Kao što neko ima strah od zmija, tako se ja plašim pasa. Ljubitelji istih to ne razumeju. Stalno mi se smeju, govore "neće on", "reži na tebe jer oseća tvoj strah", itd. Nikad trunku razumevanja nisam videla, a često ti isti ljudi kažu kako se npr. boje visine, vađenja krvi, zubara... Strah je strah i to što vi volite vaše ljubimce, to je lepo, ali oni su samo vama slatki.
Svakog dečka, koji mi se svidi i počnem da razmišljam o njemu, za neko vreme sretnem sa devojkom. Osećam se kao u onom filmu gde su se sve devojke koje spavaju sa stomatologom udale posle.
Davno, ima 5 godina od završetka fakulteta, dobra i draga prijateljica mi je priznala da je bila zaljubljena u mene ranije. Nije mi ništa rekla jer je pretpostavljala da ja nisam zaljubljen u nju. Odlučila je da mi kaže tek nakon više od godine dana kako je prošla ta zaljubljenost i kad je bila sigurna da me više ne gleda na taj način. Mnogo mi je drago što je tako postupila. Ona je za mene uvijek bila prijateljica u uvijek će biti samo to i drago mi je što naše prijateljstvo nije uništeno. Nastavili smo da se družimo, evo već godinama od tog razgovora i apsolutno nijednom nije došlo u pitanje da budemo više od prijatelja. Da mi je rekla ranije, vrlo moguće da bi kontakt bio prekinut.
Tek kad uđem da gledam oglase za posao shvatim koliko sam glup i koliko nemam pojma ništa da radim. Ponekad mislim da mi je i ovaj posao Bog dao da ne bih bio gladan.
Mrzim svoje roditelje. Eto rekla sam i sad me slobodno osudite. Prvo, odvratno se ponašaju prema meni. Nikad lepa reč, samo dreka i vika.. Šta god da uradim nikad nije dobro. Nemam desetinu stvari koje imaju moji vršnjaci (garderoba, izlasci, novac, vozački, studiranje u drugom gradu itd). Često mi ne daju pare da imam na fakultetu da jedem, za ostalo da ne pričam. Pritom sam na budžetu i opet ne valja. A ponašaju kao da mi u najmanju ruku daju milione. Kad im prebacim nešto tu je moja prepametna majka da mi kaže da idem i zaradim, a to što ona ne radi više od 10 godina i traži od mog oca za uloške to nema veze. Pisala bih još mnogo ali neće stati. Morala sam negde da se olakšam.. Čime sam zaslužila ovakve roditelje?
Bila sam u vezi sa momkom razlicite vjere. Sve više mi je smetalo i prekinula sam. Mislila sam da je do vjere. Nakon toga sam bila sa momkom koji je govorio da ne želi djecu i nije ih volio. Prekinula sam jer ne mogu zamislit da ne rodim. Mislila sam da je do toga. Sad sam u vezi sa momkom s kojim mi ne smeta ako smo različite vjere, ne bi mi smetalo da on ne želi djecu, ne smeta mi ništa jer ga volim. Nije bilo do vjere, ni djece ni razmišljanja. Bilo je do njih, nisam ih dovoljno voljela... Sa njim bi sada sve. Zbog nekog drugog se ne bi preselila u drugi grad a sa njim bi na kraj svijeta... Do osobe je, do njega je❤
Pre neki dan sam prekinula trudnoću. U braku sam par godina. Već neko vreme sam se spremala za razvod jer sam videla da me muž vara, ima tinder, tajni instagram, tajni drugi broj itd na kom se dopisuje sa drugim. Kad smo saznali da sam trudna nije verovao jer inače pijem pilule, i posle je sam počeo da priča da me on ne prisiljava na ništa, da je to moja odluka. Inače nikad nije konkretno rekao da hoće dete. Ponaša se kao tinejdžer, izlazi do kasno, sve je pričao i radio da me odvrati od toga. Rekla sam mu da sam odlučila da prekinem trudnoću, reko je prvo da će da me podrži. Kad se završilo krenuo da mi prebacuje kako je šokiran mojom odlukom i da je povređen jer se kao podrazumeva da hoće. Besnim.
Više volim svoju levu stranu tela nego desnu. Lepši mi je profil, lepše oko, trepavice, ruka tanja, butina lepše oblikovana, zadnjica podignutija, a desna strana... Pa kao da nije telo jedne iste osobe, sve suprotno od ovoga što je na levoj. A sve to još više dođe do izražaja kada nabacim koji kilogram, pa tačno kao da sve ode na ovu desnu stranu gde je i onako sve već kako ne treba raspoređeno i prilepljeno.
Muvao me je sladak dečko koji svira gitaru. Međutim, njegovi dugački nokti su mi toliko odvratni i to mi je toliko gadno da sam morala da ga odbijem.