Ljudi koji su rođeni u gradu i vaspitavani u gradskoj porodici nikada ništa ružno neće reći za selo i ljude sa sela. Nikad ih neće smatrati glupim niti gledati ispod oka. To uvek rade oni koji su sa sela došli u grad. Pa misle da su neko i nešto. Koliko god da obratim pažnju, uvek do tog zaključka dođem.
Imamo 3 nekretnine u inostranstvu, pola otplaćene. U jednoj živimo a druge dve renta pokriva kredit. Svekrva ne može više sama, više što joj je dosadno sa 75 godina a fizički ne pije lekove i ništa joj nije. Sama nije ima još jednog sina koji je na spratu sa ženom i decom. Juče je muž dao naprasno otkaz, i zvao agenta da organizuje prodaju nekretnina. Naravno bez da mi šta najavi, u dogovoru sa mamom koja ga je ubedila da sa 45 godina, može da živi sa njom u Srbiji i da do kraja života ne mora ništa da radi. Eto koliko je važno što imam dobar posao i finansijsku sigurnost pa ovo može samo razvod da reši. Ovim potezom uskraćuje svoje sinove da u budućnosti imaju svako svoju nekretninu. Zbog njih ostajem u inostranstvu jer neću da im uskratim budućnost, bolji život i sigurnost ovde. I najbolji brak na svetu može da se završi neočekivano zbog bilo kog razloga. To nije sama si ga birala, to je 18 godina braka preko noći bačeno.
Možda neću moći imati djecu (zbog endometrioze) ali ne znamo dok ne probamo. Jako me to tišti i podijelila sam sa dečkom svoju zabrinutost (nije prvi put i nije da ne zna). Rekao je da se ne brinem, da će biti šta bude, da će me voljeti iako ne budemo imali djecu i da ćemo naći neki drugi način za uživanje u životu. Koliko ja volim tog čovjeka❤️
Moj tata me se odrekao pre nego što sam se rodila. Kad bi pitala mamu tko je on nikad mi nije odgovorila. Saznala sam od drugih tko je on. Kad bi se sreli u gradu on bi prošao pored mene kao kraj stranca. Pre dve godine sam se razbolela i završila u bolnici a njega baš briga. Kad je moja mama ostala trudna s njim on je tad bio u braku par godina i imao 2 sina. Moja mama i on su ostali intimni do dan danas i tako već punih 30 godina. Kad bi moja mama išla s njim na intimne susrete mene bi ostavila samu i rekla da ako navrati moja baka da kažem da je otišla kod drugarice. Meni je žao što imam takve roditelje jer nitko ne zaslužuje takve roditelje.
Muž i ja prošle godine u septembru napravili smo našu svadbu sa oko 320 prisutnih gostiju. Kada smo podvukli račun svih troškova i dobijenih poklona ispalo je da smo u minusu 1200 eura. U šoku sam i danas samo na pomisao koliko su ljudi nepredvidljivi u smislu otkazivanja, odlaganja, ali i smiješnih iznosa koje su stavili u kovertu na svo poskupljenje. Još je pritom dosta gostiju bilo iz inostranstva. Organizacija svadbe je trajalo skoro 8 mjeseci, dosta smo uložili vremena i truda u sve to, da bi na kraju sve to nekako bilo mučno i da dan danas vraćamo dugove za to. Žao mi je zbog svega toga, sad razmišljam da li je moglo proći i bez toga ili možda da smo organizovali proslavu sa najužom rodbinom bilo bi mnogo veselije i lakše.
Ja ne smatram stvaranje porodice glupošću, lepo je i kad neko ima decu, supruga, dom u cveću, ali nisam za taj život! Toliko volim slobodu i pare i putovanja, ne mora niko da me čeka kod kuće, jer u kući neću ni boraviti, samo u hotelima, na aerodromima, na plažama... Ni starački dom mi ne bi pao teško! Neću da se lažno udam i lažem decu i muža da mi je ok, a duša željna svega! Celog života slušam roditelje o braku o deci, po kući dolazila deca rođaka i komšija, autobuska stanica, i moja sestra to obožava, udala se rano, juri za decom, juri za mužem, to nije moj život!
Naša ćerka (5) je baš nestašna i živahna. A malo je i kreativna pa je isekla zavesu jer je pravila zmaja i zmajicu od kartona, pa je htela da napravi venčanje, i od parčeta zavese veo za zmajicu. Evo žena se dere na nju i ponavlja "pa ja nemam reči za tebe, nemam reči, nemam reči", a mala joj kaže "ako nemaš reči što se dereš". Evo rekao sam joj da se ne obraća majci tako i otišao u drugu sobu da se ismejem da me ne vidi.
Vidim da moja devojka ne voli moju majku i žao mi je zbog toga. Živim sa devojkom, imam 32god i istina je da se ja sa mamom čujem 2-3 puta dnevno ali ja sam navikao na taj odnos plus mi je žao mame jer je stalno sama pa ako mogu malo da je usrećim rado ću to učiniti. A opet volim i devojku puno tako da mi sve ovo teško pada.
Dok je svekrva bila živa stalno je tvrdoglavo terala svoje ideje i to da hoće kako ona hoće i zagorčavala nam život. Ja sam trpela i čuvala brak znajući da ona neće još dugo živeti. Taman kad sam pomislila da ćemo živeti u miru jer nje više nema kad eto muževog rođenog brata sin napunio 18 godina i muž dogovorio sa snajom da se on doseli kod nas i bude nam naslednik. Bez da me konsultuje i pita. Naša ćerka je poginula pre par godina. Ja želim razvod i svoj mir. Nemam protiv tog momka ništa lično ali mi ne treba obaveza izdržavanja dok ne završi fakultet, kuvanje, pranje, peglanje dok se ne oženi...a što se tiče naslednika to je suluda ideja jer nama će u starosti za 15tak godina, trebati starački dom. Momak treba da stvara svoju porodicu. Imovina je zajednička a ja svoj deo želim da ostavim nekome iz moje familije, ne može muž da odluči i za moj deo. Razvod je jedini izlaz.
Sretnem stariju komšinicu ispred marketa i ona me zamoli da je povezem kući. Naravno pristanem, živimo u istoj zgradi i bi mi žao da ide peške. U autu je toliko kašljala da nije mogla doći do daha. Kaže, danima je bolesna, temp. kašalj.. Pitam je pa što je izašla, kaže ne može više danima da sedi zatvorena. Pa je*ote imam malu decu, bolesne roditelje.. treba li sada ja da im prenesem? Zašto ljudi nisu bar malo odgovorni? Evo ceo dan kašljem kao mazga i psujem i nju i sebe što je povezoh. Kakvi su to samoživi ljudi?!