Već godinama gasim internet, ali zvuk nikad ne utišavam, u nadi da će me jednog dana nazvati u pola noći.
Kada vidim da netko prati influencere, padne mi mišljenje o toj osobi. Ne bih ni ulazila u vezu s nekim tko prati influencere. Znači da nije baš inteligentan.
Žao mi je što neke osobe ne vide da imaju granični poremećaj ličnosti.
Jel i vi imate muža koji kada je kući, provodi 90% vremena u sobi sa svojim hobijima dok sam ja cijelo vrijeme s djecom i brinem se oko njih? Osim ovog problema muž je super. Nikada se ne žali ni na šta kada je kuca u neredu, kada provodim dane na poslu on bude s djecom jer zna koliko mi je moja karijera važna. Ako izlazim s prijateljicama ni tada se ne žali već ostane s njima. Ali kada sam ja kući on apsolutno ništa ni da dotakne. Sve moram sama. Ne znam zaista kakav je ovo mentalni sklop. Nekim danima mi dođe da se razvedem koliko me nervira što je stalno odsutan dok je kući a nekim danima mi je super što se ni u šta ne miješa. Ne može mi se izgleda ugoditi.
Ljudi kako pronaći nekoga ko nema društvene mreže? Izgubila sam kontakt sa jednom osobom s kojom sam se čula pre dosta godina, nedavno sam probala da je pronađem ali na internetu ne postoji apsolutno ni jedna informacija. Verovatno su svi profili obrisani. Imam ime i prezime i znam kojim se poslom bavi, ali drugo ništa. Inače nije iz Srbije. Baš bih volela da se ponovo čujemo, ali ne znam kako doći do nje.
Sramota me je sredine u kojoj sam rođena. Opština iz koje dolazim se nalazi u BiH, malo mjesto, ali prepuno ljudi koji više gledaju tuđe živote nego svoje. Tračevi se šire brzinom svetlosti. Ovde žive ljudi koji žive za koride, šatore, džipijade, straparijade, lokalni izvođači pune sale, ali su zato pozorišne sale poluprazne, bioskopa gotovo i nema, školovani pjesnici i umjetnici odlaze zgroženi publikom i nekulturom. Ja sa svojom porodicom više ne živim tu ali dođemo povremeno ali ja vama ne mogu opisati koliko me sve to guši i koliko mi je sve negativno, prvenstveno ja, i koliko mi je ljepše kad sam kod svoje kuce. Ispada da glumim neku princezu a li nije tako.
Borim se sa bipolarnim poremećajem, anksioznost i veliki strahovi, pa onda depresija, radim u kompaniji normalno i savesno, imam radnog staža 17 godina. Niko ne zna, a ponekad je teško nositi takvu mentalnu masku, da mi izgleda da ima nekoliko tona.