Djevojka s kojom sam u vezi je u jednoj knjizi našla razglednicu koju mi je poslala ne bivša cura nego ona prije nje prije nekih 6 godina. Uopće nisam ni znao da je tamo jer tu knjigu sam davno pročitao možda ju je ona koristila za obilježavanje stranica. Dočekala me s tom razglednicom na stolu, počela se derat na mene, histerizirat a ja sam ju samo pogledao, poderao razglednicu bez riječi i bacio ju u smeće. Razumio bi da smo klinci ali odrasli ljudi u 30-ima pa valjda možemo razgovarati nije sve odmah smak svijeta i prevara.
Imao sam komšiju Crnogorca, čiji je sin tinejdžer (uz punu podršku roditelja) pravio divljačka okupljanja od 1-2 noću svaki put kad roditelji nisu kod kuće. Uz najseljačkiju moguću muziku, otvorene prozore, vikanje po hodnicima zgrade, bacanje staklenih flaša kroz prozor na ulicu, urlanje i sl.
Kada sam otišao da porazgovaram sa njegovim ocem, on mi je rekao da malog slobodno prijavim policiji sledeći put, ali da on ima opasno društvo, a ja imam auto, dete i sl.
Onda sam mu ja rekao da sam ja došao da se dogovorim ljudski, ali vidim da on preti... i da je tačno da ja imam auto, ali da je tačno i da oni svi imaju svoje glave, pa ako ćemo da se sačekujemo po ulazima, mislim da neće dobro proći... te da smo sa razgovorom završili.
Od tada me izbegava i sa osmehom se javi, a mali ne pravi žurke.
Ti bezobrazni i bahati su manji od makovog zrna kad im pokažeš zube. A ja sam zbog spomena deteta zaista bio spreman na sve.
Mrzim kad neko prekine kontakt sa mnom a da ne znam zašto. Prosto kao da sam im nešto loše uradila i ne dobijem objašnjenje, onda kada pitam tu osobu da se ponovo vidimo ili čujemo kao da demon uđe u njih i izbegavaju me, ne odgovore na poruke ili pozive. Naravno da nisam navalentna, ali pošaljem poruku ili dve samo da pitam šta nije u redu. Onda imaju neke glupave izgovore i onda je to to. Ja više ne pišem jer imam ponos i neću da molim, a oni se ponašaju kao da me ne poznaju. I to nikada neću razumeti. Šta sam ja tim ljudima uradila da me odjednom izbrišu iz svog života, a do nedavno smo bili super?
Zbog lekova za alergiju danas mi je doktorica saopštila da neću moći biti majka. To mi je jedini cilj u životu i bio da budem majka. Kada mi je to rekla kao da je jedan dio mene umro.
Mojoj obitelji je došao jako težak period, borimo se s problemima iz dana u dan od cijele prošle godine. Postala sam jako pasivna, ne družim se s ljudima, skoro nigdje ne idem. Ne primjeti to nitko jer skrivam ali nemam volje uopće, a kad imam volje peče me savjest što ja odem rasteretit misli, a oni budu kući s problemima. Doslovno kao da imam kamen na leđima koji svaki dan postaje sve teži i teži, a ne mogu ga skinuti dok se problemi ne riješe.
Sestra od tetke se naljutila na mene jer neću da joj dođem na svadbu. Pomirila se posle 2 godine sa momkom sa kojim je raskinula zbog prevare. Ovaj je dve godine kumio, molio i plakao i ona na kraju oprostila i sad se venčavaju. Ne podržavam takav odnos i ne mogu da se veselim na svadbi kad ne mislim da će joj on doneti sreću. Devojka je stvarno kvalitetna, prelepi i uspešni momci je jure, ali ne vredi.
Ja stvarno ne znam zašto mene moj muž voli. Šta je on vidio u meni? Imao je hiljadu boljih prilika, bogatijih, pametnijih, sposobnijih, a vala i ljepših. On i dalje planira putovanja, grli me, govori mi da sam lijepa i kad izgledam ko autobus, kupuje poklone.. moram priznati da ne volim samu sebe, nisko samopouzdanje, nemam posao) svašta mi se skupilo.
Ne znam šta više da radim sa ovom ljubavlju u sebi..prošlo je osam godina, nisam se ni metar pomerila. Kada prolazi i da li ikad, život mi je stao i nikad se nije nastavio. Da mogu da mu poklonim život dala bih, jer ionako ga nemam, ne postojim, samo udisanje vazduha gde je svaki udisaj ispunjen njime.
Nervira me kad devojke okrivljuju momke da su cepidlake i škrti jer im neće nešto kupiti iako “je to malo para”. Pa ako je malo para, zašto ne platiš sama?
Moj dečko je užasno toksična osoba. Svaki put kada želim razgovarati o nečemu što mi smeta uvijek to pretoči u svađu, manipulaciju ili apsolutno ignoriranje. Govori mi stvari koje me užasno smetaju a kada ukažem na to onda sam ja jednostavno luda, pretjerujem, ja ga ne volim, on mene ne zanima. Došla sam do točke u kojoj više ne mogu pogledati sebe u oči. Dosta mi je.