Tata je preminuo pre tačno tri nedelje, bio je bolestan. Imao je rak pluća... Od kad se otkrilo do njegove smrti ima tačno dva i po meseca. Još uvek nismo svesni da ga nema, ali mnogo boli. Baš mnogo. Ne znam kako da se nosim sa ovim.
U tinejdž godinama sam bila poznata po prelepoj kosi i velikim grudima. Kad god bi me neko spomenuo nekome, žene bi pitale:"Jel to ona sa lepom zlatnom kosom?", a muškarci:"Jel to ona sisata?" I sad nakon 10 godina, ista situacija. Jedino što sam udata pa mog muža pitaju:"Jesi li ti oženio onu sisatu?" Užas!
Stvarno se ponekad pitam da li ove pričalice uopšte kapiraju koliko su dosadne i koliko smaraju narod? Jbt, to se ne gasi nikad. Samo melju li melju. Gori ste od proliva. Proliv je spas u poređenju sa vama. Davite ljude vašim laprdanjem i pametovanjem. Posle se čudite što ljudi ne žele da se druže sa vama, a ne znate razlog. E pa, ovo je. Od vas ne možeš doći do reči, uopšte ne poštujete sagovornika. Kad jedno priča, drugo ćuti i obrnuto, a vi se ubacujete u sred rečenice i nastavljate po svom. Stvarno strašno.
Ljudi moji, ja prosto ne znam šta se sa mojim mužem dešava. Da li su svi muškarci takvi ili ja samo nijesam imala sreće pri odabiru. Naša veza je bila nešto najljepše i najbolje na svijet. Kada smo se vjenčali i otišli u Austriju da živimo, on se počeo mijenjati. Od kako je dijete tu, njega više ne poznajem. Toliko je pun bijesa, gnjeva, osude, zavisti prema drugima. Stalno psuje, dere se, vrijeđa i iživljava se na nama psihički. Kaže da se kaje što je se preselio, a dolje je imao sve (posao, mamu, baba). Ne znam što da radim. Čovijek neće apsolutno ništo po kući da pomogne. Samo se izvali na fotelju i gleda u telefon. Očekuje sve na gotovo. Tipični Crnogorac. Ljudi, kako ovo presjeći?
U braku sam sa objektivno debelim muškarcem. Oduvijek se super slažemo i mislila sam da ću moći utišati svoje alarme da mi se fizički takav muškarac ne sviđa, ali unatoč predivnom odnosu i dalje mi smeta njegova debljina. Osjećam se grozno jer je predivna osoba ali ne mogu protiv svojih misli.
Svako ima svoje mišljenje i ukus, ali meni su ove pesme koje veličaju prevare odvratne i nisu nimalo simpatične.
Često se pitam ko sam ja? Gde pripadam? Živim sama, spletom okolnosti, plaćam kiriju, račune, radim, ne idem na bolovanje i kada sam prehlađena (sklanjam se od ljudi da ih ne zarazim), samo kako mi ne bi falilo za troškove... 28 godina, 2 duže veze iza sebe, retko ko me pita kako sam, samo kada ću se udati. Svi me se sete kada sam im potrebna, a ja se svakodnevno osećam napuštenom od svih... Jedino se utešim kada se pomolim i kada postim.
10 minuta čitam slovenski prevod na Nacionalnoj Geografiji i pijem jutarnju kafu. Tek posle 10 minuta shvatam da ne razumem šta čitam. Eto to sam ja svakog jutra. 🤣
Prava veza je ona veza u kojoj žena juri za muškarcem, a on za njihovom boljom budućnošću. Sve ostalo su izgovori.