Živim u Sarajevu i rođena sam tu, ali su mi roditelji iz Prijepolja i samim tim pričam drugačije i imam drugačiji naglasak od većine. Svako čim ga upoznam me pita odakle sam i konstatuje da pričam drugačije, mada ne govorim ekavicom. Ranije mi je to bilo baš simpatično, ali me u zadnje vrijeme me sve više to nervira, pogotovo kad me jedna komšinica ispravlja. Nikada nisam komentarisala nikoga ako je npr. iz Bihaća pa priča drugačije. Počela sam i da šutim na fakultetu da neko ne bi komentarisao moj naglasak, jer se osjećam drugačija od ostalih.
Imam 46 i saznala sam da sam skoro u menopauzi. Tako iznenada, i baš se loše osjećam zbog toga. Prerano mi je to, osjećam da sam preko noći ostvarila.
Muž mi je rekao da nisam ni za stan ni za kuću. Dobili smo dete pre 3 meseca i meni je teško palo sama sve da radim. Naravno imam pomoć tu i tamo ali ipak sam emotivnija i hormoni divljaju, kada nešto ne uradim po kući, njegov komentar je, a šta si radila ceo dan sa bebom. Volimo se puno ali njegove reči me unište. Razmišljali smo na selu da živimo, jer u gradu nemam nikog, a u stanu nemamo privatnist od komšija i tu je on rekao da će on poludeti jer će morati sve sam da obavlja i po bašti i po dvorištu jer vidi da od mene nema vajde. A to nije tačno, ja sam vredna samo je to takav period sada da želim da budem posvećena bebi.
Moj momak ima sestru 14 godina mlađu. I u početku veze mi je sve bilo okej slatka je sve super međutim vremenom mi je prosto omrzla. Kako nekad ju mora čuvati pa brinuti se o njoj neko vrijeme koje bi proveli zajedno ona nam uskrati. Odrasli smo oboje radimo imamo svoje poslove i često smo u gužvi, i dešvalo je se da napokon nađemo vremena da se vidimo da isplaniramo jedan izlazak onakav kakav smo imali na početku veze i onda on nju mora čuvati ili slično.. U početku mi je smetalo što ju ima i na pozadini telefona prosto stvorila se mržnja, ali svako ostalo dijete u porodici volim grlim ljubim sve, nikada nisam bila takva ni prema kome.. Toliko se trudim da ju ponovo zavolim ali ne ide, bukvalno je svima teret samo i njemu i njegovom bratu kvari planove samim tim meni i curi od brata.. Sudeći po svemu ni ona također tj cura od brata ju ne gotivi, pa donekle shvatam kao da nije do mene. Ja takođe imam od sestre sina ali nikada nije uticalo na nas i zato nikada nismo bili isti..
Dugo sam u vezi, ali me tišti to da li ću biti sretna kada se uzmemo. Ja ga mnogo volim ali njegova porodica.. Nisu loši prema meni ali već sada vidim kako mu se mnogo miješaju u finansijsko stanje i kako ga pomeću s puta da nešto ostvari sebi. Neki dan mi je jedan čovijek rekao kako u životu samo trebam imati muškarca koji će me staviti i ispred majke jer na kraju će svi otići a on i ja ćemo sami ostati.. Strah me je, šta vi mislite šta bi ste vi uradili? Ja mislim da ću vjerovati u nas i da ako dođe do toga a nadam se da hoće - da će me cijeniti više od svih. 😃
Imam silnu potrebu osnovati neko udruženje ili nekako pomagati drugima. Naime, imala sam teške životne trenutke, bila sama teško bolesna, roditelji teško bolesni i jedino bi me sada to ispunjavalo. Međutim, nemam nekih od organizacijskih sposobnosti, ne usuđujem se početi. Značilo bi mi kad bi neko rekao šta da radim, kako pokrenuti neku akciju za liječenje ili sl. To osjećam kao svrhu.
Malo se priča o tome koliko su današnji odnosi otišli dođavola i koliko su se, kako muškarci tako i žene promenili. Retko ko traži nešto ozbiljno, svi su u fazonu jedno veče i zdravo. Imam 21 godinu i nikada nisam imala dečka niti vezu. Ta činjenica je užasno počela da mi utiče na psihu. Znam već unapred šta će neki reći, a to je da ima vremena i omiljeno ‘doći će kad se najmanje nadaš’. Ne mogu da objasnim koliko je užasan osećaj biti jedina u društvu koja nije imala dečka, propustiti tinejdžersku ljubav, gledati sve svoje prijatelje zaljubljene i nelagodu koju osetim svaki put kad me neko pita ‘Koliko ti je trajala najduža veza’. Uvek se pitam zašto ne ja?
Upoznam neku našu ženicu, ima oko 55 godina, došla pre 5 godina u inostranstvo kod ćerke i zeta, u kafiću pije kafu i gleda gde je wc da natoči vode u plastičnu flašicu iako je čaša vode besplatna. Raspričamo se, ispostavi se da sam ja otplatila 80% kredita za moj jednosoban stan a ona zida kuću od milion dolara, da radi kao čistačica za keš i da je zadužena 90%. Kuka kako nema naših za druženje i ja kažem da mi mama dolazi na 3 meseca i da može sa njom nedeljom u crkvu, na kafu….a i generacija su. Uglavnom ispostavi se da ta žena radi 24h/ 7 dana i da je jedino što je interesuje da se ”sprijatelji” u očekivanju da je preporučujem da čisti kod mojih kolega, prijatelja….samo juri novac i svako jutro šalje poruku morning imal kome da treba cleaning. Za moju mamu i druženje nema vremena, zvala je jednom kod zeta da joj pokaže kako je očistila kuću i da je preporučuje svima. Wtf robot od žene.
Danas mi je u ordinaciju ušla devojka koja je bila i pre nekih godinu dana. Tada, a i danas, noge su mi se odsekle. Toliko lepo, nežno i divno biće, nikada nisam sreo...
Ostavila sam dečka, tj verenika zbog nekih nerazumevanja i zbog toga što je u jednom periodu bio ne znam kako bih nazvala, možda ne tako dobar kao inače. Iako je želeo da se pomirimo nakon toga, i posle teških reči sa obe strane ja sam htela da napravim lažnu sliku da živim i bez njega normalno i da mi nije stalo. Tako da sada kada nemamo više kontakt, kad se setim koliko lepih trenutaka smo imali, i koliko me je stvarno voleo, mislim da ipak sam trebala drugačije da uradim. Jer on je mene voleo sa svim mojim manama i trudio se da mi ulepša svaki dan, samo što ja to tada nisam primećivala...