Moja prva ljubav ona prava ljubav... ostavio me je jer se bojao veze na daljinu i mogućnosti da neće moći da mi priušti lep život. Slagao me je da ima drugu devojku i tako ostavio. Mnogo sam patila i plakala, posle par godina sretnemo se u kafiću ja sedim sa njegovom sestrom varnice pršte kao i prvog dana... Izbila svađa u tom kafiću, jedan monstrum me je napao niko nije ustao da mi pomogne da me odbrani sem njega, njega koji me je gledao, njega koji je znao kakva sam, njega koji je znao da u svakom trenutku moj oklop snažne i jake osobe može da pukne. Hvala ti M❤️. Nakon toga došao je da popričamo i saznala sam pravu istinu, uvek me je voleo i nije me varao.... Šteta izgleda da smo se voleli u pograšnom trenutku. Volim te M❤️ i hvala što si ispravio moje mišljenje o tebi i znaj da sam tu uvek.
Više bi volela da sam ostala tetka koja udavala se nije nego što sam prošla pakao braka i bezuspešne borbe za bebom. Sa 45 sam propala kao da mi je 65 i fizički i psihički isceđena kao limun, a završiću život kao stari panj.
Najjači su mi ovi profesori, instruktori vožnje itd. koji govore kako su pre generacije vozile sa 12-13 godina i onda dođu da polažu i znaju već da voze. Pa ne, evo rodićemo se naučeni. Kao i mene što je prof. jednom izgrdila jer nešto nisam znala, kao da je ne znam šta, umesto da mi objasni i nauči me. Trebalo je da dođem naučena, onda mi i ne treba škola. Stvarno se ovim stvara pritisak. Pa šta sad, treba svako ko napuni 12-13 godina da vozi odmah po selu (kako će oni u gradu, pitam se) i da dođe naučen jer što bi se instruktori mučili, bože.
Pogrešnu sam osobu izabrala za kumu i to sam uvidela UOČI samog kumovanja, da ne kažem na par nedelja pre i posle venčanja. Tolike ljubomore, zlobe i distance koja se stvorila pre i nakon venčanja neko da mi je pričao ne bi mu poverovala. Ne znam da li je meni ili njoj bilo žalije što je do kumstva došlo...niti je meni bilo da otkažem, niti njoj da odustane.
Život mi se sveo na posao. Imam 28 godina, godinama već radim kao trgovac, 8 i po sati dnevno, plus mi je posao poprilično udaljen, tako da mi treba sat da odem i sat da se vratim, što znači da sam od kuće u cugu odsutna više od 10 sati dnevno. Dođem kući popodne, tako sva izmorena, nije mi ni do čega, idem u izlaske sa dečkom ili drugaricama vrlo rijetko, jer i kad izađem, moram gledati na sat; pošto moram leći prije 11 zbog nenormalno ranog ustajanja ujutru (oko 5 i 15h). Bukvalno dođem kući, raspremim se, jedem, i ostane mi tek još koji sat do spavanja da bih mogla ustati ujutru i raditi sve to ispočetka... Svaki dan mi je isti, zbog posla sam propustila hiljadu koncerata, rođendana bliskih ljudi, praznika. Pritom mi zarada nije nešto naročito dobra, maltene minimalac. Jako sam nesrećna, i najviše se bojim da ću cijeli život provesti ovako...
Tako ponekad ispadnem čudna, npr došli su mi gosti i svima sam ponudila kolač (prinijela da uzmu sa tanjira) i sad u pola 1 skontam da sam zaboravila dvije žene ponuditi. I sad će one misliti da ja njih ne volim ili nešto još gore. U tom momentu sam mislila da im se ne sviđa moj kolač, ali ne razumijem samu sebe što ih makar nisam ponudila. Šta nije uredu samnom? Nemam ništa protiv njih i stvarno nije bilo namjerno, samo sam ja idiot 😭
Gledajući kroz život, što se tiče veza i odnosa, čini mi se da sam uvijek bio iskorištavan i da sam uvijek izvlačio deblji kraj. Prva veza je završila tako što se dopisivala s drugim i samo me jednog dana ostavila zbog njega i nikad se više nije javila. Druga veza je bila s manipulatoricom koja je prekidala svako malo i vraćala se da bi flertala i izlazila s drugima. Treća veza završila tako što sam bio ljubomoran kad sam saznao da se izazovno dopisiva s drugim, a laže da nije, iako sam to vidio očima. Četvrta veza zavrsila tako što je bila agresivna i plamtljiva osoba kojoj nije bilo strano da me udari, a još gore psihički degradira do temelja. Pitam vas kako onda da čovjek započne nešto novo i iskreno?
Otišla sam da radim u grad veoma blizu njegovog da bi me on ostavio nedelju dana posle.
Koliko sam dosad kupila i sjajila i balzama koji navodno povećavaju usne, ne samo u trgovini s kozmetikom, nego i u ljekarni i na kraju se ispostavilo da sam samo bezveze bacila pare. Iako su neki od tih proizvoda bili skupi, svejedno ništa nije pomoglo. Da to stvarno pomaže, ne bi bilo ni botoxa, ni hijalurona...
Jesmo ga naivni.. kao i one kreme protiv celulita, bora, i ostala s**nja..
Postao sam okoreli kockar iako sam se gnušao istih pre, večeras sam dobio pet sedmica i isti dobitak sam opet prokockao čak i više. Jednostavno ne mogu se obuzdati od naleta adrenalina i emocija koji me obuzima tokom kockanja. Nemojte nikad biti podložni porocima uništiće vas a bićete toga svesni i nećete moći prestati, sve najbolje!