Nema ništa lepše, nego kad legnem ili se negde smestim pa gledam neki film.
Da li je u redu se udaljiti od toksične okoline? Npr. nesloga roditelja krika vika kod kuće, a ti se središ i odlaziš van na "hlađenje"?
Pitali su me da li bi se ponovo udala. Luda jesam ali toliko ne.
Dečko mi je rekao "Volim te toliko da bih delio grobno mesto sa tobom".
Da li ste u životu imali osobu koja vas nervira, koja ima mnogo toga što ne volite, za koju znate da vas ne gleda ozbiljno i da želi samo kratko zadovoljstvo itd, itd... Ali u isto vreme gorite za tom osobom, imate neverovatnu privlačnost i uvereni ste da i ta osoba oseca istu, ako ne i vecu privlacnost prema vama, sa njom ste doživeli nešto novo, nešto što želite opet makar još jednom...?? Kako objasniti taj fenomen, kako može da me nervira toliko da ne želim više nikad da ga vidim i u isto vreme da gorim od pomisli za njegovim usnama, njegovim poljupcima i njegovim očima dok baš mene gleda??
Voljela bih da se znam prepirat sa drugima i da im obrusim, ali nisam takva niti u tom trenutku mogu nekome nešto reći. Tek kasnije kada prepirka prođe meni na um padaju stvari koje sam trebala reći. Često su oko mene neke koje pametuju, svakom loncu poklopac, samo po njihovom mora, samo one pametne, druge poklope svojim jezikom - jednostavno ja to ne umijem.
Danas me kolega od moga muža poljubio u čelo, inače smo prijatelji, ne znam šta da mislim....
Imala sam veliku ljubav, stvarno veliku, ali smo se razišli, jer on ne želi da ima porodicu a ja želim. :(
To me užasno boli, a još više me boli, jer je on stvarno dobar čovek, i što smo se razišli plakajući oboje.
J, znaš da te volim..
Ne koristim Instagram često. Kad sam ušla na njega nakon nekog vremena vidjela sam poruku od jedne cure s kojom sam se tu i tamo družila dok smo bile na faksu. Moja prva pomisao je bila baš iskrena sreća jer se javila i jer ćemo malo popričati, nismo odavno. Vidjela sam da mi je zapravo ta poruka došla jer me označila u nekoj nagradnoj igri. I tada me baš pogodila ova jadna realnost u kojoj sad živimo.
Desilo mi se mnogo loših stvari, a ne mogu se početi oporovljati dok sam kući. Ako je jedan dan normalan, drugi počnu svađe. Nema nekog nasilja, samo mislim da sam previše osjetljiva što mi ovakva atmosfera smeta. Ako odem u sobu da učim za kurs, čujem majku kako se dere na nekog, i odmah mi nije do čega. Baš me umara sve.