Nije mi jasna poenta obeležavanja smrti pokojnika tako što se familija okupi i najede se "za dušu". Taj običaj jedenja "za dušu" je zapravo potekao od onog verskog običaja da nahraniš nekoga ko je siromašan u ime pokojnika, da učiniš neko dobro delo za njegovu dušu, da mu bude bolje na onom svetu. A ne da se familija skupi, ždere i ni ne pomene pokojnika. A da ne pričam koliko je nerazumno dati toliki novac na jedan ručak za familiju koja inače ima šta da jede.
Saznala sam da moj bivši muž ima devojku. Videla sam fotografiju, crna, prelepa. Nisam ljubomorna, meni je žao te devojke koja je ušla u odnos sa psihopatom i narcisoidnom ličnošću. Dođe mi da joj pošaljem poruku da trči koliko je noge nose.
Plašim se za svoje dete, ima 23 godine, samopouzdanje 0, perspektiva 0, nikada mu niko nije rekao da je glup ili ne sposoban, a on sebe smatra takvim, pri tom je bio solidan đak i završio dobru školu. Pokušavam da mu pomognem, ali pomoć uporno odbija, ne znam šta više da uradim, sa svakom mojom pričom i pokušajem razgovora on se sve više povlači u sebe.
Bila sam na ispitu iz vožnje. Na semaforu sam slučajno ugledala dečka koji mi se već duže vrijeme sviđa i nisam ga mogla prestat gledat. Nisam krenula na vrijeme, auti iza mi trube, ja se zbunim, ugasi mi se auto i ne mogu krenuti i tako više puta i na kraju sam pala ispit...
Znate za onu staru tradiciju da žena pere mužu noge čim dođe kući? I to se smatra nekom patrijarhalnom tradicijom gde je muškarac kao nešto dominantan. E pa ja mislim da su tu tradiciju izmislile žene, jer muškarac dođe kući, izuje se, umoran odmah sedne da jede, ne padne mu na pamet da opere noge a njoj to zaudara. I onda, da se izbegne neprijatna situacija gde ona njemu govori da mu smrde noge, ona tu kao nešto njemu ugađa, pere mu noge, on se oseća kao baja, njoj ne smrdi i lepo i njoj i njemu.
Baš je odvratan osećaj kad vidite da niko u vašoj bližoj okolini, uključujući i porodicu, nije tu za vas ni psihički ni fizički. Ne čini da se osećate važnim što postojite.
Kad me neko pita da li sam u vezi uvek im kažem u vezi čega, eto zašto nemam dečka već 5 godina😂
Najgori mi je muškarac koji se takmiči sa mnom i ponižava me, zašto? Razumem da se muškarac s muškarcem takmiči, ali sa ženom?! Kaže mi poznanik što ne odem u inostrasntvo, hvali se da je on otišao, a kako da odem? On otišao s drugom. Muško je, može se samo spakovati i otići. Ponižava me zato što živim s roditeljima, a i on živi. Pogotovo što zna kako je ženama, šta se sve dešava i da žena ne sme sama da ode negde. Baš ružno i nepotrebno.
Kako mi je jadno kad u našim pjesmama čujem riječi "bejbe" i "madr fakr", sa onim tvrdim r.
Užas!