Iritira me kada ljudi nazivaju državu 'zemlja', jer je 'Zemlja' naziv za planetu.
Imaš prvu ljubav, prošle su mnoge godine i odlučiš da je posetiš i smišljaš sve šta ćeš reći i onda saznaš da je skoro preminula.
Ne kapiram šta ovi ljudi misle o meni i da l' oni međusobno pričaju o meni i analiziraju moj život. Jednu osobu prvi put vidim, a inače je familija mojoj zaovi, ta osoba mene pita izlazim li gde. Kakvo je to pitanje? Inače me zaova smara time da treba da izlazim i družim se, a žena pojma nema šta se dešava sa mnom i mojim životom jer više nikom ništa ne govorim. Ne znam koji im je.
Kako se ljudi nose s teškim nesrećama koje im na neki način zaustave normalan tok života? Pogotovo mi koji smo tek počeli graditi nešto i u svemu tome se moraš vratiti i ovisiti o nekome…
Prevarila bih jedino u slučaju da me je partner totalno zanemario u svakom smislu a da sam mu ja to nekoliko puta rekla. Što znači da zna šta treba pa popravi, ali neće. Jedino u tom slučaju. I onda nema pravo da se ljuti. Žao mi je.
Oduševljava me i divim se kad na filmovima ili negde drugde vidim npr. moja žena ne bi to nikad uradila (onako sigurno) ili moj muž ne bi to nikad kupio, to nije on... Koliko zapravo ljudi dobro poznaju jedno drugo. I ne, nije u pitanju vreme koliko su zajedno nego koliko su zainteresovani. Ja živim s debilom 4 godine, a ne zna mi ni omiljenu boju.
Nedostaje mi tvoj smeh. Nedostaje mi tvoje lepo lice. Nedostaju mi trenutci koje smo proveli zajedno. Nedostaje mi ono isčekivanje da li ćeš doći. Nedostaješ mi, nedostaješ...