Moji roditelji su celi život radili fizičke poslove, lenji su da se umno angažuju za bilo šta, ne znaju da koriste ni word, a kamoli bilo šta više od tehnologije, ali zato misle da su popili svu pamet sveta, lupaju gluposti u vezi mnogih tema pa i tehnologije. Stvarno ne znam koji je to level uma, nije mi jasno...
Zavidim onim savršenin ljudima kojima fakulteti i učenje idu vrhunski čak i ako nisu neki intelektualci i rade to bez duše, ali imaju tu suhu inteligenciju.
Samo mi recite da ću se moći ponovo zaljubiti i zavoleti.
Hoće li neko da mi objasni koja je fora da posle 3 godine od raskida koji je on inicirao, sad se javlja..
Pijem iz jedne staklene čaše po nekoliko mjeseci. Ponekad je isperem hladnom vodom. Operem je onako dobro toplom vodom i deterdžentom jednom u pola godine, kad je već sva tamna i ima talog koji ne ide običnom vodom. 5 minuta posla, a uštedi sate i sate koji bi se potrošili da svaki put uzimam drugu čašu.
Trudna sam, trenutno na bolovanju, ne spavam baš najbolje noćima sve skupa možda 3-4 sata. Svako jutro u 7 sati svekrva me budi (ja i muž živimo sami) da pije kavu i gleda televiziju u nas...
Imam svekrvu koja i prema svom detetu nema nikakvo ponašanje. Kako prihvatiti da muž ima takvu majku i da je ona sastavni deo našeg života? Ne mogu da prestanem da razmišljam da postoje toliko prosti i vulgarni ljudi.
Koliko poslatih cv-ija, bez ikakvog odgovora, i to za razne pozicije, od prodavca, pa za neke "više" pozicije. I onda neka me neko ubedi da se "dobar", kancelarijski posao dobija samo zbog ličnih postignuća, truda, obrazovanja... Ma 'ajte molim vas....
Ako nemam neko putovanje isplanirano kao da nemam čemu da se radujem i dani su mi isprazni i monotoni, planiranje letovanja me drži po par meseci a od onog karantina sam primetila i da me odlazak do prodavnice pokrene i obraduje.