Kad je neko toliko jadan da ga više ništa u životu ne ispunjava osim da druge ponižava kako bi se osećao bolje — I što je najgore, ja kad se suprostavim tome ispadam bahata, a u stvari samo ne dozvoljavam ponižavanje. Ma koliko neko bio postavljen na poziciji šefa, ponižavanje se ne sme tolerisati. Ima toliko poslova i mnogo boljih ljudi. Ne dozvolite sebi da se zbog nekoga osećate loše a ne dozvolite ni da se neko drugi zbog vas oseća loše a da vam nije ništa loše uradio.
I sa bratom i majkom sve manje pričam! Opasni manipulatori koji zavijaju posesivnost i loše namere u svilu. Kao kad biste ježa mazili preko svile. Čim im se nešto ne sviđa, ISTINA NA PRIMER, napadaju i vređaju i beže! To sam uvidela sa 36 godina, samo da znate!
Kad sam grub, što si grub.
Kad sam nežan, što si nežan??
Kad sam dobar, što si dobar što si dobar??
Kad sam loš, što si loš??
Kad ti posvećujem pažnju gušim te, kad ti ne posvećujem pažnju nije mi stalo imam drugu??
Ko bi njoj ugodio??
Niko.
Nemam više nikakvu želju da sa najbližim ljudima podelim ni kad mi se desi nešto lepo ni nešto ružno. Malo ko ume da se iskreno raduje za drugog, uglavnom teško sakriju zavist i ljubomoru ako je lepo a sažaljevanje i lažno saosećanje ukoliko se desi nešto ružno.
Studiram jednu društvenu nauku, međutim žalim što nisam u nekoj prirodnjačkoj grani, mislim da bi mi bilo lakše da radim neke konkretne zadatke nego da napamet učim neverovatno veliki broj nepovezanih i nestruktirisanih informacija. Ljudi misle da su društvene nauke lakše od prirodnih, međutim to često nije slučaj, jer razumeti društvo nekada je mnogo teže nego egzaktno opisati prirodu koja funkcioniše po često nepromenljivim zakonima.
Imam 39 godina, i u sexu sam egzibicionista, volim da sam domino, volim sex na sva javna mjesta kad se stvore uslovi, i uz dozu adrenalina povećanu do max zbog mogućnosti da nas neko vidi, volim što perverznije i što slobodniji odnos kad smo sami...ali nažalost imam problem da nađem djevojku i da joj se otvorim skroz, jer sličnu sebi nisam nalazio.
Imam 20 godina (u mojoj glavi to nije uopšte puno), studiram na PMF-u i solidan sam student, potpuno sam normalna osoba i jedino mi je bitno da sam zdrava i na okupu sa porodicom i prijateljima i da se faks završi... međutim gdje god dođem (pri susretu sa daljom rodbinom ili poznanicima koje ne gledam tako često), glavno pitanje nije niti faks, niti kako sam, već "ima li šta novo, ima li kakav momak?"... počeli su čak i majku u mom odsustvu da smaraju, kao da sa mnom mešto nije u redu i da nemam 12, nego 20 godina ahahahahahaha. Od kad je to postalo moranje i mjerilo da li je neko normalan ili ne?