Ne razumem osobe koje kao da su juče došle među ljude. Pitaju me šta nešto znači, kako se kaže... Razumem da neko ne voli da čita, ali gledaju filmove, pročitaju na netu, čuju... Baš me iznenadi. Npr. moja rodica nije znala da toaleta znači „odeća, doterivanje“ jer ona zna da to samo znači WC i zbog toga je popljuvala devojku koja je to napisala ispod svoje fotografije. Strašno!
Ne znam zašto se ove šminkerke vrijeđaju kad se komentira da je danas to jedan od najplaćenijih poslova. Odma se diže nos, nije tako, skupa je i šminka. Daj molim vas.. Cura iz mog mjesta prima 20 klijentica na dan petak, subota, nedjelja.. Ostale dane popunjena je tretmanima za lice. Usluga šminkanja je 40€. Tretman lica najjeftiniji 80€ pa na gore. I nema šanse dobit termin kod nje ni za mjesec. Zarađuje bolje nego doktor i neka..al nemoj negirat kad se sve vidi.. I taj tvoj novi džip i kupovina stana i sl.
Kada sam prije 10 godina išla kod najbolje prijateljice igrat se, ona je tad trpila obiteljsko nasilje od strane oca alkoholičara, ona i majka, ponekad nisu imale šta jesti, ja joj nisam vjerovala, njena majka se rastala od muža i odselila, sad ja proživljavam isto i tek sad joj vjerujem.
Očevi, volite svoje kćerke. Brinite o njima, budite prisutni i dajte im pažnje. Niste svjesni koliko vaša uskraćena ljubav može osakatiti vašu kćerku. U svim odnosima, vezama, prijateljstvima, evo već godinama ja polako uništavam sebe. Toliko sebe loše vidim, toliko nemam vjere, samopouzdanja, toliko zavisim od drugih u smislu daj voli me, daj da ti se sviđam, daj cijeni me. I ako se to ne desi, kraj. Ja ne vrijedim, ja sam glupa, nesposobna i sve se teže iz toga vraćam. Došlo je do toga da imam crne misli, da je bolje da me nema. A ne može da me nema, ne smije. Imam svoju djevojčicu kojoj vidim da se isto dešava, iako je malena, jer je očeva prokleta ljubav na mrvice i s uslovom.
Mogu samo da kažem nepopularno mišljenje, a to je da je ženski klimaks mala maca u odnosu na muški!
Mrzim što sam živčana. Mislim da je to generalno problem današnje omladine, ali koliko god pokušavam da radim na tome - teško je jer su sekunde u pitanju. I posle se izjedam ako drsko odgovorim mojima i slično. Realno, uvijek se tješim da nisu ni oni imali strpljenja za nas kad su bili mlađi, ali sad me pitaju nešto, zovnu da jedem dok ja radim u sobi i ja se tu iznerviram jer me zivkaju da jedem… smiješno mi sad, ali stvarno kako raditi na tome?
Udata sam, ali iako je prošlo 14 godina od prve ljubavi, idalje je negdje tu u srcu ❣️
Primjećujem da oko mene sve više veza puca zbog Instagrama. Da li je to baš toliko "pogodno tlo" da ljudi pokažu pravo lice, hrane ego, prevare i navuku se na nerealne standarde ljepote itd...
Malo se priča o tome koliko su se kako muškarci tako i žene promenili. Niko ne traži ništa ozbiljno, u fazonu su jedno veče i ćao. Imam 21 godinu i nikad nisam imala vezu niti dečka. To je već počelo da utiče na moju psihu. Znam šta će mnogi reći, a to je da ima vremena i omiljeno ‘doći će kad se najmanje nadaš’. Ne mogu da opišem koliko je užasan osećaj biti jedina u društvu, propustiti tinejdžersku ljubav, gledati svoje prijatelje u srećnim vezama i nelagodu koju osetim svaki put kada me neko pita ‘Koliko ti je trajala najduža veza’. Uvek se pitam, zašto ne ja?
Šef na poslu mi je rekao da njega ne zanima zašto mi treba plaća.