Da se mogu vratiti u prošlost ne bih nikada popio kafu. Mrzim je, ali ne mogu bez nje. Pijem 4 dnevno. Ako popijem npr jednu instant kafu osjetim napor u srcu kad radim čučnjeve ili kad hodam uzbrdo. A ako ne popijem kafu osjećam se kao mi fali nešto što bi mi "povezalo" krv u organizmu. Imam 30 god.
Muž ima loš zadah već neko vrijeme a uvrijedi se kad mu obratim pažnju na to. Ne mogu da ga ljubim a on insistira na tome.
Teška situacija.
Svaka moja bivša je ušla u novu vezu kroz nedelju ili mesec dana posle mene... prva ozbiljna veza i moja i njena dve godine, ohladila se postala dinstancirana itd i odjednom na faksu upozna nekog i eto je kroz godinu dana verena... i uskoro i svadba okej, druga i treća pljuvale bivšeg meni i posle 3 meseca zabavljanja sa mnom eno ih vratile se bivšem oke reko nema veze, ali poslednja devojka varala svog dečka sa mnom godinu dana i onda odjednom raskinula vezu i sa njim i sa mnom i ušla u novu vezu kroz 2 nedelje. Sad se ja pitam jel ja samo privlačim ludače neke...
Obožavam žensko društvo i uvek sam imala drugarice, ali ne mogu da se družim jedino sa onim devojkama i ženama kojima su centar sveta i glavna tema za razgovor muškarci. Ne volim ovakve nazive, ali te devojke su bukvalno neka vrsta „udavača”, sve što u životu rade se vrti oko validacije suprotnog pola i jedini cilj im je da neki lik izabere baš njih. Družila sam se sa jednom koja je bila takva, u ranim dvadesetim. Redovno je komentarisala moje oblačenje i šminkanje u fazonu „Je l’ ti misliš da to muškarci vole?”. Na primer vidi da imam crne nokte, i onda ona kaže kako je trebalo da uradim neke prirodne jer to momci vole, a ne crne. Od tako nekih svakodnevnih banalnih stvari je pravila kvantnu fiziku, a sve zbog mišljenja muškaraca. Odavno nismo u kontaktu, ali se iskreno nadam da je poradila na tom problemu jer je bila nepodnošljiva.
Nedostaje mi osjećaj zaljubljenosti. Zadnji put mi se to desilo prije 7-8 godina, od tad više nikad, a u veze ne mogu da ulazim bez toga. Pitam se hoće li se ikad desiti ili je to ta jedina koja se desi u životu i samo da se pomirim sa tim da više nikad neće biti kao tad.
Nervira me bivši dečko, jer krije od svoje porodice da smo raskinuli. Govori im kako sam zauzeta sa poslom i nemam vremena da dođem. Ne živimo ni u istom gradu. Vezala sam se za njegovu porodicu i zgotivili su me, ali nije problem u meni, već u njemu. Nije spreman za zajednički život i da izađe iz zone komfora, zamera mi što nemamo zajednička interesovanja, što ne gledamo iste serije i filmove, što sam izbirljiva u hrani (problem sa apetitom). Priznao je da je problem u njemu i plakao je što me pušta da odem. Njegova majka mi je danas pisala da se čujemo i da želi da zna šta se desilo između nas, što ne dolazim u posetu i da bi želela da nas dvoje budemo zajedno. Volim tu ženu, ali mi je teško da u ovoj situaciji pričam sa njom. Plašim se da ćemo obe biti povređene. 😪 Ne znam šta da joj kažem.
Svi, čak i ljudi koje tek onako znam su se sjetili da pitaju kako sam kad se približio termin za porođaj, osim najbolje drugarice koja se udala prije pola godine i zaboravila sa kim se nerazdvojno družila 27 godina zbog čovjeka kojeg poznaje godinu dana. Tužno je to što njegujemo nešto tolike godine samo da bi nas razočarali kad nam najviše trebaju.
Udata sam već par godina i imamo djecu. Udala sam se iz ljubavi, bez patnje za bivšim ljubavima i te patetike. Prije par mjeseci ničim izazvano, mi u misli dolazi osoba iz prošlosti, s kojom nisam imala ništa ozbiljno i od tada ne prođe dan-dva da ne pomislim na nju.. šta je ovo ljudi? Da li sam upala u neku monotoniju, pa se sjećam nekih starih vremena ili o čemu se radi? Ne patim za njim, nisam ga čak nešto ni voljela ali mi bukvalno ne izlazi iz glave. Znam da ćete osuditi, jer „udata si“, „jadan tvoj muž“ itd, ali moram negdje da podijelim ovo, jer nikome ne bih to ispričala u svom okruženju.
Užasno me iritiraju misli koje mi se javljaju o bivšem i produbljuju sve emocionalne traume koje nosim od njega. Niti ga volim, niti mi se sviđa, niti bih bila opet s njim, samo želim da mi izađe iz glave i da ga se više nikad u životu ne setim.
Mislila sam da je moj dečko najrazmaženije stvorenje na svetu. Uvek je opušten, bebece face, rečnik, njanja se dok je sa mnom i ceo je nekako baby mio i nežan. Ovako je krupan i obdaren, lep muškarac ali uvek mi je nekako ono prvo malo smetalo, to njanjanje. Međutim, pre neko veče je jedan lik bio zaista neprijatan. Na moje iznenađenje, prvi put sam čula njegov grubi duboki glas, videla vene i čula povik. Ma kako ga je samo snažno odgurno od nas, izvikao se, a ovaj neznanac je samo seo i ćutao narednih 20 min u resotranu. Oduševilo me je to i sexsualno odradilo, tačno sam sigurna da bi mu decu rađala!