Psiholog sam po struci, žensko i ovo “psihološkinja” mi ide na živce. Od detinjstva sam maštala da postanem psiholog a kad mi se neko obrati ovako novoizmijeno kao da mi je neko lupio šamar.
Kod nas privatnici u posljednje vrijeme su toliko uzeli sebi za pravo da tlače radnike, iskorištavaju maksimalno za sve i opet na kraju ne valjaš.
Uzet ću samo jedan primjer gdje novi uposlenici dobiju početnu platu istu kao radnik koji radi 4,5 godina u firmi jer eto "danas je teško naći radnika", a teška situacija, skupo sve, a auto se novo može kupiti? Pa gospodine bit će ti teško kad zbog tvoje pohlepe i bezobrazluka ode i ovo jedno dvoje koje su tvoju firmu gledali kao nešto svoje i više vremena i slobodnih dana provodili tu nego kući svojoj.
Kako izaći iz postporođajne depresije? Ogromnu anksioznost roditeljstvo nosi.....
Kažu, sve je u genetici. Evo ja sam dokaz da u nekim slučajevima nije.. Moja majka je već u 30im izgledala 10,15 godina starije a i pokojni otac je u 40im izgledao ko da je u 50im.. Ni jedno od njih nije pušilo ni pilo. Ja sam na kraju 40ih a izgledam 10 godina mlađe, isto ne pušim, ne pijem, slabo spavam, tek 4,5 sati jedva, ništa skupo ne koristim od kozmetike, ali pijem dosta vode. Ne bježim od starosti i bora, bitnije mi je da sam zdrava.
Ne znam šta se dešava posljednjih dana. Obučem mini suknju i šetam sa drugaricom, neko radnom dijete na ulici mi prilazi i zavlači ruku ispod suknje mi. Malog sam u šoku ošamarila. Na nekoj predstavi dođem u kožnom šortsu s mrežastim čarapama, sjednem i prekrstim noge kad dokazi dijete iz reda ispred mene da se okreće i da me dira po koljenima... Morala sam ga prijavi ženi koja je bila s njim. I vrhunac svega- idem s drugaricom i porolazimo pored ljudi koji su bili na nekom vjerskom skupu (bila sam u farmericama i u majici), dječak mali dolazi i udara me s leđa po dupetu. Aman đeco što ste se navrzli na mene... Imam 25 godina i nijesam pedofil, sikter bre!
Zajedno smo od 2011. Nikad se posvađali, nikad digli glas jedno na drugo...Dok nismo dobili dijete. Sad se koljemo svaki dan.
Najavila se tetka iz Australije, dolazi na mesec dana. Ne radujem se uopšte, frustrira me. To znači da će kroz kuću defilovati sva šira i uža familija i da će se danima pričati o tome koliko su oni uspeli, šta su sve stekli i kako je ovde sve jadno kao kad su oni otišli pre 30 godina.
Moj muž je mrgud. Taj ne zna biti sretan. Vječito je od svega neka drama i naravno uvijek sam ja kriva za nešto. Lagano mi je postalo svejedno, više ne mislim ja biti ta koja će prva njemu prilaziti da bismo izgladili njegove zamišljene probleme. Ako mu je stalo i želi da i meni bude stalo morat će promijeniti vibru jer sam ja stvarno sretna i pozitivna osoba, sve dok me on ne zatruje sa svojom energijom.
Koliko se ja tripujem to je strašno. Zaljubila sam se kao luda i čim se on nasmeši ja se istripujem da je obostrano. Onda u jednom trenutku shvatim da za njega ne postojim i da je samo ljubazan. Sreća što moju zaljubljenost ne pokazujem niti ikome o tome pričam.