Kada je bivši saznao da imam, i ko mi je novi dečko poslao mi je poruku sa brdo uvreda i između ostalog napisao "tebi to i treba, neko ko će da te sluša, kome ćeš da komanduješ, neko sa slabom ličnošću koga ćeš da oblikuješ po svom..." Tada sam se smejala i nisam pridavala značaj njegovom mišljenju, ali kako vreme prolazi čini mi se da je u pravu. I to me plaši. Jer sam sa njim baš volela to što je on lider, što on donosi odluke i što je jaka ličnost. Sadašnjeg dečka jako volim, ali mi sve više smeta "kako ti kažeš, šta se tebi radi, kako ti odlučiš meni je svejedno, volim što i ti" itd... Ja sam jaka i nezavisna žena, ali sam ipak žena i volim da ako ne on makar odluke donosimo zajedno, a ne uvek da je njemu svejedno, kao da nema svoje ja nego mu je moje "ja" dovoljno.
Radim kao Djed Mraz već treća godina za različite kompanije koje me angažuju. Ove godine radio za bosanski Telemach i bila je nagradna igra da se probije balon i dobije paketić kojeg ću ja uručiti djetetu. I završila se nagradna igra i ostane viška jedan paketić i govori mi šef pokloni bilo kome. Isto kao da mi je Bog rekao da odmah ne poklanjam. Proslo sat ipo od toga, skoro završili taj program promocije, kad neko me zove "DEDA MRAZE", ja se okrenem kad djevojčica sa cerebralnom paralizom u kolicima me doziva. Dođem do nje i ona me zagrli i poče mi govoriti "VOLIM TE NAJVIŠE", i ja njoj kažem volim i ja tebe najviše dušo. Tad mi naum pade paketić koji sam ostavio i poklonim ga njoj. Tu sreću u životu nisam vidio, koliko je ona mene zagrlila, a meni suze krenuše od sreće što sam obradovao baš takvu djevojčicu. Dan koji ću pamtiti cijeli život definitivno, toliko me je ispunila ta curica i aBd posjetit ću neki centar sa osobama u razvoju kao djed mraz da obradujem još mnogo više takve djece.
Nikome se nisam nikada ispovijedala za ovo, ali ne mogu da prebolim jedan dio svog života gdje nisam znala ni kako se zovem od briga i problema. Nije mi zbog tih problema koji su već prošli, već zbog sina koji je tada bio beba od godinu dana, jer je i to prošlo. Porastao je, ima 8 god. ali tada mu se nisam dovoljno posvećivala, često sam bila nervozna, galamila, zanemarivala ga u neku ruku, čak se zbog moje "odsutnosti" spržio po ruci vrelom vodom (jer je bio vj. gladan i pokušavao je iz šerpice da dohvati hranu) i ima ožiljak koji će me zauvijek podsjećati na to koliko sam glupa bila. Sada gledam neke videe iz tog perioda, ronim suze i samo bih voljela na jedan bar dan da je još uvijek ta beba da mu bar jedan dan posvetim, da ga samo grlim, mazim i ljubim jakoooo jakoooooo...😥😔 Oprosti mi dudi moj mali🥺🥺
Kada sam prije 12 godina išla na razgovor za posao bila sam svježe udana. Otvoreno sam to rekla i naglasila da u skoroj budućnosti suprug i ja planiramo proširiti obitelj. Isti dan su mi javili da sam primljena. Prilikom potpisivanja ugovora sam ih upitala zbog čega su mene izabrali između toliko kandidara, odgovor je bio "zbog Vaše iskrenosti". Dan danas radim u toj firmi, a nakon porodiljnog sam napredovala. Posao je zahtjevan i težak, ali se ovoga često sjetim.
Raskinuću sa dečkom jer za tri godine veze nismo nigde otputovali, čak ni na vikend. Ne očekujem da on sve plati, ali mi se više smučili izgovori oko toga. Ja sam predlagala, tražila aranžmane i slično, i svaki put neki izgovor zašto ne može da ide. Koliko god ga volela, ne mogu više, postalo mi je jako dosadno u vezi jer nam se ništa novo ne dešava. Pre njega sam stalno putovala, skoro svaki mesec barem vikend izlet, a otkad sam s njim nigde mrdnula nisam. Ne želim da opet putujem sama, već sa osobom koju volim.
Mene nervira kada kažu za ženu koja je zadržala bolesno dete (a da je prethodno znala za bolest) da je HEROJ. Kakav bre heroj? Meni je sebično namerno na ovaj svet doneti bolesno dete da pati kada možeš prekinuti trudnoću. Naravno ovo se odnosi na one koje saznaju za bolest na vreme pa mogu da prekinu trudnoću. Nikako nije isto kada se rodi bolesno dete, iako je sve ukazivalo da je zdravo, pa roditelji odluče da ga zadrže i da se bore, to je skroz drugačije. Nikako nisu isti takvi ljudi kao oni koji izaberu da na svet donesu bolesno dete iako znaju za bolest. Sebično i odvratno. Prestanite takve nazivat herojima. Heroji su oni koji nisu imali izbora!
Ne mogu da razumijem ljude kojima je smrt ustati ujutru. I ne mora oko 6,7 nego ne mogu ni u 9,10. Ja ustajem između šest i sedam svakog dana ali ne razumijem ljude sa kojima se za apsolutno ništa ne mogu dogovoriti da odradimo oko 11,12h a kamoli ranije. A slobodni su nego jednostavno spavaju. Možete me osuditi ali meni nije normalno svakog dana ustajati u 12,13h. Ajde nekad uveče nešto radiš, učiš, radiš treću smjenu, oko djece, ok. Ali svakog dana, to je bolest. Ovo sam morala izbaciti iz sebe jer sam odlučila da se prestanem družiti sa takvima. Meni je to dovoljno dobar razlog za prekid druženja.
Živim sa dečkom, međutim najveći problem je nesporazum oko finansija, on želi da naše plate spojimo u zajednički budžet, pa da iz njega raspoređujemo za sve ostalo, ja sam ‘pak za varijantu da stavimo određene iznose po pola, a ostatak da svako ostavi za sebe i svoje neke potrebe, on se sa tim ne slaže, prosto nikako da se dogovorimo. Nije mi ok da sve što zaradim da dam, a da sebi ništa ne mogu da kupim i priuštim.
Jednom mi se desilo da me radnica u radnji sa garderobom bukvalno izvređa jer nije mogla da mi nadje odgovarajući broj nekih pantalona. Ja uporno tražim veći broj, ona meni uporno donosi druge modele. Ja ih probam sve da je ispoštujem, ali brate malo mi je. Na kraju joj sve vratim i krenem napolje a ona će meni: "Dušo, teško ćeš ti naći broj za sebe." I odmeri me od glave do pete ko da sam slon. Tada sam imala oko 70kg što nije bilo previše spram moje visine i aktivno sam trenirala. Danas u jednoj drugoj radnji prisustvujem sceni gde radnica na sličan način vređa devojku od 18 godina koja proba matursku haljinu i videlo se da se devojka postidela. Jebote dokle više taj teror... Nismo mi krive što ti sestro valjaš robu iz Kine pa je sve malo!
Trudna sam 8 mesec i život mi se raspada, moj suprug je došao sa puderom i karminom na kragni od košulje, bio je na nekoj proslavi firme.. Sad se kune da ne zna odakle je to, da se sa svima grlio i da se neko "otrljao", da on mene ne bi prevario, da ja te ljude znam, da se ne bi tako brukao.. A ja ne znam šta da radim, volela bih da mogu da nestanem..