Ne razumijem mlade ljude kojima je vizija profesije najbitnija. Gaziš preko svojih emocija i vremena za društvo i porodicu da bi se 100% posvetio narednih 15 godina fakultetu pa poslu. Već sam vrijeme polako otkucava a posle će biti kasno.
Ne gledam žene kao prolazne priče.
Za mene prava bliskost znači mnogo više emociju, poverenje, nežnost i zajedništvo.
Ti si neko ko u meni budi sve to.
Kad pomislim na tebe, u meni se stvori mir, ali i želja da stvorimo nešto naše, iskreno i trajno.
Možda je to dom, možda porodica, možda samo trenutak koji traje zauvek ali osećam da je vredno.
Ako i ti osećaš isto, hajde da ne bežimo od toga.
Hajde da volimo iskreno, bez kalkulacija, s verom da iz ljubavi može nastati sve najlepše na svetu.
Duboko u sebi sam nesrećna, ali se trudim da to niko ne primeti. Samo glumatam da sam super, a nisam... Kako da sebi pomognem ne znam. Ne odustajem od života, ali sam umorna...
Taksista sam po zanimanju koliko dan taksista naporan ni sami ne znate. Inače da kažem taksiram u Novom Sadu, rano ujutru sam na stajalištu istaksiram od 5-9 sati, potom odem kući da doručkujem i odspavam 3 sata onda opet oko 13 izađem da istaksiram do 18h potom opet napravim pauzu od 18-21h za večeru i trening da bi se oko 21h opet vratio da taksiram do ponoći i tako svaki dan ako je napolju suvo. Mi taksisti se najviše radujemo kiši onda to iscepkano radno vreme totalno pada u drugi plan radiš po ceo dan, vožnja za vožnjom se ređaju jer malo ko ide po kiši peške od kuće do posla. Jedini dani kada možemo dosta zaraditi. Tada mi ponekad radni dan traje 2 puta po 5-6 sati vožnje jedino napravim pauzu od 11-13h da malo odmorim oči i da jedem kako bi odradio dan kako treba. Kada su dani bez kiše samo kad se ide na posao bude posla posle toga se malo stiša. Od nečega mora da se živi.
Pitala sam chatGPT nešto u vezi likera, i rekao mi je da počnem s malim količinama.
Preselila u drugi, manji grad, nove kolegice, novi posao, ali od sebe pobjeći ne mogu, opet mi se depresija javlja... samo me još muzika drži, muzika i nada da ću imati prilike češće pjevati. Radim na tome, trudim se, ali ne ide mi baš. Teško je...
Auto je skroz nebitan tu, auto ko auto, komad lima i trošak. Bitno da je Vaš sin živ i zdrav i da je dobro, to je najbitnije od svega. To je bitnije od bilo kakvog auta i ne znam kakve štete. Auto kad se slupa može ga se zamijeniti, osoba kad jednom ode, nema više zamijene. Više cijeniti ljude oko sebe nego materijalne stvari. Obitelj je bila i ostala najveće bogatstvo od ijednog auta, nekretnine itd..
Dopisivala sam se mesec dana sa likom koji me je lagao da želi ozbiljnu vezu sa mnom. I ne samo da je lagao to nego je lagao i da želi da me upozna. Žao mi izgubljenog vremena.
Najgore je kad ono kasnije ćemo, nekad ćemo nikad ne dođe!!!