Nemamo ništa od vrednosti u stanu. Sav nameštaj smo uzeli polovan. Radimo po ceo dan i u stanu samo prespavamo. Tast i tašta su ultra snobovi i svaki put komentarišu da živimo kao cigani. Nemojte nam gospodo dolaziti ako vam se ne sviđa!
Student sam smera psihologija i to je najveća greška koju sam učinila. Kad god slušam i učim o slučajevima napuštene, zapostavljene dece, kako su bebe satima plakale jer su bile gladne, kako su ih majke zapostavljale, mrzele, a te bebe su nevina bića koja su mogla da izrastu u zdrave osobe pune ljubavi, koje su vapile za trunkom ljubavi.. kad čitam kako su životinje mučene u nekim eksperimentima, ja plačem.. Ne mogu da dođem sebi danima. Danima imam bol u grudima, danima me to drži, potresa.. Kada sam prvi put gledala slučaj male Dženi danima sam bila potresena. Na času sam se trudila da ne gledam dokumentarac, opet sam imala nakon toga mučninu u stomaku.. Ne znam kako ću izgurati do kraja, što je još gore, ne znam kako ću se ovim poslom baviti nakon faksa.. Mislim da ću kad tad upisati neki kurs, i živeti od toga.. Šta mi je bilo da ovo upišem..
Nikad mi neće biti jasno, kako većina ljudi mogu da poklone nešto isteklog roka, kad idu nekom u posjetu? Kako vas nije sramota? Bolje je kupiti jeftinije sa validnim datumom i to pokloniti, nego se blamirati, jer eto "slučajno nisu pogledali rokove proizvoda, jer bitno je, koji je brend neki slatkiš, koji ćeš nekome pokloniti, nego datum na proizvodu". Ja kad idem nekom u posjetu, kupim uvjek nešto, jer je tako sigurnije, ne bih dozvolila, da se blamiram i sramotim.
Kako mi je krivo što imam najbolju drugaricu ali već vidim da ćemo uskoro da se raziđemo putevima. Pretpostavljam da ionako sve ima svoj početak i kraj ali bilo je lepo dok je trajalo. Jednostavno počinjemo da imamo različite stvari koje volimo, a i svi znamo da se družimo samo jer nemamo nikog drugog…
Imam jako uredan i organizivan život. Cijenim svoje vrijeme. Svi koji su mi bliski, poštuju moje granice i ne diraju tamo gdje ne treba. Jedine tri osobe koje puštam da prave nered u mojoj organizaciji su: majka, supruga i dijete. Postavio sam i tu granicu, ali sam dosta fleksibilan. I njih troje uvijek iznova pokušavaju pomjeriti tu granicu. Naravno da neće uspjeti. Ali mi je smiješno kada ih gledam kako pokušavaju. :)
Nikada neću razumeti ljude koji na društvene mreže postavljaju kojekakve citate, pesme i ostalo da bi nekome poslali nekakvu poruku. To je toliko nezrelo i glupo da nemam reči. Skrećete pažnju, volite da vas ljudi žali? Nemate muda da se obratite toj osobi ili šta? Ne razumem poentu, ali uopšte.
Ne razumijem zašto obične žene, koje rade neki normalan posao, koje nisu instagramuše, imaju potrebu izgledati kao starlete?
Dugogodišnji dečko i ja smo u fazi rastanka ali i dalje živimo zajedno jer je potrebno vremena naći normalan stan u ovoj ekonomiji, da bih se iselila. Od kad smo 'raskinuli' se ponaša 100x emotivnije i mnogo mi se više nakačuje, iako se ja trudim da se udaljavam jer moramo da se naviknemo da nismo više zajedno, koliko god teško bilo. Da ne pričam o tome što sam ja bila spremna da se borim za nas, ali je on bio taj koji je odlučio da je bolje da prekinemo. Ubija me iz dana u dan jer ne mogu više ni da shvatim na čemu smo, i kao da mi nije već dovoljno teško bez njegovih emocija koje izlivaju na sve strane. Najgore od svega je što bar mesec dana ne mogu otići odavde.... Ovo je noćna mora...
Jako su počele da me iznenađuju neke neverovatno površne stvari koje je moja drugarica počela da izjavljuje u poslednje vreme. Prosto mi bude neprijatno kada vidim da jedna osoba od 22 godina razmišlja kao tinejdžerka. Mislim da ima neke komplekse i probleme koje pokušava da popuni time što sebe ubeđuje te gluposti. Neke od stvari koje sam čula ovog meseca su to da je njoj glavni cilj u životu da postane najveća ''riba'' u gradu, da zna da može da smuva koga kod želi jer svi momci lude za njom, a da joj sve devojke zavide, kako ima mnogo visoko samopouzdanje i kako zna da je jedna od najlepših žena ovde, a onda je izlistala spisak estetskih zahvata koje planira da uradi. I tako dalje. Sad sedim i razmišljam okej čoveče, imala sam i ja taj period kad sam mislila da sam neka ribetina ali tad sam imala 16 godina. Inače imala je i momke, i društvo i išla je u izlaske još od srednje škole, tako da nije ''neiživljena''. Ne znam šta joj se desilo.
Moj dečko je jedan od onih modernih roditelja, nikad kazna, nikad udarac, samo razgovor. Evo već 30.put u danu slušam kako mu dete govori da p*ši k*rac. 😂😂😂😂😂😂