Ja sam jedina ostala sama od svih drugarica iz društva… Ne mogu da vjerujem da sam to ja.
Onaj iskonski strah osetila sam kada sam dobila decu. Da li su oni dobro, da li ih nešto ugrožava, da li je nešto bezbedno za njih. Eto, ovako ja posmatram iz ugla majke. Suprug je dosta opušteniji od mene po tom pitanju.
Živim u Kanadi i pre par nedelja sam saznao da najveći vrh planine nosi naziv po Radomiru Putniku.
Ponekad dok ukucavam lozinku za neki portal pogrešim, obrišem samo tih par karaktera i ulogujem se lepo... a ponekad moram sve da obrišem, pa ispočetka.. danas takav neki dan, nisam se sabrala još..
Treba da izaberem šta ću stuidirati. Plašim se da ću upisati nešto dosadno, da neću završiti, da ću završiti ali da neću imati posao u struci... Ne znam šta mi je gore. Koji ste vi fakultet završili i da li ste se pokajali?
Hvala unapred na odgovorima!
Tek nakon prekida saznala sam svakakve gadosti o njemu. Žao mi je što se nisam prvo raspitala kakav je pre nego dopustila da mi se umiljava i zavara da je dobar. Kažu ne treba slušati priče, treba slušati priče i s dozom opreznosti ući u neki odnos.
Mrzim kada ga na poslu vidim da priča sa drugim curama a sa mnom ne.. A toliko sam zaljubljena u njega i stalno ga kuliram.
U dvorištu mi je najlepša dekoracija, opalo žuto lišće kada dođe jesen.
Sad tek razumem moje roditelje zašto nisu hteli više dece. Imam jedno i preteško je.