Baš mi se ne da u životu. Nakon toliko godina napokon sam u sretnoj vezi, u međuvremenu sam dobio vizu (zaista mi se ne ide u Njemačku). Svi misle da sam sretan zbog vize, a situacija je obrnuta. Sjeo bih i plakao. Djevojka ima još 2 godine da završi fakultet i nisam siguran da će veza na daljinu uspijeti. Želim da sve završi na dobro.
Udomili smo mačka s ulice, preko dana bude vani jer voli da sjedi u dvorištu i posmatra, a uveče ga uvedemo da spava s nama. Prije par dana smo ga vodili veterinaru na rutinski pregled i vakcinaciju zato što provodi vrijeme i napolju i rekao nam je da ima sigurno 5-6 godina i da se mnogo izmučio dok je živio na ulici (tuče sa drugim mačkama, neki loše zarasli lomovi...). Mislim da će mi nešto biti od tuge kad dođe taj dan kad ću ga izgubiti jer mi je toliko prirastao srcu, po čitav dan samo gledam gdje je da ga mazim i pričam mu a on da mi se mota oko nogu i gleda me najljepšim okicama. Bukvalno mi je postao najbolji prijatelj. I nadam se da će biti još dugo, dugo...
Nisu mi jasni muškarci koji mogu da se ošišaju kod frizera i posle toga nastave da rade dnevne aktivnosti, posao, kafa, teretana..umesto da odu prvo kući, da se okupaju. Fuj!
Držim grudnjake i potkošulje u gornjoj, gaće u srednjoj i čarape u donjoj ladici.
Završila sam fakultet nedavno, ali još uvek nisam našla posao. Rodbina me stalno ispituje da li radim negde i to me užasno nervira. Razmišljam da počnem da radim negde za minimalac na nekom poslu koji nema veze sa mojom strukom ili čak negde gde ne plaćaju redovno samo da bih mogla da im kažem da radim kako bi prestali da guraju nos u moj život.
Dobila sam posao za stalno u državnoj službi. Lijepa pozicija, lijepa početna plaća. Wooo hooo!
Koliko su flertovi i varanja prisutni na radnom mjestu, mislim na udate/oženjene, nisam mogla ni da zamislim!