Moji roditelji me nikada nisu ništa naučili. Bio sam jedan od onih koji je mogao da radi šta želi za razliku od vršnjaka. Kad sam ušao u 20te tek sam vidio kolika je to bila greška, nema šanse da se mogu držati bilo kojeg pravila. Volio bi da imam neki "red" i da se držim toga ali uvjek na kraju radim po svom.
Ne znam kako da se osećam… Devojka sa kojom se moj muž ni ne druži je postavila sliku sa njim sa karaoke večeri i u opisu samo stavila “💕”… Iskreno ne znam ni da li je validno da budem ljubomorna ili ne ali mi ne pada dobro…
Danas sam saznala da ne mogu rešiti zdrastveni problem koji imam- strabizam. Oči mi nisu u potpunosti pomerene u stranu, ali mi zenice 'igraju'. Kad god sam pod nekim stresom, oči počnu brzo da mi se pomeraju i tad mi se sve trese pred očima. Doktor je rekao da to ne može da se reši operacijom. Ovaj problem imam od rođenja. Za par dana punim 22, i toliko sam se slomila, jer sam verovala da to mogu nekako da rešim. Čitavog života ljudi bulje u mene i ispituju me šta to radim sa očima i što to radim, a ne mogu da utičem na to.
Kao mali sam odrastao u manje-više "demokratskoj porodici" gde su me vaspitavali uglavnom lepim rečima i dobrim primerom kako da se ponašam. Međutim, svi drugi oko mene su imali jako stroge i staromodne roditelje i dobijali su tona batina kojima sam i ja povremeno bio prisutan. Sada kada imam 22 godine, primetio sam da sam najverovatnije zbog tih scena koje su mi tada bile šokantne, stvorio neku seksualnu privlačnost, fetiš ili šta god ka fizičkom kažnjavanju. S jedne strane mi to ne smeta u "normalnom" životu, s druge imam tu neku stranu zbog koje se pitam da li sam normalan. U suštini vodim produktivan život i nikada ne bih rekao da imam tako nešto sadistički u sebi. Teško mi je da prihvatim da "uživam" u nečemu što nikako nije za uživanje već za svaku osudu, a pogotovo jer smatram da nisam nasilan.
Moram ovde da napišem, jer ne znam šta da radim, pa ako ima neko savet. Moj rođeni brat im devojku već 3 godine, verio je pre mesec dana, planiraju venčanje. Ona je otišla 2 dana kod mame da joj pomogne nešto, jer je u drugom gradu. On je otišao na neki rođendan kod njihovih zajednički prijatelja. Tu je bila i njena najbolja drugarica, koja treba da joj bude kuma na venčanju, druže se njih 2 ceo život. Kad su trebali da idu kući on je nju povezao i pogodite šta se desilo, imali su seks u autu. On mi je to priznao pre mesec dana i rekao mi da je morao da mi kaže, jer sam sestra, neću reći nikome. Ali kao teško mu je i ne može da veruje da se tako desilo, baš sa njom, kao popili su malo, dža bu. Mene sad grize savest kad god je vidim, kao da je lažem u lice time što ćutim. Alo njen Verenik i Najbolja drugarica, ja bih se raspala da saznam tako nešto. Rekla bih joj, ali ne mogu, ipak mi je ovo rođeni brat, ako joj kažem izgubiću ga. Šta raditi u ovakvoj situaciji, kad samo ja znam za to?
Žena očekuje da joj se poveravam i pričam šta me muči, a onda ona to iskoristi za neku svađu, ili da mi kaže da kukam, uglavnom šta god joj kažem to se po mene loše završi. Ne pada mi na pamet da joj više išta kažem poverljivo.
Tokom odrastanja u disfunkcionalnoj porodici sa narcisoidnim ocem naučila sam da potiskujem osećanja, želje i potrebe jer kao dete nisam imala prava na to. Kada sam počela da se zauzimam za sebe tokom studiranja onda sam bila bezobrazna i nezahvalna. Tek kada sam postala samostalna pustili su me na miru. To je dovelo do toga da danas sa 30 god. osećam da nemam neke preterane emocije kao što su sreća ili ljubav, sem besa i ljutnje kojih imam i previše. Za mnoge bitne stvari nisam imala nikakav osećaj, kao da se ne dešavaju meni. Mnogih stvari se i ne sećam. Konstantno imam onaj "numb" osećaj. I to me plaši, pogotovo jer imam strah da ne volim dovoljno svoje dete i da će on to tokom odrastanja osetiti iako radim sve suprotno od onoga što su meni radili moji. Dugo nakon porođaja nisam osećala povezanost sa njim. Nekad se kajem što sam uopšte rađala jer nisam sigurna da li sam dobra majka, ne želim da ima traume zbog mene.
Baš mi je odvratno kad neko liže prste dok jede, plus kad sprema nešto. Često viđam kako i žene i muškarci ližu prste pred nekim, fuj. Dođem u goste, seče mi se torta, oni trpaju prste u usta i ližu. Grozno.