Ne shvatam ljude koji imaju prosečne plate (500€, manje-više), a kad odu negde, prozivaju druge i ponižavaju ako nisu otišli. Npr. odu do BG ili Novog Sada, pa onda kažu kako to neko ne može da priušti? Ne kapiram? Svako može priuštiti da ode do NS ili BG. Čemu te prozivke? Valjda im krivo što ne mogu dalje od BG da odu, kao ostali, pa se teše ovim. Što u istoj rečenici ponize neko, pa kažu bili su do NS, ali to ne može svako priuštiti. Ovo kad sam čula i ispričala prijateljici koja putuje u Italiju, Norvešku... Samo se nasmejala devojka. I ostalima kojima sam pričala, ljude se smeju. Užasni su mi ti kompleksi.
Zaista volim svoj posao i uživam radeći. Imam lijepa primanja, daleko od toga da sam izuzetno bogat ali sebi mogu skoro sve priuštiti što je danas potrebno za normalan život. Šef me počeo više opterećivati jer je vidio potencijal, a ja sam se počeo braniti i odbijati zadatke, tako da smo sada na nekoj distanci on i ja. Tražio sam razgovor sa njim da vidim šta možemo dogovoriti jer mi se počela javljati misao da napustim kompaniju, što ne bih baš volio. Volio bih da i dalje radim sa osmjehom na licu.
Moja majka kada se posvađa sa nekim u saobraćaju i ako taj neko nosi naočare za vid, kaže gledaj ćorća/ćorla a sama nosi naočare ceo život.
Uvek se u mene zaljube neke malo problematične (lude) devojke. I sad me jedna takva smara na poslu pa moram da je izbegavam. Verovatno vide da sam i ja lud pa se nađemo na istoj frekvenciji ne znam stvarno šta bi drugo bilo. Makar seks bude dobar ako ništa drugo.
Nikome ne mogu objasniti svoje razočarenje kada sam shvatila da moja vaga nije tačna i da pokazuje 3 kg manje. Puno bolje sam se osjećala dok sam mislila da je tačna..
Najjači mi je jedan poznanik kojem sam pisala da je nezreo i da mi ne odgovara kao osoba (samo trača, osuđuje, takmiči se itd.) i sad on meni šalje skrinšot tih poruka. Meni to smešno, ne znam šta želi time postići, da li da izazove krivicu ili da se ja izvinjavam njemu, ne znam. Još kad mi je poslao poruku u kojoj sam napisala da mi ne odgovara kao osoba i još nešto sam napisala (ne sećam se) i onda on napiše da je u tome sadržana i njegova poruka. Prvo to nisam razumela, ali onda sam shvatila da i on to isto kaže za mene, samo valjda ne zna da komunicira i napiše kao ja, pa mora kroz moje poruke da mi nešto poruči.
Verenik ne želi da mi kaže šifru za njegov laptop, izgovor je ,,što bih ja to trebala da znam". Gubim poverenje u njega, nisam više sigurna da li želim da se udam za njega...
Počela sam raditi nakon poroda. Iako je moja mama sposobna da čuva dete muž mi se protivi tome. Radije bi da radimo u smenama tipa dok sam ja prva on je sa detetom a kad dođem s posla onda je moja reda a on ide na posao. Meni je to naporno a njemu piknik.
Nikad neću razumjeti iznajmljivače koji imaju 64 slike od čaša, tv antene, daljinskog ili 3 naranče u zdheli, a nemaju normalne slike gdje se točno vidi je li dnevni spojen sa sobom ili može li se kauč razvući. Ovako sjedim, trošim vrijeme ko da radim u CSI laboratoriju da dešifriram njihove skrivene kodove.