Imam takav libido da bi spavala sa bilo kim. Samo kad bi imala i hrabrosti uz to.
Ne volim koristiti pozajmljenice iz stranih jezika, posebno me nervira riječ Random! Pa da li smo mi imali svoju riječ za random, prije nego ju je neko uveo u naš jezik?!
Prije se ljudi nisu htjeli sa mnom družiti sada ja neću ni skim da se družim.
Što se tiče mog ljubavnog života, subota je veče, ležim u krevetu i ničim izazvana gledam na yt video o tome kako se uklanja kurje oko.
😏
Moja tetka ima skoro 70 godina i slike fotošopira tako što svoje lice nalepi na neku mladu i zgodnu devojku. Ima puno "prijatelja" sa društvenih mreža i svi misle da je to ona i komentarišu kako je prelepa... Ne znam šta bih rekla..
Imam trip da opsesivno proveravam koga prate likovi koji mi se baš sviđaju. Ulazim na profile tih devojaka i ispod slika proveravam da li su ovi moji tipovi lajkovali. Ne znam, ali ne prija mi kad vidim da jesu. Jesam malo nesigurna u sebe, priznajem ali šta znam - na kraju krajeva oni se javljaju meni a ne njima (to znam), pa me to kao malo uteši 🫠
Da li ću ikada skupiti hrabrosti da ne budem pod uticajem roditelja u kasnim 30 godinama....
Imam jako komplikovan odnos sa majkom. Bila je fizički nasilna (i verbalno) prema meni (i drugim članovima porodice), imala je problem sa alkoholom, manipulativna je, negativna, a onda se nekad pojavi sva raspoložena (i bude nam super). Stvar je u tome što sada odrastam i ne mogu da ne vidim neke stvari kod nje. Žena je apsolutno težak folirant. Ne živimo više zajedno, osamostalila sam se, ali i dalje ima uticaj na mene. Danas sam potrošila skoro 2000 dinara na razne kafe, kolače, svašta da nam priredim lepo popodne, ona jedva da je progovorila sa mnom. Znam da joj je teško, ali bila je jako pasivno agresivna, ponašala se kao da sam ja kriva što je neraspoložena (samo sam joj se požalila na nešto dan pre). Kad pomislim na to da bih mogla jednog dana prekinuti taj kontakt, prosto prodišem. Bila bih tako slobodna. Ozbiljno mi je žena sje*ala život i psihu. Nije svako za to da ima decu.
Žao mi je što osim dečka nemam skoro nikoga s kim bih se družila. Dečko mi je divan i super mi je s njim, ali nekad jednostavno poželim da imam neku svoju ekipu, drugarice, a ne samo njega. I ne, nisam odbacila društvo zbog dečka, već društvo nikad nisam ni imala. Tokom godina sam imala dosta ljudi sa kojima bih se povremeno družila, ali sve je to bilo površno i nije se održalo. Nisam nikad imala neko svoje društvo s kojim sam bliska, da se stalno čujemo, posećujemo, izlazimo itd. Trudila sam se da budem dobar prijatelj, da održavam kontakte, ali nekako nikome nisam ja bila najvažnija, svaki moj prijatelj je imao nekog drugog, bitnijeg prijatelja od mene i onda ja izvisim. Sumnjam da ću ikad i naći ekipu, jer imam već 30 godina, i mnogo je teže u ovim godinama ostvariti blisko prijateljstvo.