Saznao sam da dete nije moje, već komšijino. Mislio sam da ovo postoji samo u filmovima, ali eto, meni se desilo. Pumpao je godinu dana bez prestanka dok sam ja zarađivao da imamo za normalan život. Deteta se neću odreći, jer ga izdržavam i volim već 12 godina, ali sa njom ne želim da progovorim više ni minut, osim da se dogovorimo kad će kod koga biti dete.
Smatram da bi se trebala uvesti DNK analiza odmah posle porođaja kao obavezna da se dokaže da je otac deteta biološki otac. Verovatno ću dobiti mnogo osuda, ali činjenica je da živimo u svetu gde se prevare dešavaju u našoj okolini na dnevnom nivou. Ukoliko neko zatraži to svojevoljno, ispada da ne veruje ženi i to naravno može da stvori probleme kataklizmičkih razmera. Ovako kad bi to bilo obavezno, niko se ne bi bunio, niko ne bi živeo u zabludi (a ima ih dosta), i to ne bi stvorilo nikakve probleme u vezi ili braku. Bukvalno, samo korist od toga. Izvinjavam se ako sam ovim uvredio naše lepše polovine, ali kad bi moglo, trebalo bi ovako nešto da postoji za obe strane.
Udala sam se i spavam do 11h. A kad sam bila djevojka svi mi govorili "nećeš tako moći kad se udaš". Ozbiljno?
Radim kao portir na fakultetu, nema te studentkinje koja je prošla a da joj nisam gledao zadnjicu.
Osobe koje su mi bile "bliske" a nisu mi čestitale rođenje dece precrtane su! Posebno familija!
Kažu: "Dama se ne pita za godine, student za ispite." Dodao bih: a student medicine se ne pita ni za godine, ni za ispite, a ni za udaju/ženidbu...
Fizički sam mnogo privlačniji od svoje devojke i to mi uništava želju za seksom.
Ljudi često govore kako čitanje knjiga nije bitno, kako neko voli da čita, a neko ne, kako one ništa ne donose. Oni ne shvataju da je čitanje dobrih knjiga najbolji (da ne kažem jedini) način da steknemo visoko obrazovanje. Znam! Spomenućete internet i gledanje dokumentaraca, filmova ili serija. Ali, sve to ne može da se poredi sa knjigom. Knjiga nudi čoveku priliku da stekne temeljno obrazovanje, da dubinski shvati teme koje su od krucijalne važnosti za njegov život, da praktično "unapredi" svoju inteligenciju, da svet vidi drugačije...
Drugim rečima: Knjige, dobre knjige, mogu da budu, ako se čitaju kako treba, čovekovo najveće bogatstvo.
Ali, iako knjige nude čoveku mnoge mogućnosti, ljudi odbijaju da čitaju tvrdeći kako je to individualno, kako smo svi različiti i kako postoje bolji načini za obrazovanje.
P. S. Nemojte spominjati fakultete; biti školovan ne znači biti obrazovan.
Danas se vraćam kući sa posla i čujem iz hodnika muziku i ženski glas kako peva. Naravno to je bila moja žena, koja je usput i igrala. Već neko vreme mi govori kako sam postao drzak prema njoj, ne poštujem je, ne dam joj da dođe do reči kad razgovaramo i da je nesrećna u braku. Kad sam je video u tako veselom izdanju, bio sam oduševljen. Ona mene nije videla i nastavila je da peva i igra. Stajao sam u predsoblju čini mi se bar pola sata, slušao je i nikad se nisam gore osećao u životu. Pitao sam sam sebe da li je moguće da sam postao takav čovek da žena s kojom sam u braku, žena koju sam odabrao za svoju životnu saputnicu, žena koju volim može tako lako da bude vesela, poželjna, okretna, lepog glasa, raspoložena ...samo kada ja nisam tu. Gledao sam je i stideo se samog sebe od onoga kakav sam postao a da to nisam primetio. Pod hitno moram s njom da razgovaram, izvinim se i ako mogu da je vratim sebi ako nije kasno.