Bolesna sam mu napravila večeru, da bi on doneo od kuće da ima da jede.
Taksista sam po zanimanju koliko dan taksista naporan ni sami ne znate. Inače da kažem taksiram u Novom Sadu, rano ujutru sam na stajalištu istaksiram od 5-9 sati, potom odem kući da doručkujem i odspavam 3 sata onda opet oko 13 izađem da istaksiram do 18h potom opet napravim pauzu od 18-21h za večeru i trening da bi se oko 21h opet vratio da taksiram do ponoći i tako svaki dan ako je napolju suvo. Mi taksisti se najviše radujemo kiši onda to iscepkano radno vreme totalno pada u drugi plan radiš po ceo dan, vožnja za vožnjom se ređaju jer malo ko ide po kiši peške od kuće do posla. Jedini dani kada možemo dosta zaraditi. Tada mi ponekad radni dan traje 2 puta po 5-6 sati vožnje jedino napravim pauzu od 11-13h da malo odmorim oči i da jedem kako bi odradio dan kako treba. Kada su dani bez kiše samo kad se ide na posao bude posla posle toga se malo stiša. Od nečega mora da se živi.
Pitala sam chatGPT nešto u vezi likera, i rekao mi je da počnem s malim količinama.
Ovo je možda tako cringe šta ću napisati i ne mogu da vjerujem da ovo pišem ali, imam 27 godina i danas sam postao partner u firmi u kojoj radim, dobio sam aplauz i lijepe riječi od svih iz kolektiva, da bih od svoje djevojke dobio bravo i ona nastavila na telefon, ne znam zašto ali očekivao sam barem poljubac i zagrljaj da je obrnuta situacija i poklon bih kupio i rekao koliko sam ponosan. Mada možda je i ovako ispravno, ne znam nisam baš emotivno inteligentan izgleda 😅
Tokom masturbacije, najžešća fantazija mi je da budem na tajnoj žurci kao u filmi "Širom zatvorenih očiju" gde bi se elita i moćnici pod maskama seksualno iživljavali po meni. Znam, perverzna sam. Ali to je samo fantazija.
Dever i snaja imaju sina od 2 god i ćerku od 8 meseci. Decu uvaljuju babi i razbijaju se kokainom. Ne postoje reči koje mogu da opišu ovu situaciju. Ima svega, nasilja, urlanja....soba im je u haosu prava narkomanska neuredna kao deponija, prljava.... Žive sa njegovim roditeljima i paraziti su, ne plaćaju ništa. Pre dve večeri su išli u hitnu jer njemu nije bilo dobro od droge a decu su ostavili svekru koji je bio sam pa smo muž i ja uspavali najmlađe dete i ostavili ga sa sestrom da ga čuva i otišli tamo da pomognemo. Beba je vrištala, jedva sam je uspavala jer me ne poznaje. Ne znam šta raditi uopšte u ovoj situaciji, razum kaže da to treba prijaviti, ali ne mogu, ne znam. Znam samo da je otišlo predaleko i da podhitno moraju da se opasulje, upropastiće i decu i sebe i ostale ukućane. Ono je horor.
Ludo zvuči, ali imam strah i od odlaska na posao i od gubitka posla. Želim da napustim posao, a bojim se nemaštine, gladi, bede. I tako svaki dan sebe teram sa antidepresivima da preživim dan.
Volim muža ali kada treba da dobijem, nervira me sve. Kako hoda, kako diše, sve. Uh morala sam to da izbacim iz sebe. Bolje ovde nego njemu.
Pre neki dan, kolega mi ispriča, kako mu je neki njegov rođak namestio devojku. Kaže, dobra je za njega. Jer je dobra osoba. A on smatra i da je moj kolega dobar i eto, rođeni jedno za drugo jer su - dobri ljudi. Na kraju, nisu se spojili, nije kolega hteo da mi kaže pravi razlog. Ja sam se nasmejala na to, a evo zašto. Dobrota, bez ličnosti, humora, autentičnosti, strasti i sposobnosti da se izazove osećanje je...ništa. Biologija traži više od dobrote.
Kako ste prebrodile to što ste se udale i sve prenele u novu kuću? Volim svog budućeg muža i sve što ide uz to, al ne mogu da pređem preko toga da sledećeg Božića neću biti sa svojima već u nekoj novoj kući, sa tuđim roditeljima.... Neću ići da sečem Badnjak sa tatom i braćom, već ću na drugom kraju grada dočekivati isti u kući. Meni je sečenje badnjaka 28 godina neopisiv dogadjaj, a sad shvatam da moram da ga dočekujem u kući...