Razgovarao sam sa dedom 1929.godište ! Osećaj je neopisiv !! Mnogo sam srećan jer sam uspeo da razgovaram sa osobom rođenom 1920ih jer uglavnom više ne znam nikoga rođenog 1920ih u bližem okruženju. Najstarija osoba iz bližeg okruženja mi je 1932. godište. Nakon razgovora sa dekom, shvatio sam koliko je ta generacija bila čelična.
Imam 27 godina. Danas mi na facebook uspomenama izlijeće fotka iz srednje škole za koju bih na prvu smatrao da je slikana prije cca 4-5 godina. Tih 10 godina između 17e u 27e mi je proletilo kao treptaj oka. Očito nitko od nas nije svjestan onoga kad nam stariji pričaju živite dok ste mladi jer će vam život proletjeti. Pogotovo kad vidim da bih se u idućih 5 godina htio oženiti i dobiti dijete, ne vjerujem kako je brzo prošao taj period od srednje škole do toga...
Nikada u tinejdž periodu nisam imala lepu, čistu kožu. Uvek sam imala problema sa licem. Nikada ih nisam prekrivala puderima i korektorima već sam puštala da se koža izleči. I izlečila se, sada sa 35 imam blistavu kožu bez bora, a pudere i tonirane kreme ne podnosim. Ne podnosim ih na licu, ne podnosim što ne mogu a da ne ostavim fleke svuda šta god dotaknem od odeće. Najgori proizvod za lice ikada. Zato bez ZF ne mogu.
Sviđa mi se jedan momak, odnosno opsednuta sam sa njim. Ima poseban naziv za to: limerencija. U principu ja živim u nekakvoj iluziji da je on momak mojih snova, da bismo mi bili savršen par, da se ja njemu zapravo sviđam i da ćemo mi sigurno završiti zajedno jednog dana. A istina je da čovek ni ne zna da ja postojim, mislim možda zna, sa obzirom da se samo pratimo na društvenim mrežama, ali to je to. Ja njega čak ni ne poznajem uživo. Međutim, ne mogu da ga izbacim iz glave već godinu dana. Ja dnevno provedem po par SATI maštajući o nekakvoj vezi sa njim. Nikada ovo nikome nisam rekla jer me je sramota, ali ne mogu sebi pomoći. Možda će neko pitati zašto mu se prosto ne javim i ugovorimo neki sastanak i upoznamo se uživo, ali ne mogu jer se toliko plašim mogućeg odbijanja, a i plašim se da će moja opsesija biti i više nego očigledna.
Koliko sam bio očajan što sam nevin je dovelo do toga da sam završio u krevetu sa toksičnom, debelom, ružnom devojkom koja ima kondilome.
Moj otac ima puno novaca! A realno šta će mu kada ne zna ništa s njim!!
Kakva je to bolest kad ste oboje zauzeti, a imate neopisivu želju da negde pobegnete zajedno sami i da se prepustite jedno drugom..
Imam specifičan ukus za devojke, volim gotičarke jer sam ubeđen da su verne, čiste, veoma pametne, slatke, sviđa mi se ideja da mi pije krv svakog dana i da joj budem rob, san snova!
Mrzim kad mi neko kaže u poverenju da me je neko pljuvao, a ja moram da se pravim kao da ne znam. Evo sad mi je drug ispričao da me je drugarica blatila svuda redom, ali da ne smem da pričam. I ona mi se najnormalnije javlja. I šta sad ja da radim???