Radim u inostranstvu u jednoj firmi u finansijama. Posao mi je da plaćam račune i sve vezano za račune firme. Poenta je da imam uvid u račune i transakcije firme. Moj direktor izdvaja velike sume za marketing, reklamu, sajmove. Nema uvid u to ni kome koliko duguje, koliko para ima na računu, plaća osiguranja radnicima koji više i ne rade, ima dugogodišnja nenaplaćena potraživanja od kupaca...ali kada sam razgovarala sa njim i tražila povišicu i dostavila mu papire šta sam sve dobro uradila, koliko sam mu para naplatila za koje i nije znao da postoje i još mnogo toga....rekao je - ne mogu sada da ti povećam platu, moramo još malo da sačekamo da vidimo kako firma posluje.
I evo meni stvarno nije jasno ZAŠTO svi poslodavci štede na dobrom radniku. Pa valjda je bolje motivisati ga nekim bonusima i nagradama i onda će još bolje da radi. A svi oni umesto da uštede na nekim nebitnim troškovima, štede na radniku.
Možda je i bolje tako. Vidim da sebe moram više da cenim i nađem drugu firmu.
Kad smo se suprug i ja uzeli pre 10 godina i kupili kuću imali smo jaaako malo para za kupovinu nameštaja. Godinama nisamo imali noćne stočiće, na primer. Stalno sam obilazila radnje, gledala, planirala koje ću da uzmem kad dođu na red. Kad sam ih kupila NAPOKON, bila sam presrećna, preponosna! Tako je bilo za sve...svaki taj komad nameštaja je toliko željen i čekan. Za svaki smo morali dobro da zasučemo rukave. Zato su mi radost, jer su čekanje, trud, volja, želja.
Tako je za sve u životu. Ono što stvoriš uvek je vrednije od onoga što dobiješ na tanjiru.
Nikad to ne treba zaboraviti.
U januaru padnem na skijanju, povredim se. Vratim se kući pridveče, zovem dečka da dođe kod mene, samo da mi pravi društvo, neće. Ne misli da je to ikakav prioritet. Cela slika brižnog, pažljivog i pristojnog momka je bila samo maska. Raskinem. Odem kod lekara, zavije mi povređeno mesto, kaže proći će za 5 dana. Provedem nedelju dana sa preporučenim hladnim oblogama, ne prolazi. Odem na kontrolu, drugi ortoped mi skida zavoj i daje ortozu. Kaže proći će za 20 dana. Ne prođe. U međuvremenu dobijem koronu. Ozdravim, povreda ne prolazi. Krenem na fizikalnu, osetim poboljšanje. Taman se ponadam da će biti ok, opet se javljaju jaki bolovi. Opet treba fizikalna. Trebalo je da počnem sutra. E pa danas imam temperaturu. Dakle moram je odložiti. Poenta cele ove priče je... Kakva fenomenalna dosadašnja 2024. godina!
Radio sam uvek što su drugi govorili... Stalno sam trpeo neku vrstu poniženja kako nikad ništa neću postići u životu, da sam bedjak... Završio sam školu, završio fakultet, upisao doktorske studije... Ubijao sam se godinama od posla... Radio uvek najmanje 2 full time-a, preko 80h nedeljno... Kupio nov auto za keš, kupuo stanove za keš (jedan izdajem), imam veliku ušteđevenu.... Šta sada? Oduvek sam sve ovo radio kako bih stvorio uslove za porodicu da živimo bez straha. Međutim, toga ni na vidiku. Devojku nemam, tražim je, ali ne ide... Imam 36 godina. Šta dalje...?
Kad sam bila klinka, 16-21 god, sam mislila da trebam udovoljavati svim seksualnim željama svog (sada bivšeg) momka. Djevojke nemojte to raditi. Možete biti dovoljno privlačne i bez toga. Primjer: tražio me da ponesem štikle svaki put kad dolazim kod njega. Primjer2: nazvala me drugarica tijekom oralnog seksa i tražio mi da se javim i da ga pri tome nastavim zadovoljavati. Primjer br3: tražio da mu ližem anus (na to srećom jedino nisam pristala) ali bilo je još sličnih zahtjeva. Odvratno i žao mi je same sebe kad se sjetim da sam pod nedostatkom samopouzdanja pristajala na takve stvari samo kako bih njemu bila dovoljno zanimljiva. Neću si to nikada oprostiti. Poslije njega sam imala 3 momka i shvatila da i “običan” seks može biti strastven i savršen.
Jutros odem da podignem ličnu kartu, stigla sam prije 7 da što prije završim to. Skupilo se još par ljudi i kad su otvorili vrata svi su preko reda ušli, ja kontam pa gdje je kultura.. Ispred mene je bio čovjek koji je uzimao svoj redni broj a onda se na moje iznenađenje okrenuo prema meni i rekao: "Izvoli broj, ti si došla prije mene." Ljudi moji, kako me oduševio čovjek ovim gestom, ipak postoje kulturni ljudi. Mnogo mi je to značilo.🥰
Moj muž stalno spominje jednu svoju koleginicu i prepričava mi posle posla sve šta je ona tog dana pričala, zna bukvalno sve o njoj, i gde je bila i sa kim, i čime joj se dečko (koji inače neće da je zaprosi) bavi, i sta je kupila i koliko je platila i kojim danima ide sa društvom.... Mislim da se loži na nju ali misli da ja to ne provaljujem jer ne krije to od mene a zapravo ne može da se kontroliše sa pričom o njoj.... Sta vi mislite?
Kada smo muž i ja planirali bebu strogo smo pazili da se ne bacimo u "akciju" tamo negdje oko februara. Nismo htjeli da nam dijete bude škorpija u horoskopu. Horoskope nikad ne čitamo ali ipak smatram da tu nešto ima. Svaki škorpija kojeg poznajemo je kao isfrustrirani Pitbull na lancu koji nema samokontrolu. I na poslu i privatno obično samo prave neki belaj. Lažljivi su, zavidni i podmukli. Neka hvala.
Moj suprug je postao toliko negativan i mračan, sve mu smeta, ništa mu ne odgovara. Ima jako lep posao, dobro je plaćen, ima normalnu porodicu, ja se prema njemu ponašam lepo i normalno, ima prijatelje, može da živi kako god želi, da uživa, ali ne, sve mu smeta, ništa mu ne odgovara, nezadovoljan je, prema svima nama se ponaša kao da nas mrzi i iskreno je to baš počelo da mi smeta. Kod lekara ili psihoterapeuta ne želi da ode, promene raspoloženja mu variraju iz minuta u minut. Šta god da uradim, neće biti dovoljno dobro...
Kao klinci smo oboje zeznuli stvar, ja nezreo, ona tvrdoglav inatlija. Raskinuli. Prošlo 6 godina, video sam ju neki dan na zabavi, pričali smo, sve super. Izvinila mi se za svoje greške i inat, kaže da nije znala bolje jer je bila klinka, da joj je iskreno žao i da se nada da sam sretan u životu. Onda je otišla. Srce mi se raspada. Oženjen sam, a shvaćam da spavam pored krive žene. Ne znam šta da radim.