Imam traumu da piškim u gostima, jer će se čuti žubor vodopoda.
Ne mogu da zamislim život sa nekim. Volela bih zauvek da živim sama.
Svakog dana, više puta, pomislim na tebe a nismo u kontaktu skoro godinu dana. Je li ovo ljubav ili opsesija? Kad će proci i hoće li uopšte?!
Uvek uzimam ono što mi se svidi i ne patim od marki i stvari koje su skupe. Mogu da priuštim, ali me to ne zanima. Evo, npr svideo mi se parfem od 800 dinara i kupila sam ga, a nijedan skuplji mi nije odgovarao. Može da košta i 50.000 npr, ako mi se ne sviđa, džabe. Nikad ništa ne bi uzela što mi se ne dopada samo da bi se dodvoravala i kompleksirala.
Imam tanke usne; oduvek imam problem s tim, pogotovo kad vidim kako neke devojke imaju punije usne tada postanem baš ljubomorna.
Imam celulit, iako se hranim zdravo i veganka sam.
Imam neku 'metlu' od kose na glavi retku i ravnu.
Imam zgužvanu facu, kao štakor; sama sebi se ne sviđam i ne znam šta da radim.
Ispred zgrade jednosmjerna ulica, sa obe strane parkiraju se auta i sa obe strane trotoari, a opet mnogi ljudi i majke sa djecom hodaju po ulici. To je posebno opasno kad vozači izlaze u rikverc sa parkinga. Šta je ovom narodu, nije mi jasno.
Mužu je bivša čestitala rođenje djeteta. Vidjela je njegov status na WP.
Lijepo su se ispričali (dopisivali) - uglavnom šta je tko postigao u životu, rekla bi suviše hvaljenja. Njegov ton je bio izuzetno ljubazan i znatiželjan prema nekom tko ga je prevario i jako ružno se odnosio.
Za to sam slučajno saznala i izbio je haos…
Ljudi, tko normalan čestita bivšima rođenje djeteta?