Radna kolegica mi je psiho. Sve mora imati pod kontrolom i sve pregledava! Izvještaje, evidencije, registratore, klijente, ne bi li me uhvatila u pogrešci. Čak i komp, mail adrese, probija mi lozinke, čita privatne razgovore, premješta inventar po uredu jer sam ga ja tu stavila i sl. Najgore što sam ja njoj bila mentor i u firmi je puno kraće od mene. Imam osjećaj da mi uporno pokušava smjestiti otkaz i prikazati me nesposobnom. Šutim i čekam da joj se obije o glavu. A onda ću otvoriti šampanjac! Živjeli🥂
Živim u malom gradu u kojem se svi manje-više poznaju. Godinama sam išla kod jedne frizerke jer sam bila zadovoljna njenim radom, iako je često znala ogovarati sugrađane i u takve razgovore uvlačiti svoje klijente. Oni poput nje su rado s njom komentirali druge, dok bi meni bilo vrlo neugodno pa bih bila na telefonu ili se pravila da ne poznam osobe koje su tema razgovora. Ono što mi je prelilo čašu da prestanem dolaziti u salon je to što je počela ogovarati klijente čim izađu iz salona s onima koji su još tamo na tretmanu. Ali doslovno o svakome je imala nešto ružno za reći! To je samo značilo da je isto govorila i o meni nakon što bi mi nahvalila kosu i kako mi frizura super stoji te ljubazno pozdravila (kao i sve prije mene), a onda garant "oplete"! Dno dna!!
Pročitao sam ovdje par puta jednu veliku istinu. Mi nismo narod koji gleda realno. Uživamo u ogovaranjima drugih a ne vidimo sve one loše stvari koje mi posjedujemo. Nisam vjerovao da ljudi ne mogu prihvatiti kritiku. I to kada im se kaže nasamo. Odustao sam od ubjeđivanja, radim samo na sebi, družim se sa normalnim ljudima koji prihvataju kritike. Živim punim plućima i sretan sam.
Danas smo imali obiteljsku svađu, tata je opet došao kući pijan, ovaj put je razbio tanjur, sad ga policija dovodi kući od trežnjenja od alkohola iz postaje, nadam se da će ga sutra odvest prisilno na lječenje od alkohola.
Имала сам спонтани побачај у другом месецу трудноће. Што ме је јако погодило, нормално. Уместо да добијем неку врсту подршке блиских људи, сви су ми рекли шта има везе имаш их троје код куће, та вам није ни требала. Ја да је нисам желела не бих је ни правила. И није ми јасно одакле људима толико смелости да кажу тако нешто... Ал зато кад је друга другаруца имала спонтани а она још нема деце сви су били ту да је грле и теше...
Postoji jedna osoba u mom životu koju nisam videla godinama, koju mnogo volim, i koja mi mnogo nedostaje. Zašto je tako? Ne znam. Jednostavno je prekinut kontakt. Dugo nisam znala ništa o njoj, i skoro čujem da prolazi kroz težak period. I da joj je jako teško. I pustila bih poruku zaista, kada bih znala da bi ona imala efekta, ikakvog. Opet s druge strane razmišljam, ni druga strana se nije potrudila da komunicira sa mnom.
Ljudi moji... Ja ne znam da li samo ja nisam normalna ili je potpuno nerealna činjenica da postoje osobe rođene posle 2006. godine. Zamislite za 10-15 godina pitate neko dete na ulici koje je godište i ono vam kaže 2022.
Imam jednog kolegu koji je takva zmija. Samo pravi spletke i ogovara svakoga. Energetski i emotivni vampir. Samo gleda da nešto provocira i prenosi namjerno pogrešne informacije da bi posvađao ljude a onda se smješka i sladi kada se ljudi svađaju zbog njega. Prosto ne može da sakrije osmijeh sa lica kada je neko tužan ili ljut. Smjestio je jednoj koleginici otkaz i svi znamo da je on to uradio ali ništa ne možemo. Dok je ona plakala jer je dobila otkaz on je virio iz druge prostorije i imao je ogroman osmijeh na licu, prosto je uživao u njenoj muci.
Moji roditelji su celi život radili fizičke poslove, lenji su da se umno angažuju za bilo šta, ne znaju da koriste ni word, a kamoli bilo šta više od tehnologije, ali zato misle da su popili svu pamet sveta, lupaju gluposti u vezi mnogih tema pa i tehnologije. Stvarno ne znam koji je to level uma, nije mi jasno...