Žalim što sam upisao filozofski fakultet. Od ovog fakulteta posla nema uopšte. Deco, pamet u glavu. Ili upisujte mašinske, medicinske ili elektrotehničke fakultete, ili ih uopšte nemojte ni upisivati. Sve jedno, i onako posla nećete imati, barem ne u struci.
Sa devojkom sam u vezi 6 meseci i zaista nam je fenomenalno.. Pre nego što smo ozvaničili vezu, postojao je period od 2 meseca u kom smo se ponašali kao da smo u vezi ali nismo hteli to zvanično da kažemo. Razlog tome je taj što je ona izašla iz jako duge veze i rekla je da nije spremna da odmah uđe zvanično u novu vezu. Prihvatio sam to jer sam znao da joj nije lako i nisam hteo da joj time dodatno stvaram pritisak.
Danas mi je rekla nonšalantno da je u tom periodu od 2 meseca pre naše veze, spavala na jednu noć sa nekim random likom.
Jako sam besan zbog toga i razmišljam da je ostavim.
Smešno mi je kada idem na svadbu neke osobe koja je tek završila srednju školu, a ja imam 25 godina i još uvek nisam imala ni prvi poljubac. Možda bi trebalo da mi bude žalosno, ne znam.
Ljudi.. šta se dešava sa ovim svetom? Nije mi jasno dokle ide ljudska pohlepa, bez imalo empatije, prema bližnjima, daljima, flori i fauni. Sve se svelo na pohlepu i korist. Ne umem se izboriti sa današnjim standardima. Bezosećajnost dominira.
Sa svojih 39 nemam ništa i nikog, jer sam "normalna". Gde je nestala ljubav? Prava, iskrena, bez koristi? Zar smo toliko niskoprimitivna bića..
Jedan decko je insistirao da se poljubimo na kraju prvog sastanka. Ja nisam htela, jer ono, još ga nisam ni upoznala, ni pitala sve što sam planirala itd, a upravo to insistiranje na poljupcu me je najviše udaljilo od njega.
Zaljubila sam se u doosta starijeg muškarca, razveden, izgleda super i znala sam da je stariji, ali sam se šokirala kad sam saznala da je 20 godina stariji. Totalni šok, mislila sam da je najviše 12, 13 god razlika, 20 mi je malo previše, a već sam odavno glavu izgubila. Šta vi mislite, da ili ne?
Mene drugarica sa faksa jednom zvala da izađemo (u izlazak) u drugi grad jer je imala stan tamo. Taj njen stan je koliko sam ja bila obaveštena bio prazan tog vikenda i ranije kroz priču podrazumevalo se da ćemo u njemu biti, da bi mi samo veče pred polazak rekla da idemo ali da ja posle ostanem kod svoje drugarice koja je u tom gradu, za koju je znala samo iz priče i sa kojom se ja tada čak nisam ni čula, dok sam sa ovom bila poprilično bliska. Doslovno me pozvala kod nje ali po mogućnosti da budem kod nekog drugog 😳
Baš me zanima ima li ljudi koji za života apsolutno nikada nisu bili u vezi, tj. da su bili sami čitav život? Ja imam 22 godine, nikada nisam imao djevojku, a kako stvari stoje ni neću. Jednostavno ne zanimaju me veze, a pogotovo kombinacije i sex za jednu noć (ni to nisam imao). Nekad pomislim da bih ipak trebao da pokušam da nađem curu, ne zato što to želim, nego jer se bojim šta će narod reći.
Muka mi je više od ljudi koji ne vole decu i ljubimce. To su dve neodoljive stvari koje te prosto privuku kao prvo. Kao drugo, ne kažem da svakog treba gotiviti, ali treba gotiviti one što su nežni (mislim i na decu i na ljubimce) i da ne treba imati razloga da se mrze. Svi ste vi bili deca u prošlosti, i nemate razloga da ih mrzite jer su malo radoznali, to sve dođe i prođe u životu. ŽIVELA DECA I ŽIVELE ŽIVOTINJE!!!
Kada smo bili pred kraj faksa 22-23 godine djevojke iz društva naših godina su se zabavljale sa tipovima 29+ koji su već bili zaposleni i situirani te im mogli pružiti više nego mi studenti. Sada kada smo svi došli u 30-e nas muške ganjaju cure od 22-23 a one nam prigovaraju kako se zabavljamo s klinkama.