Ako niste doživjeli traume kao djeca, ako se niste brinuli o bolesnim članovima porodice, ako niste sahranili majku ili oca, brata, sestru, ako se čitav život borite a nije bolje, naravno da ćete reći "budite pozitivni, biće bolje", bla, bla. Shvatite da su neki ljudi rođeni da preživljavaju a ne da žive.
Svakog dana pre nego što odem s posla, zalepim sline na sto u kancelariji, kako bih proverio da li čistačice čiste moju kancelariju.
Prije četiri godine zaposlio sam se u tvrtki u kojoj nas je bilo 17, s dobrom i opuštenom atmosferom. Kako su stariji otišli u mirovinu, na njihova mjesta došli su prijatelji i poznanici postojećih zaposlenika, pa se cijela vibra promijenila. Sve više slušam njihove interne priče u koje se ne uklapam, pa izbjegavam kantinu i druženja.
Pauzu radije provodim u teretani preko puta i to mi zapravo više odgovara, osjećam se ispunjenije i mirnije. Ipak, žao mi je stare ekipe i zafrkancije koje su nekoć činile posao zabavnijim.
Godišnjica mi je braka, a on i dalje misli samo o poslu...
Šta je dozvolila "muškarčina" od mog zeta. Lik radi dva posla, tata i mama mu kupili stan, nikad nema dinara u džepu. Mojoj sestri mama kupila auto prije 9 mjeseci (jedva skupila pare), mama radila mali servis auta, platila registraciju, sipa redovno gorivo pošto sestra čuva malo dijete od godinu dana. "Muškarčina" za 9 mjeseci još nijednom nije nasuo gorivo sestri, a ima obraza da bez pitanja uzme sestrino auto kad se njegovo auto pokvari. Za 3 godine braka nijednom sestri nije htio da dadne svoj auto (golf, ako vam to išta znači).
Nekako sam potpuno emocionalno otupio. Ne želim nikome zlo, i dalje sam pristojan i izbjegavam sukobe, ali nemam više nikakvu empatiju prema ljudima. Majka me ostavila dok sam bio mali, a otac alkoholičar se s vremenom razbolio i sve je palo na mene. Rastao sam sam, bez prave podrške, često siromašan i laka meta kroz školu i kasnije. Danas ne osjećam ništa kad čujem da je netko umro, razbolio se ili postao roditelj. Navikao sam biti sam i kao da sam izgubio sposobnost da me takve stvari dotaknu. Ponekad se pitam znači li to da je nešto pogrešno sa mnom, iako nikome ne želim naškoditi.
Nedelja veče dobijam poziv koji počinje: "Imao je za vikend nesreću, stavili su ga u komu da ne bi trpeo bolove, lice mu je skroz ušiveno i ko zna da li će ikada više moći da radi." Kako hladno zvuči kad ti neko saopšti kako mu je lice i da li će moći da radi, a meni čupa srce što je trpi bolove, kako mu je roditeljima kad ne dozvoljavaju da vide svoje rođeno dete, kako je njemu kad im pre kome saopštava da ih voli i kako mu je bilo kad mu se to desilo. Baš me briga za lice- to ne čini čoveka, sa titulom se nije rodio da ne možeš bez toga da živiš. Onda dolaze dani u kojima mislim- Samo ga ne uzimaj Bože, samo ga sačuvaj da ostane živ sve svesna da mu je to lekcija na bahat i ohol život koji je živeo! Palim sveću samo za njega u crkvi! Bog je veliki! Molitva je snaga!
Imam skoro 40godina i nijednog prijatelja. U osnovnoj školi sam imao drugare. Krajem srednje škole sam osetio da među tim istim drugarima nemam dovoljno poštovanja. To su one neke sitnice koje primeti svako od nas, pa stekne takav osećaj. Kada sam se oženio osetio sam da smo se udaljili i na kraju prekinuli svaki kontakt, a da me niko nije pitao šta se dešava i zašto. Nije ih bilo briga. S vremenom sam stekao nesigurnost, postao sam zaboravan i to se odražava i na moj posao i na privatan život. Osećam da se ljudima generalno ne dopadam. Siguran sam da posedujem neku osobinu koja očigledno deluje odbojno na ljude i to mi psihički jako teško pada. I pored porodice, osećam se jako usamljeno.
Mislim da bi mi život bio lakši da sam savršena i nemam mana. Drugi bi me više poštovali, imala bih momka, ne bih radila gluposti, i više bi me cijenili na poslu.
Imam bahatog komšiju. Čovek ima firmu, pare i misli da može kako hoće. Problem su njegovi psi, koji su konstantno napolju i terorišu celu ulicu i ako on ima i ograđeno dvorište i boks za iste. Ne reaguju ni komunalci ni inspekcija a ja koliko znam, po zakonu, da se psi bez nadzora na mogu puštati na ulicu. Ali izgleda da je sve moguće ako imaš veze i puno novca.