Ne volim da je žena uspješnija od mene. Kad je moja cura diplomirala dobila je posao u stranoj firmi, radila od doma i zarađivala duplo više od mene. Jednostavno ju nisam mogao ispratiti financijski. Od tad ne izlazim sa ženama koje bolje zarađuju od mene.
Izuzetno sam nezadovoljna ljudima oko sebe. Samoživci, sebičnjaci koji non-stop traže da ih neko hvali kao da su mali, a za malo toga su sposobni.
Ovde sam nekada davno napisala da je najljepša stvar koju mi je vjerenik rekao bila kad sam ga pitala da li se boji toga da ce čitav život provesti sa mnom rekao da se jedino boji da u životu ostaje bez mene.
Sada par godina kasnije sve se promijenilo. Počeo je da se breca i galami bez razloga, ljuti se zbog svake sitnice i onda se svađamo i tako u krug. Seks 2 puta mjesečno po 2 minute. Kad pomislim da smo kao nekad i da se volimo svaki put me demantuje. Prije sam pravdala problemima na poslu, manjkom novca i sl. Sada oboje radimo, imamo hvala Bogu živo i zdravo dijete, imamo primanja mjesečna skoro 5000 KM, imamo svoj stan sa minimalnim kreditom i sve bi trebalo biti u savršenom redu. Ali nije, ili se ljubav ugasila sa njegove strane ili on ima ozbiljnih psihičkih problema. Ali ipak mislim da me ne voli i ne želi priznati ni sebi ni meni.
Dve nedelje sam bez slatkiša i tih nezdravih stvari generalno, osećam kako me lešinari obleću oko glave i mislim da ću da umrem kad me uhvati kriza. Još mi je gore što ukućani jedu sve i svašta bez ikakve bojazni, a ja ne smem ni da privirim, da bar imam nekoga da mi pravi društvo u ovome lakše bi bilo.
Moja žena prosto mora da bude u svađi sa nekim, juče se posvađala s nekom ženom u vajber grupi iz čista mira, a čak ni ne zna tu ženu...
Sadašnjeg dečka sam odbijala godinama, a sada ne mogu da zamislim život bez njega.
Izgubio sam ćaleta kada sam imao 18 godina. Nakon toga kao vojno lice bio u periodu 1997-99.godine na karauli Košare. Bio ranjen dva puta, pola voda izginuli. Brat od strica mi je preminuo na rukama posle par godina. Nekolicina dobrih prijatelja su na žalost izgubila život, nastradali, preminuli. Imao dva infarkta, dobio sam pritisak, šećer, diskus herniju, glavobolju. Sve sam to stoički preživeo, ali jednu Tanju iz Kruševca neću moći.......
Svaka čast majstoru koji je dizajnirao našu kuću, tako da je moja soba direkt spojena sa dnevnom sobom, gde ne mogu ni sa kim doći kući a da moja čitava familija ne pita "Jel ti je to cura".
Ljudi, okušajte sreću, ne dajte da vam prilike propadnu...svaki dan je viđao na stanici kada krenem i vraćam se sa posla, nisam imao pojma ni ko je ni šta je...jednog dana skupio hrabrost, prišao i rekao da se možda ne znamo, ali sam je primetio jer se srećemo svaki dan...da stvar bude još luđa, ona na to odgovara kako je pričala koleginici da "ima neki lep lik" kojeg viđa dok čeka bus ali da joj je bilo glupo da mi priđe...