Studiram matematiku na PMF-u, volim svoj fakultet i nameravam da ga završim ali od kad sam se zaljubila uopšte ne polažem ispite iako se trudim da učim. Nit dečka nit diplome. Tuga.
Žao mi je što ne uzeh kontakt djevojci iz autobusa s kojom sam se u toku vožnje iz Novog sada slučajno dodirnuo između sjedišta i tako narednih pola sata se mazili sve dok nisam izašao.
Радим у хотелу са 4 звездица на мору. Људи моји једете ли кући из 5 тањира, пијете ли кући из 7 чаша воде или сока и 4 шоља различитих кафе? Ја знам да сте ви то "платили" али нисте реални који хаос нам правите и исти стојите и ред и кажете ми нема више шоља....
Dosta mi je. Dosta mi je loših dejtova i odnosa koji nikud ne vode. Nemam očajnu vibru i nije mi brak jedini cilj u životu, živim život punim plućima, putujem, izlazim, čitam, radim na sebi, napredujem u karijeri. Ali dosta mi je samoće. Dosta mi je toga da nemam s kime podijelit život. Želim nać svoju osobu, želim partnera s kojim ću gradit budućnost. Ne mogu više slušat priče kako će doć kad se najmanje nadam i kad prestanem tražit. Ne mogu se pomirit s činjenicom da možda nikad ne nađem nekog s kim ću ostarit.
Ljudima često kroz šalu kažem ono što zaista mislim. Oni misle da se zezam, a ja mrtva ozbiljna.
Stvarno ne znam što su sad i psihoterapeuti počeli da se bave time zašto neko nema fotku na svom profilu?!?! Jao, zamislite, možda ljudima nije toliko važno da je imaju i samo su napravili profil da bi pratili ljude koji im se dopadaju ili gledali zanimljive videe (većina je ovde pisala razloge o tome). Zašto sve mora da se gleda kroz psihologiju i onda je ta osoba ko zna kakva i znači da vas špijunira?! Gospode, piše psih. o tome kako treba da budemo otvorenog uma i ne osuđujemo, a oni upravo to rade. Aman više, ostavite ljude na miru i prekinite analizirati njihove profile. Užas!!!
Najgora stvar u savremenom dobu je što svi prijatelji i članovi porodice računaju na apsolutnu dostupnost. Znači kada pošalju poruku očekuju odgovor odmah, jer Bože moj dragi šta ja to mogu pametnije da radim nego da buljim u telefon i čekam da mi neko pošalje poruku da bih što pre odgovorila i bila na raspolaganju. Pošaljite poruku, pa radite nešto pametno, jedina osoba za koju sam dostupna 24/7 su moji roditelji i ja sama.
Slušao sam a i danas slušam stalno priče "Joj samo da ovo završi pa će biti lakše". Govore ljudi o ispitu, o fakultetu, o poslu, gradnji kuće, opremanju kuće, rođenju djeteta, zadatku na poslu.... I svaki put ista priča. Prestao sam slušati takve jer jednostavno, život je takav da nema stajanja. Jedno završeno, idemo dalje. Uradi to kako treba i pravac sljedeći korak. I tako na kraju umreš. Ne možeš drugačije nego korak po korak. Uvijek te čeka nešto sljedeće. Čak i kada umreš, neko te mora ukopati. Nema odmora, živi život, manje pričaj i ne ser*. Toliko.
Kad bi neke osobe mogle da vas vide, da vide kako vam je, koliko ih zapravo volite, nikad ne bi otišle iz vašeg života. Juče sam vozio auto, odvrnuo muziku i plakao celim putem. Plakao za njom koja me nakon 3 godine i veridbe ostavila i otišla kod drugog. Mozak misli jedno ali srce se kida..