Nervira me što ljudi misle da izgledam dosta mlađe nego što jesam, pretpostavljam da će mi to za 20tak godina biti kompliment al sad nije :/
Toliko dobro vidim kroz ljude, toliko jasno vidim gde svaki razgovor vodi, toliko jasno vidim dinamiku svih interakcija u grupi, da mi sve postaje isprazno…
Ono što mi se posebno sviđa s mojim prijateljem strancem je što kad sam rekao da moram ranije izaći s posla jer imam zakazano u bolnici, nije pitao ni što ni kako. Naravno, da sam rekao drugačijim tonom ili da sam inače govorio o tome, sigurno bi nešto rekao. A spomenuo sam mu jer je zvao da izađemo u ta doba. Sviđa mi se to poštovanje privatnosti, ako sam ne želiš nešto da kažeš o intimnoj stvari, neće te pitati. Moji domaći jarani odmah kažu "šta ti je bolan" ili "šta'š u bolnici jadan ne bio".
Peta godina faksa - zašto ovaj faks, jel mi ovo dosadilo, što ako ne dobijem poso koji želim; napustiti ovu karijeru/budućnost i početi drugu iznova koja me isto zanima.. Veselo mi u mislima!
Nisam bežala od toga da ima i moje krivice, vučem i ja neke svoje repove iz prošlosti, ali sam mislila i da je do njega. Da mu je od razvoda prošlo malo, da i dalje nije spreman na vezu i da potpuno veruje nekoj ženi. Evo ga šeta novu devojku, postavlja slike sa njom. Izgleda da je ipak bilo samo do mene.
Otkad me ostavio, svaki put kad čujem Ponoć iz filma Toma, ja se rasplačem.
Imate li savjet gdje da nađem neku prijateljicu za putovanja? Sve moje prijateljice sad imaju djecu, momak me ostavio i nemam s kim ići na put. Bila sam sama na moru i lijepo se odmorila, ali nisam spremna da sama izađem u klub kad sam negdje na odmoru. I malo me strah putovati u inozemstvo dok sam sama.
Bivša žena mi ne da da vodim našu ćerku (7) i njenog sina na more...
U ok smo odnosima, ali mislim da je ljubomorna jer ne ide i ona...
Iz meni nepoznatog razloga, juče u kuhinji čuknem prstima par pločica i pažnju mi privuče zvuk jedne pločice. Naime, zvuk je drugačiji, znate onaj "prazni" zvuk, onaj kao da je nešto sakriveno unutra, razmišljam da nije pokojni otac nešto tu sakrio, možda nije ništa ali opet mi čudno. Otac mi je bio jako pametan čovjek pa ako je nešto i sakrio, svaka mu čast za ideju. To me kopka od juče a ne mogu ništa da uradim jer imam goste. A kako da je skinem, nemam alat, kontala sam šrafcigerom i čekićem polako, manja je pločica, 15x15, dajte mi savjet..