Htela bih da mi dečko nekada nenajavljeno kupi nešto poput buketa ruža ili slatki buket ali on nije taj tip. Nije nešto posebno pažljiv a ja to jako volim. Ne mogu reći da me ne voli ali nekako mi baš takvi trenuci fale. Ne znam da li puno tražim? Glupo mi je da mu to kažem, mislim da on to sam od sebe treba da uradi ili grešim?
Godinu dana smo se viđali. Danas mi je rekao da ne želi ozbiljnu vezu. Godinu dana sam izgubila s tobom Nikola!!
Ne volim nametanje tuđih mišljenja i stavova, ma šta da je u pitanju. Svako ima pravo da misli šta želi.
Nakon svađe ljutnja me drži par minuta, a supruga može danima da me očima ne gleda. To je poprilično neugodno, psihički me ubija, jer nekad nisam ja krivac svađe...
U septembru prošle godine sam izgubila nevinost sa 'kombinacijom'.. Viđali smo se do januara isključivo zbog seksa jer je i njemu i meni tako odgovaralo, a onda smo smanjili kontakt na minimum jer je on navodno počeo još više da radi u inostranstvu.. Pre nekoliko dana me je pitao da li mi ovako odgovara i da li želim da nastavimo ovako da se viđamo bez obaveza kao i do sada.. Rekla sam da ne želim, tako da smo zauvek prekinuli sve ovo.. E sad 'problem' je što je meni seks sa njim mnogo prijao, s obzirom da mi je bio prvi ja sam bila skroz opuštena.. Možda će nekome čudno zvučati, al ja ne mogu da zamislim da imam seks sa nekim drugim momkom ako nije on u pitanju... I sad ne znam šta da radim...
Zašto neki ljudi bacaju trošice u kadu? Ja to dajem pticama.
Bivši je bio toliko opterećen jednom fudbalskim klubom da bi plakao, vrištao, drao se ako izgube. Kad god bismo se našli a to ne bi bilo često jer smo bili udaljeni on umesto da posveti ceo dan nama, umeo je da deo dana provede na aplikaciji i prati rezultate. Onda mi smišljao koji će klub tog dana pobediti i pravio neke svoje šablone. Više puta sam mu rekla da mi smeta jer ima dosta slobodnog vremena sam gde bi mi rekao kako sam ja sebična i kako ne mogu se strpim da on pogleda sve što ga zanima. Sa mnom mu je bilo bacanje para da putuje a posle raskida je putovao skoro 1000km da ode na utakmicu. Na koga sam ja potrošila svoj trud i ljubav...
U jednom gradu mi je posao, novo društvo i dečko, a u drugom roditelji i najbolje drugarice. Promena sredine mi je veoma prijala, ostvarujem šta sam dugo želela, ali opet osećam krivicu što mi je bolje ovde. U rodnom gradu je monotono, vrte se iste priče (najčešće tračevi), svako svakog zna i misli da je popio svu pamet sveta. Žao mi je što mi dragi ljudi nisu svi na istom mestu i što sam često primorana da biram između nekoga...
Najvažnija stvar koju sam u životu naučila je da se ne pitam zašto neko radi x i y. Ne ulazim u razloge, ljudska psiha je kompleksna, naši životi su komplikovani, i nikada neću razumeti zašto je neko odlučio da se ponaša kako se ponaša, nekad ni oni sami ne znaju i ne razumeju razlog. Gubila sam vreme i patila i sama sebi stavljala na teret tuđe odluke, ubijala se u pojam razmišljajući zašto i otkud to.
Naučila sam da ja jedino mogu sebe da kontrolišem, i mogu da utičem samo na svoje akcije i reakcije na akcije drugih ljudi, ali ne treba da ulazim u dubioze zašto je neko izabrao da mi nešto kaže ili uradi. Ja sam svoj gospodar, ne tuđi. Osećanja će mi zbog toga biti povređena i ostaću bez nekih odgovora, to je istina, ali ću barem znati da nikada sebe nisam izdala time što sam pokušavala da shvatim zašto je neko pokušao nešto da uradi i to time opravdam, umesto da uradim šta je u mom najboljem interesu kao reakciju na to što su mi uradili.