Radim kao trgovka. Smatram da nijedan posao nije manje vrijedan, međutim izgleda da ostatak populacije ne misli tako. Najgore od svega dok mi netko dođe i bez "Dobar dan", "Molim Vas", samo dođe i kaže "Daj mi".. Najljepše dok mi dođe jedna djevojka i lijepo pristojno dođe i kaže "Dobar dan Vam želim, možete li mi molim Vas dati jedan kruh", moram priznati da mi baš ta jedna djevojka popravi dan i zaboravim na sve ove ostale odrasle starije ljude koji samo dođu i kao psu mi kažu "Daj mi"... Nije ni čudo gdje smo danas došli kao ljudi s ovakvim ponašanjem i ovakvom nehumanošću...
Jednog dana sam nakon posla video oko 15ak propuštenih poziva od majke. Iste sekunde sam je nazvao misleći naravno da se nešto jako loše desilo. Kada ona "Sine da li si dobro, ništa ti se nije desilo? Čula sam u Njujorku neka ubistva se desila?"
Inače radim na Aljasci. Hvala majko što brineš ❤️
Imamo bebu i svaki put kad se probudi, muž i ja se trkamo ko će pre da je uzme.
Ako budem imao ćerku, planiram da joj dam ime po bivšoj devojci, pa da me žena ne napada kad naručim pesmu sa njenim imenom 😁
Pas koji mi je pokojna majka poklonila za rođendan se raboleo od jako retke bolesti, bolest mu se svaki dan sve više i više širila, a operacija me koštala toliko da sam morala da prodam auto. Srećom, operacijan je bila uspešna i sad se kuca oporavlja.. Ljudi kažu da sam luda, ali to mi je jedina živa uspomena od moje majke. Želim da živi još dugo :)
Dečko mi ima neku tetovažu preko tetovaže na kojoj se sad ne vidi šta je pisalo. Dala sam mu rok 48h ako ne kaže šta je to, bye bye.
Sreo sam neki dan u teretani bivšu nakon godinu dana od prekida. Skužio sam da je pozdravljaju svi, treneri, trenerice i neke osobe koje tamo vježbaju. Nije se ništa promijenila, a to je i bio problem. Ne razumijem čemu ta potreba za sklapanjem prijateljstva, da bude dobra sa svima. Mislio sam da sam joj dokazao da ne treba vjerovat ni najboljim prijateljima, ni obitelji, a ne još stvarat nova prijateljstva. I ta njena pozitiva kao da je život bajka, nije mi jasno. Jedino što ima je ljepotu jer sa njenim velikim snovima (koje možeš mislit kako će ostvarit), time da bude dobra prema svima i dok se ne spusti na zemlju neće nigdje stići. Zašto onda uz sve to je ne mogu izbacit iz glave??
Pitanje glasi: Da li je internet samo razotkrio koliko umobolnih ljudi ima ili su mentalno oboleli zbog interneta?
Jako me nervira kada mahom stariji ljudi koji imaju fb, kače snimke sa slava na kojima je klasični krkljanac. Kao da je neki uspeh što se skupilo 20 krkana da proslave taj događaj dok se ne useru od hrane i alkohola.
Smatram da je seks jako bitan aspekt svake veze. Imala sam tu sreću da sa svakim od 3 momka sa kojima sam do sad bila nisam imala nikakvih zamerki na tom polju. Bila sam u vezi 7 godina i sada sam u vezi godinu. U toj vezi od 7 seks je bio savršen, ali sem njega ništa nije valjalo. U sadašnjoj vezi je sve odlično, on je dobar čovek, poštuje me, voli me. Ali je seks nekako rutinski, nekako je samo seks. Bez emocija, bez nekog prožimanja, kao da je robotski. Sa bivšim je nekako bilo vođenje ljubavi, nekako smo postajali jedno, nekako smo govorili reči koje inače prećutimo, nekako su sve emocije sveta bile u tom trenutku sa nama. Možda sam samo "dokona" žena koja traži problem gde ih nema, možda smo kratko zajedno pa se još uklapamo, volim ga puno i ne bih mogla da ga povredim, ali tako mi nedostaje vođenje ljubavi.