Volim svog dečka najviše na svetu, ali se stalno setim ono što je uradio u prošlosti i stvarno boli. Ponekad je samo dry prema meni i ne mogu živjeti sa tim da moram stalno da se brinem dal me voli ili ne. Ne znam šta da radim želim da ga prebolim ali ne želim da ga varam i ako raskinem znam da neću biti ista jer on je bukvalo deo mene. Ja ne mogu da zamislim život bez njega al isto tako ne mogu da zamislim da živim ovako ceo život.
Imam momka već 5 godine, već neko vreme smo i vereni. On je zaista dobar, nežan i pažljiv ali problem je što je mamin i tatin sin. Otac mu je već neko vreme u krevetu a majka ne radi jer brine o njemu, ali opet su oboje jaki na jeziku i ne daju mu da diše bukvalno. Zbog te situacije bi morali da živimo sa njima u drugoj kući, meni se to naravno ni malo ne sviđa ali ga volim i previše je dobar momak da ga ostavim u takvim problemima samog. Dvoumim se da li sa se udam i da ćutim i trpim zbog njega, ili da gledam sebe i da uživam u životu kad već imam tu priliku. Znam ako ga ostavim da me ljubav više neće zanimati jer njegove standadre ni jedan ne može da premaši, i stah me da se ne pokajem što sam pustila takvu ljubav zbog njegovih roditelja.
Volela bih da znam da li me je zaboravio i pomisli li nekad na mene.
Ne znam šta da radim. Djevojka i ja smo "raskinuli", ali to nije bio klasičan raskid – više kao pauza da razmislimo o problemima u vezi. Ja sam to shvatio kao privremeno razdvajanje i čekao njen odgovor, dok je ona to doživjela kao kraj. Nakon dva mjeseca smo se pomirili i nastavili kao da se ništa nije desilo.
Međutim, skoro sam pronašao poruke koje je razmjenjivala s jednim momkom nakon što smo se pomirili. Još gore, saznao sam da je tokom te pauze spavala s nekim za koga sam joj ranije rekao da mi smeta.
Ono što me najviše boli je to što sam ja njoj bio prvi i jedini, a ona je to uradila – i to iz inata, kako sama kaže. Sada tvrdi da se pokajala, da želi da se promijeni i da više nikada ne bi uradila ništa slično. Iako to govori, ja jednostavno ne mogu da pređem preko toga. Osjećam se izgubljeno i ne znam kako dalje.
Najružnije staro srpsko ime koje sam čula je Nićifor.🤣
To me asocira na nekog nadrndanog debelog mačka koji je ljut.
U vezi smo 6 godina, verili se, ostala trudna, sledeće sedmice svadba, danima plačem jer sam shvatila da to nije ta osoba sa kojom sam bila 6 godina, tog čoveka ne mogu poznati, promenio se preko noći bukvalno. Najgore od svega što sam mislila da je prava osoba, a znam da neće nesrećnije mlade biti na venčanju.
Nikada nisam razumeo one koji na profilnoj slici na fejsu stave sliku sa partnerom ili nekom drugom osobom. Šta time dokazuju? Bar na profilnoj stavi samo svoju sliku.
Zamolila sam ChatGPT da mi napravi 'romantičnu' sliku....Gde smo neki 'dečko' i ja u kafiću i gde je on stavio ruku na sto, a ja svoju ruku naslonila na njegovu... Slika je ispala kao da je zaista stvarna, a ja sam namerno stavila kao story i plus stavila pesmu.. Rodbina i neki moji poznanici misle da je slika prava, pa su ostavili srca i znak podrške.. A ja ne da nisam sama, nego dečka ni na vidiku 🤦... Verovatno će nekima zvučati jadno, ali eto morala sam bar ovde priznati....
Radim nekoliko godina u jednoj firmi i došlo je vreme za neku obuku. Nije ni dva dana prošlo već mi je muka i jako dosadno, žena jeste fina ali sama pomisao da ovo radim čitav radni vek mi stvara paniku. Posao je kancelarijski, prešla sam 30. godinu i nemam nekog iskustva da bih možda aplicirala za drugu firmu. Plus na sve plata mi je mala, većina ljudi voli da tračari. Padaju mi na pamet neki kursevi a ne znam ni odakle bih počela. Najviše mi je žao što nisam mlađa i da se nisam zaposlila ovde, da sam bila malo više ambiciozna.
Srce moje bebe je prestalo kucati u 3 mjesecu. Psihički se raspadam. Imam bebu od 10 mjeseci i on me poslednja dva dana mazi po kosi i po stomaku, kao da osjeti. Samo da prestane boljeti ovako.