Kad bih imala novi život, bukvalno bih SVE drugačije radila. Sad mogu samo da se samosažaljevam.
Posao je posao, nema veze s ljubavi i prijateljstvom. Radim jer moram, ne iz ljubavi, nikad ni neću. Radila sam razne poslove i sa različitim ljudima, zaključak je ŽELIM NA PUSTI OTOK!
Volim da u svakom trenutku izgledam kao neka opasna biznismenka u crnom 🤣
Oduvek sam obožavala jezike, i bila sam mnogo sretna kad sam upisala faks koji želim. Ali od kad je počeo, preskačem mnogo predavanja, više sam kući nego što sam otišla na faks. Ne znam zbog čega, ali se jednostavno ne mogu naterati da odem. Kako da prekinem ovaj never ending cycle preskakanja?
Verili smo se pre 3 ipo godine, posle 3 meseca zabavljanja. 3ipo godine se ništa ne menja. I dalje smo u delu kuće njegovog strica sa zajedničkim dvorištem gde je i njegova baba koja sve gleda ko je gde je, sve ona zna i naravno mene ne podnosi. I dalje je detinjast, neracionalan, brzoplet, ne menja se i ne uozbiljuje... imamo 25 godina, a meni od sve te monotonije i te mržnje njegovih više nije dobro. Već odavno su se moje emocije prema njemu ugasile, dugo već smišljam najbolji način kako u malom gradu ostaviti osobu čije prezime u istom važi za "dobrostojeće" poznate porodice, gazde firmi itd... muka mi je više tog njihovog seljačizma, bahaćenja, nevrednovanja porodice (varaju žene) u koje odvlače i njega. Ja to, pored svog stana i svoje slobode ne želim dalje u životu, ali i dalje nemam način kako da odem i očajna sam zbog toga.
Muvao me je prilično dugo, dok nisam odlučila da pokušamo. Zajedno smo 2 godine.Pažljiv je, pamti šta volim a šta ne. Pričamo otvoreno o svim problemima u vezi. Međutim on je zbog posla ili svojih obaveza u poslednje vreme odsutan i ne odgovara na poruke 2, 3 sata. S tim da nije uvek tako, ali se sve češće dešava. Kad je sa svojim društvom ne piše po 6 sati. A ja se ne javljam prva, jer ne vidim poentu. Al' odgovorim na poruku u nekom normalnom vremenskom rasponu. Inače ne živimo zajedno. Ma da smo često kod njega.
Kad se vidimo ponaša se kao da je sve savršeno. Možda mi samo ne odgovara to što vidim da dolazi do zahlađenja ili je u pitanju prolazna faza. Ne znam, nisam pametna.A možda ima i drugu, ajd' znaj.. Inače sam neko ko se ne javlja prvi ne smara i ne guši, samo su neke stvari totalno drugačije u odnosu na početak veze pa ne znam šta da mislim..
Znala sam da je imao loša iskustva, bio povređen u vezama sa prevrtljivim i samoživim devojkama. Zavolela sam ga i želela da mu sa mnom bude lepo, da vidi kako je kad znaš na čemu si, bez igrica. Funkcionisalo je na početku, ali je brzo počeo da se hladi. Na kraju me je ostavio zbog još jedne neozbiljne. Ne znam koji problem imaju pojedini kad vole da ih neko gazi...
Sramota me jer sam zaostao za svojim vršnjacima, ni obrazovan, ni karijera, niti oženjen...Otac alkoholičar me je uništio.
Volim kad mi se s nekim desi snažna privlačnost bez progovorene riječi i "klik" na prvu kad se upoznamo. Obično u takvim slučajevima imam predosjećaj da će kad-tad doći do neke interakcije. Ne dešava se često, ali izgleda da se ja drugačije ne mogu zainteresovati za nekog muškarca i dati mu šansu.
Dve godine sam u ljubavnom trouglu. Ljubavnik sam udatoj ženi koja neće da napusti muža. Zaljubljen sam u nju kao budala. Druga devojka je luda za mnom iako zna sve, rekla je da će sačekati da me to prođe. Isplanirala je ceo život za nas. Hoće da se seli i da počnemo da radimo na deci. Gde ću, šta ću... Nemam pojma.