Raskinuli smo pre nešto više od dve godine, svi oko mene misle da sam preboleo i da sam srećan, a ja i dalje jako patim, redovno je sanjam, ljutim se sam na sebe što nikako da je zaboravim, osećam se krivo što i dalje razmišljam o njoj, nemamo nikakav kontakt ali znam da ima dečka već preko godine, osećam se jadno što i dalje ne mogu da zaboravim a ona očigledno nastavila dalje, drago mi je zbog nje stvarno, mi jednostavno nismo mogli zajedno, bio sam s mnogo devojaka posle nje ali ne ide, ni jedna ni približno da mi se svidi, plašim se da ne završim ko neki koji ceo život pate za bivšima, pritom nisam klinac imam 31..
Imam jednog druga koji me stvarno neprijatno iznenađuje u poslednje vreme. Mladi smo jako, ne radi ni on, a ni ja i počeo je stalno da mi traži novac na zajam.. te treba za izlazak, te za ovo, ono posle je naumio da mu dam pare za more i kao da će mi vratiti kad počne da radi (a to može biti ko zna kad), plus ima tu još nekih velikih prohteva i očekuje da se ja zadužujem, a on recimo ima od koga da uzme, a ne kapiram što neće... Par puta sam mu izašo u susret, vratio mi je stvarno, ali počeo je opasno da me nervira, nemam ni ja. Ovako je dobar dečko, ali mi nije jasno što je to počeo da radi. Znam da ćete sad pisati kako treba to da mu kažem u oči itd, ne mogu. Nekako mi je glupo, a inače nisam tip osobe koja tek tako nekome saspe istinu u lice, tek kad mi prekipi, onda izazovem haos.. ovako mu ne dam više, osim ako nije nešto sitno u pitanju ili kažem prosto da nemam. Makar nisam toliko naivan pa da mu dajem svaki čas, tako da ga nisam ja navukao da iznova traži.
Okako znam za sebe uvjek sam bila drugi izbor, ona sa kojom niko neće u školi, stalno sam sjedila sama u zadnjoj klupi, ili me izaberu na tjelesnom ako nemaju sa kim? U školi su me zvali ružna, mnogo odbijenica sam dobila jer izgledam ko muško. Sada imam 30 godina, u školi su me uvjek zezali jel imaš decka?Sprdali me. Mnogo sam uvreda doživila zbog svog izgleda, koliko god se šminkala.
Da li se nekome desilo da iz nužde bliskoj osobi krade novac? Nekoliko puta sam posumnjala, sada sam sigurna. Znam da je ta osoba u dugovima, da očekuje naplatu većeg novčanog iznosa. Pomažem i dajem šakom i kapom više od 5 godina a opet me potkrada. Želim da razumem da li je očaj tera na to. Sam ostupak se ne može opravdati ali možda može počinilac, koji veruje da će sve višestruko vratiti i koji je u velikim problemima?
Značilo bi mi iskustvo, neko ko se našao u jednoj od ove uloge...
Želim pozitivu nekoga ko razmišlja npr: "I Lady Gaga je pevala po kafanama, a vidi gde je sad, uspeću i ja u životu."
To su iznimke u slučajevima, u realnom životu toga nema.
Shvatila sam da odjeću treba čuvati a ne davati jer je "izašla iz mode", za 15, 20 godina će se opet nositi baš ti isti komadi. Šta sam odjeće dala a sad kupujem iste farmerke ili majice. Gledam sada majice, hlače, sandale, itd, sve to sam ja nosila prije 25 godina, znači isti fazon. Moda se vrti u krug.
Dela su najiskreniji oblik ljubavi. Zagrljaj, poljubac, poziv na dejt, držanje za ruku, iskreni lajk za lepe slike, reelse.
Dela ne lažu. Prazne reči, suprotne konkretnim delima u direktnom kontaktu, ne mogu biti iskrene.
Muž ima strašno nekulturnu familiju i to strašno počinje da mi ide na živce. Neke porodične događaje ne mogu izbjeći iako bih najradije nestala. Na takvim dešavanjima su uglavnom jako glasni, uvijek se raspravljaju i svađaju, kod njih molim i hvala ne postoji, ne poštuju ni tradiciju ni običaje, kod njih je normalno da na poklon odgovre sa "meni to ne treba". A inače se hvale kako imaju neki visoki ugled u društvu i svi su fakultetski obrazovani.
Otkad moja majka gleda rijalitije, počela je katastrofalno da se izražava. Fuj! Baš mi bude žao kada vidim mamu moje drugarice, obrazovanu, čita knjige, gleda dokumentarne filmove... Dok je moja užasna.