Volim dugačku kosu, ali stvarno ne umem ama baš ništa sa njom, osim da je očešljam. 🤦🏻♀️
U vezi smo 5 godina. Volimo se, poštujemo, cijenimo, ali ja ne osjećam da je više to to. Volim ga, ali nema više onih "leptirića u stomaku" koji su nekad bili, jedva čekanje da ga vidim, budem sa njim... Ne znam šta ću, kako dalje... On iznad svega želi brak i djecu sa mnom.
Podočnjake ni šminkom ne mogu da sakrijem jer se vide one duboke linije koje imam od malena, crnilo mogu maaalo da zamaskiram ali ove linije nikako. Zato me svi uvijek pitaju jesam li dobro, jesam li spavala, jesam li umorna.. Dosadilo više, a ne znam kako da ih se riješim.
Danas sam se nešto rastužila kada sam razmišljala o bivšem momku. Iako sam ja ta koja je raskinula jer je radio stvari koje su me dovodile do plača i da budem tužna, ne znam što sam tužna jer nismo zajedno. Prvenstveno raskinula sam jer ću pre biti sama nego da budem u vezi al imao je i dosta kvaliteta. Žao mi je najviše jer kad bi bilo sve okej ja sam se osećala smireno i on mi je bio i najbolji prijatelj u toj vezi. Uvek sam mogla za bilo šta sa mu se obratim kao i on meni i ništa me nije bilo blam da kažem. I onda se rastužim jer sam stvarno bila dobra prema njemu, trudila se... Ne kažem da nije on, al npr. dodavao je druge devojke, lajkovao iako je meni to jako smetalo i ja nisam želela da sebe više dovodim u loše raspoloženje. I mnogo drugih nekih stvari, on se posle raskida trudio, plakao, molio al ja nisam imala više želje da mu poklanjam moje poverenje koje je odavno prokockao. I krivo mi je što me krivio kako sam ja prekinila idealnu vezu i samo tražila neko razlog.
Nešto najlepše mi je kada vidim moju majku i mog sina od 3 godine kako zagrljeni spavaju. Volim ih najviše.
Imam jedan problem koji nemam pojma kako da rešim.. U 'tajnoj vezi' sam sa čovekom koji je rastavljen od žene i koji ima dece.. Meni je pored njega stvarno lepo, ne mislim ni na šta kad sam pored njega, prema meni je stvarno divan i pažljiv trudi se oko mene maksimalno ali ja ne znam da li je pametno planirati budućnost sa njim.. On želi i jako je uporan da budemo zajedno, par puta mi je rekao da vidi budućnost sa mnom i kako bi voleo da živimo zajedno.. Ali ja sumnjam u sve to, jer ni njegova porodica ne bi ovo prihvatila, a moja porodica bi se mene odrekla kad bi saznala to je sigurno.. Ne bih volela ni da ga izgubim, a ne bih volela ni da patim.. Ja stvarno ne znam šta da radim..
Muškarci koji djeluju nedostižno su daleko poželjniji i zanimljiviji. Udata sam i imam lijep i skladan brak i nikada nisam bila u iskušenju da prevarim muža. Znam da sam i sama zanimljiva i da se dopadam muškarcima ali sam i ozbiljna i to svi primjete. U kom kolektivu direktor mi je bio nekako najinteresantniji, tim prije jer je počeo obraćati pažnju na mene i flertovati. Mislila sam neka, kako me je on primjetio, ipak on može imati koju poželi, a eto opet meni posvećuje pažnju. Ali vremenom sam saznala da je imao ljubavnicu koja niti je lijepa niti je zgodna, još manje zanimljiva, a teme za razgovor se svode na to šta je pojela i koliko popila.
Uglavnom nakon tog saznanja meni on nije čak ni simpatičan. I dalje on pokušava glumiti frajera ali džaba. Dok sam mislila da je neodoljiv bio mi je zanimljiv, a ovako nije nimalo.
Plačem i slušam Balaševića.. Koliko jaki stihovi.. posebno u pesmama koje možda nisu toliko poznate. Nisam ga iz nekog razloga preferirao do njegove smrti (ne znam zašto), ali noć kada je preminuo videh majku kako plače dok sluša njegove pesme, tako danima.. Sada plačem ja i žao mi je što nisam pre spoznao kakva je to umetnička legenda jer bih sigurno otišao na neki njegov koncert. Izvini Đole!!
Da li je malo kasno početi izlaziti u klubove sa 19-20 god?!
Da li mislite da je malo kasno početi izlaziti u klubove sa 19-20 god, (u periodu kada završavaš srednju). Ja imam skoro 19 god, a i dalje nisam izašao ni u jedan klub, pa se ja pitam da li je to normalno. Kad vidim likove i likuše mojih godina kako izlaze u klubove svaki vikend osećam se ljubomorno i mrzovoljno, jer imam osećaj da će mi mladost proći.
Pa da li može neko od vas da mi kaže, da li je tada u periodu sa 19-20 god malo kasno početi izlaziti, ili je to pravo vreme?!
Živim u USA. Neki prijatelji i rođaci misle da imam moć da ih dovedem ovde. Ne shvataju da je teško dobiti bilo kakvu radnu vizu ili papire. Od rodbine možete samo roditeljima, braći, sestrama i deci. Što se tiče radnih dozvola, morate biti stručnjak sa dokazanim rezultatima da bi vas neka firma pozvala. To su uglavnom it i medicinske firme, ali to je toliko minorno zastupljeno i teško da samo najbolji od najboljih imaju tu šansu. Drugo, pare se ovde ne beru sa grane, niti se svi drogiramo. Malo manje stereotipa i nerealnih očekivanja!