Dečko voli da mi posle teretane liže znojave helanke i da mu sa istim sedim na faci.
Mnogo me nerviraju haturljive osobe. S njima moras pričati kao da hodaš po jajima. Šta god da pitaš ili kažeš, analiziraju i na kraju protumače na skroz drugi način i na kraju ti nešto zahature.
Kako ne volim ove što pod maskom 'iskrene i direktne' osobe, vređaju drugu osobu. Može se biti iskren i na kulturniji način, nema potrebe za bezobrazlukom.
Ne mogu da shvatim da je neko u vezi sa osobom koja mu ne pruža pažnju.
Žao mi je što mi je brat sa curom, koja ne mari za brak ni djecu. A to mu je uvijek bila najveća želja.
U braku sam par godina a još uvek se sećam i na neki način žalim za se**ualnim odnosom kakav sam imala sa bivšim dečkom.
Radila sam u dve državne firme i moje iskustvo je identično: Uvek će biti te dve koleginice u kancelariji koje deluju kao najbolje prijateljice ali će meni pričati loše stvari o drugoj. Svako će za sebe reći da je njegov posao najteži i najodgovorniji. Ogovaraće te čim izađeš, a za sebe će reći kako ti uvek sve kažu u lice. Žaliće se na svoje loše brakove i istovremeno tebe terati da se udaš. I naravno, žaliće se na previše posla ali će se zato napraviti deset pauza da se zapali cigara i popije kafa!
Imamo prijatelje, koji su u braku, stalno se takmiče da je njihovo sve najbolje i da su iznad ostih. Stalno su priče o ciframa na računu, putovanjima… komentarišu druge koji ne putuju, ne nose skupo. Pri tom su oboje lijeni i što i uspiju skrpiti, uspiju zahvaljujući jer im roditelji pomažu i ako imaju preko 30 godina. Onda naiđe period kada se naprave ludi i dođu bez imalo blama da traže da im se posude pare da prežive do kraja mjeseca. Ako im ne pomogneš oni se bez blama takođe naljute i pričaju svima kako ih je ta osoba razočarala i kako nemaju nikoga da se oslone na njega u životu. Prosto za nepovjerovati…
Ne znam da li još neko ovo radi, ali ja krijem slatkiše od muža. Od kad živimo zajedno sve što vidi slatko, to mora da se pojede taj dan. Sto puta svo vodili svađu oko toga da ne može sve sam da pojede, da mora da podeli, jer ne živi sam. Inače je odrastao sa sestrom, nije jedinac, ja jesam pa opet znam za osnovni red. Ne razumem to, kao da je željan svega, tako se ponaša. Čokolada od 300 grama pojedena za 2 dana, ne može da se ostavi,isti dan otvorena. Nema ono da kupim slatkiše pa da stoje kada nam se jede nešto slatko, to sve odmah mora da se otvori. Kao da živim sa kantom, a ne čovekom. Zato meni kad se jede nešto slatko ja moram negde da sakrijem, gde on neće naći.