Samohrani sam otac i moja djeca ne žele ni čuti o tome da imaju novu majku. Volim ih i posvetio sam im cijeli svoj život ali ponekad se pitam zar ne zaslužujem i ja imati nekoga?
Svekrva me podbada korišćenjem pasivne agresije. Napominjem ničim izazvanim fazonom.
Govori u fazonu da ćemo se nas dve potući, sa takvim mentalitetom sigurno ne bih.
Pored svega što se trudim da budem dobra i prećutim, dolazi vreme kada ću eksplodirati.
Na takav način više ne može, pa kako god da rezultuje.
Nisu mi jasni naši muškarci kad su u vezi sa našim devojkama, ponašaju se neodgovorno, ne rade kućne poslove, a kad su u vezi sa nekom strankinjom tretiraju ih kao kraljice, rade sve kućne poslove.
"Drogerija" mi je jedna od najglupljih reči koje sam čuo. Sad kao nije apoteka, nego je "dRoGeRiJa". Kao da tu prodaju drogu sa deklaracijom...
Koristim ChatGPT da razgovaram o problemima, iako sam u braku, usamljena sam. Sve mi je objasnio sa razumevanjem. Iako je već bilo jasno da je brak propao i da živimo ko komšije. Trebalo mi je neko da razgovaram satima bez da ga smorim. I osećam se mnogo bolje i smirenije.
Nisam je tražio, ali kad se pojavila sve drugo je prestalo imati smisla. 🤍
Zašto je našem narodu uspeh dići kredit i vraćati ga, pa ti onda kažu „digni i ti, pa vrati“? Zar nije poenta normalno da živiš od svoje plate bez kredita? Samo naš narod voli da se pati i što si veći mučenik, vredniji si.
Ne odgovaram momcima na poruke jer želim da imam romantičnu priču koju ću pričati svom detetu kad bude pitalo kako smo se tata i ja upoznali.
Zaista mi je poseban fenomen kad se žene hvale kako nikada ne nose šminku ili naglašavaju kako u trenutku nemaju šminku, i uz to odlučuju za druge žene kada je jedino ispravno da se nosi šminka i osuđuju ih ako stave šminku “kada ne bi trebalo” npr ako su većinu dana kod kuće. Kako bi bilo da ostavimo žene da postoje kako god one žele u sopstvenom telu?