Umorio sam se od svega, životnih trauma, vlastite obitelji, očekivanja na poslu. S djetetom koje je u pubertetu provodim vrijeme razvijajući radne navike, ono me ne doživljava ni 2 posto, a u ženu sam razočaran jer me nije doživljavala kao muža, proturječila mi pred djetetom, govorila svašta. Intime nema jer je sve uvijek bilo moje naganjanje nje, nakon više od 10 godina braka i sad više ne vidim smisla. Sad kad vidno nisam dobro, sad bi se na mene obraćala pažnja. Lijepo je biti i muž i otac, al postavljanje svojih granica je oslobođajuće. Dokle će tako, ne znam.
Osjećam se usamljeno. Imam dosta prijatelja i rodbine koji mi se javljaju da se nečim pohvale, da mi ispričaju o svom životu, šta se kod njih dešava. Kad im je lope takođe meni trče da im svima budem rame za plakanje, a mene nema ko saslušati ni u dobru ni u zlu. Prosto kad hoću da kažem nekome nešto o sebi samo promijene temu. Fali mi neko koga mogu saslušati i ko me može saslušati.
Uvek me je nerviralo što na stanicama ne postoji neki sistem gde kada dođeš uzmeš broj i tim redom ulaziš u voz/autobus. Ja uvek dođem ranije i čekam i onda drugi ljudi dođu i uguraju se prvi. Niko me ne tera da dolazim ranije i znam da je šašavo, ali eto 😊
U vezi smo 6mj. i neki dan smo bili na druženju s njenim društvom. Dok je ona bila na toaletu njena prijateljica mi je prišla i rekla da joj je moja djevojka dužna 200€. Rekao sam joj da ne znam ništa o tome ali da joj je plaća idući tjedan pa nek vidi s njom. Sad nešto razmišljam ako ispadne da je to bio neki “tik tok” izazov koji sam pao ostavit ću je bez razmišljanja. Nije do para nego odrasli smo zaposleni ljudi na pragu 30. neću se igrati srednje škole.
Okupilo se društvo i jedva se organizujemo da dovedemo par devojaka da budu to veče sa nama. Pošto drugar ima nabudžen automobil, baca mi ključeve da idem sa njim da bi bolji utisak ostavili. Veče je prošlo ekstra od pića, klope, novih veza itd... Pošto sam jedini ostao trezan moj posao je bio da te devojke vratim. Prvu turu odvezem bez problema, a druga je bila katastrofalna. Njih 4 su ostale sa mnom u kolima i krenuo sam da ih vraćam sve dok nisam ostao sa tom jednom devojkom u kolima. Krenuo sam da je vozim van grada i pošto je bilo oko 4 ujutru stisnuo sam jači gas i krenuo magistralom. U tom trenutku muzike, držanja za ruku i slatkog smeha, na put mi izleće divljač i otkidam prednji branik automobila koji nije bio moj. Devojka sva u šoku od straha počinje da menja boje i već vidim da sam kod nje završio. Nekako sam je odbacio do kuće gde je istrčala iz automobila i pobegla. Ne znam jel gore što sam morao da platim popravku ili što sam se izblamirao kao najveći debil?
Kad sam bila mala, sa djecom iz komšiluka sam se igrala Judine žene. I tako smo išli komšilukom prekriveni bjelim čaršafima ili stolnjacima zavisi ko je šta uspeo da ukrade iz svoje kuće, i kao ludaci upadali u kokošinjac da plašimo kokoške i piliće. Nije ni čudo što me je naš pjevac mrzeo i ganjao kad god me video.. Jednostavna i divna vremena..^_^
Treba mi neka devojka koja je seksualni manijak... Sa bivšom mi nije uspelo baš zbog toga...
Smuvao sam bivšu devojku od drugara koji mi se poveravao koliko pati za njom.
Jel još neko osim mene ne može zamislit svoje lice? Druge ljude da, ali sebe ne. Tipa sliku na kojoj sam mogu do neke mjere - ne dovoljno jasno. Ali sebe onako kako se vidim u ogledalu ne mogu zamisliti uopšte. Da li je to narcizam, neki drugi oblik psihopatije ili šta?
U vezi sam malo više od 3 godine. Ne živimo zajedno, ali moj dečko priča kako želi nešto više sa mnom, preispitujem tu odluku da on bude ceo život pored mene iako smo jednom drugom prvom sve, iz razloga što nekad se divno ponaša prema meni a nekad je samo bezobrazan prema meni i priča mi kako ga samo nerviram za bilo šta. Šta god da mu kažem da mi smeta, da više nema razumevanja, podrške, da me tu i tamo iznenadi, da me zagrli ili poljubi kao na početku veze on odmah da se ja samo svađam sa njim i da ga nerviram. Isto tako razmišljam o životu sa njim zbog njegovih, koji moraju u sve da se mešaju a on samo na to čuti i svaku platu im daje a kaže da planira nešto sa mnom. Nemam više ni neko poverenje u njega jer me je lagao sve 3 godine a ja saznala sama, bez reči jedne da mi kaže iako on tvrdi da više nije tako i da me voli, ja ne mogu da mu verujem posle svega. Uvek sam gledala da mu sve udovoljim, brinem previše za njega. Jedina mi je osoba u životu i ne želim da ga izgubim ali ne mogu ovako sa njim...