Ne znam zašto se naši ljudi žale na inostranstvo.
Naši ljudi troše novac na cigare alkohol, i onda se žale kako nemaju novac. Živim u švajcarskoj, zarađujem 5000 chf netto, od toga uštedim 2000 chf. Vozim mercedes e klasu, putujem, mogu da priuštim šta god hoću.
Prestala sam se javljati nazovi prijateljici kojoj sam zadnja rupa na svirali. Mobitel je stalno kraj nje, odmah odgovara na sve poruke drugim prijateljima, a na moju odgovori svakih par sati. Zove me na kavu jednom u dva mjeseca, s drugima je svaki vikend na druženju. Gotovo nikad mi se prva ne javi. Radije ću biti sama nego s takvima.
Svaku veza koja dugo traje, a ništa se ne konkretizuje, smatram propalom. Samo razumem situaciju gde oba partnera ne žele da uđu u brak. Ovo ostalo, piši propalo. Često čujem da neko kuka kako je sa nekim dugi niz godina, da čeka veridbu(žene), a da se ništa ne dešava. Pa normalno da se ne dešava, kad ne žele to sa vama. Ja ne znam što neko ostajte u takvom odnosu i troši vreme sebi.
Skoro na sva porodična okupljanja pomognem maksimalno svekrvi, tačno u svemu. Na kraju ona gostima govori kako je sve stigla na vreme, kao da nisam uopšte bila tu. Svi me gledaju kao da sam bezobrazna mrcina.
Volela bih da smo kao Japanci i nemojte mi sad o tome da i Japan nije idealan, ali ljudi su ljubazni i brinu jedni o drugima.
Nisu mi jasni ovi ljudi koji nakon 10-15 godina zajedničkog života i dvoje, troje dece reše da naprave svadbu. Ona obuče belu venčanicu, a pored nje troje dece🤣.
Nekako mi je bzv što se sve tako okrenulo, nigde veze. Zna se - veza, veridba, venčanje, pa onda deca.
Smatrajte me staromodnom, ali to je moj stav. 😁
Zašto ljudi kad im kažeš da želiš svoju privatnost zadržati za sebe, oni misle da ništa ne radiš, nigde te nema itd.? Valjda im je tako lakše da se teše, ne znam, mada živim prosečno kao većina.
Ljudi danas koriste poslove da bi se hvalili, čak i oni koji čiste ili rade u magacinu. Gledam čovek kuva, divna jela pravi i ljudi mu u komentarima pišu radi li, ima li posao... Kao da žele da ga ponize, a sebe uzdignu jer rade iako čovek radi; pravi džemove, kolače, pite... Mrzim ljubomorne i zavidne ljude.
Tužno je i žalosno slušati šta se priča po selu, nažalost imao sam nju koja mi je brzo prirasla uz srce, obožavao sam da provodim vreme sa njom i sve je puklo zato što nisam bio siguran u sebe, zato što sam verovao drugima umesto njoj koja je želela da se skrasi, želela decu, porodicu čak i ja koji nisam toliko priželjkivao sam počeo da želim isto ali sa njom. Nažalost zbog tuđih tračeva veza je pukla a ja sam nju izgubio, neverovatno koliko su ljudi sami po sebi odvratni. Sada da mi bilo ko kaže nešto loše o njoj, iako nismo zajedno, dobio bi malo ozbiljniji odgovor. Nadam se da će vreme učiniti svoje i da će se javiti, ja znam da je ja čekam!