Drugarica je stava da se sutra "neće pravdati mužu" o svojoj plati i da je to njena lična stvar i da on nema prava to da je pita. Ponavljam "muž". Dakle čovek sa kim deliš život, sa kim si rekla "i u dobru i u zlu", neko sa kim provodiš vreme i sa kim valjda treba da deliš sve. Dakle prvi put čujem da je plata "intima" između 2 supružnika, polni organi nisu intima ali cifra od koje treba oboje da žive - jeste. Pri tom, devojka ima 33 godine, ni dana radnog staža, ni jednu dužu vezu i kaže da je muška dužnost da ženi da pare kad joj zatreba, ali da pri tom nema prava da je pita za šta i koliko koštaju njene krpice. Jer su jelte krpice jako bitne za život... Devojka živi u ko zna kom svetu i sve je to OK, eto njeni su tako, ali uporno izostavlja činjenicu da su njeni mogli tako jer otac ima 2 neudate sestre iz inostranstva, jedna je davala njima deci sve moguće, a druga je davala ocu koji je sve plaćao. Dakle majčina plata nije ni trebala. Kad je stvarnost udari ne piše joj se dobro...
Sećam se... 4 sata ujutru, mi na plaži, zvuk mora dok me ljubiš u vrat i maziš, a ja polako zaspivam. Osećaj mirnoće i spokoja u kom bih mogla večno da budem. Zauvek bih živela te dane da mogu. More nas je spojilo, hvala mu, volim ga još više. Nažalost sada nemamo kontakt, u jednom momentu sve savršeno, a u drugom nema ničeg. Ako ikada nekim čudom budeš pročitao ovo, želim da znaš da mi nedostaješ i stvarno sam se nadala tvom dolasku, ali uzalud izgleda.
Zahvaljujući terapijama postala sam osoba koja više voli sebe ali sada mojim prijateljima smeta što sam tako direktna i kažem kad mi nešto smeta umjesto da šutim kao i do sad….
Kad god se razbolim ja, muž ili dete, moja majka i svekrva nestanu sa radara. Obe su pune pameti po pitanju toga šta treba da radim, ali da pomognu, ne daj Bože. Sad muž pokupio neki virus, gori čovek, beba traži svoje. Svekrva se opet prehladila istovremeno, moja majka otišla da snabdeva svoju majku, koju je snabdela prekjuče. Veliki problem jeste u meni što sam ih navikla da sve mogu sama i da retko tražim pomoć, ali aman, ljudski je kad vidiš da neko ne zna gde mu je du*e, gde mu je glava, da mu se nađeš. Što se svekrve tiče, ne čudi me, ni svojoj deci nikad nije pomogla. Ali u svoju majku sam baš razočarana.
Molim vas počnite spuštat cijene ovih nekretnina jer ovo više nije normalno!
Cijena 50 kvadrata, kuhinja nikakva, balkon malo, dnevni malo.
210 tisuća eura?
Pri tome govorimo o rabljenom stanu! Svi stari stanovi čak toliko koštaju a ne nude apsolutno ništa!
Naš budžet je na moru do 190 tisuća eura, i mi ne možemo ništa kupiti za te novce sa dvoje djece.
Kad pitam može li se išta sniziti, ne daju ništa dogovoriti se.
Koliko smo pohlepni postali i bez obzira prema drugima!
Krenula sam da mu se javim i da mu kažem da 5 godina nije ništa promijenilo, da su osjećaji tu i da niko ne može zamijeniti njega u mom srcu a onda ugledah njegovu sada već ženu šetajući sa dječijim kolicima.... znam da i on isto osjeća jer bila je to filmska ljubav, ono nešto što nađeš jednom u životu, i priznali smo si to tada... Svijet mi se ruši, jer sada mi postaje jasno da nikada više iskreno sretna neću biti...
Imam već odavno problema sa leđima ali držim pod konrolom.
Ne smijem ništa nositi teško i kada trebam nešto prenjeti volim 10 puta da se vratim a da manje nosim, nego da sve odjednom natovarim.
I strašno mi smeta kada drugi komentarišu i govore, "daj to ovamo ja ću to prenjeti šta se tu patiš". Što je drugima lagano to je meni "teško", nije mi teško za podignut ali sutra bi dobro osjetio leđa. I stvarno mi nije problem 100x se vratit ako treba.
Ljudi, ne znam šta da radim. Uvek sam ulazila u vezu sa nekim kog bih prvo uživo upoznala, sprijateljila se koliko toliko i to su bile zaista lepe veze. Probala sam da izađem sa pojedincima što su mi pisali na fb i to se uvek završi katastrofalno jer očekuju nešto više a onda te vređaju. Sad sam upoznala dečka isto preko fb-a, on mi odmah govori kako je ozbiljan za vezu, kako ovo, kako ono, želi da se viđamo svaki dan a rekla sam mu da ja ne ulazim brzo u veze i da nijednog bivšeg nisam upoznala preko društvenih mreža i da mi je sve ovo čudno. Kaže pa viđaćemo se češće pa ćemo da uđemo u vezu. Imam osećaj kao da me pritiska da budemo u vezi a poznajemo se svega nedelju dana. Ja izlazim, imam svoj život, obaveze, radim, sad je problem zašto ne izlazimo na svaka dva dana. A lepo sam mu sve rekla na početku.
Volim nepravilnosti i nesavršenosti kod žena, to ih čini najsavršenijim.
Čitavo ljeto pijem vitamine kako bih pripremila imunitet za zimu, voće naravno i šta? Ništa, dobijem grip. Neću više piti ništa, sad mlatim grožđice, datule i suhe smokve. To mi je dovoljno za unos vitamina i minerala.