Mnogi muškarci govore da ne možeš naći pravu ženu danas. :D Uvijek se slatko nasmijem na to. Dok su se meni smijali (i danas se smiju), kako sam strog prema sebi, kako ću pući kad tad, kako ne uživam u životu i sl., izgradio sam ličnost koja je prosto magnet za djevojke koje se žele skrasiti. I da sam bezobrazan to bih koristio. Sada se samo smijem muškarcima kako žive živote i ubjeđuju i sebe i druge da je sve do drugih, a problem je u samim njima.
Volim život i ljude. Teško mi je to priznati pod teretom vlastite senzibilnosti i socijalne anksioznosti. Često maštam o odnosima prepunim ljubavi, topline i odanosti. Mislim da su ovo ozbiljni alarmi koji ukazuju na dubinu ponora u kojem se nalazim - ili u koje sam se doveo. Odrastao čovjek bi trebao živjeti i djelovati, ne puštati djetetu u njemu da preuzima kormilo.
Dopisivao sam se sa jednom devojkom nekih 2 meseca. Iz tih poruka znao sam da joj se sprema diplomski za koji dan. Pošto je pravila ručak za njenu porodicu i prijateljice i prijatelje te je i mene pozvala i ako se pre toga nismo nikad videli. Iz poštovanja nisam joj hteo reći da ne želim otišao sam na taj ručak kupio joj jedan poklončić zbog kojeg se jako iznenadila. Pre nego što sam ušao kod nje smo se zvanično upznali. Malo su me čudno gledali njeni prijatelji. Ona im je rekla kako se mi već neko vreme znamo. Njen tata je bio oduševljen sa mnom. Zahvalila mi se kada sam odlazio kući i rekla mi vidimo se ovih dana na kafi. Nekoliko dana se nismo čuli mislio sam da je to to kad uveče mi stiže poruka od nje ako hoću mogu doći kod nje na kafu. Uzeo sam bocu vina i neku bombonjeru ona i ja celo veče smo se ljubili.
Devojke koje stalno imaju utisak da ih muškarci gledaju samo kroz prizmu seksa možda bi trebalo da zastanu i razmisle.
Možda problem nije u svakom muškarcu, već u slici koju same šalju o sebi.
Jer kad znaš svoju vrednost, ne meriš je kroz tuđu požudu, već kroz ono što jesi kroz mir, dostojanstvo i unutrašnju snagu.
Sreo sam bivšu s momkom i malo da zakuham rekao sam mu dobra je mala sve radi jedino po kući neće ništa.
Maštam o tome da otvorim čitalačko-filozofski klub u Jagodini, ali se bojim osuda i neuspeha. Šta vi mislite?