Priča se uvijek o braći i sestrama, a niko da kaže koliko je teško biti bez njih. Jedinica sam, moji roditelji stare, imaju samo mene a vrijeme sve brže i brže prolazi. I što sam ja starija sve više patim za tim što nemam ni brata ni sestru sa kojim podijeliti muke koje bi samo oni mogli razumjeti.
Ja sam inače jako zimogrozna i mrzim to što mi se oduvijek svi rugaju zbog toga i gledaju me kao da sam 'munjena'. Tog jednog dana kad sam odlazila s posla, stavila sam šal oko vrata i odjenula debelu jaknu iako je tad već bilo "kasno proljeće", ali meni je i dalje bilo ledeno kao da je zima. Taman da ću izaći iz dućana i krenuti kući, kad ulazi jedan kupac, neka stoka banjalučka i krene mi odmah govoriti: A što si se tako zamotala, mogla si još i cijelu facu zamotati pa da ti se samo oči vide. Ja sam se izderala na njega da se to njega to ne tiče i da je to kod mene jednostavno tako, dok se asfalt ne počne topiti od vrućine, ja se dotad "ne skidam" i zalupim vratima. Jednom mi je isto neki kreten rekao da "Gdje ti je mladost, kako tako mladoj ženi može bit ledeno?" Možda jesam mlada, al sam slabokrvna, uz to mislim da imam lošu cirkulaciju, a možda čak i neki problem sa štitnom. Kako god, moj problem i ne znam zašto baš svih bode za oči ta moja "debela jakna, kapa, šal itd". Pa jbt!
Znam da nije bitno, i da ne određuje apsolutno ništa, ali toliko sam maštala o svojim zarukama i tom famoznom prstenu, lijepom vjenčanju, prvom plesu, vjenčanici, a na kraju me oženio bez ičeg pod izgovorom da su to sve budalaštine. Sve o čemu sam ikada maštala kao djevojka, sanjarila, uskratio mi je to. Pametno je iskoristio to koliko sam ga voljela, oženio me, rodila mu dvoje djece. Već duži period ne valjam nikom pa ni sebi. Sama sam. Imam osjećaj da padam u depresiju.
Svom bivšem najboljem drugu želim sve najbolje i najlepše ikad. Ali se nadam da će jednog dana stajati pred oltarom gledajući svog kuma, i da će ga zaboleti saznanje da ga taj kum nikada neće ceniti i voleti koliko ja. Nek' je sa srećom kumara, tvoj izbor.
Ludim zbog toga što je ova je**na Hrvatska sve skuplja i skuplja, a plaće nikakve i uvijek iste, a nitko se ne buni zato nam i jest tako. Jednom je neki čovjek napisao da kako on "ima" pa da mu zato uopće nije problem što sve poskupljuje. Mislim se u sebi; Kretenčino ima i nas koji radimo za mizeriju i jedva krpamo kraj s krajem milu li ti majku!!!! Zbog takvih i propadamo. A najviše mi ide na živce što mnogi kukaju da nemaju a zapravo imaju i više nego što treba, svugdje niču nove zgrade, auti, P materine, a kao nema se 🙄. Bezbroj puta sam vidjela kupcima kako im je doslovno novčanik krcat sa onim novčanicama 100, 200.. Ja ludim kad to vidim jer ja za razliku od njih moram kupovat sve što je na akciji da bih eto, preživjela. Nekome sve med i mlijeko, a nekome trnovito sudbino prokleta!!!!
Jedan moj drug kaže i piše treMbam da uradim umesto trebam da uradim. A jedna drugarica kaže ti će da mi kažeš umesto ti ćeŠ da mi kažeš.
Ako ti dva najbolja druga (kroz šalu) omalovažavaju zanimanje kojim se baviš - odnosno tvoju sposobnost da radiš taj posao, da li je to razlog da se prekine prijateljstvo ili ne?
Nisam bila u vezi 5 god. Pokušala sam i dejting aplikacije i da se krećem među ljudima međutim nema kliktanja. Krenem da izlazim s jednim dečkom što sam ga upoznala preko appa međutim primetila sam i posle više izlazaka da ne inicira ni držanje za ruke ni poljubac ništa. Ja na kraju napišem šta imam da bi mi rekao da me ne vidi u romantičnom smislu. Bitno da mi je traćio mesec dana života, slao poruke i zvao u izlaske, a ovamo me se gadi. Zašto to ljudi rade ne znam. Ok prosečnog sam izgleda i mršava, ali nisam toliki akrep. I dalje mi ne ide u glavu kako neki idu iz veze u vezu, a neki imaju Kineski zid koji ne mogu da preskoče da dođu do iste.
Zar stvarno imate toliko viška novca, da giftate kojekakve budale na tt? Šaljete žirafe, lavove, qrcepalce, da ti neradnici uživaju u vašim teško zarađenim parama, ili, još gore parama vaših roditelja i da se bogati kinezi još više bogate? Ne razumem....
Moja majka ne voli pričati o smrti, ali je rekla da kad umre, ne želi biti pokopana na istom groblju na kojem je moj otac koji je umro čim sam se ja rodio.. Ne zbog njeg, ljubav je i dalje velika i nakon 30 godina, nikad nije ni pomislila da nađe drugog. Ali na tom groblju je sva porodica s očeve strane koja je toliko lošeg učinila da ona ne želi biti nikako u blizini, iako tu živi jer nemamo druge imovine osim tu. Ispoštovaću to, ali ne znam kud ja kasnije da se kopam... Mada mislim da realno nije ni bitno, tu su samo kosti, duša ide na drugu lokaciju i to je ono što je bitno.