Mislim da bivša mog momka ga nije prebolela iako se udala za drugog čoveka. Često dođe na mesta gde zna da će on biti i kači neke paćeničke storije. Kao srećno udata, a svako malo story o nekoj razočaranosti u prošlu ljubav.
Čitam jednom davno na nekom fb portalu vijest, radnik pao sa skele, preminuo.. I čitam inicijale, godište, čak su i njegovo auto prikazali, ne znam zašto. Meni srce staje u sekundi jer sve odgovara opisu mog brata, čak i auto. 10 minuta kasnije moj brat ulazi u stan, a meni ko da pade tona sa srca. Uh kako sam se nasekirala u trenu.
Postoji osoba koje se bojim, tačnije, bojim se njegovih osećanja prema meni. Nemam ja neki kontakt s njim, skoro smo komšije, zdravo, zdravo... Čovek je oženjen, desetak godina stariji, možda čak i 15. Kada me pozdravlja, to izgleda značajno i pogled mu je prodoran. Trudim se da izbegavam da se pozdravimo, jer ako uzvratim pozdrav, njegove oči me uplaše. Čula sam za njega razne stvari, on vodi neki kao ugledan život, tralala, ali nije cveće! Kada ga ne pozdravim, dugo bulji u mene kao da je ljut, jer sam ga izbegla. Nikada ranije nismo imali nikakav kontakt da bi on počeo prvi da se javlja, prvo sam se javljala iz kurtoazije, sada gledam da ga izbegnem, jer izgleda kao neko ko običan pozdrav sa mnom želi da pokrene na viši nivo.
Ljudi su dvolični, imaju više osjećaja online nego uživo, uživo su svi inertni na istu stvar.
Imam koleginicu sa posla...pa ljudi ja bih nju tužio...ona ne liči na sebe kad postavi sliku na instagram!
Ubjedljivo jedan od najglupljih proizvoda je četka za pranje kose.😏 Šta je sljedeće...
Za sebe ste karijeristi. Boli me uvo za vaš uspeh, lažne instagram egotripne osmehe i slične prevare.
Moj život je tako neopisivo dosadan. Nemam doslovno nikog ni za kavu popiti. Ne radim više jer moram privesti fakultet kraju tako da trunem kući od jutra do mraka. Čak i kad mi dođe ideja da odem negdje i pokrenem se, brzo odustanem jer se osjećam glupo ići negdje sama. Nemam samopouzdanja, nemam para, nemam hrabrosti. Kako živim, bolje da ne živim.
Kad će ovi 'vozači' ukapirati da moraju da gledaju gde voze i da paze? Udare pešaka na pešačkom, a onda krive njega ili se vade na onu priču 'kako neko izleće' kako ne gleda, kako ovo, kako ono. Ma da. Vaše je da gledate i vodite računa i o znakovima i o svemu. To su retki, skoro nepostojeći momenti da neko tek tako 'iskoči', a da ga ti ne vidiš nikako. Sve je pregledno, itekako se vidi kad neko krene ka pešačkom, nebitno brzo ili sporo. Vaš problem je taj što uopšte ne želite da usporite, a kamoli stanete pešacima i ne poštujete saobraćaj, pa se onda šatro vadite na neke priče koje vam ne piju vodu. Loši ste vozači u suštini. Da išta znate i valjate radili bi to kako treba. Čast izuzecima.
Zabrinuta sam i razočarana jer mi sin na privatnom fakultetu upisao psihologiju i jedva nešto uči a prolazi srednjom ocenom. Upisao je privatni jer na državnom ni sa puno boljim bodovima iz srednje škole, nisu uspeli upasti na budžet. On treba jednog dana da bude psiholog, dosta uči mimo fakulteta, čita i istražuje ali kako će od njega biti terapeut...