Vrhunac muškog licemerja na ovdašnjim prostorima: Ne bi nikad došli kod tasta i tašte u zajednicu, to je "ispod časti" i sramota, ali zato žena treba da dođe u plemensku zajednicu gde se za sve pita deda 1913. godište, i da dvori njih i njihove roditelje i sve ostale. Ma važi.
Las Vegas, prošle godine, sedim na aerodromu i čekam let Lufthanze za Minhen. Zadubio sam se u telefon, i čitam nešto, kad pored mene na klupi, seda mala devojčica, sa mamom i sestrom, i krenu da se smeju. Ja imao slušalice u ušima, ali ih sve čujem. Kad starija sestra kaže mlađoj, na srpskom, ovaj bata mnogo lep, šteta što ne zna srpski, pa da malo pričamo. Ja prestao da čitam, i krenem da ih slušam. One su me toliko hvalile, čak je nazvale i Zoran, Uroš se zovem. Ušli mi u avion, ja i dalje ćutim. Sele su red ispred mene. Tokom celog leta su se okretale ka meni, pa mi pevale, pa mi mahale. Majka ih smirivala, pa mi se izvinjavala, na engleskom. Na aerodromu u Minhenu, dva sata sam čekao let za Beograd, nje dve su celo vreme bile oko mene. Kada su me videle u avionu za Beograd, nije im bilo jasno, pa me gledale, mama njihova ne veruje šta vidi. Nisam mogao da ih lažem, male me odmah pročitale, znaju ko je naš.
Želim da nekome nepoznatom ispričam kako se osjećam, a da ne pobjegne glavom bez obzira misleći da sam luda.
Najbolja drugarica mi odgovara svaki drugi-treći dan, kaže ne stiže od obaveza, a kad joj gori pod nogama odgovara istog minuta...
Do sada sam srela samo jednu osobu koja ne može da se potplati ili "dogovori". Što je najgore, radi se i o ljudima koji bi zbog tolikog obrazovanja i humane profesije trebalo da imaju neka moralna načela. Divim se ljudima sa jakim principima, mislim da bi sve bilo drugačije da ih je više.
Zaljubljena sam u brda, drveće, nebo.. Prirodu. Nekad sam zaljubljena u buku. Vozim se busom da bih gledala kroz prozor.
Karijera mi je bitna. Kroz nekoliko godina bih mogla biti na samom vrhu hijerarhije u firmi. Opet, htjela bih djecu i bojim se. Bojim se da će me unazaditi, a znam da ih želim. Bojim se trudnoće. Bojim se poroda. Bojim se da izaberu nekog drugog za vrijeme mog odsutsva.
Ako kao farmaceutski tehničar i inženjer hemijske tehnologije budem osuđena na rad u nekoj fabrici za 40000, tačno ima da javno spalim sve diplome i obesim se.
Sex imamo samo kad pravimo decu. Jednom u 2 godine. A volimo se i dalje.
Uvijek radim ono što hoću, a ne što moram. Ako se to dvoje poklopi, extra, ako ne, jbg.