Pokazao sam ti emocije i iskreno sam rekao da mi trebaš.
Ne pritiskam te, ne ljutim se, samo želim da znaš koliko mi je stalo.
Nadam se da ćeš i ti postupiti zrelo i da ćemo se videti.
Naravno, ne moraš uvek moći — bitno je da među nama postoji poverenje.
Želim da naučimo da razgovaramo otvoreno, bez pasivne agresije i nesporazuma.
Verujem da to možemo, jer smo već mnogo toga prošli i naučili.
Ako oboje pristupimo svemu razumno i sa poštovanjem, imaćemo mir, sreću i odnos koji ništa ne može poljuljati.
Zajedno, i bez pritiska. Samouvereno i zrelo.
Ne znam kako to da se priča samo o pokvarenim ženama na poslu, kad ima toliko pokvarenih muškaraca. Toliko često pokušavaju zamaskirati svoje greške i okriviti nekog drugog. Ako vide da si nježna i dobra mlada djevojka, njihova si glavna meta. Šlag na torti je to kako su samouvjereni, a nemaju pojma o poslu i sve rade netemeljito.
U vezi smo već 5 godina. Ona gotovo nikada ne inicira seks. Znam da me voli najviše na svijetu i sve nam drugo dobro ide. Pokušao sam pričati sa njom par puta o tome, na šta bi ona samo rekla da je umorna i slično. Jednostavno je aseksualna i volio bih da između nas ima više strasti. Mladi smo, a seksualni život nam je kao da imamo po 70.
Zanima me koji problem imaju ljudi da postavljaju neprijatna pitanja tipa, kad će prinova i slično. Ako neko nema djece nakon par godina braka, logično je da postoji neki problem. Neplodnost je mnogo bolna stvar i vaša pitanja bacaju iste u još veću depresiju.
Imam preko 30 godina i druga koji ima isto toliko. On mi svaki dan šalje po nekoliko reels snimaka. Niti me interesuje, niti su zanimljivi, niti reagujem na njih, ali on ne odustaje. Jako je naporan.
Početak ljeta smo krenuli hodati i sve je bilo divno. Ljeto smo proveli zajedno, sve je bilo normalno, smijali smo se, grlili, ljubili… činilo se da je sve kako treba. Sve dok nisam došao živjeti bliže njoj, nešto se promijenilo.
Prije smo mogli satima biti zajedno, maziti se, ljubiti se po cijele noći, osjećali smo se blisko i sretno. Sada je drugačije. Doslovno mjesec dana nismo mogli provesti gotovo nijedan dan zajedno, a kad smo se napokon vidjeli, osjećao sam da je sve gore i gore. Poljubaca smo imali možda pet u tih nekoliko dana. Prije smo se mazili i ljubili po 2-3 sata, sada mi ni ne da da je dirnem – gdje god bih je dodirnuo, odbija me tijelom.
Sve što sam radio da joj pokažem ljubav, kao da nije primijetila. Prije, dok je bila u PMS-u, željela je da vodimo ljubav, a sada mi ne da ni da je dotaknem.
Pored "drugarice" se tako loše osećam. Ona je uvek tu da mi "otvori oči" i "iskreno ukaže" kako nisam u pravu i kako mnogo grešim po pitanju života koji živim. Tek s vremena na vreme da neki podatak o svom životu i shvatim koliko je njime zapravo nezadovoljna, ali je ohrabrujem da to nije ništa za nju i da ona to sve može da izgura. Neke stvari koje bi ona vrlo rado radila da može, kada ja uradim, ona jednostavno ne komentariše i ne spominje ih, kao da izbegava da priča o stvarima u kojima ja uživam, ali zato pod obaveznim mora da mi drži predavanja šta je ono što je dobro za mene, a šta nije. Za neke stvari se vidno radujem, sve dok ih ne ispričam njoj. Onda i one najšarenije slike u mojoj glavi gube boju. Prestala sam da joj se poveravam.
Muškarac sa kojim sam na sve načine pokazuje koliko me voli i da mu je stalo, ali ne pamti datum početka naše veze... To me malo vrijeđa...