Bila sam sa momkom tri godine u vezi, doduše sa prekidom od pola godine (ja sam njega ostavila jer od kad smo zajedno on stagnira i samim tim i mene tu zadržava, u principu bez ikakvog ličnog napretka i bez neke ambicije). Nakon tog prekida smo se jedan dan našli, pričali, pa smo se ponovo videli, pa ponovo i tako smo se pomirili. U prvu ruku mi je delovalo da mu je zaista došlo iz du*eta u glavu i da se promenio, međutim što sam duže bila sa njim sve sam više shvatala da su sve to puste priče i da je sve to bila samo privremena gluma. Ja sam se zaista trudila i da ga poguram, nudila pomoć, što bi se reklo baš sam se cimala i celu dušu sam dala za tu vezu, što nisam nikad uradila ni za koga, ali nije se nešto cimao. Sve u svemu, poenta je da je on meni došao juče i rekao mi da me ostavlja jer mu mnogo zvocam i da je njega to jako udaljilo od mene. Problem je u tome što ja vidim da ovako ne može dalje, ali ga volim i vidim u njemu veliki potencijal. Ma preboleću ja njega nekako :)
Pratim jednu osobu koja piše kako ne treba njoj niko da govori šta treba ona da uradi ili promeni, da to ona zna sama, ali zato ona napiše 100 statusa kako drugi treba ovo, treba ono itd. Logika... Znači njoj niko ne sme i ne treba to da govori, ali ona sme drugima svašta da kaže i bavi se tuđim životom. Još na kraju napiše „eto, treba neko da vam kaže“. I ta osoba stalno tako; profil joj se sastoji od komemtarisanja drugih, vidi nešto i to komentariše itd.
Treba donijeti zakon da ukoliko ne pričate sa rodbinom iz više razloga, ta rodbina nema pravo da naslijedi ništa vaše. Ovako, čovjek umre, ostavi stan kome on želi, a ta rodbina tuži i hoće stan iako nisu ni pričali sa tom osobom. Lopovluk!
Sedam godina smo zajedno, od toga već šest i po redovno imamo odnose. Sve je super, hemija postoji, ali orgazam niti sam videla niti znam kako izgleda. Više ni ne znam u kome je problem.
Sve, ali bukvalno sve što sam rekao da ne bih nikad uradio uradio sam. I kome god da sam se nasprdao za najmanju sitnicu vratilo mi se isto ili čak i gore.
Najnapornije osobe su one koje su čitav život bile debele i onda smršaju. Kao da automatski zaborave sopstvenu gojaznost i osuđuju svaku osobu koja se malo ugojila ili koja je debela.
Kad sam bila mala i prvi put od tate čula riječ "išijas", mislila sam da je to vrsta psa. Pa sam tatu pitala hoće li mi dovesti išijasa da se igramo a on se počeo smijati i rekao "hoću, sine". 🤣 Par dana nakon toga mi je donio štene.😉😏
Ne znam kako da objasnim roditeljima da se hronična usamljenost mlađih generacija neće rešiti sedenjem u kancelariji. Da kolege nisu prijatelji, već u najboljem slučaju poznanici koji neće spletkariti protiv tebe iz čiste dosade i zlobe, a da je upoznavanje partnera van interneta skoro nemoguća misija. Ne koristim mreže za upoznavanje, lično ne vidim sebe u tome, ali nemojte mi pričati priče o kursevima i sličnim glupostima. Idem na kurseve jezika od detinjstva. Način na koji smo komunicirali kao tinejdžeri i sada je nebo i zemlja. Na koji god kurs, čega god da sam otišla, ti ljudi samo hoće da odrade to što imaju i odu kući. Niko ni sa kim zapravo ne komunicira. Ako je neko društvo kojim slučajem i opstalo, priča se svodi na zajedničkom gledanju u mobilne. Naravno, čast retkim izuzecima.
Najbolji drug mi se naljutio jer sam objavila na Instagramu sliku gdje sam gola u kadi punoj kupke. Na slici mi se ne vidi ništa što ne smije da se vidi. Međunožje mi je ispod kupke, a grudi sam prekrila rukom.
Rekla mi je da cijeni iskrene ljude koji se ne stide reći što misle i ne igraju igrice. Na prvom spoju priča skoro cijelo vrijeme o svojem bivšem. Kažem sebi u redu početna trema, imala je loše iskustvo pozvat ću je na još jedan spoj. Na drugom spoju opet priča o bivšem. Na kraju spoja ja joj se zahvalim i kažem da nije djevojka za mene, da se ne vidim s njom i da se ne želim više viđati. Ona se počne derat na mene da smo svi isti i samo gledamo kako da dobimo onu stvar. Nije klinka u 30-ima smo oboje.