Postao sam hladan prema svima. Došlo je strašno vreme svako svakog mrzi i niko se ne podnosi.
Odgurnula sam ga iz braka zbog vlastitih strahova, trauma i prikrivene sebičnosti, a nemam mu prigovoriti ništa.
Liječite se na vrijeme i nemojte, kao ja, uništavati druge ljude a ni sebe.
Ne bih menjala svoj prvi put ni za šta. Bilo je jako rano, tek sam napunila 15 godina, ali sad kad pogledam unazad sa svojih 30 god nije mi žao. U tom trenutku sam stvarno bila zaljubljena u njega, on je godinu dana stariji od mene. Moji su branili da se viđamo kada su saznali sve, ali mi smo se krili i na kraju nismo uspeli zbog moje majke. Ne zameram joj, želela mi je najbolje i plašila se za moju budućnost, sve razumem. Samo hoću da kažem da mi je prvi put jedno lepo i romantično iskustvo, uprkos godinama i ne kajem se.
Dva puta sam ulazio u istu vezu sa devojkom s posla. Dva puta je ona našla drugog čim smo raskinuli. Nju nije briga, mene još boli. Problem je što se viđamo na poslu. Ima dana kada sam ok, ali ima i dana kada hoće glava da mi eksplodira.
Боже, колико ми недостаје мој Банат, али не овај него онај до пре 20 - 25 година, док су још биле живе генерације наших баба, деда, прадеда и прабаба. Недостаје ми онај архаични говор који се једино по банатским селима говорио (ван других делова Војводине и Србије). Разна јела и "шпеције" да не набрајам сад. Људи више ни не знају шта су мајушке, ваљушке, цицвара. Некада питоми лалошки менталитет, па кад дођеш у госте кажу ти: "ајде те, ајде те, добро нам дошлиии". Јесењи свињокољи, топљење чварака, дечје коринђање за Бадње вече, прескакање ватре за Лазареву суботу. Избледели обичаји и нема више оних мојих људи које сам волео. Када одем доле, видим да се народ искварио (као и свугде). Данас су сви шкрти, бесни и обесни, иако се сада много више има. Живим у једној прекоокеанској земљи. Имам каријеру, новац, и остварио сам се. Сада када бих се вратио (а вуче ме) у моје банатске равнице и изашао из ове метрополитанске гунгуле, на шта бих наишао? Сада бих тамо, у мом завичају, био странац.
Želim se presliti u drugu državu zbog posla ali jednostavno ne mogu zamisliti da tako dugo ne vidim svoje nećake i nećakinju…
Razumijem da živimo brz život i da nitko nema vremena, nekad se ni meni prvoj ne da odgovoriti na poruku odmah, ali tko mi ne odgovori u 24h, nakon toga više ni ne treba. Jednostavno nikakva ljutnja ili nešto već me ne zanima što mi ta osoba ima za reći. Neko poštovanje mora postojati. I nikad neću inicirati poruke prema takvim osobama prva, ako ti te poruke smetaju, što bih ti ih slala.
Možda je ovo glupo što pišem ali ajde, šta je zapravo potrebno da me devojka primeti.
Kad mi se neko ne svidi, napravim lažni nalog i naručujem im glupe stvari pouzećem. Naručio sam bivšem komšiji 14kg krompira iz Vranja.