Sa 36 godina sam izgubio spermatozoide. Ne mogu imati dece.
Ne znam šta se desilo ljudima, ali nisam optimista. Svi se vrijeđaju na najmanje sitnice, na najmanje neslaganje se reaguje tako burno, drugima se tako lako lijepe etikete, većina nije u stanju podnijeti ni najmanju kritiku. Ne znam jel ostali to primjete, ali to je moj utisak.
U 20im sam ustajala iz kreveta ko gazela a sad u 45oj pužem ko morž, pazeći da me ne uhvati u leđima. Šta ti je život...
Ljubomorna sam na drugaricu jer je njen dečko mesecima čeka za sex. Kaže čekaće njen tajming. Ja takvog ne mogu da nađem, svaki misli da nisam normalna.
Imam 23 god i imam dijabetes tip 1. Navikla sam da živim sa tim ali ne mogu da vam opišem koliko mi nekad nedostaje život pre toga...
Šef nam piše u grupi na viberu a onda nam svima ostavi seen.
Ježim se od osoba koje stavljaju crno bele slike, a živi i zdravi su. Još gore mi je kad deci čestitaju rođendane sa crno-belom slikom. Užas.
Je li moguće osjetiti veću ljubav s nekim s kim si bio samo 3 mjeseca, nego s nekim s kim si bio 2 godine?
Ne izlazi mi iz glave jedna devojka od pre neki dan. Video sam je u kafiću, malo neka šatirana kosa, crna haljina sa belim tačkama, nosi naočare. Gleda ona mene, gledam ja nju, imam osećaj da je znam od nekud, ali ne znam odakle. I sve ostade na tome. Chamonix...