Došla sam iz izlaska i shvatila da mi nedostaje bivši dečko. Ja sam bila ta koja je raskinula ali nekako ne znam kako ću da ga prebolim. Bili smo preko 2 godine zajedno i to na daljinu jer ne živimo u istom mestu. Znam da će mnogi osuditi ali ja sam se toliko vezala za njega, nekako sam ga smatrala kao porodicu. Iako me je povredio nekim postupcima ja i sad plačem i žao mi je što nismo uspeli. Nisam klinka, imam 30 godina, on se nakon raskidao trudio da se pomirimo ali kada sagledam nas dvoje znam da se ne bi slagali u budućnosti. Ne verujem da bi bili dobri jedno za drugo. Dok smo bili zajedno kad god se vidimo osećala sam se tužno, tip sam osobe koja voli pažnju a on je nekako više asocijalniji. Kap koja je prelila čašu je kada sam videla koliko on devojaka dodaje a sa mnom je u vezi. Možda je to nekima normalno al ja nisam mogla da budem sa nekim kome nisam dovoljna. Osećam se tako tužno, volela sam ga, volim i dalje, ne bih se više pomirila sa njim ali mi je opet žao što nismo uspeli.
Opuštaju me pogledi na gradove sa visine, pogotovo noću. Do jutra bi mogao sjedit i gledat u svjetla :)
Inženjer sam građevine i zgrozim se kad vidim šta uglavnom žene pišu po facebook grupama za uređenje interijera. Ne mogu da vjerujem koliko su ljudi hrabri da predlažu rušenja nosivih zidova i slično. 90% komentara nema veze s vezom. Pa kad krenu o tome da one kontroliraju majstore... Bože pomozi kod nas svi građevinari i nogometni izbornici.
Imam drugara koji je opsjednut jezikom i govorom. Moja prva rečenica, on odmah ima analizu. Većina ga ne voli zbog toga, meni je ponekad naporan ali opet se čujem sa njim sa vremena na vrijeme. Dobar je čovjek, samo tada ja samo šutim a on analizira ono moje "kako si i šta ima" sa početka kada sam tek došao. I tako mi prođe kafa sa njim.
Spavala sam s dečkom u kojeg sam zaljubljena od osnovne škole. Predivan osjećaj.
Ljudi, koji je ovo trenutno popularan parfem što ga svi nose? Ne prskajte se više sa njim moolim vas, smrdi na kilometar. Ko vam je rekao da to čudo lepo mirišee?
I danas me oraspoloži kada se setim kako smo se nekad u mraku tražili po krevetu samo kako bi nastavili spavati zagrljeni...
Imam osećaj da se moja koleginica udala samo da se uda, a i sve njene prijateljice su u braku. Čak je jedno vreme mene ispitivala kad ću se udati i bukvalno me terala da se udam. Objavljivala je pesme o tome kako je ona sama, svi drugi imaju nekog itd. Čak mi deluje da i taj dečko nije za nju. Tužno, a sve to samo da sama ne ostane i „moje prijateljice su se sve udale, kako ja da se ne udam?“
Toliko mi je teško da bih ridala iz sve snage a moram da trpim i da ćutim da ne bi moji roditelji primetili kako mi je. Treba mi jak zagrljaj i da se dobro isplačem. Samo se nadam da će bezdušnim ljudima sve biti vraćeno kad tad.
Živ nisam da li je greh skinuti devojci nevinost i posle raskinuti ili u nekom trenutku prekinuti sa njom ako prestanu emocije ili vam ta osoba jednostavno ne odgovara...