Upoznao sam jednu predivnu devojku pre par meseci i malo posle toga smo ušli u vezu. Sve je bilo sjajno dok nismo došli do toga da imamo odnose. Stvar je u tome što ja nosim pelene otkad znam za sebe. Roditelji su me tako vaspitali da je pelene neophodno nositi kao sigurnost, ako te pritera u nezgodnom trenutku. Da se razumemo, nisu u pitanju dečije pelene, već pelene za odrasle. Takođe, kada nosite pelene ne morate da se brinete da li postoji toalet u vašoj neposrednoj blizini, već posao možete da obavite na licu mesta, gde god to bilo. Problem je u tome što današnje devojke gledaju na pelene kao nešto čudno i deluje mi da ih nošenje njih odbija. Suma sumarum, devojka me je ostavila istog trenutka kada je čula da nosim pelene, što se takođe desilo i sam mojom prethodnom devojkom. Polako postajem očajan jer mi nije jasno da li je do pelena ili je do nečeg drugog što ima veze samnom. Bio bih Vam zahvalan ako biste dali neki predlog u vezi ove situacije.
Upravo sam saznala da će mi decko postat tata, a ja trudna nisam..
Kad sam imao 3 godine, obarao sam znak na tatinom Mercedesu. Dobro se sećam da mi je jednom prilikom rekao "Šta radiš to bre?! Jel ovo Mercedes ili Fićo?!". A sad kad imam 20 godina, doživeo sam to da ćale uzdiže u nebesa Fiću i pokušava da me ubedi da taj penzionerski auto vredi. Još njegovi penzos drugari govore "Svaka bi se okrenula za tobom u Fići", a ja pomislim da, okrenula bi se i rekla "Vidi ovog cirkusanta". Žao mi je što mi se ćale zatucao poslednjih godina, otkako su ga penzos drugari uzeli pod svoje.
Mrzim kad neko u busu sedne pored mene i gura me sve vreme, znači toliko retardiranih ljudi ima to je strašno.
Jako mi je teško prekinuti dugogodišnje drugarstvo, znamo se od detinjstva, ali ja osjećam kao da me svakim danom sve više i više guši. Ne bi rekla da ima neki definirani razlog za prekinuti, ja se samo osećam loše posle druženja. Te prebacivanje kako sam se obukla, kako izgledam (a pritom držim do sebe), pred društvom ili spominje neke sramotne trenutke koji su mi se desili (kako bi me valjda ponizila ili šta) ili me ignorira i kao da nisam tu. Pokušala sam razgovarati s njom, ona samo kaže kako si umišljam i evo ne znam, pitam se stalno da li je u meni problem
Samo znam da mi je dosta više.
Samo budala kao ja može da povjeruje da bude istinski prijatelj sa nekim koga upozna preko chata...
Cura mi je previše seksualno dominantna. Kao da je ona muško. Kada je napaljena, sama krene sve, skida mi gaće a nije ni pitala želim li, uhvati me agresivno za usta i kaže da joj ga moram dati, uvijek je ona na vrhu itd. Nekad se osjećam kao iskorištena žena.
Zanimljivije mi je bilo dok sam radila kao konobarica i šankerica, nego sad kad posle faksa radim u struci.
Babe koje su nas najviše mrškale sa ulice kad smo bili deca sad sa žaljenjem komentarišu kako više nema dece na ulici, kako i to malo što ima sedi u kući. A kad smo mi bili deca, svim silama su se borile da nas oteraju sa ulice. Mrš.
Gledam svog kućnog ljubimca (patuljasti kunić) i razmišljam, koliko je životinjama ljepše i lakše. Nahraniš ih, očistiš im kavez/box, oni legnu gdje hoće, spavaju, maze se itd. Nemaju milion problema kao ljudi nit razmišljaju o poslu, o tome da li će imati da plate troškove i ostale stvari koje muče ljude u današnjem vremenu.