Nakon nekog vremena odlučimo upoznati se. Isti hobi, ciljevi, snovi, stil života... naprosto oboje imamo stavove kakvi u dašanjem društvu i nisu česti. Oboje se zaljubljujemo. Za veoma kratko vreme bila sam spremna uraditi sve za tu osobu. Tada sam već bila u vezi koja sama po sebi i nije bila tako stabilna te je prekidam. Vreme koje smo provodili zajedno bilo je krasno, naprosto kompatibilnost. Međutim nakon nekoliko sastanaka dolazi do zaključka da mi ipak nismo jedno za drugo, pod izgovorom razlike u godinama. Razmišljam da li je to problem koji sa sobom nadovezuje i druge probleme kao npr nepodržavanje od strane okoline ili ipak samo puki izgovor za odlazak. Možda bih trebala shvatiti situaciju u kojoj se nalazi i njegovu "ugroženost", strah od neprihvatanja ali isto tako bojim se kako bi izgledala budućnost odnosa u kome se samo jedna strana bori za opstanak.
Završio sam geografiju i zaboravio većinu gradiva, čak i neke osnovne stvari ne znam. Tako je to kad ideš kroz život bez ikakvog cilja i ambicija, upišeš glupost od fakulteta koji te apsolutno ne interesuje jer deluje lagano a i ne znaš ni šta drugo i ne studiraš nego otaljavaš ispite...
Udjem u vezu sa djevojkom koju ne volim nadajući se da ću je zavoljeti vremnom, nije se desilo. Desilo se samo da se zaljubim u drugu i sad nemam pojma kako da okončam sadašnju vezu jer nemam ni jedan razlog za to osim što je jednostavno ne volim.
Porodica mog muža živi suviše blizu nas, pa se viđamo skoro svakodnevno. Oni nemaju nikakav osećaj za granice, niti ikakvu komunikaciju. Tako, svako uplitanje pokušavaju preko mene. S vrata se rasputuju o njemu, njegovom poslu i odlukama, mene ni ne pitaju kako sam, niti me slušaju kada govorim nešto osim njihove jedine teme. Tu se dodaju prebacivanja, konstantno žaljenje i vređanje mog roditeljstva. Stvarno sam tolerantna, ali ovo je bezobrazluk više. Ćerku nisu videli godinama, sin ih zaobilazi i ne ide kod njih, sada ih razumem. Nije ljudi uvek snaja kriva za loše odnose, ja sam se stvarno trudila, ali oni prevazilaze bezobrazluk.
Nije mi lako da budem mama. Trudim se. Da znate da se deca ne rađaju dobra već se tome deca uče... i svaka stvar za koju nemate snage da reagujete oko dece - obiće vam se o glavu..
Otišla sam u inozemstvo jer mi je bilo dosta preživljavanja svaki mjesec. Ovdje mjesečno dobijem koliko bih u hrvatskoj zaradila u 6 mjeseci. Pošteno sam plaćena za svoju struku, dobila sam razne besplatne edukacije i cijene me kao radnika.
Voljela bih da me neko startuje i da doživim "romansu" kao oni iz Lajanja na zvezde. Danica i filozof.
Ne razumem zbog čega neko pristaje da bude u lošoj vezi. Muško sam i baš sam komentarisao sa devojkom odnos između nekih poznanika. Odnos pun nepoverenja, laži, petljanja... Bez ikakvog poštovanja. Svađe svaki dan... Nije moja stvar, niti se mešam, nek radi ko šta hoće, ali nemoguće je ne primetiti takve stvari. Mnogo je takvih slučajeva. Ljudi, život je jedan. Zašto bi ostajali u vezi sa osobom koja čini da se osećate loše? Pa bolje i sami da budete, i samoća je bolja od toga. Kad tu barijeru prođete, stvari mnogo lakše postaju. Nemojte da se zavaravate da ljubav bez boli ne postoji. To je glupost.
Toliko mi ne prijaju ljudi da izbegavam da izlazim iz kuće osim kada baš moram da izađem.
Imam posao koji radim već nekoliko godina. Plaća mi je sasvim okej. Imam dovoljno za preživjeti, za živjeti, za počastiti se i za uštediti. Tako štedeći kupio sam si nedavno svoj prvi auto. Idemo dalje. Sada da jednog dana, jedne godine uštedim i za svoju kuću ili stan pa ću imati i to. Nemam se šta žaliti. Okej, možda da je malo više sreće u ljubavi i da me ne izjeda ta samoća, ali trenutno je tako kako je. Sve u svemu okej je. Može biti bolje, ali može biti i gore. Zadovoljan sam.. Ne prezadovoljan.. Ali ono okej, zadovoljan sam.