Nekad mi je žao što mi je prvi put bio u kombinaciji, iz čiste radoznalosti. Bili smo u srednjim dvadesetim i taj dečko nije ni pretpostavljao da mi je prvi, a ja sam htela novo iskustvo i da se rešim tereta. Ponekad poželim da je to bilo u vezi, da sam osećala još neke emocije sem uzbuđenja...
13 godina smo u vezi, nikad nije objavio nigdje moju sliku, ali zato je objavljivao frendice jer su kao lijepe fotografije. Molim Vas popljucajte me što smo još zajedno.
Hvala!
Dok se većina devojaka brine da im dečko ne pomene drugu devojku, ja se brinem da ne pomene svoju sestru, majku ili babu. Jedno je kad je neko vezan za porodicu, ali ovo odlazi u krajnost. Jutro nam počne pričom sa njima i o njima, dan se završi isto tako. Više puta sam mu rekla da neću prvo njihove glasove da čujem kad se probudim, on mora da ih zove. Više puta smo imali lepe dane koje on upropasti jer se svede na to da je njemu krivo što mu na primer baba živi sama (a idemo kod nje) i sve nekako postane depresivno sa tim stavom.
Totalno sam ne uklopljiv u kolektive, u koji god da dođem i pokušam da se uklopim većina me iz nekog razloga odbacuje. I posle čujem priča iza leđa od tih istih.
Bivši me zavlačio godinama imajući objašnjenja zašto da još ne živimo skupa, zašto da ne planiramo budućnost, zašto da ne pričamo o zajedničkim željama i često ciljevima...
Godinama sam strpljivo čekala, razumijevala, davala vremena i prostora.
Jednog dana se samo nešto prelomilo u meni i ja sam tu vezu završila hladno u dvije rečenice bez objašnjenja. Nako toga sam ga blokirala posvuda i kad bi ga srela na cesti, ponašala sam se kao da uopšte ne postoji.
Dvije godine nakon toga ja imam divnog muškaraca koji je suprotnost mom bivšem kraj sebe i bebu u trbuhu...
... Od poznanika čujem da je moj bivši završio na psihijatriji s ozbiljnom dijagnozom nakon što je saznao šta se u mom novom životu izdešavalo od kako sam njega ostavila...
2000-те године Интернет је био мисаона именица, данас сви као неки тик токери, блогери, једино што поштујем IT стручњаке. Ове клинкице, објаве 4 слике голе гуз*це и си*а, оду у неки скуп бутик обуку да пробају па се сликају као оне живе живот на високој нози и мисле да су блогери хахаха. Одакле се накотише овакве будале да буду промоција младим.
Šef je ok prema meni kad smo sami, ali kad je neko od kolega tu voli da me zafrkava da sam trapava, smotana, plašljiva.. i pokida se od smeha. U suštini je jedna dobričina od čoveka, bolji je od svih nas zaposlenih, ali mi nije jasno zašto me zeza kad je neko tu, a kad smo sami ozbiljan je.
Mislila sam da imam 10 godina skladnog braka iza sebe, ali ispostavilo se da nemam. Muž je uvek bio pun ljubavi i pažnje, uvek mi je kupovao poklone, ljubio, grlio, vodio na večere stvarno sam uvek bila srećna i mislila da me najviše na svetu voli. Onda sam videla poruke u njegovom telefonu od njegove bivše. Nije bila u pitanju prevara, ona mu se javila i rekla da je došla u Srbiju i da želi da se vide, on je odbio i rekao da ima ženu i decu, ali da će mu ona biti uvek najveća ljubav u životu i da nikada neće prestati da misli na nju, da ne može nikada da je vidi više i bude sa njom, ali da će mu biti u srcu. Rekao joj je i da voli mene, ali da to nije to što je imao sa njom i da iz poštovanja prema našoj porodici neće joj se nikad vratiti. To je bila zadnja poruka, a onda je blokirana. Ne mogu da verujem da nisam ja ta koja je u muževljevom srcu, nego sam eto tek tako neka uteha. Znam da je srećan sa mnom, ali nije to to što je mogao da ima sa njom. On je meni sve, a ja sam mu eto okej, ali nisam ona prava.
Poklanjam cvijeće i poklone svojim prijateljicama već godinama. Željela sam da znaju da su to samo sitnice i da pronađu nekoga ko će to za njih da radi. Obe su našle savršene partnere koje ih tretiraju savršeno kao i one njih.
Čim muškarac postavlja svaki dan svoje fotografije na društvene mreže, tu nešto smrdii…