Rodila sam jedno dete i posle njega više dece ne želim. Naporno mi je, jedva sam i sa njim izgurala taj period dok je bio beba pa do sedme godine, i više mi ne pada na pamet da opet prolazim kroz isto. Razvela sam se u međuvremenu zbog problema u braku, partnera nemam već duže vreme, niti imam potrebu da imam nekog pored sebe. Definitivno više nisam za taj klasičan porodični život, ne mogu više da živim s nekim jer sam navikla na samoću i vreme za mene bez stresa i tenzije, a s detetom mi je sad odlično, imamo svoju rutinu za sve, planove, snove i tako planiram i da ostane. Nikad mi lepše nije bilo.
Dečko mi je rekao da bih bila bomba kad bih vežbala zadnjicu. To me je prvo pogodilo, na šta je on rekao da mi je samo "udelio kompliment". On se uvredio kad sam mu uzvratila da bi i on bio top sa zategnutim stomakom i bicepsima. Neko ne zna da primi kompliment pa to ti je...
Za menstruaciju sam saznala od devojčica iz razreda, nisam znala šta je to, znala sam da mama koristi uloške ali ne i za šta. Kad je mama shvatila da znam za to počela je me slati u radnju da joj kupim uloške. Mene je bila neopisiva sramota i još na sve to trgovkinja počela da mi objašnjava kako se koriste a gomila muškaraca iza mene. Kasnije kad sam ja dobila mamu nije baš bilo briga da li imam uloške ili ne. Više puta se desilo da dobijem uveče kad radnje ne rade pa zovem komšinicu da mi pozajmi par komada da imam za noć i ujutru za školu. I onda sebe naziva najboljom majkom. (To je samo jedna od hiljadu takvih stvari moje "najbolje majke".)
Prije osam godina sam tragično izgubila najbolju prijateljicu. Bile smo nerazdvojne od malih nogu i trebale smo jedna drugoj biti kume. Nedavno sam se udala i u ranu zoru, nakon svadbenog slavlja, sam otišla u vjenčanici, sa suprugom, k njoj na grob. Na svadbi sam bila najveselija i najsretnija mladenka na svijetu, a samo par sati kasnije sam isplakala more suza. Znam da mnogi to ne mogu razumijeti, ali neopisivo mi nedostaje, posebno na te neke važne datume i događaje. U mom životu će jedno mjesto uvijek biti prazno i nitko ga neće moći nadomjestiti.
Ne bih mogla da budem sa dečkom koji pije kafu. Zamisli raduje se jutarnjoj kafi i na sve to mu poslije smrdi iz usta na kafu. Red Fleg iskreno.
Jesu li određeni muškarci stvarno tako nesposobni da se brinuo o vlastitom djetetu? Već više puta sam bila u situaciji da su prijateljice samnom na druženju (kava, ručak, večera) doslovno sat, sat i pol. Zovu muževi 5 puta i obavještavju kako mala plače, mala je kakala, ne prestaje dozivati mamu, on će je odvesti kod svekrve, snimaju glasovne poruke kako plače itd. I tako mi na druženju a ona samo na mobitelu i na rubu suza. Zašto to radite? Prestrašno. Pustite žene da odu sat vremena van, pa nisu otišle u svemir.
Ko je naše devojke slagao da su najlepše u Evropi, da mi je znati.
Razvedena sam 6 godina. Imam dvoje dece, sin 15 i ćerka 10 god. Bivši muž je provodio u prve 2 godine posle razvoda vreme po dogovoru, ali poslednje 3, 4 godine ih vidi jednom nedeljno, i to na ručku. Otkazuje dan ranije dogovoren avgust sa decom. Mogla sam isplanirati da odem u Kambodžu, pošto je to 3 meseca ranije dogovoreno. Samo je rekao dan ranije - da ne može. 3 godine sam strpljivo upozoravala na ovo. On se pravi blesav. Ja sam mislila da je za decu potrebno da provodi vreme s njima. Alimentaciju je zbog naše svađe rešio da smanji na pola, kao da meni daje novac, a ne deci. Podigla sam tužbu. Umorna sam od manipulacija i nekomunikacje. Platiću advokata debelo, ali ne žalim, makar nek se stavi na papir realna situacija i u broju dana viđanja i oko alimentacije.
Dogovorim se sa rođakom da odemo na kafu i u dogovoreno vreme dođem na dogoovreno mesto. Nje nema. Zovem, ne javlja se. Posle nekih pola sata već krecem da brinem što je nema. 45 minuta kasnije ne znam šta da radim, pozovem je opet, to je već neki 4-5 put da zovem, i javlja se. Živa, zdrava, smeje se, vesela… pitam gde je, kaže srela koleginicu pa sele da popiju kafu, da prošetam po obližnjem tržnom centru još pola sata, ima sniženja, pa ćemo onda nas dve negde. Završim razgovor, okrenem se i pravac kući. Evo prošlo je već skoro 4 meseca nit joj se javljam nit odgovaram na poruke. Javiću se, možda jednog dana. Možda… za sad nek šeta … da ne kažem nešto drugo.
Bivši muž se posle razvoda, razveo i od deteta. U početku sam potencirala njihovo viđanje, nisam želela da uskratim detetu lep odnos sa tatom ali vremenom sam prestala jer on nije pokazivao volju. Sad se oženio ženom koja ima dete iz prvog braka i to dete je prihvatio kao svoje. Nisam ljubomorna, među nama je gotovo odavno ali kako ima srca da okrene leđa detetu koje je njegova krv, njegovo seme a prihvata tuđe dete. Nikad nisam i nikad neću loše pričati pred detetom o njemu, ali se nadam i kad odraste da neće želeti da ga vidi.