Možda je ovo glupo što pišem ali ajde, šta je zapravo potrebno da me devojka primeti.
Kad mi se neko ne svidi, napravim lažni nalog i naručujem im glupe stvari pouzećem. Naručio sam bivšem komšiji 14kg krompira iz Vranja.
Poželjela sam otići na posao. Imam dete od 10 meseci i ne idem na posao skoro dve godine. Sama sa njim većinom i imam osećaj da ću poludeti.
Ne mogu da je prebolim već 6 meseci... A ona je krivac jer je vodila paralelnu vezu... Mnogo je volim i dalje...
Izgleda imam izbegavajući stil vezivanja iako sam imala tri duge veze. U nijednoj vezi nisam bila totalno opuštena. To tek sada vidim 🤦🏼♀️
Imam konflikta osjećanja. Izašla sam iz duge veze, voljela bih neku zabavu a opet se lako zaljubim pa ne bih da se o jadu zabavim 😂 Pa ne znam što mi je činjeti, najbolje ništa. Meditiranje.
Koji vam je omiljeni izgovor bivšeg da mu date još jednu šansu? Meni je "može jedna masaža u znak izvinjenja" 🙄
Volim da se družim i volim sve svoje prijatelje, ali mi svako brzo dosadi, ima perioda kada mi skaču po živcima. Ne svi od jednom. To mi traje po par meseci, pa prođe. Ne znam zašto se to dešava.
Užasnuta sam ljudima i čovječanstvom. Svaki dan procitam kako je neka "majka" ostavila bebu samu danima. Nedavno sam postala mama i još me više pogađa činjenica da se neko dijete napatilo gladno, žedno, uplakano, dok nije podleglo. Teško je brinuti o malom biću, znam da smo preumorne, nenaspavane, iscrpljene...ali molim vas mame, potražite pomoć porodice, prijatelja, stručnu pomoć, ali nemojte dizati ruku na nevino stvorenje, još manje ostaviti ga danima da se pati. Mislim da nema ništa nehumanije od tog.