Moje dve starije sestre i ja smo konačno došle kući svaka sa svog letovanja i na redu je prepričavanje doživljaja. One su obe rekle kako im je bilo, ja ih ispitivala i sve, a sad kad je došao red na mene, sad im više nije zanimljivo da slušaju, gledaju u telefon ili im se spava. Kad su videle da sam se uvredila i rekla im zašto - nije istina slušamo te, kako da ne.
Družim se s očevima djevojki koje mi se sviđaju, da bi stekli utisak da sam fin i dobar momak kako bi bez problema osvojio njihovu ćerku.
Iduće godine momak i ja selimo u Švicarsku. Osjećaj je nevjerojatan :)
Kad je bio onaj prvi val korone, nakupovala sam zaliha i zaliha hrane jer sam se užasno prepala da je više neće biti, ili da će sve poskupiti toliko da si neću moći priuštiti. Već sam jednom doživjela glad. Najviše mi je ostalo ulja, koje polako trošim, i svemu je odavno istekao rok, ali prosto ne mogu baciti toliko hrane, grehota je. Sram me ikom priznati ovo. Jedva čekam da kupim normalno i svježe ponovo...
Rodica i komšija su napravili od stolica i prekrivača bunker u koji su mi rekli da uđem i onda su sa dve strane zatvorili jastucima da ne mogu izaći. Ostala sam u potpunom mraku, ali sam bila smirena, zatim sam gurnula s jedne strane i izašla. Bili smo mali, ne sećam se tačno, isto smo godište (možda 9-10 godina). Kada smo se igrali na pesku, rekli su mi da zatvorim oči i otvorim usta, a onda mi je rodica strpala pesak. Kada smo trčale oko kuće, rodica i ja smo se sudarile i ona je pala, kad je došao taj komšija – rodica je rekla da sam je ja gurnula i on me oterao kući. Možda je ovo nekom smešno, ali njima je palo na pamet da ja zažmurim i da mi oni prde u lice. Bilo je tu dosta toga, ali me najviše pogodi što ljudi ne žele da čuju moju priču, osuđuju me, nazivaju me čudakom jer ne izlazim i ne družim se.
Ne znam kako je drugima, ali kod mene je bilo bezbroj veza i vezica, a nemam ni 30. Zbog svih ovih neuspjeha se bojim da nikad u životu više neću imati nešto ozbiljno.
Inženjer sam po struci i fino zarađujem. Nisam imala pojma da će mi to bit problem sa muškarcima i da ih kompleksi toliko muče. Jedan je to izjavio kako ću ga ostaviti čim završim fakultet a drugi je naglašavao kako on malo zarađuje pri tom nikog od njih nisam nikad ni pitala o financijskom stanju.
Zašto ljudi završavaju fakultet ako neće raditi posao u struci?
Čovek je ladno spavao sa mnom da bi mi posle nedelju dana rekao da je zaljubljen u moju drugaricu.