Život počinje onda kada ti nečija istraumirana ćerka prestane kidati živce.
Najviše me boli što imam gomilu ideja za biznise ali nemam investitore, trudim se svim snagama da razvijem svoj auto servis i da mogu od njega da finansiram sve ideje i da odem iz ove džungle od Beograda.
Ljubav je dovoljna za bilo koji poduhvat koji čovek želi da preduzme. Ne zamarajte se ako nema ljubavi u onome što radite, nije za vas...
Čini mi se da profile ličnosti koje srećete u srednjoj školi nastavljate da srećete kasnije u životu, pogotovo na poslu. Uvek su tu neki harizmatični, ali namazani likovi, pošteni koje svi iskorišćavaju, ljudi koji se ne cimaju, a posreći im se itd. Nekad mi se čini da se neki scenariji samo ponavljaju i to mi stvara mučninu.
Znala sam da će mi biti teško posle njene smrti iako je lepo i dugo živela ali da ja još uvek zaplačem svaki put kada pomislim na nju.. Bilo je lakše u početku kada mi se javljala kroz san i kroz znake i njen miris koji sam prepoznavala i tako sam znala da joj je gore dobro. A sada više nema ni toga, i boli to što znam da je sada otišla zauvek..
Izmislila sam neku priču kolegi, a ne znam zašto sam to uradila. Kolika sam ja budala da sebe tako srozam. Osećam se jadno.
Stalno slušam i čitam kako se devojke žale jer ne mogu da nađu normalnog partnera. Ne smatram sebe posebnim. Imam dobar posao, obrazovan sam, treniram, trudim se da budem učtiv, ali mi i dalje fali to nešto. Izlazio sam na par sastanaka u proteklih godinu dana i od svake devojke sam dobio isti komentar: "Super si lik, sve na mestu ali mi nije to to". E za "to to" nemam objašnjenje. Pogledam kakve sve budale imaju devojke i stvarno mi nije jasno gde grešim. Pogađa me sve ovo iako drugima deluje da nije tako ...
Baš mi je krivo što u ženskim jaknama i kaputima nema unutrašnjeg dzepa, imam 1 mušku jaknu i baš mi dobro dođe taj unutrašnji dzep. Idealan i za telefon i za novčanik, još ima i rajfešlus.