Moja drugarica je u društvu udatih žena, na pitanje šta ona čeka sa udajom odgovorila: "Čekam drugi krug"...začepila usta svima koji postavljaju dosadna pitanja oko udaje, pustite ljude da žive svoj život.
Udata sam. Imam malu bebu. Muž me više ne voli. Tačnije, ne podnosi me. Nemam, trenutno, gde da odem. Nisam tip koji će varati, ali me plaši i rastužuje ovaj usamljenički život bez iskrenih emocija, lepe reči i podrške.
Imam prijateljicu na facebooku koja se bogato udala. Od srednje škole je prošlo 10 godina. Pre neki dan sam joj čestitala Božić 🎅 uzvratila je. Ne znam kako da ju pitam ima li ona nekog dečka za mene, nismo baš previše bliske i ne idemo na kave.
Imao sam, dobar život. Bio zdrav, imao auto, imao društvo sa kojim sam izlazio, imao devojku, imao dovoljno para i na sve to još uspem da kupim stan. Međutim imao sam neki osećaj da treba da promenim i društvo i devojku, nisam bio siguran da li bi to bila prava odluka. Jednog dana se budim, sve oko mene belo, ništa mi nije jasno. Da li sam i dalje živ, da li sam u raju..? Nakon malo više gledanja shvatam da sam u bolnici. Izgubljeno pamćenje, vidno narušeno zdravlje, ukratko jedva sam ostao živ. Od tog dana meni počinje novi život. Ali skroz suprotan onome koji sam vodio. Nemam posao, nemam auto, nemam para u dugovima, nakon godinu dana me devojka ostavlja, sa drugom kojeg sam gledao kao brata prekidam svaki kontakt, ostajem bez zdravlja. I na kraju se sve ispostavi tačnim i da sam trebao da ostavim tu devojku i to društvo. Tako da savet svima koji se lomite da li ste negde suvišni, jeste. Čim vam se postavilo to pitanje u glavi i čim sumnjate u to, znajte da jeste.
Prvi posao mi je bio kod neke vještice od šefice i stalno mi je govorila kako se moram našminkati, kako moram izgledati, naglasiti oči, usne... to je bilo prije 10 godina, dala sam otkaz nakon 3 mj i od tad se nisam našminkala, osim za neke svečane prilike. Ubila je u meni svaku želju za šminkom.
Imam 6 koleginica u HR sluzbi(hr, finansije, administracija...). Sve su neudate, od 25-35 godina. Jednom u šali predložio da svake nedelje sa drugom izađem na ručak / večeru. Finansije mi nisu problem, lepo zarađujem, ali posle 3 kruga
izlazaka smučilo mi se da slušam međusobna olajavanja... Sad ne znam kako da ih otkačim, baš su mi pale u očima sve a super smo se družili u kancelariji... Danas dođoh sa večere, od sat i po koliko je pričala, sat i 15 minuta je pričala o dve koleginice i novogodišnjoj proslavi....
Naći posao danas... ja ne znam što bi rekla. Prođem 7 krugova u jednoj firmi, ko da astronauta traže, po 4 mjeseca me navlače i na kraju ispadnem u užem krugu. Osoba sam sa diplomom u marketingu, i iskustvom. Tražim posao već godinu i pol. Imam toliko ideja, inspiracije, tako mi se radi, sutra bih počela da mogu... Ima li nas još takvih?
2022: spavala sam sa likom koji mi se dan danas gadi, samo da bi zaboravila na njega.
2024: prošle su skoro 3 godine a mene još grize savjest
*no relationship since...
Ne želim se preseliti kod nje jer živi u stanu od svoje majke i majka iako tamo ne živi još uvijek ima svoju sobu, drži svoje stvari i navrati kad god se sjeti. Razgovori s njenom majkom ne pomažu a da tjeramo inat u tuđem stanu nema smisla. S druge strane ona se ne želi preseliti kod mene jer sam trenutno podstanar i zašto bi davala pare za kiriju u manjem stanu kad tamo plaća samo režije.
Danas mi je ginekolog iz doma zdravlja u Novom Sadu rekla da neće da mi vodi trudnoću jer sam odradila prenatalni test kod kompanije koju ona nije preporučila. Ono što je ona preporučila bilo je dosta skuplja varijanta..