Uskoro punim 22 godine i nikada nisam bila u vezi niti imala bilo šta kompleksnije od propalih dejtova. Ljudi moji, svaki momak kom sam to rekla odmah okrene drugi list ka meni: ako je do tada bio ravnodušan i nezainteresovan, odjednom sam "ljubav njegovog života." Toliko je providno da ih ne privlači ni moj izgled ni ličnost, već se uhvate za tu jednu stvar kao da će oni to da promene. Svaki me je ubeđivao da je 'on taj'. Ne mogu da verujem do kojih granica muškarci idu samo da budu prvi nekoj devojci koja im se čak i ne sviđa, ali eto, niko je nije imao pa to postaje jedino bitno. Nemam više živaca da svaki put slušam istu priču. Mislim da ću prigrliti da budem singl još dugi niz godina.
Ne volim boje glasova Zdravka Čolića i Saše Matića. Potpuno se slažem da su obojica vrhunski pevači, ali meni te boje "paraju" bubne opne.
Znala sam da nismo jedno za drugo ali sam mu ipak dala šansu.
U porodici u kojoj sam odrastao naučen sam da kad imam problem moram da ćutim i da ne smem da se požalim nikome, ni drugarima ni prijateljima a porodici ne smem jer ću izazvati bes i tenziju, to me danas prati kroz život i ne bih voleo da svoju decu tako vaspitam već da pokušam da sve ono što ja nisam dobio kao klinac pokušam da ostvarim sa njima.
Nervira me kada devojke svojim oblačenjem glume jesen/proleće u sred zime.
Ne znam zašto nam je školski sistem tako nakaradan. Sećam se samo stresa i nervoze od početka do kraja svog školovanja. Završila sam jedan od težih fakulteta, ne sa svim desetkama, ali nisam imala ni šestice. Sad radim u struci, odgovoran mi je posao, od mog rada zavisi i mnogo para i mnogo uloženog truda drugih ljudi. Nekad napravim grešku, kao i svi, ali uglavnom se sve reši dobro, kolektiv je dobar i kolege su sposobne. Osećam se da napredujem i da moj rad na neki način doprinosi društvu. Imala sam temperaturu nedavno, pa cijelu noć sanjala ispite, vežbe, kako me neko kinji, da li u srednjoj, da li na fakultetu. Ne znam da li je to normalno, da se mladi i odgovorni ljudi toliko istraumiraju, a da im život nije ni počeo kako treba.
Biti u braku sa osobom koja pije lekove za smirenje je gore od osobe koja pije ili se drogira.
Tačno sam znala da čim sve otpustim i opustim se počeće da me saleću udvarači. Svaki Božiji put je tako!!! I sve je to okej da ne mislim stalno na istu osobu.
Od skoro sam u vezi sa momkom, on svaki drugi skoro put ne može da održi erekciju. Žao mi ga bude koliko se iznervira, kaže da se uzbudi stalno, ne znam šta da mislim i radim. Inače sam zgodna i lepa, nije da se hvalim samo kažem, a i veza nam je ovako super, šta se tu desi meni nije jasno i kako to rešiti.
Nikada ne bih izlazila sa osobom koja ima teži fizički invaliditet. Nemem nameru toliko da menjam svoj život zbog drugoga. I da, u slučaju da se i meni tako nešto desi potpuno ću razumeti da nisam zanimljiva drugima. Mislim da treba da prestanemo da romantizujemo neke stvari.