Svojoj koleginici je 4 dana tražio po internetu poklon za rođendan a meni je tražio tek kad sam mu stavila do znanja da to očekujem od njega jer je bio u fazonu "a ti hoćeš poklon za rođendan?". Još se posle hvali kako ga nije skupo platio.
Prošlog leta u Srbiji bilo užasno nevreme, kao da je smak sveta. Drveće u parku ispred naše zgrade prošlo neoštećeno jer je položaj zgrada takav da je u zaklonu a leti daje debelu hladovinu. Tu su klupe i dečije igralište. Jutros ustanem sve posečeno do panja, matori namćori koji su jednom nogom u grobu se udružili i posekli navodno rizik da drveće u budućnosti napravi štetu. Realnost je da im leti smetaju deca koja se tu igraju zbog buke i ptice koje spavaju uveče pa im đubre po terasama. Manje bi me bolelo da je nevreme polomilo nego ovaj vandalizam.
Imam osjećaj da me dečko financijski iskorištava. Koristi sve moje jednako kao i ja. Vozi moj auto, uživa u nekretninama mojih roditelja, koristi sve što sam ja sama kupila i zaradila, nije kupio ništa za stan i čini se da i ne planira... Ali kada ide u trgovinu traži me da mu vratim pola računa. Nervira me to što ja radim kao konj, iako sam obrazovana jednako kao i on. Uz to radim honorarne poslove da nam olakšam, a on je izbirljiv oko poslova i govori mi kako sam luda što radim za te pare od jutra do sutra... Nervira me i osjećam se glupo. Počela sam ga izbjegavati i on mi zamjera, ali ne znam šta da radim. Teško mi je prekinuti odnos, ali imam osjećaj da ću izluditi... Na samu pomisao da stvaram obitelj s takvim čovjekom mi se grči želudac, ali znam da će prekid biti bolan i težak. I da ću na kraju ja ispasti sebična negativka...
Sve više sam nesigurna u svoj izgled. Kada sam bila mlađa nisam obraćala pažnju na to ali sada sa 30 sam postala preopterećena. Kada se pogledam u ogledalo sebi izgledam kao muško. Ne znam šta da radim. Nikada nisam bila tip osobe koji pati od toga ali društvo, društvrne mreže su me dovele u stanje da sebe ne mogu da smislim jer se ne uklapam u standard ljepote. Gdje da upoznam ljude kojima izgled nije sve? Jesmo li izgubili dušu?
Žena i ja smo celog života bili prijatelji potom 8 godina u vezi i pre 2 godine smo se uzeli. Bukvalno smo sazrevali zajedno tokom veze. Kako je moguće da neko se promeni za 360 stepeni?
Od pre nekoliko godina kao da nije ista osoba, od skromne osobe do osobe koja upoređuje svoj/naš život sa drugima. Po celi dan kuka kako nemamo stan u našem vlasništvu kako je to najveći problem i kako drugi imaju pritom imamo 29 godina i tek smo krenuli da radimo. Pošto živimo u inostranstvu kad god bi se vratili kući večito bi bila nezadovoljna. Takođe konstano upoređuje kakav odnos imam sa svojim roditljima braćom sestrama i kako prema njoj nisam takav. U poslednje vreme takođe joj smeta što uvek pričam sa svojom porodicom kada ona nije tu i konstanto ispituje šta ste pričali. U poslednje vreme svađe su sve češće i završavaju se pretrnjama razvodom. Da stvar bude čudnija ona toliko želi decu, ali ja posle ovih stvari toliko sam nesiguran u nju. Osećam se prečudno, toliko nekog voliš a znaš kakva je.
Dečko sam kojim sam 6 mjeseci i koji je sa mnom planirao brak i djecu me ostavio juče jer sam malo popila i rekla mu da je glup. Znam da to nije bilo lijepo od mene i ne opravdam svoje ponašanje ali isto tako smatram da to nije razlog da raskinemo. Prije 4 dana je komentarisao kako trebamo početi obavještavati rodbinu po inostranstvu o vjenčanju jer oni moraju ranije znati, i zatim me ostavio zbog toga. Ne znam šta da radim, duša me boli. Da li da se borim ili da pustim sve?
Dijete bolesno, ja na izmaku snaga, on već 3 sata igra igrice. Jel veći idiot on ili ja?
Dala sam šansu momku koji ne izgleda lepo, nema novca, nije uredan itd., jer sam mislila da je dobar čovek, da su to promenljive sitnice. Propagirao je veru u Boga, zvao me je 5x dnevno, dolazio zbog mene sa jednog kraja države u drugi, da bi me video na kratko, pričao o ljubavi, braku, porodici. Stalno je spominjao svoju tužnu životnu priču. Dečko kog je otac ostavio kao bebu, majka preminula dok je bio mali. Verovala sam mu.
Ostavio me je u trećem mesecu trudnoće, sada sam sedmi. Nikada se više nije javio i odmah je našao drugu devojku.
Svekrvu vidim jednom tjedno i otkad god sam trudna, svaki put mi servira dozu bapskih priča i praznovjerja 🤣 od toga da ne smijem kosu prati 40 dana od poroda, do toga da ne smijem vani s djetetom dok se ne krsti. Ne smeta mi, iskreno pošteno se nasmijem na njene izjave, ali šlogirat će jadnu ženu kad joj pošaljem sliku s frizure tjedan nakon poroda. Moram na carski pa ću ići kod sestre u salon svaki tjedan na pranje i feniranje da se ne presavijam doma, a za to vrijeme tata i nekrštena beba u šetnju. Izdrži Milenka 🤣
Kakvi su ljudi, strašno! Družila sam se s jednom devojkom s kojom sam ponekad pričala o horor filmovima. Međutim, ona je to nekako povezala sa tim da sam ja veštica :'D, jer volim horore i prepričavala sam joj jedan film (valjda je to izvukla iz konteksta). Zatim mi je prestala pisati i ja njoj pošaljem poruku i pitam da li je sve u redu, da bi ona nakon 5 dana odgovorila kako ona ne može da se druži sa mnom. Prvo je vrdala sa odg., a zatim je napisala kako ja volim te teme koje nisu prikladne za nju i da je njoj dečko rekao kako ne sme da se druži sa mnom zbog toga (a teme su, kao što sam navela, o hororima haha). Eno je udala se, trudna... Meni je ipak strašno da neko ko ovako razmišlja nezrelo, ne treba uopšte da rađa. Znam da zvučim grubo i možda ćete me osuditi, ali od ovakvih roditelja i potiču predrasude i vređanja u okolini.