Živim u Kanadi i pre par nedelja sam saznao da najveći vrh planine nosi naziv po Radomiru Putniku.
Ponekad dok ukucavam lozinku za neki portal pogrešim, obrišem samo tih par karaktera i ulogujem se lepo... a ponekad moram sve da obrišem, pa ispočetka.. danas takav neki dan, nisam se sabrala još..
Razočarao me je čovek koji mi se sviđao. U teškim trenucima nije pokazao ni trunku empatije. Kraj.
Treba da izaberem šta ću stuidirati. Plašim se da ću upisati nešto dosadno, da neću završiti, da ću završiti ali da neću imati posao u struci... Ne znam šta mi je gore. Koji ste vi fakultet završili i da li ste se pokajali?
Hvala unapred na odgovorima!
Tek nakon prekida saznala sam svakakve gadosti o njemu. Žao mi je što se nisam prvo raspitala kakav je pre nego dopustila da mi se umiljava i zavara da je dobar. Kažu ne treba slušati priče, treba slušati priče i s dozom opreznosti ući u neki odnos.
Mrzim kada ga na poslu vidim da priča sa drugim curama a sa mnom ne.. A toliko sam zaljubljena u njega i stalno ga kuliram.
U dvorištu mi je najlepša dekoracija, opalo žuto lišće kada dođe jesen.
Sad tek razumem moje roditelje zašto nisu hteli više dece. Imam jedno i preteško je.
Kome god sam rekao da radim od 7 h do 14 h svi su komentirali da blago se meni, da imam cijeli dan za sebe. Ljudi, već par mjeseci nisam se uspio naspavati. Osjećam se ko osušeni krumpir. Nemam volje nakon posla za ništa, samo gledam seriju. Eto vama to radno vrijeme. Govorili ste da ću se prilagodit, al nikad nisam. Mogu mislit kako je pekarnama od 5 h, užas.