Nisam verovala u ovo dok mi se nije desilo, ali zaista postoje ljudi koje čim ugledam i razmenim nekoliko reči sa njima popravi mi se dan. Kao da imaju neku energiju zbog koje se celog dana osećam pozitivno.
Želim da se vratim u ono vrijeme kada sam zajedno sa braćom sjedio i gledao filmove... Kako vrijeme prolazi...
Prodajem polovne delove od skutera (to mi je zanimacija uz posao) i dobar deo što od prodaje zaradim, anonimno prosledim deci kojoj je potrebna donacija za lečenje. Baš je dobar osećaj, kao Robin hood :D
Doživeo sam da me posle kraće veze čak 3 devojke pitaju za brak. Bilo mi je prelepo, ništa nisam imao da mi smeta ili ne volim kod njih ali nisam mogao da pomerim ni jezik a mozak blokirao. Osećao kao da se to ne dešava meni nego samo posmatram nekog debila koga devojke pitaju a on čuti i ne odgovara bukvalno ništa! I dan danas mi dolaze te slike u glavi i ne verujem šta sam propustio. Sve tri su mi predobre prijateljice i viđamo se redovno. Često se zamišljam u ulozi muža da sam prihvatio. Da, i dalje sam singl, nisam to preboleo i mislim da sam zaslužio.
Koliko god da je ljubav velika, svesna sam da je prolazna i nikad je ne stavljam ispred posla.
Imala sam nekoliko stresnih i traumatičnih događaja u poslednje dve godine zbog čega sam potpuno izgubila samopouzdanje. Ti događaji možda i nisu bili toliko loši koliko sam ih ja svojim negativnim mislima videla kao još gore nego što zapravo jesu. Međutim, nikako ne mogu da krenem dalje. Ništa me ne čini srećnom, plašim se kontakta sa ljudima i zato iz kuće izlazim samo kada moram. Mislim da mi se ništa lepo neće desiti u budućnosti. Često mi ruke drhte kada sam okružena ljudima, srce mi ubrzano lupa i od nervoze me boli želudac pa ne mogu ni da jedem. Ne želim da se osećam ovako, želim da živim, da se smejem i da ponovo imam socijalni život, ali ne znam kako da pomognem sebi jer nemam ni volje ni snage za tako nešto.
Ako jednoj osobi treba 5 minuta za oprati suđe, a drugoj pola sata, suđe bi trebala prati prva osoba. Nisu svi jednako brzi i nema smisla da netko gubi pola sata na pranje suđa ako netko drugi to može za 5 min.
Onaj trenutak i osjećaj kad shvatiš da si višak u društvu, da si bio predmet ismijavanja i smakneš se, pa ljudi primjete da te nema pa se počnu pitati što te nema.
Prije par mjeseci, sasvim slučajno stupila sam u kontakt s momkom kojeg znam 10ak godina. Počeli smo s dopisivanjem koje je preraslo u svakodnevno. Pojavile su se i emocije.. On nije hteo o njima puno iako je govorio da ih ima, a meni kao ženi to je baš falilo. Zbog mojih upornih poruka o emocijama, on se ohladio i više se ne čujemo. Meni mnogo nedostaje
Ne mogu zaspati ako ne obujem čarape. I na 40 stepeni. Nije mi cirkulacija baš najsjajnija, ali opet... Probam, legnem bez čarapa i vrtim se, nema šanse da zaspim dok ne ustanem i ne obujem čarape.