Mrzim ljude koji te osuđuju što se ne družiš sa njima, a učine te da se osećaš loše kad god si sa njima.
Treba mi psihološko objašnjenje za jednu stvar, pre nego što me 90% ženskog roda razapne.
Jako sam uspešan momak, pre svega kulturan, vaspitan, normalnog ponašanja i imam manire, a pored toga jako visok, držim do sebe što se tiče izgleda, garderobe i standarda.
Jedna stvar ljudima oko mene je jako fascinantna, a to je kako se ja sviđam devojkama koje su potpuna suprotnost mene (manje lepšeg izgleda, sa viškom kilograma...) Ne gledam izgled, ali 90% tih devojaka ima jako podmukao karakter, dok me jako zgodne devojke ili seen na poruci ili iskuliraju.
Zašto je to tako, uopšte mi ne ide u glavu, zato me zanima neko psihološko razmišljanje.
Ne znam zašto svi pišu da su zle svekrve samo one koje nikad nisu radile i samo su bile majke. Evo moja se i obrazovala i radila, pa je zla i pokvarena. Nema to veze s poslom ili obrazovanjem. Eto, iako je radila godinama, nema nijednog prijatelja i nigde ne izlazi zato što su joj svi budale, niko joj ne valja itd. Samo je u kući, mrači, mrzi..., a ima diplomu i penziju.
Na poslu mi nude da idem na doktorske studije. Bila bi veća plaća, oni sve plaćaju što se tiče školarine. Ja bih rado više novca, ali mislim da nemam snage za povratak na faks da opet učim i idem na ispite, plus pisanje rada.
Iz nekog razloga mi bude nelagodno kada neko za kafu kaže u deminutivu - "kafica". Za svojih 30 godina mislim da nijednom nisam izgovorio reč "kafica", a pijem je skoro polovinu tog vremena.
Iskreno, želim da se svim bahatim i bezobraznim ljudima vrati za takvo ponašanje što pre i da dobiju po nosu za to. Neki su u fazonu šta imaš od toga, ali ako im ja ne mogu ništa, bar želim da vidim kako neko drugi obriše patos s njima ili dožive neku neprijatnost, tipa padnu i udare se, padnu u blato, šta god.
Nisu mi jasni ljudi koji u teatru na ozbiljnu i tragičnu predstavu na neke šale glumaca u tekstu se počnu smijat i tako pokvare čitav koncept predstave, težinu iste, a zapravo je tragično ili žalosno a te neke šale treba ignorisat da ne bi cijeli koncept predstave izgubio čar i duh. Ljudi uozbiljite se niste u jaslicama.
Svi misle da spavam u parama, a ja samo dižem babinu penziju.
Nikad neću zaboraviti kad je drug u srednjoj školi korice svoje knjige umotao u novinske umrlice.
15 messcu i 27 dana... toliko je dovoljno da zaboraviš osobu. Izgleda da je stvarno tako.