Prvi iz društva sam se oženio i dobio dijete. Naravno da me nisu razumjeli da neću izlaziti kao prije, naročito za blagdane. I bilo im je čudno da neću negdje ako nam je dijete bolesno, kao “pa mama je s njim”. Ipak, nalazili smo se povremeno, išao sam i 2x s njima na more jer imam sjajnu ženu koja mi vjeruje i zna da je volim vise od života, a i nikad nisam bio čovjek koji vara. Međutim, kako su prijatelji nalazili djevojke tako su se povlačili iz društva i nalazili stotine izgovora. Sad mi je žao da sam se ikad i trudio dokazati im da “nisam papučar” jer su ispali baš djetinjasti. A i ja jer sam nešto dokazivao. Srećom, imam ženu koja se nikad nije ni trudila da nešto zabrani. Sad znam da sam izabrao najbolju i žalim što nisam i više vremena proveo s njom.
U firmi često dobijamo znake pažnje od klijenata, drugih firmi i sl. Prošle nedelje nam je stigla kutija od 100-tinak švajcarskih čokoladica od klijenta. Savršene su i nemaju da se kupe kod nas. Naravno, nisam mogao da uzmem 10 jer nije fer, tako da sam uzeo 2. Jedva sam čekao da sutra dođem da uzmem još po neku uz kafu, kad ono sutradan nema čokoladica. Nemoguće da su sve pojeli, nema nas toliko u firmi. Ispostavlja se da je koleginica odnela celu kutiju deci bez roditelja jer "ne može da odoli da ne jede, a goji se". Još je rekla u množini "gojimO se svi, a ide leto". I kao deca će se mnogo obradovati. Svi su je podržali kao kako plemenit gest i kako se lepo setila, a ja hteo da prokuvam iznutra, tako sam želeo te čokoladice. Kapiram da bih dobio etiketu da sam detinjast ili sebičan da sam nešto rekao, tako da sam samo ćutao, ali ovo mi nije bilo pravo.
Došla baba tetka, sedi na kafi i priča sa mamom, bakom i komšinicama. Ona je udovica već 2 godine, a sinovi imaju svoje žene, decu i odvojeno žive. Ima porodičnu penziju od pokojnog muža i prvi put posle 65te godine je izašla iz sela. Ima grupu od 12 single penzionerki, putuju svuda po Srbiji, Bosni, išle su u Grcku, Italiju i Tursku. Do tečine smrti pila lekove za sve i svašta a sad procvetala kao da je 20 godina mlađa, u kondiciji, šeta, crta i slika. Nisu imali loš brak, nije je varo, nije tukao, nisu se svađali pa opet nije bila srećna i nigde nisu išli.
Idem sama u Japan sa turističkom agencijom. Velika mi je želja ali su i velike pare, pa neće niko oko mene da ide. Ali ja sam već isplanirala proljeće 2026. Ne čekam više nikoga i ništa. Pare imam, to je najvažnije i nije mi žao dati za to.
Nedavno smo dobili novog kolegu. Dečko se doselio u trošnu kuću od preminule bake i nije htio da je prodaju zbog uspomena. Par kolegica i kolega se podsmjehuje u kantini kad ga nema jer zna doći dva-tri dana u istoj odjeći. Meni ga je žao jer je baš drag i dobričina, nikome ništa nije krivo rekao. Ispričao mi je da malo po malo sređuje kuću jer je krov užasan i stolarija prokišnjava kad su jake kiše. Naručio sam mu dvoje hlača i dvije majice i poklonio kao da su meni male, žena krivo naručila, a ne može se vratiti. Ta tuga u očima kad sam mu dao, a nije mogao ništa nego reći hvala, bila je neopisiva. Podsmijehuju mu se jer nosi hranu od kuće koju sam priprema. Sutradan me iz neugodnosti i zahvalnosti zvao da podijeli sa mnom jedan od dva komada mesa što je spremao. Počeli su i mene izrugivati, osjećam to, ali radije ću biti dobar s njim nego sa praznoglavcima koji vode računa o tuđim životima, a svoje jadne skrivaju.
Posvađala sam se sa mužem oko gluposti. Sutradan sam otišla sa decom kod svojih roditelja (ne zbog svađe, to je svakako bio plan, deca su na raspustu, mi radimo, pa da budu sa babom i dedom. Ali su želela da idem i ja sa njima, a kako žive blizu mog posla, dogovor je bio da idem i ja). Ljudi moji, ja sam se raspala. Tri dana se nismo videli, reč razmenili. Počelo je da me steže u grudima. Spavala nisam skoro uopšte. Donela sam odluku da odem kući. Morala sam da ga vidim. Dogovorila se sa decom da ostanu bez mene, a mama da ode da iznenadi tatu, da ne bude sam. Ne mogu da opišem koliku sam tremu imala dok sam išla kući, veću nego ikada u životu. Plašila sam se reakcije, najgore bi mi bilo da nastavi da me ignoriše. Kad sam se pojavila na vratima, nasmejao se, pitao otkud ja. A ja, ja sam se slomila, nisam mogla reč da izustim. Samo mi je prišao i čvrsto zagrlio. Grlili smo se dugo, duugo.
Volite se ljudi, i nemojte da dozvolite sebi da se zbog stresa i nervoze svađate!
Bivša žena me je ostavila jer sam postao invalid, ne svojom greškom. Jedna noga oduzeta, druga do pola, ali svejedno u kolicima. Bio sam nesrećan, a ona se ponašala kao da je ljuta i kao da sam ja kriv za to. Do tad je brak bio ok. Bila je tu dok sam bio na operacijama, a kad sam se vratio kući, krenula je da nestaje iz kuće i prepušta me svojim i njenim roditeljima i rođacima. To mi je već bilo teško, a onda je odlučila 10 meseci kasnije da se razvedemo. Razlog je bio da joj nije više to to. Svoj posao sam uspeo da zadržim, ali sam prestao da se družim. 2 godine nakon toga sam upoznao 12 godina mlađu. Prvo smo neobavezno izlazili, ali vidim da devojka želi ozbiljnu vezu. Ima 29 godina. Ispričao sam joj za bivšu ženu. Ona me je zagrlila i rekla mi da je bivša sebični kreten i da ja zaslužujem mnogo bolje. Plakao sam pola sata. Nisam verovao da će me sunce ponovo ogrejati u životu, ali izgleda da ima nade. Ne mogu biti srećniji što su nam se putevi ukrstili.
Imam 30 godina i sama odgajam dete od svoje 19. godine. Otac je stariji 5 godina i sve dok se nije dete rodilo bio je savršen, tad me je prevario i postao bivši. Kad smo se rastali on se rastao i od deteta i dete izdržavam sama. Ja sam u međuvremenu bez ičije podrške završila školu, radila uvek neki extra posao pored škole, brinula o detetu i posvetila se samo njoj. Do sad u mom životu je bila jedna duga veza koja se završila glupošću. Nikad me niko nije izdržavao, nikog nisam dovela kući niti imala nekog sa strane. I sad, svi se ljute kad kažem da meni muško nije muško ako ne može da izdržava sebe i porodicu. Ja sama mogu, to sam videla, ali muškarac koji nema posao, nema stan, meni nije muškarac. Ako sam sama sa detetom mogla, na pošten način raditi nekad i 3 posla, možeš i ti frajeru da ako oženiš mene izdržavaš mene. Svaki koji mi kaže pa ja imam Kredit, ja hoću pola pola, ja ga neću. Ja već sama imam dobru platu, stan, auto, detetu plaćam privatnu školu i neću nesposobnog muža!
Dečko sam kojim sam bila 10 godina je 3 dana nakon našeg raskida ozvaničio vezu sa drugom devojkom. Koju inače znam jer mu je koleginica i viđala sam je često preko njega. Jasno mi je da su bili zajedno i pre našeg raskida. Ali fascinantna mi je činjenica da mi je on postavio ultimatum, ili raskidamo ili radimo na bebi i porodici. Hvala Bogu pa sam oduvek iz nekog razloga odlagala rad na bebi, osećala sam u sebi da nisam spremna na to - sa njim. I bila sam u pravu. Varao me sa njom sve vreme. Ni pola godine nije prošlo od našeg raskida, ona je već trudna. Šta bi bilo sa tom devojkom da sam ja rekla "ok, želim da radimo na bebi"? Devojke, oprezno. To je bio čovek koji bi u pola noći prešao na kraj sveta zbog mene, nema šta ne bi uradio za mene. Da bi se ispostavilo da je imao rezervu već duže vreme jer mu se žurilo da bude otac. Ne verujte NIKOM 100%. 10 godina sa njim. Ne 10 meseci.
Roditelji su me forsirali oko škole i fakulteta. Samo da učim i ništa više. Sad kad sam završila fakultet i tražim posao, rekli su mi da moram da prihvatim "bilo kakvu ponudu" pa i da radim negde kao spremačica ili tehničko osoblje pa ću "posle da napredujem i radim u struci, ali tek posle 10tak godina". Ne znam odakle im ovo, da me tako spuštaju i ponižavaju i otvoreno nagovaraju da pristanem na ono najgore a uvek su me terali da učim. Zatvarali me u kuću a sada sa diplomom žele da me uvale da radim ono što sam mogla i sa srednjom školom. Dok oni koji su loše učili i kupovali diplome nekim čudom došli na dobre pozicije, ja sada treba da im čistim i služim. Sve me to nateralo da tražim posao u inostranstvu i odem iz Srbije, neću da me roditelji ponižavaju a želim i da živim normalno. Sreća moja pa sam na vreme učila jezike.