Poslednjih meseci mi jako idu na živce meštani Beograda koji "prisvajaju" delove ulice za parkiranje. I onda na potpuno uredno parkiranom autu podignu brisače a kad ih pitaš zašto prvo vrdaju nekim glupim odgovorima a onda kažu TO JE MOJE MESTO. Druže to je ULICA, zna se šta je parking mesto i da mora da se plati i obeleži tablama koje propisuje MUP. Čim im kažem da ću da zovem policiju, odmah prestaju da podižu 😂
Patim od tuđeg mišljenja.. ne pokazujem ljudima sliku brata jer se stidim što nije lep. Svesna sam da je to toliko jadno i muka mi je od same sebe dok ovo kucam.
Zaljubljena sam platonski u kolegu sa posla. Nikome to nisam priznala a ni on to ne zna.
Znam da će dosta ljudi videti ovo pa moram da napišem. Pazite se sa kim ulazite u vezu i kome verujete. Bivša mi je bila narcis što sam tek skoro shvatio, i čitavu vezu je tražila način da me ponizi pred drugima ali i privatno. Od konstantnih uvredljivih šala na moj račun do toga da se dogovorimo da se vidimo i kad se pojavim i zovem je nedostupna je, i to se dešavalo više puta. Posle mi se javi izvini i kaže da je nešto iskrsnulo i da nije mogla da stigne. Čak sam i primetio kad bismo bili negde zajedno da je stalno gledala ljude i kome može da se podsmeva. Nismo se čuli godinu dana, i dalje mi nedostaje ali je raskid bila jedina opcija da sačuvam sebe. Ne osuđujem je, ali opet ne želim da imam ništa sa njom barem dok ne shvati neke stvari.
Imamo jedno dete i ne bih s partnerom da imam još jedno. Ne znam šta je u glavama ženama koje imaju probleme u braku, ali se odluče da rode još jedno, kao da će to nešto promeniti na bolje! Uglavnom bude teže upravo ženama, koje se onda još više žale na muža...
Imao sam nekoliko djevojaka i s njima veze 5/1/1 godina, i par vikend cura. Ušao sam u 29.tu godinu i sa svakom imam samo u početku samo osjećaj i zaljubljenost. Ali brzo se izgubi, trenutno ne mogu pronać osobu kojoj mogu prižiti osjećaje koje ovima prijašnjim curama nisam.
Raskinuli smo pre nešto više od dve godine, svi oko mene misle da sam preboleo i da sam srećan, a ja i dalje jako patim, redovno je sanjam, ljutim se sam na sebe što nikako da je zaboravim, osećam se krivo što i dalje razmišljam o njoj, nemamo nikakav kontakt ali znam da ima dečka već preko godine, osećam se jadno što i dalje ne mogu da zaboravim a ona očigledno nastavila dalje, drago mi je zbog nje stvarno, mi jednostavno nismo mogli zajedno, bio sam s mnogo devojaka posle nje ali ne ide, ni jedna ni približno da mi se svidi, plašim se da ne završim ko neki koji ceo život pate za bivšima, pritom nisam klinac imam 31..
Imam jednog druga koji me stvarno neprijatno iznenađuje u poslednje vreme. Mladi smo jako, ne radi ni on, a ni ja i počeo je stalno da mi traži novac na zajam.. te treba za izlazak, te za ovo, ono posle je naumio da mu dam pare za more i kao da će mi vratiti kad počne da radi (a to može biti ko zna kad), plus ima tu još nekih velikih prohteva i očekuje da se ja zadužujem, a on recimo ima od koga da uzme, a ne kapiram što neće... Par puta sam mu izašo u susret, vratio mi je stvarno, ali počeo je opasno da me nervira, nemam ni ja. Ovako je dobar dečko, ali mi nije jasno što je to počeo da radi. Znam da ćete sad pisati kako treba to da mu kažem u oči itd, ne mogu. Nekako mi je glupo, a inače nisam tip osobe koja tek tako nekome saspe istinu u lice, tek kad mi prekipi, onda izazovem haos.. ovako mu ne dam više, osim ako nije nešto sitno u pitanju ili kažem prosto da nemam. Makar nisam toliko naivan pa da mu dajem svaki čas, tako da ga nisam ja navukao da iznova traži.
Okako znam za sebe uvjek sam bila drugi izbor, ona sa kojom niko neće u školi, stalno sam sjedila sama u zadnjoj klupi, ili me izaberu na tjelesnom ako nemaju sa kim? U školi su me zvali ružna, mnogo odbijenica sam dobila jer izgledam ko muško. Sada imam 30 godina, u školi su me uvjek zezali jel imaš decka?Sprdali me. Mnogo sam uvreda doživila zbog svog izgleda, koliko god se šminkala.
Da li se nekome desilo da iz nužde bliskoj osobi krade novac? Nekoliko puta sam posumnjala, sada sam sigurna. Znam da je ta osoba u dugovima, da očekuje naplatu većeg novčanog iznosa. Pomažem i dajem šakom i kapom više od 5 godina a opet me potkrada. Želim da razumem da li je očaj tera na to. Sam ostupak se ne može opravdati ali možda može počinilac, koji veruje da će sve višestruko vratiti i koji je u velikim problemima?
Značilo bi mi iskustvo, neko ko se našao u jednoj od ove uloge...