Kolega koji je do juče radio isti posao kao i ja, a onda preko veze dogurao do mesta šefa, stalno mi preti otkazom. Ni ranije se nismo podnosili, ali se sada baš osilio i čak mi je direktno rekao da samo krevet može da me zadrži na tom mestu. Mrtva hladna sam mu rekla da slobodno može da mi smesti otkaz, ali da je prava šteta ako tako mlad čovek ostane bez nogu i bez mogućnosti da trči za svojim detetom. Prvo je mislio da se šalim pa kad je shvatio da sam ozbiljna rekao mi je da sam psihopata. Samo sam mu odgovorila da proveri stepen moje psihopatije. Sad me zaobilazi i ne spominje više otkaz, ali čujem od drugih kolega kako priča da sam luda i poremećena. Važi, onda u tom slučaju imam osnova za mobing.
Posle tragične smrti oca, na ostavinskoj raspravi, sve sam dala bratu. Bila sam trudna, sve se brzo desilo, tu je i uticaj okoline, jer takav je red da sestra ostavi bratu i nisam razmišljala o tome šta to u stvari znači. Svakako već godinama ne živim u toj kući ali je tu imalo još puno imanja koje bismo mogli iskoristiti. I nisam žalila za tim sve do trenutka kada je moja mama počela da se dogovara samo sa bratom o prodaji njene imovine, koja joj ne treba, kao da ja ne postojim. E tada sam shvatila da sam skroz sama, da se tatinom pogibijom izgubila sva sigurnost koju sam imala i da imam samo supruga koji se maksimalno trudi da mi ne fali ništa. A daće Bog da imamo i svoj dom.
Bivši dečko kojeg sam voljela, ostavio me jer sam previše siromašna i ne vidi budućnost sa mnom. Plakala sam, patila, nije ga bilo briga, kolegice su mu brzo našle curu koja ima faks i love kao i on. Prošle su godine, a on je propao, društvo se raspalo, nesta para nesta drugara, sad je osto sam s njom koja ga iskorištava i uzima mu i to malo novca što ima. Danas mi je poslao poruku, da mu falim, blokirala sam ga.
Nikad nisam mislio da ću ovoliko voljeti ženu i našu bebu. Radim jako stresan posao i one su moja mirna luka.
Momak se uvredio i naljutio na mene kad sam rekla da bih, u slučaju udaje, ostavila svoje prezime. Ne bih uzela niti dodala njegovo. On kaže kako je to nepoštovanje prema njegovoj porodici i lozi i kako je to dokaz da ga zapravo ne volim... A šta bi sa mojoj porodicom?! Zašto muškarac ne uzme ženino prezime i time pokaže svoju ljubav prema njoj, zašto se večito žena nečega mora odricati? I meni je bitna moja porodica, oca sam izgubila kao mala, a braće i sestre nemam. Sa ovim prezimenom sam živela ceo život, ovo prezime mi je napisano na diplomi, to je deo mene isto koliko je i prezime od momka deo njega. Stvarno sam se šokirala njegovom rekcijom.
Ohladio sam se od žene posle 15 godina braka. Ne želim da je uvredim, pa sam joj rekao da imam problema sa potencijom. A sa strane heftam šta stignem. Samo pazim da me ne uhvati. I svi srećni.
Što sam sve stariji, počinjem da vidim zašto stariji muškarci toliko vole mlađe devojke. Nije zbog mladosti ili lepote nego do nastupa i ponašanja, valjda zbog godina nerviranja i samog života koji ostavi neki kiseo trag na njima.
Kada bi se starije žene ponašale nežnije, dostojanstvenije i ženstvenije, nikada ne bi izgubile muškarca svojih godina zbog neke tamo klinke. Mislim i klinke se nekada ponašaju krajnje nadrkano i nadrndano ali onda zašto ne juriti neku koja je duplo mlađa i duplo lepša ako se obe ponašaju isto?
Eh, kada bi starije žene bile dame, mogle bi da imaju ceo svet u svojim rukama. Nažalost, nikada neće shvatiti koliku moć imaju.
Moja zaručnica ne vidi da sam je zaručio samo zato što je ona navalila nikako da vidi da sam je tio ženit zaručio bi je nakon 2 godine veze pa ne bi čekao toliko godina. Cura je malo reći glupa sad živi u iluziji samo vjenčanice i mašta o svadbi. Ne kažu džabe šta ružna trpi ona bolja neće i to je nažalost tako💁♂️
Živim sa mužem dve godine već van Srbije. Radimo oboje, i imamo stvarno i više nego dovoljno novca. On svakog meseca šalje svojima nešto sitno, određeni deo ide u štednju, a sa ostatkom ugađamo malo sebi. Kupimo nešto malo skupocenije, odemo na večeru u nekom malo boljem restoranu, ponekad neko vikend putovanje. I sve to verovali ili ne krišom! Smučilo mi se više ! Imamo po 34 godina inače, i krijemo se od njegove porodice! Jer ako bi saznali jelte šta mi radimo našim parama, onda bi kukali kako je eto njima suma koju on šalje mala, porasli bi ih prohtevi! Ponekad mi dođe (iako to mrzim) da mu dam rok da se suprotstavi roditeljima! To je njegova plata njegov život, i on određuje koliko treba dati na sebe koliko njih! I da može komotno da prestane i da im daje bilo šta! Znači poludeću od ovakvog načina života više ! Koliko idiot treba da budeš !!
Kakvi su ovi današnji brakovi novi, žene očekuju od muža koji radi svakodnevno da smaknu svoj tanjur kad dođu sa posla, svađaju se kad im prigovoriš da nisu nešto odradile kako treba uz to im i pokažeš gdje su pogriješile, odmah se tenzije dižu za razvod, razljute se i lijepo ih upitaš u čemu je problem, hajde da se razgovara, ne žele. Kad im šta treba ili da idu gdje isto loše raspoloženje upitaš u čemu je problem u tome odgovor "hoćeš nećeš" e pa dok se ne riješi problem nikud. Kad se pojave gdje naume tamo se vesele a mužu neko nepojmljivo ponašanje. Smije li se ovim novim ženama šta reći jesu sve takve ?