Ja stvarno ne znam kako da se pomirim s tim da ću cijeli život biti bolesna i da nema lijeka. Sa 18 sam dobila dijagnozu (upala crijeva) i evo 5 godina kasnije ne postaje lakše. Imala sam planove za budućnost a sad samo gledam kako da preguram dan bez bolova. Ne živi mi se. Voljela bih sad da umrem, jer ne želim ostatak života da provedem ovako.
Otac mog dečka od kako me zna voli da me bocne sa škakljivim komentarima tipa na osnovu mog izgleda (kilaže) i to mi je počelo smetati jer nije jednom, dvaput nego svaki put kada se čujemo ili vidimo s njim. Sama sam svesna da imam par kg viška (uzrok toga je bolest štitne žlezde) ali me počelo to vređati. Momak ne shvata to ozbiljno jer je navikao i kaže da mu se otac uvijek šali na taj način. Odnosno on razume da mi nije svejedno kada čujem takve komentare ali smatra da ne treba previše to da me uznemiruje jer njegov otac ne misli ništa loše. A ja sam već počela to gledati kao kritikovanje prikriveno šalom. Jer kao da mi uvijek daje potvrdu da nije zadovoljan sa mnom, što mi dodatno stvara pritisak očekivanja da budem ovakva ili onakva. Možda grešim, ali nekako vidim da je to nepoštovanje mene.
Ovo kod mene nije više zaljubljenost. To sam shvatila kad mi je rekao da ga bole leđa i koljeno, a ja sam ga odmah počela masirati i maziti❤️
Nikad se nisam zaljubila i drago mi je da je tako. Ja sam jedna od onih što apsolutno svaku emociju osećaju ekstremno intenizivno i ja prosto znam da bi me to obuzelo previše, a tek ako bi došlo do raskida, oporavljala bih se večno. Zato mi je lakše da izbegavam romantične odnose skroz...
Prošle godine sam uživao u poslu. Radio sa zadovoljstvom i istovremeno uživao sa jednom kolegicom u druženju. Međutim nova godina je donijela apsolutnu suprotnost, sve je naopako. Posao više nema smisla, toliko ima posla i toliko je obaveza da ja ne mogu stići sve. A djevojci koja mi je polako ulazila u srce je dobila otkaz. Sad mesecima dolazim neraspoložen i tužan ujutro.
Nikad nemojte birati kumstva koja se zasnivaju na nekim starim prijateljstvima koja više i nisu aktualna.. izabrala sam kumu za vjenčanje jer se dugo poznajemo i bam- legenda ne može u puna dva tjedna naći vremena za jednu kavu sa mnom. Ne ponavljajte moju grešku.
Bila sam u vezi sa momkom koji je stariji od mene. Zaljubila sam se i bilo nam je savršeno. Ima dvoje dece iz prvog braka i pristala sam da živimo svi zajedno u kući. Njegova ćerka sa dečkom i manja ćerka koja je 15 god. Toliko sam ga volela da sam sve prifatila. Sve do momenta dok mi nije jasno dao do znanja da ne želi decu. Ja sam mlada i ne želim da uskratim sebi tu ulogu. Ako nekoga volim sve bih uradila za tog čoveka da ga usrećim. Jednostavno da smo zajedno, al da nemamo decu. Eto to je uslov ili da razmisimo o tome posle 3-4 godine..ja sam 34 kad da razmišljam..povredilo me jako. Pritom negov razlog je da ne može se posvetiti detetu zbog godina. Roditelji postaju sa 53 pa nikom ništa. Nisam ovo zaslužila znam..al eto teško mi je puno..😞 imam osećaj da sam žrtva koja se puno daje za ovu ljubav. A kad treba on da mene ispuni tu želju ne postoji to ne može..nije fer!
Jednom kad sam se pred kraj srednje škole posvađala sa bratom baba mi je rekla sama nećeš nigdje da ideš na studiranje jer ti bi da se odvojiš da avetaš. To je mene od babe zaboljelo. Isto tako kad sam se još jednom posvađala u istom periodu sa bratom majka mi je rekla da neće da me pusti da idem u drugi grad na studije. Ja sam se zbog majke toliko isplakala. Ja sam za studije mislila da idem u glavni grad svoje države gdje imamo kuću to jest u Podgoricu. A brat i sestra su za Beograd pošli na studije. Tamo su ostali da rade. Za studiranje u Beogradu eto nije im bio problem da plaćaju bratu i sestri stanove i domove. Brat i sestra su u početku bili zajedno na stan dok brat nije dobio dom. Stalno su se svađali. I njih su sa takvim ponašanjem puštali da žive odvojeno od kuće. Bratu su čak nudili dok ne dobije dom da njemu zasebno plaćaju stan.
Ne mogu da budem ono što jesam i opuštena kada familija nastoji da me prati na instagramu, najveća greška mi je što sam povezala instagram sa svojim brojem telefona, a ne mailom, pa su se usudili da me dodaju, iako ja to nisam htjela, htjela sam da ih blokiram. 🙄
Imam jednu rođaku koja ima 26 godina i za koju smo svi, uključujući i njene roditelje mislili da nikad nije imala dečka. Inače je lepa devojka ali preterano povučena i stidljiva pa sam mislila da zbog te rezervisanosti nikad nije imala nekog. Sasvim slučajno sam nedavno saznala da je već skoro 6 godina u šemi sa oženjenim tipom. Ne samo što je oženjen već je to čovek koji je svega 3 godine mlađi od njenih roditelja. Znam da ćete sad svi reći, nije moj život i da gledam svoja posla ali prosto ne mogu a da ne mislim o tome. Prosto, ona je poslednja devojka na planeti za koju bih pomislila da može biti sa oženjenim i još toliko starijim. Sad ne znam ni kako da joj kažem da znam i trebam li to uopšte da radim, žao mi je da troši svoju mladost na zauzetog matorca a opet, možda je ta njena povučenost samo maska i ona je zapravo vrhunska glumica. Nisam pametna, šta vi mislite kako postupiti, da li možda reći anonimno njenim roditeljima ili šta?