Mnoge žene misle da je dovoljno da budu ,,lepe, zgodne, atraktivne, privlačne, seksualne“. Da su tu završile celu priču, a da njihov muškarac mora da se trudi, otvara vrata, razvozi, dovozi, kupuje, uzima bundu, plaća sve, vodi sve detalje..
Nikad nikome ne bih preporučio da bude sa takvom osobom, jer to jako toksično, muškarac koji radi na sebi, trudi se da bude bolji, cima se, vredan je, a ima takvu ženu, to ga razara iznutra bukvalno.
Što je ona nezahvalna, što ne zna da mu pokaže zahvalnost, na neki svoj način, svaka žena ume i zna to za sebe, kroz neki gest, kroz tu neku negovateljnu stranu, kroz brigu, kroz pažnju…
Ako toga nema, muškarac je duboko nesrećan, jer se previše trudi, a niko nije zahvalan na tome, ta osoba koja mu je najbitnija to ne poštuje.
Ne trudi se oko njega i on ima nemir umesto da ima mir.
Tako da nije dovoljno, da budeš lepa i zgodna.
Mnogo je bitnije da budeš čovek i da ne budeš nezahvalno đubre, đubre jedno.
Ne znam kako vi, ali ja kad idem na putovanja ili odmore uživam, družim se, razgledavam, jedem i okinem koju fotku da imam uspomenu s putovanja - a puno puta se ni ne sjetim.
I onda gledam na društvenim mrežama fotke nekih ljudi, tri dana bili na putu a 300 fotki u različitoj odjeći, uštimane, namještene, ovakve onakve.
Nekad sam i putovala s takvim ljudima i nekako imam dojam da toliko toga, doživljaja i svega propuste na putovanju ganjajući dobre prizore i savršene poze. S nekim ljudima sam čak imala osjećaj da putuju samo radi toga da bi mogli pokazati gdje su bili. Šteta para.
Imao sam par vrućih snimaka sa devojkom, koje smo rešili zajedno da snimimo kako bi se nekada tome smejali kada ostarimo,... Raskinuli smo, snimke sam izbrisao, pitam se da li je i ona to isto uradila.
Najjače mi je što se još uvek priča o tome da neko živi s roditeljima, da je sramota itd. Ljudi, u Norveškoj vam plaćaju kad se odselite od roditelja. Nešto čak ne morate vratiti. Tako da, pogledajte prvo što se sele i kako, a ne tek tako da blebećete o tome.
Imam 27 godina, počeo sam da učim da sviram, (imam sluha). Iskreno, počeo sam u nadi da ću napustiti posao i firmu i početi da radim ono što volim. Radim od 18 godine, živim privatno, oženjen i imam dete.
Roditelje nemam, umrli. Ne mogu više ni firme ni 8 sati. Sve mi se nakupilo...
Oprostio sam ženi prevaru, ali sebi ne mogu.
Živim s njom samo radi djece.
Svaki dan se budim s osjećajem praznine i krivnje.
Ne znam jesam li slab što sam ostao ili jak što pokušavam izdržati.
Djeca su jedino što me drži — zbog njih nosim sve ovo.
Ponekad pomislim da sam izgubio sebe u pokušaju da sačuvam porodicu.
Već 3 godine živem u drugoj državi i samo sanjam da imam makar jednu prijateljicu. Nemam sa kim da podelim radost ili tugu, da idem na kafu, da šetam se. Imam samo 21 godinu a sve slobodno vreme provodim na telefonu. Mislim ponekad da možda sam sama kriva za to, ali stvarno nemam pojma više gde da tražim nova poznanstva.
Imam 35 godina i primetio sam da većina osoba rođenih 70ih godina su jako loše i kao ljudi i kao kolege. Ne mogu da shvatim odakle toliko zlobe, sujete, zavisti i mržnje u tim ljudima i zašto se tako odvratno ponašaju prema drugima. Nije to samo na poslu, već i u familiji, komšiluku, na ulici, na treningu... Sa svim ostalim generacijama i nije toliki problem i pronađe se zajednički jezik.
Sa kim god sam razgovarao na tu temu, apsolutno su se složili sa mojim stavom i kažu da i oni isto misle.
Devojka je raskinula sa mnom pre više od godinu dana, našla nekog narkomančića sa parama i dobrim autom, ali njen otac me i dalje zove na porodična okupljanja. Obojica intelektualci, skapirali smo se i često se nalazimo da igramo šah. Ne razumem šta joj tačno tu smeta i koji problem ima, ne mešam joj se u život, ali devojka ludi i priča da sam paćenik jer dolazim da blejim s njenim starim.
Muško sam u kasnim tridesetim i naježim se kada čujem muškarce kad kažu “da ne prihvataju ništa ispod onog što oni nude”. Kupio stan, kola, treniram, putujem, čitam, nemam poroke, imam svoj biznis i u zavisnosti od meseca, budem dobar 5-10k. Mislim da je to za Srbiju sasvim okej. I sad ja treba očekujem neku ovakvu kao ja? Malo teže.