Zašto jebeno nemam sreće ili šta je već u pitanju znači izađem u petak u klub i smuvam se bukv neplanski sa nekom devojkom koja je mlađa znači ja 26 god a ona 18 i kapiram da je njen mozak drugačijeg razmišljanja ono nezrelije i sve al zašto ispari sutradan a to veče se smuvali i sve top.. a sutra ništa bukvalno prazna linija, plus me blokirala na instagramu.. ? :(
Ne mogu da verujem koliko mi je postalo lako da se oprostim od bliskih ljudi. Toliko sam u životu navikla da me napuštaju, i sad sam se bila vezala za jednu drugaricu koja je prosto otišla iz mog života samo tako. I uopšte ne patim, ne mogu da verujem da ne patim. Prosto sam navikla na to. Bilo nam je super zajedno, ali shvatam da ništa ne traje zauvek. Ne mogu više da plačem i patim zbog ljudi, zaslužujem bolje, pa makar bila i sama.
Moja prijateljica je jako pametna. Pokraj nje se osjećam glupo.
Može li neko da da uputstvo kako da budemo sigurne. Npr. Ako je osoba prosečna (prosečnog izgleda), a zna da se njen momak druži/radi sa lepšim curama, ide u teretanu gde ima zgodnijih devojaka (objektivno), mislim da ne može neko reći pa dobro izgledam kao Monika Beluči i održati samopouzdanje kada je realnost drukčija. Ukoliko ima neko da me demantuje, rado slušam...
Par meseci nakon mog venčanja, pričao sam na poslu sa nekom finom novinarkom jer smo inali 3h lufta do početka programa, a koja je bila sva puna nekih lepih emocija, ali je i pričala o svom kajanju i šta je sve propustila u životu i rekla mi je da uživam i da se ne sećam puno loših stvari. Moram da skratim priču, pričao sam o braku i o pečatima prošlosti koje svi imamo i toj mojoj čuvenoj vezi koja je naprasno pukla i kaže mi da se bivša kaje jer nismo zajedno, jer to tako ide kod žena. Novinarka je umrla 1-2 godine kasnije usled duge bolesti, prepoznao sam je na slici, bila je u svim vestima. Bivša se udala i ubrzo razvela, a nakon 2 decenije od raskida mi ulazi u profil i prati me. Počinjem da verujem u ono što mi je novinarka govorila.
Davne 1999 nas 4 prijateljice, glavni komadi u školi smo po utjecaju francuskog filma Večera s idiotom se dogovorile da organiziramo tulum i svaka mora naći što većeg luzera. Nikad neću zaboravit pogled mog "luzera" kad je shvatio, mislim da sam mu bila prvi izlazak, treći srednje.. Kakvu sam užasnu gadost napravila pod utjecajem prijateljica.
Kad vam neko nešto kaže i to vas zaboli, boli vas zato što znate da je istina.
Daleko tečnije čitam na engleskom nego moj poslodavac na srpskom.
Saznala sam da će mi sestra krstiti dijete. Uvijek je bila prva među onima kada se raspravljalo o vjeri i uvijek je to na neki način kritizirala. Iskreno jako me razočaralo to licemjerstvo. Nemam ništa protiv vjere, poštujem vjernike, ali gadi mi se to današnje licemjerstvo. Baka mi je rekla da čekaju da dovoljno novaca skupe da mogu napraviti krstitke za dijete. Meni je to prestrašno da se moraju svatovi raditi od toga, a vidiš jednostavno da ne žive kršćanskim životom. Uopće mi se ne ide na to, i kako razmišljam kako to zaobić na najbolji mogući način, a da ne dignu nos. Najradije bi ju pitala odkad si ti vjernik, ali nije moje da se petljam. Ne razumijem zašto to ljudi rade, od sebe i od djece prave klaunove. Kako se postavit na takvo šta? Da li trošit svoje vrijeme u crkvi i gledat kako ispred svećenika govori da vjeruje u Boga Oca i da će dijete odgajat i vjeri. Naravno baka je jedva dočekala da se dijete krsti, a izgleda da ću ja baki morat objasnit neke stvari jer ću uskoro isto rodit.
Imam dvije prijateljica, s jednom se družim od osnovne škole, s drugom od srednje. Jako smo bliske. Tu smo jedna za drugu uvijek. Međutim, one su počele zajedno da rade u drugom gradu daleko od mene. Zajedno žive. Radila sam i ja tu i živjele smo zajedno, ali ja sam napustila taj posao iz svojih razloga. Čule smo se redovno, ali u zadnje vrijeme se ne čujemo. Ignorišu mi poruku. Ne javljaju se, prestala sam im i pisati. Ne znam zašto, ali se mene ni ne sjete. Imam osjećaj da im je svejedno. Mislim da one uopšte me razmišljaju o kraju našeg prijateljstva, ali ja razmišljam. Boli me duša, teško mi je, ne želim da prekinem prijateljstvo s njima, ali se osjećam kao budala, pisala sam im, ignorišu me, ne želim da se javim iz samopoštovanja. Ne znam šta da radim. Ako se ja njima ne javim komukacija će se potpuno prekinuti, ali ne želim to. Vidim da im nije stalo.