja smo "raskinuli", ali to nije bio klasičan raskid – više kao pauza da razmislimo o problemima u vezi. Ja sam to shvatio kao privremeno razdvajanje i čekao njen odgovor, dok je ona to doživjela kao kraj. Nakon dva mjeseca smo se pomirili i nastavili kao da se ništa nije desilo.
Međutim, skoro sam pronašao poruke koje je razmjenjivala s jednim momkom nakon što smo se pomirili. Još gore, saznao sam da je tokom te pauze spavala s nekim za koga sam joj ranije rekao da mi smeta.
Ono što me najviše boli je to što sam ja njoj bio prvi i jedini, a ona je to uradila – i to iz inata, kako sama kaže. Sada tvrdi da se pokajala, da želi da se promijeni i da više nikada ne bi uradila ništa slično. Iako to govori, ja jednostavno ne mogu da pređem preko toga. Osjećam se izgubljeno i ne znam kako dalje.
Najružnije staro srpsko ime koje sam čula je Nićifor.🤣
To me asocira na nekog nadrndanog debelog mačka koji je ljut.
U vezi smo 6 godina, verili se, ostala trudna, sledeće sedmice svadba, danima plačem jer sam shvatila da to nije ta osoba sa kojom sam bila 6 godina, tog čoveka ne mogu poznati, promenio se preko noći bukvalno. Najgore od svega što sam mislila da je prava osoba, a znam da neće nesrećnije mlade biti na venčanju.
Nikada nisam razumeo one koji na profilnoj slici na fejsu stave sliku sa partnerom ili nekom drugom osobom. Šta time dokazuju? Bar na profilnoj stavi samo svoju sliku.
Zamolila sam ChatGPT da mi napravi 'romantičnu' sliku....Gde smo neki 'dečko' i ja u kafiću i gde je on stavio ruku na sto, a ja svoju ruku naslonila na njegovu... Slika je ispala kao da je zaista stvarna, a ja sam namerno stavila kao story i plus stavila pesmu.. Rodbina i neki moji poznanici misle da je slika prava, pa su ostavili srca i znak podrške.. A ja ne da nisam sama, nego dečka ni na vidiku 🤦... Verovatno će nekima zvučati jadno, ali eto morala sam bar ovde priznati....
Radim nekoliko godina u jednoj firmi i došlo je vreme za neku obuku. Nije ni dva dana prošlo već mi je muka i jako dosadno, žena jeste fina ali sama pomisao da ovo radim čitav radni vek mi stvara paniku. Posao je kancelarijski, prešla sam 30. godinu i nemam nekog iskustva da bih možda aplicirala za drugu firmu. Plus na sve plata mi je mala, većina ljudi voli da tračari. Padaju mi na pamet neki kursevi a ne znam ni odakle bih počela. Najviše mi je žao što nisam mlađa i da se nisam zaposlila ovde, da sam bila malo više ambiciozna.
Srce moje bebe je prestalo kucati u 3 mjesecu. Psihički se raspadam. Imam bebu od 10 mjeseci i on me poslednja dva dana mazi po kosi i po stomaku, kao da osjeti. Samo da prestane boljeti ovako.
Imam 47 godina, jak kao konj (tako se kaže), ustao na posao, radio, taj dan kovao pet planova, a imao ih stotine, dvoje djece, kuću izgradio, žena radi, poprilično idilično, vozim auto i kočim, auto ne staje, rekoh kočnice otkazala, potegnem ručnu, stanem na 1 cm od auta ispred..........stišćem kočnicu da vidim radi li.....ne lezi vraže, ne radi ali moja noga :-( .....ubrzo ne radi ni desna ruka i počinje da trni desna strana lica. Nadljudskim naporima vozim auto 500 m i parkiram, gasim auto i shvatam da umirem...ne razmišljam ni o sebi ni o roditelju, bratu, ženi samo mi slike djece pred očima......jel moguće da ih nikada više neću vidjeti, sad kad im najviše trebam (3 i 5 razred), da je došao taj momenat kojeg se svi plašimo........nastaviće kasnije jer suze mi idu.....
Živi sam svedok i dokaz da ni jedan raskid ne može da zaboli kao odlazak najboljeg prijatelja.