Mrzim što moram skroz da se ogolim pred nekim. Bojim se da ću biti povređena i to je jače od mene.
Dugo sam tražila druga sa povlasticama i konačno se nađem sa likom koji (navodno) želi isto. Rekla sam mu odmah da ne želim vezu i da je glavna poenta samo da se uvek zabavljamo. Rekla sam mu da ako ga nešto što ja volim smara, ništa nije obavezno. Nekad se nalazimo u pabu sa društvom, nekad je to film kod kuće, a nekad i gala izlazak. Ok mi je bilo da se viđa s drugim devojkama ako želi, ali da ako uđe u pravu vezu i zaljubi se u nekog da mi odmah kaže i da prekidamo. Idealno mi je bilo da se viđamo na 5-7 dana. Dečko je na početku bio super, čak je stalno pominjao kako mu imponuje što sam "slobodoumna" i kako ga ne gušim i kako mu je drago što smo se našli. 3 meseca je išlo odlično, onda je prvo krenuo da piše svaka 2 dana, pa svakog dana i da očekuje da odgovaram odmah. Pa je onda počeo da me pita gde sam bila i s kim... Kad sam se pobunila da mi smeta, nazvao me je svakakvim imenima, pa sam mu rekla da ne želim više da se viđamo. Trebalo mu je još mesec dana da se otkači.
Mislila sam da je najgore to što je zaboravio da mi je rođendan. A onda sam shvatila da može gore - raskinuo je. Raskinuo je za moj rođendan… Preko poruke… I ne, ne želim mu loše… Samo ne daj Bože da ikad sazna kako izgleda kad ti najposebniji dan u godini postane datum koji ćeš zauvek po tome da pamtiš…
Dosta me je poslodavaca pitalo ono sto već ima u cv-u što znači da ih većina uopće ne čita. Od pitanja koliko imam godina do toga koliko dugo sam radila i gdje.
Treba mi savet. Šta da radim, verenikov prvi a naš kako bi trebalo budući venčani kum se oženio njegovom bivšom devojkom, on je o njoj sve najgore govorio, da će promeniti kuma, a kako se bliži svadba on je kako bih primetila promenio mišljenje, počeo je da joj se javlja i ako pre toga se godinama nije javljao. Mene sve to boli, i jako sam razočaran, da li da pristanem na sve to ili da se okrenem i odem zauvek? Kako na sve ovo da gledam, od sramote ne smem nikome ni da kažem jer većina gleda to kao na ljubomoru ali je to daleko od ljubomore.
Mislim da su najveći umni bolesnici ljudi koji daju reklamu na YouTube da ti iskoči prije muzike koju si hteo pustiti i opustiti se!
Izgubila sam vjenčani prsten, već 2 dana se lomim u razmišljanju gdje je mogao nestat i tražim ga. S obzirom na to, imam užasnu glavobolju zbog stresa i užasno sam iscrpljena. Ne znam da li me je što odavno ovoliko pogodilo i uznemirilo.
Razvela sam se zato što je njemu bilo važnije šta drugi kažu i da se hvali i takmiči. Stalno je komentarisao kolege, pametovao i mudrovao, pa čak i meni. Sreća pa nismo imali decu. Verovatno je i ovaj brak bio samo da selo vidi, jer on sve radi zbog drugih. Mora gdin svake godine telefon novi, patike, da ode negde s drugom... Samo da kači na društvene mreže i hvali se. Posle pričajte kako su samo ženama važne mreže i da samo kače gde su, šta jedu dok je i ovaj moj bio isti.
Počinjem da se pitam da li su mi moje drugarice stvarno prave drugarice. Svaki dan su tema postali neki njihovi problemi, ja sam tu da saslušam, pružim podršku ili savet, ali kada kažem šta mene muči ili imam neki problem ne dobijem isto za uzvrat. Mislim da zbog toga počinjem da se zatvaram sve više i da ćutke sama prolazim kroz sve.
Nerviraju me ljudi mlđji od 40, a pogotovo oni u 20im, koji ne kapiraju novo vreme po pitanju profesije i posla. Nema tu apriori lošeg ili dobrog, jednostavno je tako. Savremeni čovek (osim vanserijskih naučnika, glumaca i pevača) će tokom života promeniti ne samo mnogo firmi već i više struka. Doškolavanja i konstantna učenja su nasušna potreba. Neko ko je, primera radi, završio ekonomiju moraće da zna i neki zanat, zatim skup IT veština, pa još ko zna šta. Čak i medicinari. Genske i nanorobotske personalizovane terapije zahtevaće multidisciplinarnost.