Drugarica je prestala da me zove na kafe i piše mi. Družile smo se od fakulteta i makar jednom mesečno se vidjale. U poslednje vreme sam ja u 80% slučajeva inicirala kafe. Kad sam prestala, nikad se javila nije. Nisam tražila objašnjenja samo sam prestala zvati. Znam da sam napravila grešku inicirajući viđanja, nisam primetila da sam ja održavala taj odnos. Sad ona uredno čestita praznike i rođendan, ja pristojno odgovorim. Ne želim joj čestitati na isti način, jer me boli da se nikad ne seti da pita kako sam i da je na ovaj prekinula ‘prijateljstvo’, niti želim odgovarati na njene čestitke, ne znam šta da radim. Ne želim se pretvarati da me ne boli i biti pristojna. Trebam savet kako biti mudra i ne pokazati da me boli.
Ježim se kada neko kaže da za dobar i njegovan izgled nije važan novac nego isključivo volja. "Nemaš ti volje vježbati, nemaš volje ići kozmetičaru, nemaš volje mazati tijelo svime i svačime" itd. A apsolutno svaka žena koju gledam na tik toku, instagramu, jutubu koja drži do sebe, ima izvanredan ten, kosu, lice, ruke, noge, stopala, je žena koja ima bruku para. Te žene ne žive u zajednicama, svaka živi u stanu ili kući u gradu, i tim ženama nije nikakav problem platiti dadilju koja će se brinuti o djeci dok je ona u teretani i na svim tim silnim tretmanima. Ja bih vrlo rado išla u teretanu i plaćala ličnog trenera ali nemam ni toliko para ni vremena. Zašto da ne bih voljela imati pun ormar vrhunske odjeće a opet dramiti "Nemam šta da obučem" bla bla, zašto da ne bih voljela ići redovno na manikuru, pedikuru, na tretmane lica i tijela, lash lift, obrve itd. Voljela bih, ali nemam ni vremena, ni para, niti živim u takvoj sredini gdje bi to svima bilo ok. Zato od*ebite s tim "Samo volja".
Devojke koje čestitaju drugovima rođendan i onda se moraju "opravdati" sa "brate", "bratu moj", "drug", mi je jako degutantno.
Uvijek su mi zgodne bile punije djevojke, ne ne mislim na debele, nego baš kako sam napisao. Mršave koje su važile za zgodne, nikad mi nisu bile zgodne.
Neverovatno me remete drugi ljudi..ne mogu da prihvatim tu različitost, da ne sklanjaju stvari za sobom, ne paze kad bacaju smeće, mrve kad jedu, deru se, upaljen im je zvuk na telefonu i non stop zvrda, hrču, ostavljaju dlake za sobom, prskaju po ogledalu, oko lavaboa, razbacuju odeću kad se izuju..ovo pričam iskustva sa putovanja, prosto ne mogu da verujem da neko može tako da živi. Plus nepoštovanje prostora koji smo iznajmili za smeštaj, ostavili smo apartman u haosu, a ja stvarno neću za drugima da čistim!
Gadi mi se to to se sve danas seksualizuje. Ljufi bez stida i srama. Užas. Damo uporedite današnje društvo sa onim pre 50 ili 100 godina. Nebo i zemlja po pitanju kulture i vaspitanja.
Najgore za jednog muškarca je da ima mali penis. Verujte mi ništa gore, praktično kao da ste osoba sa invaliditetom.
Nekako si slab tamo gde je to najvažnije.
Manjak samopouzdanja zagarantovan, šta god da uradite ne možete rešiti taj problem.
Počnete da se povlačite u većem društvu, da lažete devojke da nemate vremena za njih. A sve to iz straha da se ne sazna za vaš problem.
Generalno ženama i sitnice smetaju a kamoli da imaš mali. Par njih su se i sprdale na moj račun zbog toga. Često sam se povlačio kada bi mi devojka bila previše draga, nekako sam imao utisak da bih je samo izgubio nakon prvog seksa.
Svaki seks mi je mučenje, borba da zadovoljiš i na neki način ispraviš taj nedostatak.
Naravno, svi koji vam kažu da veličina nije važna, lažu.
Jednostavno rečeno, život sa malim penisom je užasan.
Svako ko vam kaže bilo šta suprotno ili vas laže ili je baš naišao na onu jednu u milion koja bi to zaista prihvatila.
Tokom srednje imala sam najbolju drugaricu sa kojom sada ne komuniciram bez ikakve svađe. Zapravo ja sam prolazila kroz pakao života i depresiju i smetalo mi je svačije prisustvo, a ona se kasnije nije ni javljala. Sada imam puno novih još boljih od nje prijatelja sa kojima sam više prošla i koje ne bih mijenjala za nju, ali nekad mi nedostaje čisto da se vidimo sada kada smo se promijenile ovako.
Danas sam saznala da mi je mama silovana kao dijete od 12 i 14 godina. Ne znam tko je u pitanju i ne mogu prestati misliti o tome....Baš se loše osjećam...