Ne podnosim ljude koji samo misle samo o parama. Moj partner kada smo se tek uzeli samo je tražio od mojih pare, nikada nenasitan, samo grabi (moji roditelji su tada bili bolje situirani). Nakon 20 godina kada mojima treba 300 eura, i kada imamo više nalazi razloge da im ne pošalje. Da napomenem nikad ni svojoj majci nije pomogao niti poslao. Odvratnost!
Kako znati da ste izgubili prijatelja?
Tako što ga više ništa ne iznervira od vas, ne naljuti se što kasnite, više ne poštuje dogovore niti ga zanima šta ima novo kod vas.
Mislim da postoji posebna satisfakcija kod radnika u medijima kada trebaju objaviti vijest o zemljotresu, sa vrlo poznatim opisom: ,,jeste li ga osjetili?''. Ima li vas, priznajte?
Nije mi jasna jedna stomatološka ordinacija. Nazovem i pitam kad imaju slobodan termin, trebam raditi to i to. Kaže dođi prekosutra u 16:00. Dođem, kad 10 ljudi čeka red, svima je rekao da tad dođu, a zubar još nije stigao iako je radno vrijeme od 15:00. Poslije uđemo, prvo radi pacijente kojima treba manje vremena za popravku. Polako dolaze ljudi naruceni u 16:30. Opet prvo ovi s najmanje posla. Na red sam došao tek u 21:00 i to sačekao da on ispuši, pa tek onda daje anesteziju i za 15 min počinje brušenje kao priprema za navlake. Inače sam kod njih došao jer je zubarov kolega u penziji bio dobar sa komšijom za vrijeme rata. Na kraju od 14 zuba, samo na 2 imao normalan zagriz. Nikad više kod njih. J**o te rat, da te j**o. U drugoj ordinaciji sam napravio zagriz i trajni cement. Lijepo se naručiš, možda sačekaš 5-10 min i ulaziš. I urade ti kvalitetno. Ljepota.
5 meseci sam radio mukotrpno da se sav posao sredi, 2 godine oni taj posao su zapostavljali mnogo toga za tih 5 meseci je urađeno. Posle godinu dana dobio sam prekomandu na određeno vreme van svog radnog mesta ali u sklopi firme, nakon 9 meseci sam se vratio na svoje radno mesto zatekao sam haos kao i onog dana kada sam prvi put kročio tu. Uspeo opet da sredim koliko toliko onda sam opet otišao van svog radnog mesta na nekoliko meseci. Na moje mesto dovedena je zamena ne sluteći da ću ja biti višak prebačen sam na mnogo gore radno mesto obratio sam se ne samo šefu nego i glavnoj za taj posao nadam se da ću uspeti povratiti svoje staro radno mesto.
Ne podnosim ljude koji preteruju u šalama bilo kakve vrste. Ja, prva, volim da se šalim, ali ako te šale prevazilaze mere i granice, o čemu da pričamo.
Moji roditelji na mene vrše pritisak da treba više da se družim, a ja to ne želim. Lepo mi je da samo imam puno poznanika i to je to. Ne znam kako da se otarasim tog pritiska.
Mrzim kada vidim tako dobru ribu u teretani, toliko budem tužan što ne mogu da joj priđem. Devojka je jako zgodna. Vidi se da voli da privlači pažnju, onako otvori dekolte i smeška se nonstop. Imam nekog dečka ružan bože me sačuvaj. Mora da je dobar tip tako nekako deluje. Ali kako svi ljudi nađu takve ribe samo ja nikad ništa.
Sa devojkom sam 4 godine, pre neko veče se dopisivala sa drugaricom gde joj je rekla kako ne zna da li sam ja pravi... Svaki dan se trudim da joj pokažem koliko mi je stalo do nje i koliko je volim, dao sam joj do znanja da mi je vrlo draga u životu i jedina... Nekako osećam da su te varnice nestale sa njene strane a opet sa druge strane je i dalje tu, piše mi, zove da se vidimo... Zaista sam zbunjen...
Društvene mreže su postale čisto zaglupljivanje. Ili neko glumi pametnjakovića, ili se ljudi bez prestanka prepucavaju, ili se sve vrti oko golotinje i praznog hvalisanja. Jednostavno užas! Ko je ugasio naloge ili ih nikad nije ni pravio, taj je svoj mozak najbolje sačuvao.