Moja supruga je ušla u svaku poru moga života, ušla u moje srce, moje misli, već je uveliko dio moje porodice. Nikada se nije promijenila, ostala je ista kao i sa početka veze. 7 godina braka je prošlo. Nekada se zna desiti da se ogriješimo jedno od drugo, ali rijetko i odmah se izvinemo oboje, i onaj ko je kriv i onaj koji nije. Čovjek kakav sam danas, ne bi uspio biti bez nje.
Prošle godine sam zaglavila u bolnici jer nisam reagovala na vreme. Bila sam sama u sobi a u sobi pored mene bila je jedna baka sa kojom sam povremeno razgovarala kad bi se srele. Primetila sam da joj niko nije bio u poseti niti da joj je donosio bilo šta od hrane, pića i dr stvari. Dan kada sam izlazila iz bolnice, sve svoje slatkiše, grickalice i sokove koje nisam otvarala čuvala sam za tu baku i dala joj 2 pune kese. Volela bih ponovo da je vidim i nadam se da se oporavila. ❤️
Nista privlačnije od muškarca koji je dobar i pažljiv prema svojoj djeci, koji kuha i opere suđe ponekad i nema s tim problem, koji brine o higijeni osnovnoj i koji je porodični čovjek.
Imao sam djevojku koja mi je služila isključivo za seks, izgubila je nevinost sa mnom, i bio sam svjestan da me previše voli, dok sam ja patio za skroz drugom, ona je bila vjerovatno svjesna toga, pa je sve više htijela odnose sa mnom, nadajući se da ću ostat s njom na taj način.
Ja sam to iskoristio, i nisam imao nikakvu grižnju savjest. Ni dan danas nemam.
Volim ponekad izaći na živu muziku, to veče sam izašao sa još tri druga bili smo baš baš veseli, 2 stola od nas bile su 4 devojke s vremena na vreme bi prošla neka od njih, smeškale se, bacale pogled, podizale čašu kao da nazdravimo. Za njihov sto smo poslali jednu flašu žestine. Za 3 vikenda smo izašli opet bili smo sto pored stola te spojili svaka od njih je prišla onom koji joj se sviđa. Evo prošlo je 2,5 godine i dalje smo nas četvrorica sa tim devojkama u vezama i ono što je zanimljivo datumi veze su nam isti. Pa tako sa svojim devojkama proslavimo godišnjicu, a onda uveče negde zajedno svi rezervišemo sto za večeru.
Jedno jutro zvoni meni mobitel, komšinka od 75 god me zove da odmah dođem ispred picerije preko puta zgrade. Meni 100 scena u glavi, jel joj možda loše, jel treba u hitnu ili u bolnicu, jel hoće da joj ponesem kese u stan... Inače treniram godinama, pa pomognem unjeti namještaj i tako to. Ja tamo, kad vidim je sjedi i ispred nje velika džambo pica, pojela dva parčeta i ne može više. Nazvala me da pojedem ostatak jer ne može spakovati za ponjeti. Pojeo sam i baš sam se počastio. Hvala joj što me nasmijala i uljepšala dan. Odnio sam joj kolača sutradan, ja pravio mađaricu.
Zajedno smo 11 godina, od toga godinu dana u braku. Svakim danom ga volim sve više i više. Prošli smo sve moguće zajedno, od studija, prvih poslova, seljakanja, uspona, padova, finansijskih poteškoća, briga, ali smo se uvek poštovali, pomagali se i oslanjali se jedno na drugo. Moj najbolji prijatelj, ljubavnik, uzor i uskoro, verujem, najbolji tata na svetu! Jedva čekam da vidim šta je sledeće!
Porodila sam se pre 5 dana. Muž je bio sa mnom na porođaju i želim reći da bez njega ne bih preživela, niti uspela. Iako je ovo anonimno želim svuda ostaviti trag da mog muža volim više od svog života i zahvalna sam mu na svemu što radi za mene.
Što sam starija, to me više boli uvo za dlake, strije, celulit itd. Kad sam bila srednja škola i rane dvadesete, bilo me sramota da obučem šorc ili odem na bazen ako nisam savršeno izdepilirana, ako imam koju fleku, bubuljicu itd. Sad sa 30 me mnogo zabole. Obučem šorc i kad sam dlakava, i odem takva na bazen bez problema. Meni moje dlake ne smetaju, kome smeta nek ne gleda, briga me. I ne razumem žene u godinama koje se time opterećuju.
Znam svog zaručnika još od fakulteta, sad imamo po 32. On je na fakultetu bio dobra osoba i dobar prijatelj, ali nezreli balavac koji nije razmišljao o posljedicama. Na 4. godini mu je ostala trudna cura s kojom je bio mjesec dana. Razišli su se, ali on je prihvatio dijete. Radio je po 2, nekad po 3 posla i odrastao preko noći. Ja sam s 28 dobila posao u njegovom gradu, družili smo se i godinu dana kasnije postali par. Problem su "dobronamjerni" komentari za koje ja nemam više živaca. Ne znam jesu li gori oni koji me optužuju da se ulizujem njegovoj kćeri zbog njega i glumim, pokušavam joj istisnuti mamu; ili oni koji kažu da se ne bi oni nikad trudili oko tuđeg djeteta i kako podnosim da moja imovina ide na nju. Zavoliš mačku u dvorištu, a kako ne dijete koje ništa nije krivo. Ne pokušavam djetetu istisnuti mamu, ali bome neću ni biti ledena kraljica kad ju volim. I naravno da ćemo ju financijski zbrinuti, ona je njegovo dijete i odgovornost. Ljuti me taj mentalitet.