Saznala sam da sam bolesna. U isto vrijeme moja beba je počela imati neke probeleme i možda je teško bolesna. Ne mogu više.
Često ovde čitam kako se žene žale da ih sve drugarice napuste nakon što se porode. U mom slučaju, a i mnogih drugarica oko mene, dešava se potpuno suprotno. Od momenta kada mi drugarice ostanu trudne samo i samo se o tome priča, druga tema ne postoji. Ja znam sve njihove rezultate, kako je prošao pregled, dođu, ispričaju šta imaju, odu.
Nakon porođaja još gore. Ja zovem, pišem, pitam kako su one, kako je beba, nudim pomoć. Ukoliko se desi da me nema jedan dan da pitam kako su to diže nos u nebesa i duri se...... Pritom nijedna od njih ni u jednom momentu ne uzvrati na pitanje "kako ste?", makar iz kurtoazije. I evo....već par godina očekuju isto jer one imaju decu.
Naravno da su trudnoća i porođaj i imati malo dete velike stvari i naravno da treba da imate podršku....ali skapirajte malo da drugima život nije stao i da ne mogu ljudi po ceo dan da igraju oko vas, dok vi bukvalno ne znate više ništa i o njihovom životu.
Ekstremno mi je drago što najbolji frajeri pokupe sve mršavne devojke. Ja volim bucke, tako da ih ostane više za mene. Svako ima svoj ukus. Meni je mršava devojka kao dečak. Onako sve koščato providno. Mislim neka, većina to voli, na šta ja imam benefit.
Sviđao mi se momak dugo vremena, nisam znala kako to da mu kažem. Kada sam mu nakon 5 mjeseci pisanja rekla da bi htjela nešto više rekao mi je da ima djevojku.. Nakon što sam to saznala ipak sam nastavila da pišem sa njim, i kasnije shvatila da zapravo nije imao djevojku, već da me je slagao kao što je lagao za još dosta stvari koje sam tek kasnije shvatila.. Moja jedina želja je bila da nađem nekog ali izgleda da nemam sreće u tome.
Bio sam sa devojkom godinu i dva meseca u vezi, ali to je bila veza na daljinu. Nešto najlepše što je moglo da mi se desi, ali tu uvek postoi neki problem (njen bivši) gde ona nije prestajao da se čuje sa njim dok ja nisam saznao. Nikada mi neće biti jasna jedna stvar (KAKO MOŽETE LAŽATI PORED SVOG MOMKA A ČUTI SE SA BIVŠIM). Gde ja nisam to gledaoo ništa specijalno ili ozbiljno. Kako je vreme sve više i više prolazilo mi smo imali manje poverenja jedno u drugo, jer sam ja jedan od momaka koji će teško preći preko nekih stvari ali ona to nikada nije shvatila ozbiljno gde sam pritom par puta naleto na njene poruke sa njime i kazao joj da prestane ali nije gde je ona mene napadala kako ja nju varam a gde ja nisam više mogao da trpim taj pritisak i završio sam sa njom, gde bi mi ona na kraju rekla da me je prevarila sa njim kad smo bili 2 meseca zajedno. (TAKO DA MOMCI ŠTA DA VAM KAŽEM PAMET U GLAVU I BEZ POVERENJA)
Ne znam zašto ljudi misle da rad preko interneta nije pravi rad. Ja radim preko jednog sajta, imam svoj profil nudim usluge web programiranja zarađujem 1000 evra. Radim 4-6 sati dnevno.
Nešto razmišljam...ne sjećam se kad me je neko pitao 'kako si' i onda baš saslušao....realno oduvijek sam sve radila sama i volim tako, ali baš nešto razmišljam da nam to svima treba s vremena na vrijeme...
Zanima me da li je neko od vas uložio sav svoj trud i uspeo da smrša 20,30,40 kg?
Kako ste se nosili sa zlobnim i zavidnim osobama u okruženju koje bi da vas povuku na dno u tom procesu..? Smršala sam 30 kg i od zagledanja ljudi nekad mi nije dobro. Inače radim javni posao i preživela sam svašta zbog tog mršanja i u jednom momentu dobila sam i blaži strah od ljudi. tj. kakvi sve ljudi mogu da budu, pogotovo žene...
Ljudi moji radim godinu dana u Nemačkoj i ja ne znam mogu li ovo da izdržim. Radim oko deset sati dnevno, uz to često idu i dežurstva vikendom, noćna dežurstva gde ste jedini lekar za kliniku sa 1000 pacijenata, plus prijemi. Uz takav rad pitam se šta to beše privatan život. Druga stvar, ovde ne mogu da se oblačim onako kako želim, jer je to suviše opasno- muškarci su agresivni, ima jako mnogo nacionalnosti gde vi pojma nemate šta se mota po njegovoj glavi. Sve te kulture su mnogo rigidne, od nemačke preko turske do svih ostalih- rigidnost im je zajednička i zato dobro funkcionišu. Ima ovde para i materijalnih vrednosti, ali sve je mnogo depresivno, nema radosti kao kod nas.
Kada sam ispričao svom starijem bratu da se viđam sa svojom bivšom profesorkom (ona je devojka u kasnim 20-im) prvo nije mogao da veruje, a onda je krenuo da joj se nabacuje i što je najgore uspelo mu je i krenuo je da se viđa sa njom, govoreći mi kako se samo druže, a onda sam saznao istinu da su imali nešto. To me jako pogodilo, a moj brat se brani pričom da to nije ništa i da je neću ženiti. Glupo mi je da priznam bratu koliko me sve to pogodilo i razočaralo, ne znam zašto je hteo baš moju žensku, ali nemam sa kim da pričam o tome...