Godinama radimo na tome da postanemo roditelji. Sve analize super ali neće pa neće. Svi oko nas forsiraju priču o tome a meni svaki put kao da me neko u srce ubode nožem. Ne želim da iznosim detalje iz našeg privatnog života i smatram da je to intimno pitanje. Sada ulazimo u proces vto. Držite nam fige.
Biće to najvoljenije biće ako Bog da ❤️
Radim nekoliko godina u jednoj firmi i došlo je vreme za neku obuku. Nije ni dva dana prošlo već mi je muka i jako dosadno, žena jeste fina ali sama pomisao da ovo radim čitav radni vek mi stvara paniku. Posao je kancelarijski, prešla sam 30. godinu i nemam nekog iskustva da bih možda aplicirala za drugu firmu. Plus na sve plata mi je mala, većina ljudi voli da tračari. Padaju mi na pamet neki kursevi a ne znam ni odakle bih počela. Najviše mi je žao što nisam mlađa i da se nisam zaposlila ovde, da sam bila malo više ambiciozna.
Srce moje bebe je prestalo kucati u 3 mjesecu. Psihički se raspadam. Imam bebu od 10 mjeseci i on me poslednja dva dana mazi po kosi i po stomaku, kao da osjeti. Samo da prestane boljeti ovako.
Imam 47 godina, jak kao konj (tako se kaže), ustao na posao, radio, taj dan kovao pet planova, a imao ih stotine, dvoje djece, kuću izgradio, žena radi, poprilično idilično, vozim auto i kočim, auto ne staje, rekoh kočnice otkazala, potegnem ručnu, stanem na 1 cm od auta ispred..........stišćem kočnicu da vidim radi li.....ne lezi vraže, ne radi ali moja noga :-( .....ubrzo ne radi ni desna ruka i počinje da trni desna strana lica. Nadljudskim naporima vozim auto 500 m i parkiram, gasim auto i shvatam da umirem...ne razmišljam ni o sebi ni o roditelju, bratu, ženi samo mi slike djece pred očima......jel moguće da ih nikada više neću vidjeti, sad kad im najviše trebam (3 i 5 razred), da je došao taj momenat kojeg se svi plašimo........nastaviće kasnije jer suze mi idu.....
Živi sam svedok i dokaz da ni jedan raskid ne može da zaboli kao odlazak najboljeg prijatelja.
Bila sam na dječjem rođendanu i uzeto mi je iz novčanika 600e. Novčanik sam ponijela posle 2 dana na vještačenje da se utvrdi DNK. Ali su mi rekli da sam kasno prijavila i da ne može da se utvrdi posle diranja novčanika mene i djece. Strašno.
Momak me je ostavio zato što još uvek, posle 3 godine veze, nisam spremna za dete. Problem je strah, jer sam bolesna (MS i epilepsija) i plašim se da to ne utiče na bebu, a i na mene, da li će se pogoršati stanje (umor mi izaziva epi-napade).
Jako sam razočarana izborom supruga, još više jer mi je to drugi brak. Moj prvi suprug je čovek ipo u odnosu na moj sadašnji izbor koliko god on bio loš. Ovaj život je sr*nje.
Moj dečko je na početku veze ponekad komentarisao druge devojke dok je sa mnom. A i odmeravao. I kada sam mu rekla da mi to smeta rekao je da sam u pravu i da to radi nesvesno i da on nema problem da ja to isto radim, da mu je to skroz normalno i da imamo oči. Ali naravno neko preduzimanje nečega naravno da ne. Imam potpuno poverenje u njega, nema čak ni društvene mreže, stalno je sa mnom, trudi se oko mene, svesna sam da objektivno izgledam dobro, ali te stvari sa početka me i dalje pogađaju.
Muž i ja živimo sa detetom u iznajmljenoj kući, plaćamo kiriju. On je došao iz planinskog sela u moje mesto i tu radi. Problem je što kad god ga pitam šta on planira dalje, u smislu da kupimo kuću ovde on kaže "videćemo",a većinom me samo ignoriše. Mnogo puta sam pokušala da razgovaram s njim ali bezuspešno. Samo iskulira. Mislim da on želi da se vrati u to svoje selo da živi tamo,što ja ni u ludilu ne želim i to ne dolazi u obzir. Već mi je jednom rekao da je ovde samo zbog mene, inače ne bi bio. Ne znam šta da radim, jer ja ne mogu nikad kupiti kuću sama. Znam da ćete reći da sam o tome trebala da razmišljam ranije. Da, trebala sam, bila sam glupa. Ne brinem zbog mene, nego zbog deteta, želim da bude obezbeđena. Da li neko ima savet?