Došla sam iz izlaska i shvatila da mi nedostaje bivši dečko. Ja sam bila ta koja je raskinula ali nekako ne znam kako ću da ga prebolim. Bili smo preko 2 godine zajedno i to na daljinu jer ne živimo u istom mestu. Znam da će mnogi osuditi ali ja sam se toliko vezala za njega, nekako sam ga smatrala kao porodicu. Iako me je povredio nekim postupcima ja i sad plačem i žao mi je što nismo uspeli. Nisam klinka, imam 30 godina, on se nakon raskidao trudio da se pomirimo ali kada sagledam nas dvoje znam da se ne bi slagali u budućnosti. Ne verujem da bi bili dobri jedno za drugo. Dok smo bili zajedno kad god se vidimo osećala sam se tužno, tip sam osobe koja voli pažnju a on je nekako više asocijalniji. Kap koja je prelila čašu je kada sam videla koliko on devojaka dodaje a sa mnom je u vezi. Možda je to nekima normalno al ja nisam mogla da budem sa nekim kome nisam dovoljna. Osećam se tako tužno, volela sam ga, volim i dalje, ne bih se više pomirila sa njim ali mi je opet žao što nismo uspeli.
Moje društvo me se praktički odreklo, prestalo pozivat na druženja i sl. nakon što sam se rastala i ostala "neparna", bez prihoda i sama s djecom. Prošlo je 15tak godina, ja stala na noge, stvorila nov, prekrasan život. Sama samcata. I odlično mi je. Sad su se, kad mi dobro ide, oni sjetili da ja postojim. Telefon ne prestaje zvoniti. Šalju poruke. Svi bi me rado vidjeli. Nedostaaaajeeeem im... A da? Odlično drugari. Što se mene tiče mrtvi ste već ODAVNO. Od svih sam se oprostila, ne postojite za mene.
U gradu gde radim treba uskoro da se otvori fabrika za proizvodnju pet ambalaže, i čovek koji skuplja prijave za zaposlenje se zove i preziva kao ja, iako čoveka ne poznajem uopšte. U zadnjih 15ak dana na moj mejl (ne znam kako su došli do njega) stiglo je preko 50ak prijava za posao, u kojima pored uredno popunjene prijave, stigne i po koja slika, neko srculence, drugi broj telefona, ne onaj napisan u prijavi, zahtevi za fb ili instagram. Odgovorio sam desetorici da ja uopšte nisam taj čovek, koga oni traže, ali oni ne staju, i dalje mi šalju prijave, neke od njih sada uredno urađene, bolje od prethodnih, misleći da će tako dobiti posao, pišući pogrešnom čoveku, koji ne da nema veze sa fabrikom, nego nema veze ni sa tim čovekom, zajedničko nam ime i prezime.
Sve što sam u životu htela je da budem srećna. Desilo se sve suprotno, a najveći krivac tome je moja lakovernost. I to je istina. Kad bi postojala mogućnost da odaberem nešto što bi svi bili primorani da poštuju, odabrala bih iskrenost. Samo to... da me niko ne laže.
Ako vam je u vezi loše, bit će i u braku. Ako vam je u vezi dobro, bit će i u braku. Ne razumijem odbijanje braka, jer neki misle da će automatski biti sve gore.
Opuštaju me pogledi na gradove sa visine, pogotovo noću. Do jutra bi mogao sjedit i gledat u svjetla :)
Inženjer sam građevine i zgrozim se kad vidim šta uglavnom žene pišu po facebook grupama za uređenje interijera. Ne mogu da vjerujem koliko su ljudi hrabri da predlažu rušenja nosivih zidova i slično. 90% komentara nema veze s vezom. Pa kad krenu o tome da one kontroliraju majstore... Bože pomozi kod nas svi građevinari i nogometni izbornici.
Druge ljude izbegavam na ulici ne zato što ih ne volim ili ne daj Bože mrzim već što ništa nemam da im kažem o svom životu. Neuspešan sam, ništa mi ne ide i sramota me je. Mogu samo da pričam o vremenu a i to ne bi ispalo kako treba. Tako da ako vidite da prelazim na drugu stranu znajte da nije to zbog vas nego zbog mene.
Ne razumijem ljude koji se žale kako im je teško oprati kosu pa onda traže neka rješenja da im se kao ne masti kosa. Pa operi je druže, ionako će se uprljati i pokupiti razne mirise iz okoline. Bila masna ili ne, kosu treba prati svaki dan ili svaki drugi dan. Pa onda tek one histerije kad se kosa opere pa kao ne smiješ napolje par sati nakon toga, strašno!
Kome god sam ikad posudio novac nebitno veći iznos ili manji ako želiš nazad da dobiješ moraš tražiti. Šta se dešava danas sa ljudima da se nakon posudbe prave totalne budale koje su zaboravile.