Drugarica se udala u ranim dvadesetim i ima dvoje dece. U poslednje vreme me često pita ima li neki dečko, a i priča kako vreme brzo leti i nismo tako mlade. Vrhunac je bio kad me je njen sin pitao kad ću da se udam i rodim decu. Dete je malo i najčešće samo ponavlja ono što čuje. Istina je da bih volela stabilnu vezu, ali ne forsiram to i uživam u onome što imam. Primetila sam da je drugarica počela da mi stvara pritisak i razmišljam da li je tako dobra kao što sam je smatrala.
Svaki mjesec imam minimalno dva tri događaja (svadbe, rođendani, babine, useljenja). Od plate mi na kraju ne ostaje ništa, čak ulazim u minuse ili ako je važnija svadba moram podići manji kredit. Maštam o tome da odem na odmor, izlet ili da konačno nakon šest godina kupim kvalitetne zimske čizme.
Kako je moguće da se godina već završava i da moj život i dalje stoji.
Kada će konačno "ljudi" da nauče da u čekaonicama bolnica, domova zdravlja, ambulanata ne pričaju telefonom na sav glas, ili preko ZVUČNIKA ili VIDEO POZIVA!? Valjda bi trebali da isključimo zvuk na telefonu i u tišini ili tihim govorom sačekamo svoj red i čujemo koga prozivaju, ili možda ne?
Toliko mi je muka od ovog blek frajdeja, kojim nas sve prodavnice bombarduju, da mi dođe da se odjavim sa SVIH mejling listi na kojima sam već godinama. Taj izmišljeni američki praznik konzumerizma nema nikakvo uporište u našoj kulturi, niti prodavci zaista daju neke popuste, ali to ih nimalo ne sprečava da nas bukvalno bombarduju reklamama. Što su reklame agresivnije, to kod mene manji efekat.
Znaš, ja nemam problem da pokažem emociju, ali imam petlju i ponos. Nisam jedan od onih koji jure za nekim bez dostojanstva. Kad volim, volim iskreno, kad se trudim, dajem sve od sebe ali isto to očekujem zauzvrat.
Neću da se poredim ni sa kim, pogotovo ne s nekim ko ti je nekad bio blizak. Nisam on, i nikad neću biti.
Ako sam na sve ili ništa s tobom, to je zato što verujem u nas, ali neću da igram igre ni da dokazujem svoju vrednost onome ko je ne vidi.
Znam ko sam i šta nudim. Ako ti to ne znači u redu. Ali nemoj nikad pomisliti da nisam imao petlju da stanem iza onoga što osećam.
Naše druženje je započelo tako što su se naša djeca počela družiti u vrtiću. Malo pomalo i mi smo se porodično zbližili, dosta vremena provodili zajedno itd. Vidno je bilo da oni žive na visokoj nozi, oboje zaposleni, dok smo muž i ja radili online preko work up i nije da nismo imali para, ali standard, ništa pretjerano, dok su oni ispunjavali sve želje djetetu, mi samo nešto osnovno i sitno. Dijete im je bilo umaženo, s 9 godina njanjavo, na šta smo skretali pažnju, ali njima je to super. Situacija je eskalirala kad su oni bili navalentni da moje dijete ispunjava njihovom sve prohtjeve, da dolazi stalno kod njih kući, da ostaje do kasno itd. Na početku smo bili popustljivi, ali smo poslije uvidjeli da to ne vodi ničemu pa smo govorili da ne treba tako, da ima drugih obaveza kao što je trening, da naš hoće na karate, oni su rekli da mi ne damo da se djeca druže, da smo prestrogi i da se neće više družiti s nama. Boli spoznaja da su sve vrijeme ti ljudi samo gledali sebe i bili sebični.
Drug kaže što se ne javim, otkud to da ga se setim... Pa druže, javi se ako hoćeš, ja ne znam što još uvek ljudi gledaju ko se kome javio. Ionako se ja javljam uvek, pišem dok on jedva odg. (dve rečenice, nekad jednu), sav nezainteresovan, pasivno agresivan... Evo nismo se čuli godinu dana. Neću ni ja da se trudim.
Otkrio sam nedavno da ima neki novi fetiš i da se zove findom. Kao djevojka uzima novac od muškarca i on se loži na to da daje njoj zaradu. Mislim onda, pa i ja sam findom fetišar. Sve što zaradim podijelim i supruzi i djeci i roditeljima i dok platim ratu za stan i za auto, ostane mi taman da eto, imam šta da jedem i da sebi kupim nove gaće. :D
Nisam uopšte znala da je zaljubljen u nju i da radi sve da bude u vezi s njom. Mi smo se nekako evo da kažem, simpatisali nekih pola godine. Bilo je čak nekih izliva nježnosti i pažnje s njegove strane, dodira, poklončića. Hladno me je navukao, mislila sam da će upravo da klikne između nas. Ali, kliknuo je između njih. Ona mu je neka prijateljica od prije sa kojom djeli neka interesovanja. Mislim svima nam je blizu 40-ta, ali ja sam ga ipak zavoljela. Zašto mi je to uradio, igrao se s mamom iako zna da sam sada u krizi, u problemima, sranje na poslu.
Tek sad ne mogu da se sastavim. Samo ne trebaju mi sad komentari nezrela, glupa, dovoljno sam utučena.