Prekinuli smo vezu dugu pet godina. Iako smatram da nisam kriva za prekid, jer je dečko bio lijen, za sve mu je bilo svejedno i u vezi nije bilo se*a ili je bilo dva puta godišnje, osjećam se jadno, a istovremeno ponosno jer ga svo vrijeme nisam prevarila. Mogu mirno okrenuti novu stranicu života.
Nisam ovo očekivao, pomogao sam kome god sam mogao. Odjednom sam se našao u situaciji da mi treba pomoć i od svih tih ljudi dobio sam sleganje ramenima i neka je sa srećom a uopšte nisu pare u pitanju. Malo je reći da sam razočaran. Mislim da više nikom neću verovati.
Samohrani sam otac i moja djeca ne žele ni čuti o tome da imaju novu majku. Volim ih i posvetio sam im cijeli svoj život ali ponekad se pitam zar ne zaslužujem i ja imati nekoga?
Svekrva me podbada korišćenjem pasivne agresije. Napominjem ničim izazvanim fazonom.
Govori u fazonu da ćemo se nas dve potući, sa takvim mentalitetom sigurno ne bih.
Pored svega što se trudim da budem dobra i prećutim, dolazi vreme kada ću eksplodirati.
Na takav način više ne može, pa kako god da rezultuje.
Nisu mi jasni naši muškarci kad su u vezi sa našim devojkama, ponašaju se neodgovorno, ne rade kućne poslove, a kad su u vezi sa nekom strankinjom tretiraju ih kao kraljice, rade sve kućne poslove.
"Drogerija" mi je jedna od najglupljih reči koje sam čuo. Sad kao nije apoteka, nego je "dRoGeRiJa". Kao da tu prodaju drogu sa deklaracijom...
Koristim ChatGPT da razgovaram o problemima, iako sam u braku, usamljena sam. Sve mi je objasnio sa razumevanjem. Iako je već bilo jasno da je brak propao i da živimo ko komšije. Trebalo mi je neko da razgovaram satima bez da ga smorim. I osećam se mnogo bolje i smirenije.
Nisam je tražio, ali kad se pojavila sve drugo je prestalo imati smisla. 🤍
Ne odgovaram momcima na poruke jer želim da imam romantičnu priču koju ću pričati svom detetu kad bude pitalo kako smo se tata i ja upoznali.