Nisam zavidan, proklet i alav. Od uspešnijih mislim da mogu naučiti nešto korisno. Ja sam takav, za razliku od svoje bivše koju tuđa sreća ubija. Ponosan sam na sebe!
Tražio sam sreću u porocima, ljubavi, sportu, hobijima, nigde je nisam našao.
Kod osobe mi je najbitnije da imamo teme za razgovor i da se dobro osećam pored te osobe.
Kad misli istagram da uvede opciju, pretraživanja korisnika koji su pogledali stori, pa neću valjda i u 2022 god. da ga jurim među onim ljudima koji su pogledali stori.
Bili mi bosanci gosti firme iz Slovenije. Sabralo se raje iz dosta zemalja. Po danu paneli, prezentacije, radionice a naveče će biti neki dernek. Pošto je firma iz malog mjesta maltene svi su tu. Svira neka muzika, raja pleše neke polke, piče vozići, baš veselo. Mi sjeli, našli neku ekipu, cugamo lagano, opuštena atmosfera. Kad dolazi neka plavuša, poče pjevat na slovenskom, ide nako među raju s mikrofonom, slovenci u transu. Aj što mi ne razumijemo, al muzika je bezveze bila baš. I ko da zna gdje ne treba eto je kod nas. Nešto nabraja na slovenskom, maše rukama, mi je samo gledali. Meni je bilo žao kad je otišla ko popišana. Ispostavilo se da je ona njihova neka zvijezda nešto.
Jako me zanima zašto roditelji imaju tendenciju da zovu svoje dete prepodne kada znaju da je radilo treću smenu.
Kada neko nosi masku u parku dok šeta, u šumi, generalno napolju pogotovo kada nema ljudi dobijem napad kašlja. Ljudi su mislili da to namerno radim ali posle godinu dana sam shvatila da moj mozak tako ispoljava strah od gušenja. Inače nikad nisam volela da nosim ni one maske za maskemmbal, a kamoli ovo po ceo dan... Užasno me plaši sve ovo, ne virus, nego generalno maske i sve sto ide uz to.
U vezi sam sa momkom 5 godina. Ima sestru koja je udata. On uporno navaljuje da živimo sa njegovom mamom. Ne znam više šta da radim i kako "ljubazno" više da odbijem, a da se niko ne naljuti, sve sam probala..
Zadnje 3 godine sam faktički ostao bez društva.... drugari su se oženili, a obe drugarice su se udale. Svi mi imamo 26 godina, a ja mislim da mi je još uvek rano za brak i porodicu, dok ne završim master na faxu i ne nađem posao u struci. Jako bih voleo da prošetam sa nekim, da izađem uveče u grad, da odem sa nekim na doček NG, a nemam sa kim. Ubija me ova depresija i potpuna usamljenost...