Kako bih volela da mogu samo da legnem i da se na meni vrše sva moguća medicinska istraživanja. Od krvne slike, pa sve do podrobnijih endokrinoloških, ginekoloških itd. pregleda. I još kad bi moglo besplatno. Muka mi je da svaki put izađem od doktora i on mi kaže "nije ti ništa". A tako često se dešava da čovek boluje od nečega što nije ni pretpostavljao da ima, i kako ja sad da znam kad i gde treba da odem da se pregledam. Evo nisam pametna više...
Smatram sebe savjesnim vozačem. Stanem pješacima, ne divljam po naseljenim mjestima, ne pretičem na punoj, ne oduzimam prednost i sl. Dajem žmigavac kad skrećem negdje jbg. Jedino ne poštujem ograničenje na otvorenoj cesti gdje na 80 vozim do 120, i to ako je neka divljina. Ali neki dan vozim dionicu u BiH, Kakanj- Livno, 150 km. Osim prolaza kroz srednju Bosnu nekih 15 km i par kilometara kroz gradove na putu ostalo je otvorena cesta. 90 posto puta sam pratio likove koji tamo gdje je ograničenje 50-60 a možeš voziti 70 ili 80 oni voze 50 ili manje. Ali čim ima metar pravca i isprekidane linije oni dignu na 80. Pa koče u krivinama. Pa ubrzaju na pravcu i naizmjenice. Može ih preteći samo neko ko ima 3000 kubika i jače. I naravno popizdim. I krenem voziti brže i skontam da tako samo mogu napravit sranje. Pouka: ako vozite sporo ne znači da vozite dobro. Ispizdit ćete nekog ko što su ovi mene. Nije sramota pomaknut se u stranu ako vidiš da te neko prati i pustit da te pretekne.
Devojka na svaki moj problem i brigu odgovara sa onim klasičnim porukama ee jbg, straašno, sr**e, itd... Dok ja sa druge strane uvek se trudim da saslušam, da prodiskutujemo da budem tu iako možda nisam u prilici za to tada. Polako se umaram od ove veze...
Ne razumijem ljude koji plaćaju "strimere" koji igraju igrice, a oni gledaju to. Sam pogledam nekad, ali ne pada mi na pamet da dajem nekome novce za to. Još gore što idu cifre i po nekoliko stotina eura, ne razumijem šta je zadovoljstvo toga, da ti on pročita ime dok ide live i zahvali ti se. Za mene potpuno retardirano, a momcima što tako zarađuju svaka cast.
Na drugoj sam godini doktorskih studija. Nekad prosto mislim da je bilo toliko lakše da se udam i živim od manikiranja noktiju. Ionako mi je uvek bilo zanimljivo da nekome lakiram nokte, a više bih novca imala kao vlasnica salona lepote nego sa većinom poslova u svojoj struci. I ne bih brinula o tome da li je objavljen ovaj rad, da li mi treba ona referenca, šta kaže mentor i sve ostalo. Sve naopako.
Bio sam u dugogodišnjoj vezi, i nakon raskida i oporavka, polako ulazim u razgovore s nekim novim djevojkama, međutim konstantno me prati bizaran strah da djevojku s kojom pričam ne nazovem imenom bivše, iz prostog razloga - navika koja je trajala godinama se teško briše, a pri tome ona je bila jedina ženska osoba koju sam stalno zvao imenom.
Mislim da je u vezi, braku važnije poštovanje nego neke ludačke, nekontrolisane emocije, koje kadkad mogu biti i pogubne. Kada je neko dobar prema vama ljubav se svakako desi, a zaljubljenost, ako nema uporište u nečemu snažnije prođe. Ispravite me ako grešim.
Otac je imao 250 hiljada eura u kešu pre par godina, majka i stariji brat su pokušavali da ga ubede da pametno uloži pare, nikoga nije slušao. Umesto da je malo pogledao u budućnost i vidio da ima petoro dece koje sutra treba da školuje... on je ulagao u nekretnine koje su bile njegov životni san. Danas jedva izvlačimo kraj sa krajem... a nekretnine stoje umrtvljene. Kada se dočepate velikih para, dobro mislite na porodicu.
Razlog zašto volim noću ostati budan do kasno je taj što u tim satima nakon ponoći je sve tiho i niko od mene ne očekuje nešto tada. Mogu 5 sati ležati i gledati u zid bez nekih posledica. Tada se osećam slobodno.