Bila sam single tetka godinama… tetka koja je uvek spremna da utrči, da ispuni sve želje, kupuje, izvodi, zabavlja… tetka za primer al nikako teču da nađe. Pre par meseci zove me sestra moli da pokupim sestričinu sa treninga. Naravno, nikakav problem. Odem tamo, zovem sestričinu, ona se ne javlja. Posle 15ak minuta krenem u salu jer mi je čudno što je nema. Ulazim, ona sedi sama sa nekim čovekom, i kad me je spazila uz osmeh od uva do uva izgovara “evo je konačno, treneru ovo je moja tetka”. Pocrvenim, pobesnim, malo je falilo da pobegnem… iskuliram nekako i upoznam se sa čovekom. Naljutim se najstrašnije, dva meseca sam sa sestričinom jedva progovarala… i evo sutra idem sa čovekom na kafu… ipak… tetka popustila...
Pričao mi je poznanik o svojoj drugarici skroz ludu priču, koju nije do sada delio ni sa kim. Ona je dve godine starija od njega, bila je deo njegove ekipe. Nažalost, preminula je ove godine. Bila je u srednjim četrdesetim, daleko od vremena za bilo kakvu bolest, a ponajmanje smrt. Nisam je poznavala, naravno da mi je jako žao zbog nečije prerane smrti, ali po pričama o njoj nisam mogla da se otmem utisku da je svoje relativno kratko vreme na Zemlji provela dobro, zabavno, vredno pomena. Žena je za svojih 40 i nešto živela više nego što će većina nas proživeti i do 80. Neću vam pričati da svaki dan živite kao poslednji, to je potpuno nerealno. Međutim, treba više uživati u životu, šta god to za vas značilo. Stvarati uspomene. Čuvati sebe i ono što je vama važno. Jer jednog dana nikoga od nas neće biti. A zašto do tada ne bismo proveli najveći mogući broj dana u bar nekim malim prijatnostima. Nemamo 100 života na raspolaganju i 300 godina na bacanje.
Ne sjećam se njegovog glasa, kada bi se meni obraćao, a sa druge strane mogu da čujem njegov glas kada bi se obraćao drugim ljudima.
Kad god mi svekrva dolazi u goste ja izmislim da moram raditi. Odem i radim u kanc, i stvarno radim, iako ne moram. Al rađe mi radit posao nego nju slušati. Nikad mi lepu reč nije rekla, nikad mi se osmehnula. Imamo blizanke od 5 godina, nikad pomogla oko njih nije. Ma ručak mi jedan nije skuhala. Ni na sat ih nije pričuvala. I sad je čujem kako je rekla "kakvi su ti ovi privatnici, rade vikendom umesto da je sela sa nama za sto danas", a ja jutros ostavila skuvan ručak, kolače i otišla. Ne mogu ju gledat.
Nitko me ne može uvjeriti da je normalno svaki dan objavljivati slike djeteta po instagramu i facebooku.
Volim više majku i sestre od muža. I možda ćete me osuditi ali majka me rodila, sestre su moje sestre. Nema veze sa krvi nego s tom povezanošću prirodnom. I ne znam kako neko može staviti muza ispred majke. Živim svoj život, majka mi se ne petlja u ništa i sve je normalno. Ali to je majka koja me rodila i podigla i koju da nazovem u 3 ujutro bit će tu za mene. Ta ljubav se ne uspoređuje sa ničim. Moje djete i moja majka su mi broj 1.
Skupo sam platio renoviranje kuće da se poboljša funkcionalnost. Uskoro se ženim i postavila mi je uslov da preuredimo kuću, jer će to biti i njen prostor i ona hoće da se pita. Dobar deo stvari hoće da vratimo na staro. Pet hiljada eura sam platio da se pomeri voda i kanalizacija, urade nove cevi i izmesti kuhinja i uradi sve novo. I ona sad želi da je vrati na staro mesto!!! Tako joj je lepše! Znači ne, ne i ne! Ne dolazi u obzir pa makar me ostavila.
Imala sam dečka kojeg sam volela više od sebe. Jednog dana me je ostavio zbog društva, istog tog dana sam planirala ogromno iznenađenje za njega i doći u njegov grad. Plakala sam čitavu noć, da me on u 3 ujutro pozove i pita zašto plačem. Posle toga smo se viđali, grlili i ljubili kao da nismo ni raskinuli, i onda on završi komunikaciju i kontakt bez razloga. Zašto je današnja muška populacija ovakva? Ovo se desilo prije 4 mjeseca, i još se nisam
oporavila od ovoga. Nemojte biti takvi kao on, budite bolji prema ženama.
Želim da kažem mlađim generacijama da je u redu da prerastete prijatelje, da vam drugačije društvo odgovara u drugačijem periodu života, i da je u redu da stvarate novi krug prijatelja čak i posle 20,30 godina. Moje “prijateljice” sa kojima se družim preko 25 godina su me čitav život ubjeđivale da je pravih prijatelja 1 ili 2 i da ko ima više prijatelja nije zapravo nikom prijatelj. Nakon 25 godina druženja shvatam da sam samo ja njima bila prijatelj, i sad u nekim bitnim trenucima i nemam neki oslonac na njih, a isto nikad nisam umjela da stvorim nove prijatelje jer sam se držala toga da su mi eto dovoljni ti “pravi”. Pritom što se nas život odvio u totalno drugačijem toku, i bez ozbira na poznanstvo toliko dugo, razumijevanje među nama odavno nije tu.
Najjače mi je što jedan misli da bih bila s njim, a prati samo starlete i devojke 18+ koje se provokativno fotografišu. Plus poneki manastir i sveštenika zaprati, bože me oprosti, pa kad tako listate koga prati – red sexymaja, anasexy, manastir taj i taj... Fuj! I on misli da bih ja bila s njim.....