Pomogao sam jednoj djevojci da nađe posao. Ona mi je inače rod od sestrinog supruga, ali se površno znamo. Jutros zvoni netko na vratima, ja otvorim kad poštar. Poslala mi veliku Merci bombonijeru sa mašnom uz poruku ‘Hvala do neba’. Nisam imao njezin broj ni ništa, ali evo već dva dana molim sestrinog supruga da mi da njezin broj da joj se kao zahvalim, a u stvari jedva čekam da joj se javim.
Strašno mi je kako je ljudima normalno da otpišu sve iz života sem svog partnera.
Moj dobar prijatelj a i kolega je pre godinu dana bio u jako teškoj finanskoj situaciji, pomagali smo mu svi koliko god smo mogli. Ja tog čoveka ne mogu opisati, toliko dobra, brižna i prizemna osoba, nije hteo da uzima pare/hranu i kad je gladovao jer ga je bilo sramota, morali smo da mu guramo u džep. Ne znam ni sam koliko puta sam ga uhvatio da se sakrije negde dok je pauza za ručak da ne gleda jer mučenik nije imao, naiđem ja ili neko od kolega "Draganče aj na ručak bato", on ili laže da nije gladan ili jedva krene, a mi ga lepo za ruku ili mu donesemo ručak. Sećam se da je prva dva puta plakao kao kiša, jeo i samo viče "hvala vam ljudi"... I ja sam se pošteno isplakao zbog njega, jer stvarno nije zaslužio da se muči. Hvala bogu danas je finansijski stabilan i još se oženio. Draganče da si nam živ i zdrav još sto godina, bez tebe ništa !
Imam problem sa srcem i od nedavno redovno idem na preglede i kontrole. Završila sam prava i nisam mogla da nađem posao. Zaposlila sam se u fabrici kad je počela korona jer nisam mogla naći ništa u struci. Na pregledima mi se stanje slošilo zbog smena, 2-2-2. Noćne smene su mi bile užasne i zamolila sam kardiologa da mi napiše da ne mogu da radim treću. Bila je veoma drska prema meni. Zbog sve goreg stanja dobila sam otkaz zbog bolovanja. Nedavno dobijem ponudu za posao od poznatog gradskog advokata. Počela sam da radim. Danas odem kod kardiologa, ona me pita gde radim, kažem da radim kod advokata. Ljudi moji kakva promena. Ustala je da me isprati iz ordinacije, rukovala se sa mnom. Ja u šoku. Kakvi su to bezdušni ljudi.
Sestra je dovela dečka na slavu i posle se naljutila na nas jer ga nismo lepo prihvatili. Dečko je lekar, zaposlio se preko veze, arogantan, gleda sve sa visine, glumi neku elitu, a realno je glup kao noć i nema blage veze ni o čemu. Ćuti i gleda u zid, a progovara samo kada se dotaknemo neke teme iz oblasti medicine. Kad smo prešli da igramo šah, on blene kao da nikad figure u životu nije video, ništa mu nije jasno... Moj teča mu kaže: ovo ti je igra za one koji umeju a i imaju čime da razmišljaju. Lekar (štreber) se naljutio i pobegao kući...
Najgori trenutak u mom životu je bio kada sam odvela 18godišnje kćerke na koncert Ariane Grande u Manchester jer znam koliko ju vole i bio im je rođendan. Taj koncert je sada poznat po terorističkom napadaju (bomba je bačena u arenu.) Nikada neću zaboraviti trenutak kada sam čula bombu i kako djeca trče iz arene, hitnu pomoć, policiju. A moje kćerke ne izlaze. Mislila sam da ih nikada više neću vidjeti. I dan danas razmišljam, što da sam im kupila karte koje su bile na mjestima gdje je bačena bomba, gdje su umrla djeca koja su tamo sjedila. Jako mi je žao i kćerke mi imaju traume. A mogu misliti te roditelje koji su poslali djete na koncert i više ga nikada nisu vidjeli.
Pare su itekako bitne i svako ko kaže da nisu laže sebe. Ko ima novca manje se nervira, ne brine oće li imati dovoljno do kraja mjeseca. Ko se manje nervira naravno zdraviji je i ljepše izgleda ako ne mora da radi 12 sati, ima vremena da se posveti sebi, da se licka i da trenira. Može da plati sve račune i da nijedan ne ostavlja za posle. Ako hitno treba kod doktora on može da plati privatno i da već sledeći dan ima terapiju koja mu je potrebna. Ko nema novca mora nekada da čeka i mjesec dana jer tako zakazuju, onda te još doktor pita "šta si do sad čekao". Uvijek ima novca za ljekove. Ko ima novca ne mora da se odlučuje da li da kupi nešto što mu je potrebno pa da šteti na hranu ili da dobro tog mjeseca jede ali onda ne može da kupi to što želi. Ko ima novca, ima kola, stiže na posao na vrijeme bez problema, ne mora 2 sata ranije krenuti javnim prevozom samo da bi bio siguran da će tamo biti na vrijeme. Taj koji ima para ne mora 2 godine da štedi da bi otišao na putovanje.
Najgora sorta su mi muškarci koji počnu da varaju ženu kad dobiju decu jer eto ona je posvećena deci i ne stiže da im pruži pažnju kao ranije. Ne znam što pravite decu uopšte ako niste spremni da ih stavite na prvo mesto bar dok su mali.
Nisu mi jasni ovi matori momci koji voze rolere po gradu. Mislim, ajde i ja možda preterujem, ipak rade ono što vole, ali... Brate... Izgledaju malo patetično. Ima 35-40 a obučen je kao klinja od 20 i vozi rolere. Moj otac je u tim godinama bio ozbiljan i odgovoran porodični čovek.