Ljudi, htela bih da čujem Vaše mišljenje. Imam problem sa sestrom od svog momka. Ona kao da je ljubomorna na mene pa svaki put kad smo zajedno ona kao da pokušava da mi dokaže da njen brat više voli nju nego mene i da mu je ona na prvom mestu. Mnogo je vezana za njega, meni to nije normalno, preteruje. Pije iz njegove čaše dok joj muž sedi pored, zove ga svaki dan, šalje mu poruke, sve mi to smeta.. Inače ona je udata već nekoliko godina. Jednom prilikom mi je čak rekla da bi on pre stao na stranu svoje majke nego svoje žene, što me je baš naljutilo i sada sam se povukla skroz i izbegavam viđanje sa njom. Došlo je do toga da me zaboli stomak od pomisli na nju.
Vaše misljenje? Da li preterujem ili ipak ne?
Žao mi je što nisam postala detektiv. Sigurno bih bila jedna od najboljih jer imam ono što se ne uči u školi a to je da jako brzo povezujem stvari. Ljudi koji imaju isti dar znaće o čemu pričam. Evo i sada sa 43 obožavam da gledam krimi dokumentarce o ubistvima, posebno one od prije 30+ godina, koliko li je samo tu posla, istrage, načina na koji su sklopljene kockice, opušta me kad vidim da je slučaj konačno riješen. Dosta se i nauči iz tih dokumentaraca i savjeta bivših detektiva.
Često sam imala prilike da budem u kontaktu s ljudima preko interneta. Poneka devojka i najčešće muškarci. Nije moj omiljeni pristup, ali nekad ti jednostavno nedostaje društvena interakcija, makar bila virtuelna. Nisam se vezivala ni za koga tim putem, ali čega sam se sve naslušala. Kakve sve boleštine su u stanju da smisle i izgovore muškarci koji deluju potpuno normalno, rade, žive normalan život, ponašaju se pristojno, imaju sasvim zdrave stavove... A poremećeni. Do pre koju godinu je bilo mnogo lakše primetiti kada je tip doslovno rečeno devijantan. Ali ovo sad je postalo toliko teže uočiti a toliko prisutnije. S obzirom na to da prava upoznavanja praktikujem isključivo uživo, daleko od ijedne platforme, iskreno se bojim šta se zapravo nalazi iza zanimljive priče, šarmantnog osmeha, u pravom trenutku stegnute ruke. Šta li oni pretražuju, o čemu razmišljaju dok glume idealnog zeta svake majke, koje boleštine kriju... Verujte da opcija samoće deluje sasvim dobro i mirno.
Za hejt komentare da se nadovežem na savet muškarcima za ambiciozne žene i žene takmičarski nastrojene.
Nemam ja ništa protiv uspeših i ostvarenih žena, to je za svaku pohvalu.
Jedno biti uspešna i ostvarena, drugo je tripovati se da si to isto.
Da si šefica, da se tako oblačiš, živiš u iluzijama i bajkama.
Realnost je da radiš na kasi, šrafiš na liniji, radiš u pekari, čistiš.
To što su neke žene pukom slučaja i sreće otišle preko i što rade za minimalnu platu od 2.000€ ne daje im za pravo da misle da su uspešnije od tebe.
Jer da je te iste sreće i slučajnosti kod tebe kao muškarca, ti bi imao 3.000€ minimum, hranio bi tu koja radi za taj isti minimalac, ali to se podrazumeva i ne bi joj trebao nabijati to na nos.
Išao bi u rat kad bi se zaratilo, a ona bi sedela kući gledala kako da te vara.
Žene koliko god se takmičile sa muškarcima, ne možete biti bolje od nas, taj feminizam je bolest i neće vam ništa dobro doneti.
Kupite mačke na vreme, eventulano ćuka.
Volim kad se muškarac potrudi oko mene, izvede me na večeru, dođe po mene pa odemo negde izblejimo, istroši se oko mene. O muškarcu dosta govore njegova konkretna dela i ponašanje, a ne prazne reči i zavlačenje preko poruka. Imala sam i takvih slučajeva, dok nisam uvidela da traćim vreme na takve bespotrebno! Ako oni ne mogu svoje vreme da provedu sa mnom onda šta će mi u životu.
Nerviraju me ljudi koji žele da se raspravljaju i provociraju vas, pa kad im odbrusite – oni vam odgovore sram vas bilo, kako možete... Onda kad ih ignorišete i ne pecate se na provokacije, tad se ljute i govore vam da nije u redu što ih ignorišete. Bolest.
Kada mi je sestra od strica pravila devojačko veče, toliko sam bila srećna i napila se kao nikad. Kada se proslava završila i krenuli smo kući, na pola puta sam drugu rekla da zaustavi auto jer moram da povraćam.
Izašla sam iz auta i krenula da povraćam, razmišljala sam kako u skorije vreme nisam poginula ovako od alkohola. A onda kad sam bacila pogled, pored mene su stajali spomen i cveće nekoj osobi koja je tu poginula. Ljudi moji, vi ne razumete...
Bok ekipa, trebam vaš savjet. Sviđa mi se dečko na faksu, inicijal I, već dugo. Njegov prijatelj mi je prije rekao da I nije prebolio bivšu, pa sam mu dala prostora. No, sada sam saznala da mu je taj prijatelj “smjestio” curu u klubu, iako je znao da mi se sviđa. Sada je I sretan s tom curom, a meni je teško jer osjećam da sam propustila priliku.
Ovo je moj zadnji semestar na faksu i nakon toga ga više vjerojatno neću vidjeti. Pitam se trebam li ga pokušati bolje upoznati, iako je s drugom, da vidim ima li tu nečega, ili jednostavno sve pustiti i krenuti dalje? Znam da bih trebala biti “girl’s girl”, ali osjećam kao da bih si možda trebala dati priliku, iako mi to sve jako zvuči kao pjesma “Yes, and?” od Ariane Grande.
Što biste vi napravili da ste na mom mjestu?
Zašto je problem zadržati nešto za sebe? Ako me neko pita radim li, kažem da i odmah ide pitanje gde, u kojoj firmi, šta radim... Kad kažem da želim te info zadržati za sebe, svoju privatnost, ljudima kao da je krivo i posle čujem da kažu kako sigurno ništa ne radim i nigde me nema jer neću da pričam o svom životu. Evo nisam nikom rekla da sam u vezi, objavila sliku na profilu, drugarica se naljutila jer joj to nisam rekla. Stvarno ne kapiram ovakvo razmišljanje. Eto ona se udala, ja to nisam znala dok nije objavila slike, meni bilo drago i čestitala sam joj umesto da se ljutim kao ona. Šta nije u redu s ljudima?
Ponekad samo želim da čujem nisi ti kriv, nije tvoja greška čak i ako nije istina malo bi mi bilo lakše da čujem to od nekoga. Vidim da ovaj put gde krivim sebe za sve vodi samo u očaj, ali ne mogu sam da se iščupam.