Bila sam na ispitu iz vožnje. Na semaforu sam slučajno ugledala dečka koji mi se već duže vrijeme sviđa i nisam ga mogla prestat gledat. Nisam krenula na vrijeme, auti iza mi trube, ja se zbunim, ugasi mi se auto i ne mogu krenuti i tako više puta i na kraju sam pala ispit...
Kako je čudno kad osetiš da je neko deo tebe. Kao da je drugi deo tebe.
Volim povremeno da uđem na online chat i da se dopisujem sa nepoznatim ljudima. Svjesna sam da je to odraz otuđenja, jer nemam pravim prijatelja, pa ponekad uđem tu, lakše mi je o svojim problemima i mislima porazgovaram sa nekim koga ne znam, i ne samo o tome nego i o drugim temama. Ne otkrivam detalje o sebi, niti imam namjeru da se s nekim upoznajem. Sramim se toga, ali tako je.
Zaljubljena sam u njega iako znam da nemam nikakve šanse. I to tako nosim u sebi već skoro god dana, ali svaki put kad čujem neki njegov komentar o ženama koje mu se sviđaju kao da me nož probode. Ja sam mlada, obična, prosečno lepa devojka, dok on voli starije žene. Samo želim da me ovo što pre prođe.
2 godine bili u vezi... Već dva tjedna da se ne čujemo. Prokleto boli...
Upoznala sam bivšeg dečka dok sam bila sa lošim ljudima i dok sam se drogirala, on je hteo da me izvuče iz svega toga ali sam ga bila oterala uz reči da meni nema pomoći i da on nije taj koji može da mi pomogne jer sam mislila da me ne voli zato što oće da prestanem sa tim...
Sad sam se skinula sa svega i odje*ala sve te ljude i molila sam ga da popričamo i da probamo opet ali on ne želi ništa sa mnom.. Kajem se za sve, izgubila sam ljubav svog života, ali da nije bilo njega i da nije otišao od mene nikada se ne bih izvukla iz tih voda.. samo mi je žao što to nisam uradila dok je još bio kraj mene. Želim sve da isparvim, želim da upozna pravu mene, jako mi ne dostaje... Svaki dan palim sveću za njega i molim se bogu da bude srećan makar to bilo bez mene i ako bih jako želela da opet deli tu sreću sa mnom.. Molim te glavo vrati mi se volim te 🩷
Moj bivši se oženio i dobio ćerku, naravno da mi je bilo drago zbog njega, a sad nakon par godina pročitah naše stare poruke i iskreno mi je žao što nisam na mestu njegove žene. Uskoro će postati otac po drugi put, boli i ne prestaje...
Baka mog supruga je umrla a da nisam stigla da je pitam zašto među slikama svih nema moje. Uredno, na polici, brat, sin, snaja, unuk tj moj suprug, naše troje dece, sestre od mog supruga, tetka i teča… samo mene nigde.
Opsednuta sam cigarama. Odkad sam ih ostavila pre malo više od mesec dana zbog roditelja samo o njima mislim, sanjam ih i samo o tome pričam. Znam da je štetno, da nije zdravo i sve te gluposti al..Je*iga volim.