Oženio sam se sa prelepom devojkom i divnom ženom, onako na brzaka, što bi rekli ljudi. Bez ikakve ljubavi i zaljubljenosti. Pet godina je proletelo, brak je bio skladan, uz maksimalno poštovanje ali sam bio siguran da je ne volim... I tako… ležao sam zaglavljen u smrskanom automobilu, čekajući vatrogasce, krv je izlazila iz mene a ja sam samo razmišljao o njima dvoma. Znao sam da njemu ništa neće faliti pored nje jer je divna majka i divna žena. Tada mi se javila jedna velika želja, možda i poslednja, pomislio sam, poželeo sam da Ona bude srećna. Povrede nisu bile teške, brzo sam se oporavio i sad živim svaki dan smišljajući kako da joj izmamim onaj njen predivni osmeh. Živim za nju, po nekd zaustavim dah da čujem kako joj srce kuca. VOLIM JE SVIM SVOJIM BIĆEM!
Imam oko 30 hiljada evra na računu za koje moj muž ne zna. To je novac koji sam štedila od malena, stipendije tokom čitavog školovanja, džeparci, pomoć od roditelja da mi se nađe, dio novca od plaća itd. Taj "skriveni" novac mi daje osećaj slobode i sigurnost da ću uvijek moći otići od muža ukoliko se promeni - prestane da me voli, da radi svoje obaveze, prevari me, uvredi ili ne daj bože udari. Teško svakoj ženi koja zavisi od svog muža pa onda mora da ga trpi.
Ne volim kad sam sa nekom osobom u društvu i dođe npr njena drugarica i pozdravi se samo sa njom. Znam da se ti i ja ne poznajemo ali pristojno je bar reći ćao, ne moramo se upoznavati ako ti se ne sviđam. Ovako prođe pored mene kao da sam vazduh i ružno se osjećam. Da ne bi došlo do zabune govorim o tome kad ta osoba koja dolazi vidi evidentno da sam ja pored njene drugarice i da pričamo i slično.
Ali ljudi koji nose svoje ime kao privjesak oko vrata.. kojoj tačno rasi pripadaju? Zna li se šta?
Zaljubljena sam u profesora sa fakulteta i s njegove strane definitivno ima varnica. Znam da je ženskaroš i da je tako bio sa mnogim studenticama. Najcrnje od svega što je oženjen i to sa studenticom koja je slučajno ostala trudna. Naravno da ne bih nikada ni na šta pristala s njim, al ljudi moji ne znam kako da ga izbacim iz glave više. Samo o njemu razmišljam, ne mogu se ni na šta drugo fokusirati...POMAGAJTE.
Iskorištavam prijatelje da mi u kafiću plaćaju kave, pojave se i kad dođe konobar ja uvjek kažem hoćeš ti platit?
Imam 27 godina, devojka ima 24 godine, živimo zajedno već 4 godine. Volimo da igramo igrice to jest jednu igricu (wold of warcraft) tako smo se i upoznali. Nama je super, volimo da izlazimo i družimo se sa prijateljima, ali dosta puta želimo da ostanemo sami u stanu da gledamo neki film ili igramo WoW, i to drugima dosta smeta sa "rečima već ste odrasli batalite igrice". Nama je ovako super i ako nama ne smeta zašto bi drugima smetalo ja ne vidim u čemu je problem i zašto svi žele da se mješaju u tuđe živote...
Je l ima još neko probelm sa sestrom budućeg muža i kako ga rešiti? Nas dvoje smo vereni već dve godine živimo u drugom stanu, i konačno smo skupili para za naš stan. Ali ne, zamera nam se što mi planiramo stan, venčanje i bebu jer zaboga njegova sekica (koja ima 30 'godinica') nema posao i mi joj moramo tražiti posao i pomagati dok ga ne nađe. Kad kažem pomagati mislim na davanje bezobrazno velike sume novca kako bi ona sebi, kako ona kaže priuštila osnovne stvari koje žena sebi mora priušti. A u stvari ona kupuje firmirane stvari, ide u teretanu, saunu, solarijum, i onda kuka kako je njoj teško jer eto ona nema posao. Spava po ceo dan, živi sa majkom i ocem još uvek koji joj kuvaju, peru je, ustaje kad poželi, amaa devojka živi kao kraljica. I kad pokušam nešto da kažem meni se zamera jer ja ne znam kako je njoj, ja ne razumem koliko je njoj teško. Ja ne znam kako da se izvučemo iz ove situacije strah me je da postavim uslove ili ona ili ja jer verujem da će nas rastaviti.
Roditelji mog muža su najveće tvrdice na svetu. Uvek su imali dovoljno novca ali sa njegovih 15 god. su mu prestali davati džeparac, nisu ga hteli školovati, a sa 18 su mu počeli čak naplaćivati boravak u kući. On je uspeo uprkos njima, oženio me, obezbedio dom za nas i našeg malog anđela. I ja radim u struci tako da imamo i više nego dovoljno za život. Međutim, sada su njegovi roditelji postali “fini” a on naseda na to i daje im naš krvavo stečeni novac. Nama ništa ne znači tih par stotina evra mesečno ali ti ljudi to nisu zaslužili. Ovde je stvar principa. Svojoj kćerki su obezbedili sve, privatan fax, auto, stan u gradu. Kada mužu kažem da im prestane davati novac on se ljuti. Kaže gde će ti duša? Planiram mu postaviti ultimatum. Jer ja imam dovoljno novca da se odselim sa detetom, da mu uzmem pola svega i napravim pakao. Zbog čega su mu oni toliko bitni kada se ceo život patio zbog njih??? Eto neka mi neko samo to kaže.
Živim sa devojkom, sve poslove ja radim, ona se ofucala, udebljala, ne radi ništa, za sve ja kriv, za njenu kilažu i sve ostalo, jednom rečju dno dna, pre je bila super sada ne daj Bože nikome.... Razmišljam da je ostavim jer ne vidim budućnost sa njom.. Sve u stanu ja radim, perem wc, ribam sude, perem veš, širim veš, polako ali sigurno gubim svoju muškost pored nje, svi na poslu mi se smeju i ismevaju jer sam kreten a ja ne znam gde ću posle posla šta sve imam da radim... Popričao sam barem 10 puta i rekao šta mi sve smeta, ali ne želi ništa da menja očigledno... Trpim ovo dve godine i želeo bih da čujem vaše iskreno mišljenje.