Nekad pomislim, da će me muž ostaviti, jer u 2 godine braka nisam mogla još ostati trudna.
Žalosti me što svojoj najboljoj drugarici sve što mi se dogodi odmah napišem, a ona se meni stvari iz svoga života “ne sjeti” reći ni na kafi…
Molim roditelje koji imaju više od jednog djeteta da iskreno ostave svoj odgovor da li se zaista jedno od djece izdvaja u smislu privrženosti, da narodski kažem više voli. Na svojoj koži sam doživjela to od svojih roditelja, bar takav utisak imam cijeli život. Imam jednu djevojčicu koju sam željela najviše na svijetu ali ne bih voljela da sutra, ako budemo imali još djece, neko od njih ikad osjeti ovo što ja osjećam.
Želim onu poetsku ljubav, da trajemo i u dobru i u zlu, a doživela sam samo kratku zaljubljenost. Ne znam da li previše tražim ili samo nemam sreće.
Ljudi shvatite, sve je preljuba.
Sve gde se osećate istraumirano, sve je to preljuba i ako vaš partner / partnerka nema razumevanja za bol koju vam nanosi njegovo / njeno ponašanje odlazite od takve osobe.
Zato što su te osobe emotivno nedostupne, ili imaju narcisoidni poremećaj ličnosti i nemaju sposobnost da prepoznaju bol koju nanose drugim ljudima, jer su i sami bezosećajni.
Ne može neka internet veza sa bivšim / bivšom biti normalna, sa nekim kolegom sa posla, flret, neki ,, slučajni dodiri “ pred vama, stiskanje, pipkanje, to je sve loše i kvari vezu, partner koji ne vidi problem u tome, nije partner za vas.
Ne mogu da izbacim jednog lika iz glave već 2 godine. Svaki drugi treći dan nalete misli o njemu. Ne mogu da kažem da je zaljubljenost ili slično, ali čudan neki osećaj, neki mir osećam u njegovom prisustvu i kad god pomislim na njega. Znamo se dosta dugo još od moje 13. godine pa možda i ranije ali nikad nismo imali neki dublji kontakt, samo smo se povremeno sretali i bili nazovimo to u istom društvu. Otkako se oženio nismo imali nikakvog kontakta. I onda nakon 10 godina srećemo se ponovo i videli se 2-3 puta, naravno bez ičeg "zabranjenog", jer čovek je ponavljam oženjen. on je tada govorio da mu u braku nije dobro i da će se razvesti blabla, ne samo meni već i pred drugim poznanicima. Nakon tih par viđenja, kontakt opet nestaje i od tada mi je stalno u mislima. Znači kako da izbacim čoveka iz glave? UPOMOĆ!
Ne znam da li postoje ljudi kao ja. Nikada nisam ni u šta sigurna da li je taj posao baš za mene ili da li je on onaj pravi za cio život. Ne radi se o strahu od greške ili kukavičluku već o tome da ja ne znam što želim.
Surova istina koju sam shvatio.. Sredinom-krajem avgusta sam otišao sa devojkom na more, čim smo došli odma je krenulo drugim putem.. Neka njena “pauza” pa ovo pa ono.. Nedugo zatim sam saznao da je to sve zbog drugog lika.. Nikad neću više biti isti.
Koje je vaše neko nepopularno, kontraverzno mišljenje? Moje je da komenarisanje tuđeg tijela nije uredu čak i ako je u dobronamjernom ili pozitivnom kontekstu.
Ako hoćete da ponizite nekoga muškarca (to sam shvatila družeći se sa muškarcima, tako su mi oni objasnili) samo mu kažite: ooo, gde si [ime], LEGENDO". To " legendo" im je znak ponižavanja.