Kolegici koja mi se sviđa sam vidio stopala i nožne prste u sandalama dok je bilo ljeto. :) Ima žena sve.
Najveća greška u životu mi je bila što sam imao super ideje i padnem na srpske fore: "Ma ne možeš ti to, mani se toga" :(
Najbolja frenduca me kopira u svemu i užasno mi ide na živce.
Udala sam se i nesrećna sam u braku. Živimo u zajednici sa njegovim roditeljima, nemamo našu privatnost, ne možemo o nečem bitnijem ni da pričamo normalno, a tek ni da se posvađamo kao ljudi. Moj muž kad smo zajedno samo visi na telefonu, ne posvećuje mi vrijeme, nemamo zajedničkih tema, kad se požalim na nešto kaže mi da izmišljam i tako, jedna kratka ljubavna priča.
Vidim se sa dečkom, proda mi priču kako se sad vratio iz Italije, kako je tamo dugo živeo i radio. Čak mi je rekao i lažno prezime i to tako traje mesec dana. Kaže nema društvene mreže, ja mu poverujem, jer pod tim prezimenom stv nema. Mesec dana se mi viđamo, čak izlazimo javno u kafiće, ništa mi nije bilo sumnjivo. Da bi mi on preko poruke rekao kako mu to nije pravo prezime, kako nikad i nije bio u Italiji, kako ima devojku već 3 godine i da je verio pre 6 meseci. Ja sam mu bila samo 'poslednja avantura' pre ženidbe. Jako mu je žao i moli me da ne kažem nikome. Ja stvarno ne znam šta je tim muškarcima u glavi i samo mi je žao te devojke. Ne znam ni kako se zove i ništa, ali se ja osećam tako jadno i prljavo i ne mogu da se otarasim tog osećaja.
Potreban nam je novac, ali ja više od tri sata dnevno ne bih mogla da odvojim za to (uglavnom sama čuvam bebu). Šta da radim za to vreme? Pokušavam da se snađem nekako ali ne ide...
Devojka i ja se dogovorili da ne objavljujemo više ništa na društvenim mrežama, skoro je zatrudnela pa ni u vezi toga ništa ne objavljujemo. I zamislite šta, ljudi me sve češće pitaju jel imamo problema jer ne vide da objavljujemo slike. Na šta je život spao, nisi srećan ako to ne objaviš na instagramu!
Zanima me mišljenje - imam priliku raditi posao koji iscrpljuje, ali me čini sretnom i zadovoljnom, mana je što svaki dan imam 60km puta do posla kroz najveće gužve (svaki dan 1,5h vožnje u jednom smjeru), druga opcija mi je raditi posao niže kategorije, podjednako plaćen, s manjim radnim vremenom na 10min pješke od kuće, ali taj posao me ne ispunjava i zatupljuje me. Planiram djecu u bližoj budućnosti.. zanimaju me iskustva što izabrati? Kako biti pametan. Nisam žena kojoj je dovoljno biti mama i nisam osoba koju će ispunjavati neki osrednji posao (u smislu karijernog napretka).. a opet svakodnevni put od 120km, odlasci rano ujutro, dolasci kasno popodne.. nisam pametna :/
Najbolji drugar iz mladosti sa faksa, ma bio mi je barjaktar na svadbi, top lik, zovem ga i javlja se i kaže on meni: e sad sam kod prijatelja, zovi me sutra uveče. Kome nije jasno zašto ga više neću zvati, neka tako i ostane, bolje bez objašnjenja jer ionako nećeš skapirati.