Muž me je prevario i privremeno sam se vratila kod roditelja, dok ne nađem stan. Kuća je velika i nisam im na teretu, učestvujem u troškovima i pomažem. Na sav haos koji me je zadesio čujem kako pričaju da sam ga sama oterala jer nisam htela da mu glumim majku i kućnu pomoćnicu. Žao im što sam od troje dece večito ja "problematična". Ovo me je povredilo i više od muža beskičmenjaka.
Moja mama od kako se razvela, ima skoro 2 meseca, počela je da se oblači provokativno, minjaci, providno, štikle, isfenirana kosa, jaka šminka. Gledam je pre neki dan kako se obuva, onako utegnuta, i mislim se, šta je mom ocu bilo u glavi da je ostavi, i ode, a nema šta nisu radili, ja ih lično video. Ja da imam takvu ženu, kao što je moja mama, ja ne bih silazio sa nje, da izvinete na izrazu, a ne ovamo da je ostavim, i odem sa 40ogodišnjakinjom, koja može ćerka po godinama da mu bude. Nadam se samo da mama nije našla nekod mađeg, pa da mu udara kontru.
Jedan od najljepših trenutaka u životu mi je bio kada mi je na praksi autistični dječak prišao, sjeo u krilo i poljubio me u obraz. Rastopila sam se. Tad sam shvatila smisao svog budućeg zanimanja kao defektolog ❤
Sažaljevam ljude kojima je uspeh otići na more u Crnu Goru.
Da li je moguće da devojke misle da sam "primitivan" jer očekujem da mi žena kuva kada je oženim? Meni kao muskarcu nije problem da za celu porodicu da spremim ručak, niti mu je ispod časti. Imam 28 godina i koliko ja vidim većina devojaka nije ni za ozbiljnu vezu a kamoli za brak...
I onda kada me neko pita kada se ženiš? Moram da se nasmejem i da uzvratim pitanjem. Koju čoveče da ženim? Ne sećam se da sam čuo da neka devojka želi da se ostvari kao supruga i majka. To kada bih čuo sigurno bih ostao bez teksta. Kada spomeneš takav koncept nekoj curi misli da ćeš da je vratiš u kameno doba. Nisam ti ja kućna pomoćnica niti "mašina" za rađanje dece...
Ko je kriv? Devojke ili njihove majke? A tek neke što vele da ne žele da imaju decu... Auu sestro koliko sebična možeš biti...
Ne znam za ostale, ali meni je dugo ljubljenje, lepše od cele čini vođenje ljubavi...
Porodica i deca jesu bitni, ali nikada ne bih mogla da budem samo domaćica, da nemam svoj dinar...
Najjače mi je kad moram da pišem motivaciono pismo za neku poziciju, pa onda uglavnom izmišljavam i veličam neke stvari, a kad bih pisala potpuno iskreno, napisala bih: Želim ovaj posao, jer mi trebaju pare, da kupim sebi nešto, da otputujem negde, i ako može, povećajte malo platu. 😂
Nećak mi je jučer poslao porukom link sa poklonom koji želi za svoj rođendan. Kada dođemo u posjetu, on se ne iziđe ni pozdraviti, a da i ne govorim kako se ne bi sjetio javiti porukom da pita kako sam. A čak i kad mu nešto treba, ne napiše ni "Dobar dan", već samo link i "Ovo za rođendan". I nije on mali, 13 mu je godina. Ne bi mi bio problem kupiti mu nešto da je imalo kulturniji jer supruga i ja lijepo zarađujemo. Ovako može biti sretan ako i čokoladu dobije.
Oženjen sam i živim sa svojom ženom. Moja majka, otac i moj rođeni brat žive zajedno. Nedavno tj. pred ženidbu sam našao stan i sredio sve, odselio se. Uskoro nakon toga je se moja tada još verenica preselila kod mene. Nedavno smo se uzeli. Inače je kod nas u kući / stanu uvek majka kuvala i svako veče je mog oca, brata i mene dočekala večera kada se vratimo kući s posla. Moja majka je pre nekih 15tak dana otišla u inostranstvo i krenula da meni odnosno nama, sa kojima ima moja celokupna porodica odličan odnos, onako izokolo nabija na nos zašto moja žena sada ne kuva za sve nas uključujući brata i oca. Te zašto ovo te zašto ono, što tamo, što onamo itd itd....
Aman narode kada ćete više prestati sa tim zastarelim, ograničenim mentalitetom da snajkama / sinovima i ćerkama / zetovima tražite svaku dlaku u jajetu. Odvojili smo se, živimo svoj život, šta vas bre više boli k kad ću i šta ću i zašto ću. Valjda imam pravo u braku sa svojom ženom da odlučujem o svom životu. Aman više.