Bavim se poslom za koji se očekuje da imam para s njim, međutim otkako je ova inflacija, jedva spajam kraj s krajem, a sramota me da to ikome priznam.
U zadnje vrijeme često mislim da imam neki oblik blažeg autizma. Većinu emocija i socijalne interakcije naučila sam promatranjem i oponašanjem, a čini mi se da što sam starija imam manje potrebe da se lažno smijem, trudim oponašati socijalno prihvatljivo ponašanje i pokazivati lažne emocije. Uvijek sam si pronašla nekoliko bližih osoba koje su mi odgovare i s kojima djelim hobije/interese i sl, ali razina kojom me umara to lažno smijuljenje postaje zabrinjavajuće. Primjećujem da uopće nemam želje uklopiti se, prilagoditi večini samo da netko ne bi rekao: "E vidi ove čudne." Volim razgovarati o knjigama, putovanjima, novostima iz znanosti, biljkama i 1001 temi, ali kao da imam neki peh da moji vršnjaci razgovaraju samo o odjeći, momcima i opijanju kao da imamo 16, a ne blizu 30 godina. S obzirom da je većina takva, dolazim do zaključka da je problem vjerojatno u meni.
Kad pečem meso ja se gadim da ga jedem iako je dobro pečeno, jer mi ostane sav miris sirovog mesa. Kad neko drugi peče, jedem bez problema. Baš ne znam kako da rešim taj probelm.
Četvrti mesec od kad me ostavio. Od tada ne prođe nijedan dan ma nijedan trenutak da ne mislim na njega. Razmišljam neprestano o njemu, zajedničkim trenucima, razgovorima, odnosima, poljupcima, zagrljajima, sve. Kad se ne vidimo onda se dopisujemo 24/7 ili makar znamo šta radimo i sa kim. Mnogo smo se navikli jedno na drugo i sve je bilo savršeno do tog raskida. Ja L U D I M i stvarno više ne mogu i ne znam šta ću od sebe, plačem i nije mi dobro svaki prokleti dan. Pukla sam, ne znam kako više ovo da izdržim a potajno se nadam da ćemo se pomiriti da ovo sve više prestane… imam 30 godina i ta me činjenica dodatno izluđuje jer sam gora od neke klinke, oooo bože .. nije lako!!!!
Smatram da je nepoštovanje kada imaš novu vezu, a bivšoj/bivšem čestitaš praznik/rođendan.
Nekad sam bio toliko aktivan da sam jeo i po sedam obroka dnevno. Sad već neko vreme radim sedeći posao, kući ponovo sedim i čuvam decu. Sad mi je glavni obrok čorba i salata... Brzu hranu izbegavam maksimalno. Gledam kolege, nema niko ispod 100 kila...
Napokon sam prekinula toksičnu vezu. Znam da je ovo ispravna odluka, ali... Duša mi plače... a oči ne...
Mojoj sam majci u jedan veliki džak skupila svu svoju obuću jer sam se selila iz stana u dr stan da mi odnese do tog drugog stana. Žena je ladno zaboravila šta je u džaku i bacila je sve u kontejner. Znači, kožne cipele i čizme... Helooo!!!
Muž mi je nekada rekao da je onanisao na mene dok smo bili poznanici i sad čisto sumnjam da na mene to radi jer smo u braku. Mora da i on nalazi instagramuše i slično...
Ima li svrhe zvati policiju kad ti po stanu odzvanjaju zvukovi komšijine devojke koja ciči dok oni imaju odnose? Celu noć ne mogu da spavam, a ustajem ujutru zbog posla. To se toliko čuje da svaki uzdah čujem i reč razumem. Nisam jedini komšija kome to smeta.