Zašto svi napadaju i žale žene kojima je najveća želja da se ostvare kao majke? Naravno da postoji još mnogo stvari kojima možeš da se raduješ, ali svi mi razmišljamo različito.
Ubija me u pojam život u velikom gradu. Mrzi me što mi je sve daleko i što se putuje po sat i više bilo gde.
Uvalila mi šefica na poslu jednu ženu koja je kao trebala biti moj pomoćnik umjesto toga samo mi smeta, ne znam koji je dio napravila a koji ja moram da popravljam njene greške.
Nikome ništa loše nisam uradila, niti poželjela nešto loše. Trudila sam se da budem normalna prema svima. I na kraju, dobijem korpu u svim međuljudskim odnosima. Porodičnim, prijateljskim, partnerskim.... gdje sam pogriješila?
Sa jedne strane želim da pravimo svadbu, ne mislim da moraju svi tradicionalni običaji da se ispoštuju već želim da napravimo proslavu sa prijateljima, rodbinom, kolegama, da se lepo proveselimo i obeležimo to. Ali onda se setim koliko je moja porodica nesložna, specifična, koliko od svega naprave stres i tenziju i više nemam želju za tim. Ako ne pravim osećam da će mi biti žao zbog toga i da nikad to prežaliti neću, a ako pravim mislim da ne mogu čak ni da se pripremim na to šta sve može da me očekuje sa mojom porodicom i koliko u svim pripremama mogu da mi ogade ne samo svadbu već ceo život nadalje. Nisu oni loši i ništa ne bi namerno radili jer znam da im je moja sreća važna. Jednostavno takva smo nesložna porodica, svako neki inat tera, uvek se koristi prilika da se potegnu teme od pre trideset godina i da jedni drugima nabijaju na nos neke odluke, nisu baš smireni ljudi, šta više veliki živci i stalno pod stresom koji ne znaju da kontrolišu. Šta činiti?
I supruga i rođena majka su mi sadomazohistički debili, preko mene se svađaju i mene mrcvare a kad se njih dve vide ili čuju kao sestre rođene da su. Uz to imamo dete koje je previše hiperaktivno. Jesam muško ali ne mogu više da podnesem ni jednu ni drugu pa čak mi i dete smeta, pretvorio sam se u nervoznu avetinju koja više ne ume ni da se nasmeje ni proveseli niti da se druži, posao je sve otprilike što ona doprinosi kući a ostalo sve mene čeka, pritom i dosadni telefonski razgovori sa majkom koja samo priča nebuloze a žena zbog toga šizi. Javio se ja njoj na telefon ili ne u obe varijante nadrljam. Uzmi me Bože molim te više.
Silom prilika, iz realne, prešli smo na vezu na daljinu. Strašno me boli što mi na poruke počinje odgovarati sve kasnije i što osećam da mu više nisam prioritet. Kaže da mu treba vreme za njega i ja to razumem ali, ne razumem da može objaviti stori ili listati mreže a mene držati bez odgovora. Kada ukažem da mi te stvari smetaju, on počne da govori kako sam sebična, a istina je da se meni srce cepa, jer mi je stalo. Volim ga baš, pored porodice, najvažnija mi je osoba u životu i jako sam srećna jer ga imam ali me tako obuzme tuga zbog svega što se u poslednje vreme događa... Nisam mu dala povoda za takvo ponašanje i evo, pitam se, zašto ljudi uvek komplikuju stvari koje mogu biti tako jednostavne.
Sramota me što sam dospela i do treće godine fakulteta a ne umem da učim. Čitav život neko bubanje i silovanje mozga stvarima koje ne razumem.
Pitala sam ChatGPT kako da napravim ljubomornim jednog dečka.. Dobila sam odgovor:
1. Radi na sebi — i pokaži to.
Budi aktivnija na društvenim mrežama, objavljuj lepe slike, zanimljive trenutke, nova interesovanja. Ljudi primećuju kad neko sija.
2. Druži se s drugima (iskreno, ne iz inata).
Provedi vreme s prijateljima, izlazi, smej se. Kada neko vidi da ti je lepo i bez njih — to može da ih pokrene da se zapitaju gde su oni na toj slici.. Ok nit sam aktivna na društvenim mrežama, jednom u sto godina objavim neku sliku, zanimljive trenutne nemam... A tek ovo drugo..🤦 Ne da nemam prijatelje, nego mi je jedini izlazak do prodavnice.. Ok neka tako mi i treba, kad se pravim pametna...
Nikako ne mogu shvatiti žene koje fotošopiraju svoje slike tako da izgledaju kao druge osobe i tu ne mislim na lice nego i na tijelo. Jedna kolegica toliko fotošopira slike da je smiješno na slikama ima guzu grudi sve a uživo je građena da nema ni kuk ni struk ni grudi. Također i lice izgleda totalno drugačije ali hajde kao donekle se prepoznaje da je ona makar na nekim slikama. Svi smo različiti ali ako si već takva kakva jesi zašto se predstavljaš totalno drugom osobom, ne znam kako te ljude nije sramota kada ih netko vidi uživo. Mislim da oni čak nemaju pojma šta je realnost nego žive u lažnom svijetu i misle da su u stvarnosti takvi kao na tim fotošopiranim slikama.