Mrzim svoj sport. Mrzim ga samo radi roditelja prije je za mene bija neš najbolje uživala sam u njemu dobivala pohvale da sam super i da ću postići neki cilj, odkad mi se mlađi brat upisa počeo je napredovat više od mene, počeo je bit bolji od mene i uspjevat u svakom natjecanju dok se ja ne snalazim. Moj otac je to primijetio da mu ide pa se većinom vremena obazire na njega, samo njega hvali, samo o njemu priča. Ja se osjećam ko crna ovca fali mi ta pažnja koju sam dobivala prije nego je on došao da nije on došao nebi mi se sport zgadija više nego išta postala sam razočaranje u obitelji a njemu se sve prašta!
Zasto imam krivicu da sam "ravnodušna, da dovolino ne tugujem, ne
plačem" za tatinu smrt. A bili smo jako jako jako bliski. Pravi jedan odnost deteta i oca... Sve se iznenada desilo...
Moja žena je trudna i ne jede ništa. Stalno se svađamo. Da li je ovo ponašanje ispravno? Šta treba da uradim da je nateram da jede nove stvari? Molim vas, pomozite.
Kako naterati muškarca da se uključi u kućne poslove? Sve nam je u braku super osim toga. Mama ga ništa nije naučila.
Najviše volim da ove što se šale na tuđ račun, potkačim isto šalom, i tu vidim s kim imam posla. Najčešće ne vole da se drugi šale na njihov. Xaxax baš me briga, tako mi drago bude kad budu otkriveni.
Znam da sam ostarila tako što čekam biometeorološku prognozu.
Smatram da ljudi koji peru auto u kisnim danima imaju IQ ravan nuli.
Ne znam šta se sa mnom dešava. Jako sam ljubomorna na dečkove bivše devojke, odnosno rastužim se pri samoj pomisli da je imao nekog pre mene. Nikada se tako nisam osećala, a imala sam veze i pre, ovo je nešto sasvim novo. On nije imao nikad dužu vezu od 5-6 meseci, neku ozbiljnu vezu pa da sad kažem da imam povoda. Zašto mi se to trenutno dešava i kako to rešiti.
Prosto mislim da bez dobrog auta neću uspeti u životu. To mi je preko potrebno. Moraću se ukopati u kredit da dokažem okolini da mogu. Jedva čekam. Držite mi fige.