Moj muž se depilirao prvi put u 50+... Kaže da umišljam svašta i kako me nije sramota.
24/7 sam dostupan i onda kad meni nešto zatreba po prvi put kaže mi ej izvini nemam vremena. Ma teraj se devojko.
Nikad neću zaboraviti taj dan kad smo se prvi put upoznali, rukovali, taj dan kad sam znao da nikad više ništa neće biti isto, mnogo je turbulentno bilo, bili smo na korak od svega, al uvek je nešto stajalo na putu, kada smo se smuvali njeni su bili protiv nas, nikako da se sve unormali, kada se konačno unormalilo, odlučili smo da odemo da živimo sami, ali jednog dana budimo se zajedno uz poljubce u istom krevetu, isti taj dan pakujem stvari posle njenih reči "ne želim više da budemo zajedno", svet vam se sruši u sekundi, emotivni haos, iz toga svega sam knjigu napisao o nama, samo da bi je ona pročitala, i tako dok čekam dan da mi knjiga stigne, kada me neko pita koliko sam je voleo samo kažem uskoro ćete videti.
Kolega mi je rekao kako je super što sam u muškom kolektivu, jer smatra da prijateljstvo među ženama ne postoji i da je žena ženi vuk, a posle 15 minuta mi se pohvalio kako je svakom svom drugu "skinuo ribu".
Ceo život ulažem u prijateljstva. Godinama sam bio tu u najtežim trenucima. Međutim, bio sam vani raditi nekih godinu dana, u medjuvremenu sam raskinuo dvogodišnju vezu. Mislio sam da će mi biti lakše kod kuće pored prijatelja. Dok njih tako ih ništa nije interesovalo, nisu čak izdvojili vreme ljudski ni na kafu da izađemo. Definitivno nestajem bez traga. Ovo mi je šamar realnosti. Toliko bačene energije i vremena za nešto što sam mislio da će celi život trajati.
Moja žena i njena familija, to što su glumci, holivud nije video. Sad, posle toliko godina, gledam ih u razgovoru, pa njima treba dati neku medalju odmah.
Kako me nerviraju oni videi po tik toku kad se žene porode i onda prosipaju one fore 'nosila ga 9 meseci u stomaku, a on/ona isti/ista otac' itd. Krindž. Nekome je to slatko i simpatično, meni je odvratno. Svako ima svoje mišljenje.
Kolega se žali na to što nije oženjen i trača druge kolege jer piju, a imaju žene i njemu nije jasno kako to da on nikog nema jer nije u kafani i ne loče. Taj kolega samo ogovara, pljuje, sudi... Samo se takmiči i hvali. Primetio sam da je čudan što se tiče intimnih odnosa, kao da se plaši bliskosti. Ima 41. godinu, bio u vezi sa 20. i otad nije imao devojku. Kaže da je pre godinu dana bio tri meseca u vezi s jednom devojkom, ali da su raskinuli jer je ona bila jako ljubomorna. On ne vidi sebe uopšte, šta on radi, šta govori i kako razmišlja pa da sebi kaže da će se promeniti, on reče da neće nikad da se promeni. Ne znam onda što se žali što nikog nema, a neće svoje ponašanje da menja.
Volim svoj život, i imam taj neki bes u sebi povodom nekih starih pogrešnih poteza u životu tačnije pogrešnog razgovaranja sa "prijateljima" i zbog toga bi vratio vreme u nazad na te neke trenutke gde bi im svima redom j... mat... jer sam mnogima tada prećutao nadajući se da će mi neko možda nekad značiti nekad kasnije u životu od kojih danas nemam nikakvog niti kontakta niti vrednosti.