Radim drugu smjenu, zove me šefica u pola devet ujutro. Naravno da ti se neću javiti.
Moja mama je kronični alkoholičar. Pije svakodnevno meni iza leđa, misleći da neću saznati. Čak sam preko toga nekako prelazila i nisam se htjela mješati jer je bila tu za mene i pružila mi sve iako ju ništa nisam bila tražila. No postalo je neizdrživo jer me svakodnevno vrijeđa, omalovažava i provocira bez ikakvog razloga te sve što radi cijeli dan jest spava. Ja se pripremam za fakultet, no trenutno svaki dan sve više gubim volju i snagu za tim radi nje, jer osim nje nemam nikoga kome bih se obratila za pomoć, a hitne službe ne reagiraju. Tješim da moram izdržati samo još do 6.mj, pa uzeti svog mačka pod mišku i jedan kofer u ruku i otići jednom zauvijek, no polako popuštam i sve mi je teže to dočekati, trebam naći snagu i volju, no ne znam više gdje...
I tako se sada pitam šta na kraju bi sa onim: ,,Nedostajaćete mi kada krenemo na faks"? Nakon toliko godina prijateljstva gde sam te tešila svakodnevno, ti si jedva dočekala da kreneš na drugi fakultet sa njom, koja te je uvek povređivala. Na mene si naravno totalno zaboravila i nisi se udostojila ni rođendan da mi čestitaš. Zbog tebe i drugih pre tebe sam išla kod psihologa, misleći da je problem u meni. I dan danas ne mogu da se sprijateljim plašeći se da ću opet biti odbačena nakon što sam dala celu sebe...
Kako se oduprijeti onom što želiš, a znaš da je pogrešno?
Ne mogu više da se nerviram oko izgleda. Uzdam se u ono da je lepota u oku posmatrača, a u pm.
Na teži način sam shvatila da sam sebi jedini oslonac u životu. Sad mi je žao što sam godinama bila onako gruba prema sebi, čak pomišljala na najgore. Imala sam mnogo neprijatelja, ali sebi sam definitivno bila najgori.
Zašto se svaki koji mi se svidi počne udvarati mojoj prijateljici, zašto? Umret ću od tuge.
Srećna sam kad imam nešto što drugi mnogo žele. Čim je i njima dostupno, mene to više ne zanima.
Nikako ne mogu da se naviknem da je 2000. godište prebacilo dvadesetu. Ja još uvek mislim da imaju po 5 godina.
Moj dečko je bio intelektualac, posećivao biblioteke i šahovske klubove, i često sam se plašila da će me ostaviti zbog neke pametnije i obrazovanije devojke, a on me ostavio zbog lepe frizerke.