Zašto se svi, pogotovo žene toliko fotošopiraju da totalno promene lični opis. Galvurda im bude kao u vanzemaljca, sa nekom špicastom bradom, Bože ti pomozi. Nećete sakriti ružnoću ili komplekse, džabe uređujete slike do iznemoglosti. Ljudi vam se smeju. Jedna osoba uživo, druga na društvenim mrežama. Vi mislite da ispadne lepo, a zapravo se unakazite. Niko ne osporava da slika nekad treba malo da se doradi i da se prepravi nešto, ali da vi pravite od sebe nešto što niste, e to ne shvatam.
Uvek sam se trudila da budem dobra ćerka i da moji roditelji ne primete kada mi nešto smeta. Međutim, što sam starija, to se pojačava moj bes jer nisu ostvarili ništa bitno tokom života. Smatram da se nisu dovoljno trudili. Nikad nisam imala svoju sobu, odrasli smo u jednosobnom stanu sestra i ja. Nikad svoju privatnost nisam imala, nismo išli na putovanja jer nismo imali auto, nisu imali para da nam plate vozački... Nikad zajedno nismo otišli na more niti neko putovanje. Sada kada imam svoj posao i platu, znaju da mi prebace kada sebi kupim nešto skuplje. Iako imam para, kada sam sa njima uvek moraju da se gledaju i cene i šta je jeftinije, iako uvek želim da počastim. Kao da ceo život treba da živimo taj mentalitet sirotinje...
Pitam se šta će sledeće biti razvikano za koju godinu. Pre 10ak godina do unazad nekih 2-3 godine, svi su odlazili i postajali samouki programeri, zarađivali stanove i pare, nekima bi ih u nasledstvo prepisale babe koje su čuvali. A sad su svi redom keramičari.
Ja i dečko 35 i 38 smo uveli u našu vezu neke običaje. Kad se sretnemo na hodniku moramo
se poljubiti - hodnička kissica, ujutro u kupaoni obavezno imamo guznu kissicu, dođemo sa guzama i kao kissaju se guze hehe, onda u kuhinji kad smo obavezno mora hiti kuhinjska hagica - zagrlimo se, u sobi obavezno nakon napornog dana kažemo da idemo na guz, ja u krevet i onda on iza mene na moj guz se pripije i tako me zagrli i pričamo ili odmaramo. Nama je to baš slatko. Svi nas pitaju kako to da smo i dalje skupa i dalje tako sretni i zajedno, evo zašto. Nalazimo razloge za sreću, ako ih nema zajedno ih kreiramo. Mislim da bi svaki par trebao imati tako nešto.
Na jednom rođendanu, jedna devojka je rekla da muškarac mora da ima: stan, auto i dobar posao, da bi ona bila sa njim. Rekao sam joj da ja to sve imam, ali da očekujem isto od devojke, jer sam znao da nema ništa, i da radi za minimalac. Rekla mi je da sam glupi Balkanac i izvređala me je.
Imam dečka za koga mislim da je Edipovac ali me on svaki put nekako ubedi da je to normalno i da on samo voli svoju majku. Nisam to toliko primećivala, žena je stvarno fina i gotivna, ali taj neki odnos između njih je počeo sa mi smeta a i da nam narušava vezu. Ako nešto kazem za to, ja po njemu mrzim njegovu majku… U suštini sramota ga je da me zagrli pred njom, bila je situacija kada sam imala osećaj da je pored mene stranac a ne on. Kada sam mu se požalila na to rekao je da dramim i da je to normalno. Nije ni komunicirao sa mnom a kamoli nešto drugo. Uvek je ona najbolja, šta god da napravi od hrane to je najbolje, najukusnije. U svakoj drugoj rečenici je njeno ime, moja mama to radi ovako ili onako…jako bitan aspekat života im je hrana, ona im ugađa, ispunjava želje, tako je i jedna od zamerki što ja ne kuvam toliko često. Uvek imaju teme za razgovor kao da se nisu videli više vremena, a u stvari su svaki dan zajedno. Iskreno mislim da sve to počinje da mi se gadi.
Planiram da pošaljem njenom novom dečku naše zajedničke slike. Nismo više zajedno ali neka vidi šta mi je sve radila u krevetu.
E kad mi neko kaže kako se pas vezuje za kuću i čoveka a mačka ne... brate, jedini razlog što ti pas ne ide kod komšije je taj što nije te konstitucije da preskače ograde i vere se po krovovima i ide gde hoće. Imam komšije koje otvore kapiju i puste psa, ne sedi taj u dvorištu nego šeta ulicama, mazi se ljudima i jede kad ga nahrani i neko drugi.
Imala sam učiteljicu koja je bila noćna mora svima, a posebno meni. Mislila sam da sam umislila stvari, ali prijateljice u srednjoj su mi rekle ‘šta je ona tebi radila’. Ponižavala, prozivala, ukratko učiteljica iz pakla. I sretnem ja nju u frizerskom salonu 25 godina kasnije. Nisam je ni prepoznala. Propala ko žeton. Ali ona mene jeste i kako je ona rekla ime i prezime ja sam se ušutila i prestala sa razgovorom. Na kraju ona mene pita jesi li ti ta i ta. Rekoh jesam. Kaže ona meni ja sam tebi predavala. Ja šutim i gledam je u oči. Nakon 10ak sekundi govorim joj Niste ostali u lijepom sjećanju, kaže ona hvala, reko ne, ne. Niste ostali u lijepom sjećanju. Kaže ona što, što sam bila stroga, rekoh ne, zato što ste galamili. Žao mi je što joj nisam rekla zato što ste dobili djecu sa sela, a kolegica djecu iz grada (njene riječi). Platila sam i pozdravila se samo sa frizerkom. Ima sreće što je nisam srela prije 10 godina. Pljunula bih je.
Seks bez emocija mi ne znači baš ništa. Dok samo maženje sa osobom koju volim je čarolija.