Devojka je predobra osoba kakvu se više ne može naći, ali je i drama queen i to me iscrpljuje. Ne znam šta raditi...
Dečko mi je narcisoidni manipulator a sve više mislim da sam i ja...
Za neke stvari mislim da bi cementni blok imao više empatije od moje najuže porodice. Kad treba da saslušaju doslovno osobu s ulice, to ide razumevanje na maksimum. Savetovanje, predlozi, 200 perspektiva. A mene ko j.
Osudite koliko hoćete jer vam se ne sviđaju BOLNE istine. Slobodno se gaslightujte i samoobmanjujte, ali NE MOŽETE ništa na ovom svetu da garantujete. Pogotovo ne matematički - po sistemu verovatnoće. Ne možete da garantujete 100% poverenje u nekoga. Kada bismo ljudima dali da popunjavaju ISKRENO anketu, niko ne bi rekao da baš 100% veruje svom partneru. Otud propadaju svi pokušaji bacanja drvlja i kamenja na one koji tvrde da je partner/ka nesiguran/na u sebe ako se buni što mu/joj partner/ka izlazi bez njega/nje u klub. Zna se šta se radi u klubu i kakva je matematička verovatnoća za flert tamo. Kao što rekoh, ni prema majci i ocu ne možete da garantujete stopostotno poverenje, ČAK NI PREMA SEBI SAMIMA (koliko ste samo puta izdali sebe, ako ste POŠTENI da priznate) a kamoli prema partneru/ki. Otud je ljubomora zaista opravdana. Međutim, kao i sve, ona mora biti u granicama normale.
Kako se zove to kada radiš full time korpirativni posao i ne možeš da skrpiš kraj sa krajem? Osećam se slomiljeno. Isplakala sam se kao dete. Nisam socijalni slučaj, a osećam se tako. Za dva dana mi je plata, a ja imam par hiljada dinara na računu, bukvalno samo da preživim. Tražim nov posao i znam da je ispred mene iscrpan put traženja posla. Dođe mi da radim bilo šta, samo da mogu da platim račune.
Ne znam zašto me ljudi ne vole. Povučena sam i stidljiva i svi su uvek bežali od mene. Ne znam gde grešim i jako sam tužna zbog toga.
Muvao me zauzet momak, držala sam distancu, a on je stalno nalazio način da mi se približi. Bio mi je prvo dobar prijatelj i kao osobu sam ga iskreno zavoljela, al nije mi se sviđalo što pokušava nešto, a sa njom je. Rekla sam mu sve i on je rekao da mu se sviđam al pošto ne reagujem godinama zato nismo zajedno. Nakon ćutanja od 9 meseci, vratio se raskinuo sa njom i bio sa mnom 2 meseca i posle kritike i vređanja, raskinuo sa mnom i vratio joj se kao da ništa nije ni bilo. Zamrzela sam sebe..
Prejedam se na emotivnoj bazi. Umro mi je tata i ne znam kako da se izborim s tim...
Iskreno ne znam ko je smislio onu glupost da ideš po ulici i pitaš za bodycount? I ljudi svi srećni sa ponosom govore da su bili sa ne znam kojim brojem. To je toliko privatno pitanje ili sam ja totalno zaostala. O takvim stvarima pričaš sa najboljom drugaricom ili sa osobom sa kojom si u vezi, a ne sa celim auditorijumom. Još kad vidim one klinke kad kažu sa ponosom sa kim se sve talabasaju.. Tačno nam treba atomska bomba.
Raskinuli smo pre nekoliko meseci i juče sam ga prvi put videla posle raskida. Noge su mi se odsekle i bila sam tužna. Pozvao me je na kafu i ne znam da li da odem. Po reakciji bih rekla da i on oseća nešto, kao i ja, a ne znam da li ima svrhe uplitati se ponovo. U toj vezi sam ja izvukla deblji kraj, dok je on ispao nezreo.