Imao sam sex u avionu sa stjuardesom, jednom kad sam prevario curu u avionu sa tom stjuardesom.
Čehinja, bila je prelepa i pervezna. 😈
Ne znam zašto je on tako drugačiji prema meni u odnosu na sve koleginice u kancelariji. Sa mnom je fin, ljubazan, pamti šta volim, šta govorim... čak i neke bzv detalje. Hoće da mi udovolji... ali opet kao da se ustručava od mene, kao da pobegne čim mu se približim. On je dobar i nežan čovek.. Pitam se da li je samo fin ili gaji neka osećanja, a boji se da to pokaže... ili ne postoji ništa, a ja se tripujem? 😮💨
Dok smo se dopisivali, napisao je ime druge devojke... Nije se čak ni izvinio za to, već počeo da se izvlači kako mu tastatura ne valja... Blokirala sam ga.
Zašto svaki put kad roditeljima kažem za nekog novog dečka oni momentalno kreću s istraživanjem? Zašto??
Pomogli ste mi prošli put, da vas čujem sad. Muž je stalno na poslu, ustane u 8 i dođe popodne bude do 18h a za to vreme spava. Navečer posle posla (radi do 23), skoro uvek ostane duže ili ide s drugarima. Osećam se nevidiljivo, friško smo u braku, uvek priča da je vreme za porodicu ali mi odnose imamo svaka 2 meseca! Da li da imam razumevanja, plata je dobra za standarde ali sam uvek sama (i ja radim). Uvek me dočeka prazna kuća neovisno koje je doba dana. Udaljili smo se i pitam se ima li smisla dalje gledati na budućnost s ovakvom osobom koja ne vidi sve ovo i ne trudi se pronaći vreme za nas.
Uvijek sam se bojao ženinog oca. Jer je jako zaštitnički nastrojen prema njoj. Danas je umro.
Već drugi put mi neko kaže da u raspravi koristim tretman ćutanjem, a ja nisam svestan toga. Tek kad mi neko kaže ja to osvestim tako što premotam film na tu raspravu i onda uvidim. Baš to ne volim kod sebe.
Moj muž je prije par godina morao da da otkaz jer su mi se roditelji razbolili, digao kredite da ih liječi voza. Posle je pokrenuo svoj biznis koji je super razvio, izliječio ih oboje, kredite vraća, kući komplet renovirao. Tu živimo, njegovima je opremio sprat, a i nama, divni ljudi zaista. Ali njegova sestra koja nije htjela nikome da priđe od njih jer su kako kaže razmaženi, a ne bolesni, iako rak imaju. Nije dinar dala ni za kuću ni za njih, niti je htjela da bude sa njima. Pri tom ima 33 godine i svi sklanjamo za njom, ostavlja obuću svugdje, puši po kući iako je zabranjeno. Mužu i meni žao da se iselimo jer smo uložili preko 200 000 tu, a ona ne planira da se osamostali očigledno, a svima nam je žao da je istjeramo, a svima nam živote zagorčava. Inače kuća je od mog muža, mi plaćamo i njene račune, grijanje i sve ostale troškove...
Moram prestati impulsivno da kupujem stvari koje mi ne trebaju i neću koristiti.
Kod mene doma kao svi imaju laki san, a kad uđem u kuću svi hrču.