Ponekad mi jako smeta što sam inteligentna osoba i brzo kapiram. Lakše bi mi bilo da sam teški tudum.
Smatram da se muško treba javit prvi!! Dala sam mu dovoljan znak a sad je na njemu! Budi muško! Sve ostalo je znak nezainteresiranosti..
Kad sam jednom dobila panični napad i moj muž je dobio jer se uplašio.
Najveća sreća na svijetu je kada nekome pomogneš, a srce ti treperi od radosti zbog toga 🤍
Nemam sreće sa prijateljstvima. Uvek sam imala prijateljice koje su me iskorišćavale na neke načine. Nekad zaboli kada shvatim da se niko nije družio sa mnom jer sam mu zanimljiva ili slično tome.
Mrzim samoću, mrzim usamljenost i mrzim osećaj neispunjenosti. Volim srećne i ispunjene dane, ali dan nakon tog dana je najgori. Tada često mislim kako se taj dan neće ponoviti nikada više, kako nikada neću sresti osobu koja mi odgovara. Hoću da sa nekom devojkom podelim i njene i moje i najgore i najbolje dane. Imam 22 godine i kako prolaze dani, meseci i godine sve više gubim nadu da će se to zaista desiti.
U braku sam godinu dana. Već pet godina vodim bitku sa hormonima, kilogramima i povišenim tlakom. U pubertetu proživjela sam tragediju, umrla mi je majka a otac je bio alkoholičar te sam praktički bila prepuštena sama sebi, te je to uzrokovalo toliki stres da ja danas patim od velikih zdravstvenih problema. Moj suprug i ja smo godinama zajedno i zna moje probleme i vidio je moje promjene u kilaži. I sama sam svjesna da sam deblja od većine djevojaka. Moj suprug me svejedno oženio i nije se žalio sve do nedavno. Konkretno danas ne priča sa mnom jer mu je netko u prolazu postavio pitanje jesam li i koliko trudna. Momci, dječaci, muškarci...ne ženite se osobama koje vam ne odgovaraju na bilo koji način. Nađite sebi osobu koja vam paše kako kasnije to nezadovoljstvo ne biste iskaljavali nad nama koji vas nismo tjerali na ništa, sami ste nas birali a imali ste vremena razmisliti. Osjećam se jadno, izdano, preteško...
Užasno sam aljkava. Trudim se, ali ja prosto ne vidim nered onako kako ga drugi vide. Majka mi je još gora, nažalost tako sam odrasla, nije imao ko da me nauči da održavam red u kući. Sad imam ćerku i volela bih da je naučim da bude pedantna. Volela bih da postoji neki kurs domaćinstva, gde bih mogla da naučim kako da redovno održavam kuću.
Mrzim (da, rekla sam šta sam rekla) komšije iznad koji neće da poprave vodu koja curi već dve godine, svoje roditelje beskičmenjake koji neće da ih tuže i upravnika zgrade koji ništa ne radi po pitanju toga. Svih mi ih je muka, ljudi život u zgradi je pakao.