Nešto najlepše mi je kada vidim moju majku i mog sina od 3 godine kako zagrljeni spavaju. Volim ih najviše.
Imam jedan problem koji nemam pojma kako da rešim.. U 'tajnoj vezi' sam sa čovekom koji je rastavljen od žene i koji ima dece.. Meni je pored njega stvarno lepo, ne mislim ni na šta kad sam pored njega, prema meni je stvarno divan i pažljiv trudi se oko mene maksimalno ali ja ne znam da li je pametno planirati budućnost sa njim.. On želi i jako je uporan da budemo zajedno, par puta mi je rekao da vidi budućnost sa mnom i kako bi voleo da živimo zajedno.. Ali ja sumnjam u sve to, jer ni njegova porodica ne bi ovo prihvatila, a moja porodica bi se mene odrekla kad bi saznala to je sigurno.. Ne bih volela ni da ga izgubim, a ne bih volela ni da patim.. Ja stvarno ne znam šta da radim..
Muškarci koji djeluju nedostižno su daleko poželjniji i zanimljiviji. Udata sam i imam lijep i skladan brak i nikada nisam bila u iskušenju da prevarim muža. Znam da sam i sama zanimljiva i da se dopadam muškarcima ali sam i ozbiljna i to svi primjete. U kom kolektivu direktor mi je bio nekako najinteresantniji, tim prije jer je počeo obraćati pažnju na mene i flertovati. Mislila sam neka, kako me je on primjetio, ipak on može imati koju poželi, a eto opet meni posvećuje pažnju. Ali vremenom sam saznala da je imao ljubavnicu koja niti je lijepa niti je zgodna, još manje zanimljiva, a teme za razgovor se svode na to šta je pojela i koliko popila.
Uglavnom nakon tog saznanja meni on nije čak ni simpatičan. I dalje on pokušava glumiti frajera ali džaba. Dok sam mislila da je neodoljiv bio mi je zanimljiv, a ovako nije nimalo.
Plačem i slušam Balaševića.. Koliko jaki stihovi.. posebno u pesmama koje možda nisu toliko poznate. Nisam ga iz nekog razloga preferirao do njegove smrti (ne znam zašto), ali noć kada je preminuo videh majku kako plače dok sluša njegove pesme, tako danima.. Sada plačem ja i žao mi je što nisam pre spoznao kakva je to umetnička legenda jer bih sigurno otišao na neki njegov koncert. Izvini Đole!!
Da li je malo kasno početi izlaziti u klubove sa 19-20 god?!
Da li mislite da je malo kasno početi izlaziti u klubove sa 19-20 god, (u periodu kada završavaš srednju). Ja imam skoro 19 god, a i dalje nisam izašao ni u jedan klub, pa se ja pitam da li je to normalno. Kad vidim likove i likuše mojih godina kako izlaze u klubove svaki vikend osećam se ljubomorno i mrzovoljno, jer imam osećaj da će mi mladost proći.
Pa da li može neko od vas da mi kaže, da li je tada u periodu sa 19-20 god malo kasno početi izlaziti, ili je to pravo vreme?!
Živim u USA. Neki prijatelji i rođaci misle da imam moć da ih dovedem ovde. Ne shvataju da je teško dobiti bilo kakvu radnu vizu ili papire. Od rodbine možete samo roditeljima, braći, sestrama i deci. Što se tiče radnih dozvola, morate biti stručnjak sa dokazanim rezultatima da bi vas neka firma pozvala. To su uglavnom it i medicinske firme, ali to je toliko minorno zastupljeno i teško da samo najbolji od najboljih imaju tu šansu. Drugo, pare se ovde ne beru sa grane, niti se svi drogiramo. Malo manje stereotipa i nerealnih očekivanja!
Visoka sam između 144 cm i 146 cm sa uskoro 18 godina. Mnogo mi to teško pada. Imam i male noge, ali sam u faci lepa to mi bar svi kažu. Međutim, jedan dečko me je odbio jer sam kako on kaže baš baš niska…😔
Oću curu koja će me držat ko malo vode na dlanu. Ako me neće toliko volit i poštovat onda mi ni ne treba u mom životu.
Ne znam da li me voli. Već 5 godina smo zajedno, živimo zajedno, dobit ćemo i prvo dijete ali ne osjećam da me voli. Ponekad reagira na moje greške ili neznanje bezobrazno i povrijeđujuće. Zbog toga nekako nikad ne mogu da se opustim do kraja jer znam da će opet reagirati sa nerazumijevanjem. Kada nakon posla legnemo i gledamo film i počnemo normalnu konverzaciju, skoro uvijek ili odgovori sa "jel, ma stvarno, itd" ili samo ponovi ono što sam rekla. Ne znam kako da objasnim.. Često mu dam kompliment a njegova reakcija je pomalo hladna. Znam da su muškarci pomalo takvi ali se nekad ljubav vidjela na njegovom licu i nekada ovo sve nije bilo baš ovako.
Borim se sa depresijom, vodim loš neispunjen život što me čini jako frustriranim. Mama kaže kada god dođem kući da joj unesem negativnu energiju i da je bolje da ne dolazim. Shvatio sam da sam sam u životu na svakom polju i to me je jako zabolelo. Ne mogu uvek biti veseo, a valjda sa majkom mogu otvoren biti, ipak očigledno je da ne mogu.