Primetih da, dok sam na tinderu, ponekad razmišljam donjom "glavom", a ponekad gornjom... i to sve zavisi od vaših fotografija, i opisa, koja će se glava aktivirati. P. S. Dobro pazite koju "glavu" želite da aktivirate kod muškarca. Poz
Lečila sam se od leukemije celu svoju mladost. Nisam radila, uglavnom sam bila u bolnici. Sada u 36. sam prvi put počela da radim i jako mi je teško da se naviknem na to. Radim već 2 meseca, i ne znam kako ću kroz život jer se osećam jako umorno. Imam stalnu potrebu da spavam, a živeti se ne može bez plate. Ne znam kako da olakšam sebi i psihički i fizički.
Koliko me boli briga za sve 😄 slušam muziku i uživam. Odvrnem narodnjake i zaboravim na probleme. Uživajte u životu koliko god se može!
Nema šanse da mogu ležati na plaži ni sat vremena. Meni to nije nikakvo uživanje dok mi koža gori a ja crkavam od vrućine, sve zarad preplanulog tena. Ja idem u 5,6 na kupanje i do 8,9 sam na plaži, onda nazad u sobu na doručak pa mali odmor, a onda idem u istraživanje i šetnju gradom. Predveče odem na kupanje, 1-2 sata i to je dosta. Još kad bi upoznala muškarca koji bi razumio ovo, eh.
Živim sam i svakodnevno si pravim obroke, volim kuhati zdrave obroke zbog sebe. Djevojka često dolazi kod mene i zna prespavati, skoro pa da živimo skupa. Meni nije jasno zašto nikad nije došla da pogleda kako se nešto pravi, nego leži na kauču, gleda TikTok i smije se. Nikad joj nisam prigovorio zbog toga, ali me strah budućnosti, jer će jednog dana biti majka, a jedino što zna je jesti iz pekare.
Družimo se 14 god ali ja zaista više ne mogu sa njim. Postalo mi je prenaporno. 2 sata razgovora sa njim mi pokvari raspoloženje danima. On je toliko negativan i škrtica da sve vreme priča o parama, iako zarađuje duplo više. Nikad se ne šalimo, nikada se ne smejemo. Kad smo bili klinci sve je bilo nekako lakše. Sad više ne mogu da podnesem ovu negativnost.
Živim u inostranstvu dvije godine, imam osjećaj da sam ‘zapeo’ ovdje, kad god pomislim da ću se vratiti imam osjećaj da nisam više ni primljen dolje i da neće nikad više biti isto, baš neki ružan osjećaj.
Ne koristim zubni konac, niti tuš za zube, a imam stisnute zube.
Ali zato dnevno, kad se tuširam, okrenem tuš na onaj jaki mlaz i udri po zubima 😅 izbije sve živo.
Lijenosti divna li si.
Ne znam čemu ovoliki tekstovi na oglasima za posao i svi su isti "timski rad, radna atmosfera, mogućnost napredovanja.." Bukvalno, napišite samo poziciju i platu, olakšajte i nama i sebi.