Nikad neću zaboraviti kad sam kao mala otišla kod tetke i ukrala toalet papir jer mi je imao interesantne šare, a ona me skontala pa mi je dala još par komada.
San mi je da se vratim u mali grad sa devojkom i tu budem svoj na svome i radimo onlajn. Plašim se samo da neću imati prijatelje tamo niti kolege i da će me pojesti usamljenost.
Želim romantičnu ljubav kao iz bajke ali znam da to ne postoji pa se moram pomiriti s ovim što trenutno dobivam.
Ali najsmešnija mi koleginica koja se loži na kolegu i uvek gleda kad on radi da nešto uzme samo da bi ga videla a on je ne konstatuje. Ne znam da li kapira koliko se ponižava 😂
Rekla sam da se nikad neću udati za Balkanca. Preselila sam se u inozemstvo i na prvi pogled se zaljubila upravo u dečka s Balkana.
S obzirom na količinu bluda i nemorala na internetu i televiziji, čudim se da postoje normalni tinejdžeri. Nemam djecu ali roditeljima nije lako.
Za neznanje je vrlo jednostavno rešenje, učenje.
A loš karakter niko ne može da popravi.
Ono što zalivaš raste.
Ostavila me posle 2 i po godine bez značajnog ralzoga. Dan prije mi je govorila da sam joj sve, da živi za mene. Nismo se čuli 15 dana od raskida, nisam ni živ ni mrtav. Volio sam je više od sebe, a ona me okrivila da je nisam volio uopšte. Život.
Ja sam radila u administraciji kao pripravnica i imala sam užasan osećaj neprijatne tišine, mnogo je lakše raditi sam ili kad je gužva na poslu, nego kad nema puno posla radiš sa nekim a ono neprijatna tišina, imala sam jednom prilikom situaciju kada mi je jedna koleginica rekla, kaži nesto bilo šta, mnogo grozan osećaj kada si introvert.
Ne shvatam osobe koje se žale kako jedva ustanu, ni za šta nisu, spava im se... Pa normalno kad legnete u 2 ili 3 ujutru. Šta očekujete?! Lezite nekad u 21h, pa da vidite kako se lepo ustaje. Stvarno me nervira kad se neko žali na ovo, a zna i sam dobro zašto je to tako.