Što više da izbrišem da mi google ne javlja da mi je slobodno manje od 1%? Imam ga 20 godina i sad zeza. Hoće da kupim premium, kao ona dosadna obavijest na mobitelima kad bez obzira što nemaš puno slika opet javlja da ti je prostor skoro pa pun. Da, sreća što mi je to jedan veći problem, hvala Bogu.
Ponekad me plaši to koliko me ništa ne interesuje o životu mojih roditelja. Da se preselim, ne verujem da bih imala ikakvu želju da ih zovem i pitam šta rade i šta ima novo. Mislim da ne bih imala ni želju da sa njima delim događaje iz svog života, gde sam bila, šta sam radila itd. Znam da nije lepo, znam da bismo se čuli, ali ne zato što ja to želim nego zato što tako treba. Trudim se da budem srećna što ih imam, što su živi i zdravi i što me vole, ali samo želim da me svi ostave na miru i da me niko ništa ne zapitkuje...
Ja se još sjećam našeg prvog susreta i poljupca. On već ima novu djevojku s kojom putuje i uživa i stavlja slike po društvenim mrežama.
Muž i ja često posećujemo prijatelje, koji su takođe u brakovima. Prosto čim uđeš u kuću osjetiš energiju koja vlada tu i vidi se ko se slaže, a ko ne. Kada dođemo kod prijatelja gdje topla i mirna energija, vidi se ta ljubav među njima, zajedno spremaju hranu, piće, dočekuju skupa. A kod nekih se osjeti tenzija, svađa ko će nasuti piće, ko će nas ispratiti. Takođe sam primijetila da ti što se ne slažu jedva čekaju da daju savete kako brak treba da se održava, kako se voli i slično.
Ja sam stidljiva osoba, sećam se da sam takav bio i u detinjstvu i nisam mnogo voleo da se družim, čak sam mrzeo da se uvlačim tuđim ljudima u kuću i nisam razumeo kad neko prespava pod nekog, tj drug kod druga ili drugarica kod drugarice, oduvek sam bio takav, i dan danas nisam društven i teško se snalazim u takvim odnosima, nemam curu isto zbog toga ali šta da se radi, stidljivi ljudi su takvi, neupadljivi i neprimetni, jer takvi ljudi kao ja su na neki način inferiorni i predmet su sprdnje onih koji su baš ekstroverti, njima je sve lakše u životu, jer su takvi, ali niko ne može da bira kakav će biti.
Majka sam dvoje male djece. Svoju djecu volim, a tuđa mi djeca idu na živce, nekad se čak i grozim tuđih malih beba i djece. Ne znam šta nije ok sa mnom.
Većina ljudi koji imaju višak kilograma bi napravili sve sem smršavili da izgledaju bolje. Imam drugaricu koja ima 15 kg viška barem. Ona bi rađe novce utrošila u pumpanje usana, tašnu i neku predimenziniranu bundu i tako htjela da napravi da izgleda dobro. Svaki put traži savjet i nikad ne posluša nego još malo "sredi" usne itd, a izgleda sve gore.
Najjači su mi ljudi koji kažu da je inostranstvo loše, skup život, strog zakon, hladni ljudi a kad vide da neko vozi dobar auto, pitaju se odakle toj osobi pare. Naš narod misli da su samo siromašni ljudi pošteni. Oni ne znaju da je srednja klasa na zapadu kao kod nas milioneri. Kod njih je sasvim normalno da čovek zaradi mnogo para.
Održavam trudnoću već mesecima, a muž nikada nije bio lenji. Sve radi preko volje i na pola. Stalno se žali da ga nešto boli, da je umoran, da ne može. Izluđuje me to njegovo odlaganje svega u nedogled.