Moj najiskreniji savet vam je ako planirate sa nekim brak ili zajednički život da nema 'red flagova'. Čim ima nešto da vam smeta, pa čak i mala stvar, to nije dobro. Prerašće u još veću vremenom i sve više i više će vam smetati, da ćete na kraju pući. Evo npr. moja drugarica se verila, sveee je super, samo jedan mali problemčić on ne radi kućne poslove, ali nema veze ona će i on će se promeniti vremenom. Posle 2 godine se razvode, pogodite zašto, zbog kućnih poslova. To vam je samo jedan od primera, da ne bude posle moram da trpim, nisam znala, itd. Sad znate, you welcome.
Nisam srećan i ne znam kako sreću pronaći, ako je mogu ikako pronaći jer ponekad mislim da sam jednostavno takva osoba, da imam taj feler u glavi da nikada nisam srećan, odnosno da sam skoro pa stalno tužan, nesrećan. Znam ja u toku dana da se nasmejem jednom, dvaput, triput na nešto, pa da li bio sam tu ili bili ljudi oko mene, ali u sebi sam nesrećan i retko kada se smejem, a čak ne znam ni da glumim da sam srećan. Kako pronaći sreću? Koja je definicija sreće uopšte? Ako je zapravo na kraju to da sam jednostavno ćaknut u glavi i imam taj sindrom neki da budem stalno nesrećan i tužan, koja je onda svrha živeti? Govorio sam i pre, a i sada govorim da je bolje biti u bolnici bez ruku, bez nogu, da si invalid i šta sve već, ali da si srećan, nego da si živ, zdrav, ovo ono, a nemati radosti. Kad si srećan, ništa ti ne manjka... Kakav je ovo život.
Sve cure dobsada su me prevarile. Nisam nikada jurio neke "takve" cure koje bi sa svakim koji im se svidi u krevet imale dečka ili ne, niti neke traumatizovane egotriperašice koje su sklone takvim radnjama (zbog nečega što su preživele i što ih je poljuljalo). Ali naprosto svaka me je prevarila, za svaku sam to saznao, i naravno raskidao potom. Jedna bivša me ostavila a potom priznala da me je varala (njojzi hvala). E sad supruga. Zabavljali se pre braka 3 godine, uzeli se, i 3 godine kako smo u braku bili na bizaran način doznam da me vara sa kolegom s posla. I pri tom verujem da je u tom trenutku već bar godinu dana bila u šemi sa njim (kockice se neke složile naprosto posle tog saznanja). Razlika u odnosu na bivše je što ja to nikako nisam mogao da provalim ni po njenom ponašanja ni po njenom ophođenju prema meni ni po čemu. Ispitivao sam situaciju dosta razmatrao da l da se razvodim ili šta i shvatio, tj sebi najzad priznao jednu stvar - do mene je, ne umem i to je to!
Verujem da većina žena dobro poznaje svoje telo. Ja volim što tačno znam kada su mi plodni dani, kada ću da dobijem, kada ću se razboleti itd.
Za sad sam "provalila" tri vrste orgazma, jedan doživim u toku seksa, a druga dva dok se samozadovoljavam. I sva tri su potpuno različita, što mi je stvarno uvau, kako je jedno ljudsko telo sastavljeno.
Saznala sam da je dečko rekao drugovima da i nisam neka riba, u smislu nemam velike atribute, ali sam slatka u licu i kul osoba. Ne znam da li odmah da raskinem ili da ipak porazgovaramo. Mislim da ću se nadalje neću osećati lepo i privlačno u njegovim očima, ma šta uradio.
Moj prijatelj je prestao da puši kad je saznao da utiče na erekciju, i da smanjuje veličinu za 1-2cm zbog protoka krvi. Meni je ovo presmešno, mnoge vrste? Ništa. Uništava ti kožu, zube, kosu? Ništa. Neplodnost? Ništa. Ali ovo je bitno!
Nikada nisam imala roditelje koji bi me usmerili u životu čime bih mogla da se bavim. Ceo život nisam imala mogućnost da imam hobije. Imam 30 godina. Ne mogu da oprostim sebi zato što nemam veštine kao i ostali ljudi jer sam držana pod staklenim zvonom.
Treći promašaj. Više od godinu dana dopisivanja, poziva. Zna sve o meni a šta ja znam o njemu? Znam da se ne zove onako kako mi je rekao, znam da ima lažan profil sa tuđim fotografijama. I sve sam to saznala danas. Ja nemam više snage da se borim sa ljudskom zlobom. Gde će vam duša? Zašto?
Smešno mi je što se drogerija zove drogerija, kao da prodaju drogu.
Ne znam da li sam ja luda ili šta. Muž je ovisan o ženama, da ne govorim po**grafiji, na svim mrežama koje ima, gleda sve i svašta. SVAKI DAN gleda. Ja razumijem potrebu, ali ne svaki dan. Njegovo opravdanje je veliki nagon. Kad smo vani skupa, svaku žensku koja prođe odmjeri ju, ali doslovno od glave do pete. Čak se i okrene za nekom ženskom. Kad mu kažem da to nije uredu, on kaže da ja imam problema s tim, i da mi treba liječenje. Osjećam da je to nepoštovanje prema meni. Polako je ubio moje samopouzdanje. Ne znam da li ga više volim. Dobili smo dijete. Ne želim imati takvog muža, a kamoli oca djetetu. On za mene govori da sam puno ljubomorna, skoro pa luda, gledam mu svaki korak. Gledam, jer je stalno doma, NE RADI, malo je s djetetom, a kad ja izađem prošetati dijete on gleda online svašta. Nekad mislim da je manipulator. Ja se ne osjećam sigurno s njim, niti sretno. Za posao samo izmišlja razloge da ne radi. Ne vidim budućnost s njim. Ne znam kako ga ostaviti.