Ranije sam verovala da mi kao pojedinci imamo glavni uticaj na sopstveni život, konce u svojim rukama, da svojom zaslugom mogu da postignem nešto u životu, da je dovoljno da želim i da se potrudim. Ali mi to sad ne deluje tako. Vidim da na mnoge stvari ne mogu da utičem, da nekad koliko god se trudila ne ide... Ne želim da se pretvorim u osobu koja eto tako postoji i sve prepušta slučaju i okolnostima, kojoj je sve drugo krivo za neuspeh, ali osećam se bespomoćno.
ICE (in case of emergency) je skraćenica u mobilnom za osobu koja je prvi kontakt u slučaju nečeg nepredviđenog. Ja sam stavio broj mog strica jer mi je otac umro a on mi deluje kao najpouzdaniji. Devojka je videla na google mail contact ICE number i njegovo ime i umislila da je on diler droge ice i posvađali smo se.
Nemojte da mi šaljete slike svoje djeceeee. Ok jedna slika, ali kad mi pošalju odjednom 15 slika, pa ja napišem kako su slatki, kontam to je to, ali neee onda ide još 10 najmanje. Imam i ja djecu, ali nikoga ne smaram sa njima. Ok osim svojih roditelja, znam da ih oni sigurno vole 😂
Muža sam ispratila na posao, popodne me zove unuka iz Holandije i pokazuje ga preko vibera. Ljuta sam i povređena, a on smatra da je zabavno i interesantno.
Spremam pravosudni ispit i ne mogu da opišem količinu stresa i pritiska koji osećam. Paralelno uz to nosim istoriju zdravstvenih problema, koji utiču na moj fokus i sam rad. Iskreno se pitam da li je vredelo, ima li smisla uopšte. Da neko može da mi pogleda u kristalnu kuglu i da mi kaže pašćeš ili ćeš položiti, lakše bi mi bilo, da se ova agonija već jednom završi.
Ne kapiram koja je poenta snimaka iz teretane, radi vežbe, a samo du*e snima? Valjda je poenta da vidimo te vežbe, a ne da se slika i snima pozadina. Šta ove devojke rade...
Nema mi ništa odvratnije nego kad neko ima one ogromne, konjske zube. To mi je toliko gadno, da je to strašno. Znam da niko nije birao svoj izgled, znam da neki nemaju para da to srede, znam će sad biti brdo osuda i napada, ali šta da se radi. To je moje mišljenje.
Izluđuje me čekanje u čekaonicama privatnih ordinacija. Platila sam da NE BIH ČEKALA, a ne zato što si bolji lekar jer, budimo realni, ti radiš i u bolnici, pa dođemo na isto. Dakle, ako želite moj novac ubuduće, moraćete da me ispoštujete.
Čitam vamo non stop po zanimanju sam ovo-ono i zarađujem ovoliko-onoliko. Htio bih reći da imamo sreće što se okrenulo tako da majstori zarađuju lijepe novce i da nisu podcjenjeni. Ja sam trenutno u situaciji da sa svojim poslom mogu raditi gdje god poželim i volio bih da svi mogu tako. I sretan sam što sam ovo zanimanje htio iako su mi svi govorili da sam lud. Sretno svima koji imaju snove, upornost i trud se isplati.
Sestra je pravila rođendan sinu, ima 2 godine. Ja sam kupila neke 3 trenerke jednu plavu, jednu zelenu i jednu žutu, imaju i neke detalje životinjice, autiće. Kad je videla napala me je kako nisam normalna što kupujem šareno, da li sam videla njeno dete nekad u tim bojama, da neće da ide kao klovn, sve najgore. Kupila sam blage boje, sa samo nekim detaljima, dete je stalno u 3 boje bela, bež i siva. Cela soba mu je bela, bež i siva. Zidovi, krevet, slike, posteljina, tepih, igračke. Ne sme da ima ni igračke u boji jer se ne uklapaju u sestrinoj glavi. Soba je tako depresivna, a on kad dođe kod mene sve što vidi u boji oduševi se. Mislim da više ništa neću ni kupovati, a ovo je rekla da dam nekome drugome kad ne poznajem šta njeno dete voli.