Pre par godina mi piše neki lik iz komšiluka, kaže svidjam mu se jako. Pitam ga, pa zar nisi ti u visegodišnjoj vezi? Znam mu devojku viđam ih kada prođu zajedno ulicom. Kaže jesam ali ako ti hoćeš sa mnom ja ću je ostaviti odmah, nije naša veza nešto jaka. Odbila sam ga kulturno, ne bavim se tom vrstom ljudi, on je nju oženio, nedugo posle ovih dešavanja su se verili, sada imaju troje dece. Ponekad pomislim da ga nisam odbila sada ne bi imao ni jedno dete, može da mi bude zahvalan i na tome isto, što nisam htela da se petljam i napišem poruku devojci da zna sa kakvim štakorom ima posla. Neka ih, neka misle da su srećni.
Muškarci mi više pišu na lažnom profilu na instagramu gde nemam nijednu sliku, gde pratim dve poznate ličnosti i gde nemam ime već samo nadimak nego na fejsbuku gde imam svoju 'lepu' sliku, ime i prezime i prijatelje... Ne kontam baš, ali ajde...
Fali mi bivši dečko. Raskinuli smo pre 4 meseca. Mnogo ga volim nikad ga nisam prevarila tokom veze ni nikakav loš pogled sa nekim muškarcem. Kada smo raskinuli poljubila sam se sa njih 4 a prvi poljubac i sve prvo ikad mi je bio bivši. Sada imam “dečka” iz zabave a muvam se sa njih 20. Ne znam šta ću od sebe fali mi jako a ovo što radim je jako loše želim samo njega. Koje god usne sam poljubila nisu bile kao njegove. Niko neće nikad biti kao on. Nadam se da ću nekad preboleti...
Sve je počelo kad je "kupio" novi auto, kog nije mogao uredno plaćati zbog male plaće, a ujedno i zbog nezaposlenosti. Zbog njega smo oboje u dugovima, naposuđivali smo sa svih strana, jer bi on na svakoj plaći uplaćivao na kladionicu....svaki put bi sve pare prokockao....iako sam ga molila da ne radi to, šta god mu kažem ne sluša me.....zna moju lozinku od mobitela, i sam ga uzima, a kad mu ne dam onda bude bijesan, dere se, bezobrazan je, i mene krivi za gubitak novaca i što mu ja kao "stvaram stres".... oboje smo bez novaca, u drugoj državi... Tako jako bi htjela otići kući, biti sa svojima, da imam svoj mir...ali ne mogu, nemam ni za kartu, a od kuće dolje ne bih mogla plaćati sve dugove koje imamo...a svojima da kažem za sve, bolje da se ubijem.... Ne znam šta da radim, svaki mjesec preživljavamo, iscrpljena sam, imam 24 godine i ne želim provesti 10 godina u drugoj državi dok ne otplatim sve dugove...🥺
Ne znam šta da radim, momak izbegava seks uvek, izgovor je stres na poslu (pitanje je momenta kad će se raspasti firma). Tvrdi da ne može da se skoncentriše i da se posveti. Proveravala sam i telefon i pratila ga i sve, ništa nisam našla. Nije problem samo seks nego je utučen, nezainteresovan za sve osim da se mazi i gleda netflix.
Ne znam šta da radim.
Ne bi mi bio problem da spavam na groblju, s obzirom da kao čovek prirodnih nauka i inženjer ne verujem u duhove i natprirodna bića. Smatram da je smrt kraj - ništavilo i ne vidim što bih se bojao mrtvaca (hrpe organskih jedinjenja u fazi dekompozicije).
Prije par mjeseci sam započela vezu sa momkom koji je jako dobra osoba, pažljiv je i onako što bi se reklo mica mala. Međutim problem je što se osjećam kao da sam ja muško u vezi, gdje god idemo dejt moram ja isplanirati, moram mu reći šta da obuče inače je u stanju da u restoran na večeru ide u trenerci i duksu uz to mu moram i dva puta naglasiti taj dan šta tačno treba obući jer je u stanju obući trenerku i reći mi “pa nisi mi napisala u poruci još jednom”, ne možemo nigdje van grada otići jer se boji voziti po autoputu a i ne zna da prebaci u petu brzinu. Sa mamom se dopisuje po cijeli dan i stalno ga zove da vidi šta radi, da li je jeo, ima ključeve od njegovog stana i dolazi nenajavljena kad poželi. Oboje imamo po 28 godina i bojim se iako je predobra osoba da nikad neću moći da se oslonim na njega kao na muškarca.
Sa bivšim sam bila u lepim odnosima, ali mi je smetalo što sam morala u svemu da ga slušam i da ne sledim svoje snove. Želela sam biti nezavisna, ne živeti na njegov račun već biti samostalna, uspešna. To je za njega značio kraj. Bio je ili prihvati moje uslove ili otiđi. Sada kada radim na sebi, vidim da je toliko teško, još uvek nisam u mogućnosti da mogu osnovati porodicu. U međuvremenu sam stupila u vezu sa momkom koji me podržava u željama, skupa smo u svemu, ali nemamo budućnost jer sa platama koje zarađujemo ne možemo priuštiti nešto više. Toliko sam zbunjena, jer godine lete, nisam mlada... osećam se bezvredno. Ispade da je najbolje biti proračunat.
Mrzim biti paranoična, previše se brinem oko svega, misli se samo roje. Ovo što me sad tišti je stvarno zafrkano i trebam neki savjet bilo što. Inače mi muž živi kao podstanar jer nema svoju kuću ovdje (ja iz HR, on nije) a ja ga kod sebe primiti ne mogu jer roditelji i brat žele svoj mir i svi imaju malo 'slabije' živce tako da bolje bit odvojen. On živi u stanu gdje mora ubrzo izići van jer gazda prima turiste, a kad je ovaj htio naći neki stan za preko sezone, nema jer su preeskupi! Obratio se svome šefu za pomoć pa mu je ovaj dao neki kamper u šumi. Sad mene brine milion misli; kako ćemo se snaći za struju, vodu, Wc, i sve ostalo, uz to preko ljeta u šumi ima bezbroj gamadi kao što su zmije, krpelji ili može naići pas lutalica, i još taj život usred ničega gdje može i netko naletit, neki luđak. Toliko sam zabrinuta kako ćemo ovo ljeto izdržati s takvim uvjetima i još u šumi, isto tako sam i bijesna kako su ti prokleti stanovi skupi, ispod 700 eur ne možeš naći, a nama plaće premale.
Bio sam na razgovoru za posao ispomoć u kuhinji. Restoran je blizu plaže koja vrvi turistima. Poslodavac mi nije znao objasniti je li plaća koju mi nudi neto il bruto. Osim što ne cijene sezonske radnike eto ne znaju ni pojmove koje bi trebali. Tko zna za sto nas sve zakidaju? Ljudi, čitajte Zakon o radu, ne dopustite da vas iskorištavaju. Recimo ako vam isteče ugovor (ne znam jel vrijedi za sezonske poslove) poslodavac vam mora isplatit godišnji razmjerno koliko ste radili kod njega. Recimo u Hrvatskoj ako ste radili 3 mjeseca 6 dana tjedno možete dobit oko 6 dana plaćenog nakon isteka ugovora. Cjenite sebe.