Pre nego što sam ga upoznala, imala sam 10kg viška. Apsolutno mi to nije smetalo, niti sam bila opterećena svojim manama. Otkad sam sa njim u vezi, smršala sam tih 10kg, ali konstantno sam opterećena izgledom. Uhvatila sam sebe da se nesvesno upoređujem sa osobom koja npr stoji na stanici pored mene. Bukvalno sam to nesvesno radila godinama, tek sam sada to shvatila. Da li ima deblje noge od mene, ruke ili podbradak. A onda sam shvatila takođe da je to sve ono što mi on priča kroz "šalu". Bukvalno mi kaže da sam svinja ili da sam debela, da imam podbradak ali sve to uz komentar "Ma hajde, šalim se". Došlo je dotle da mi priča to svaki put kada se vidimo, stvarno se ne sećam kad je nešto lepo poslednji put rekao. Pritom iako imam 54kg podsvesno mi je doslovno nabio komplekse zbog kojih će mi trebati vremena da se otarasim. Koliko sam bila slepa.
Hoću da prestanem da fantaziram i zamišljam scenarije u svojoj glavi. Hoću da se vratim u stvarnost, ali ne mogu.
Dobro zarađujem, imam i curu s kojom sam od početka faksa. Meni je ona prirodno lijepa, ali ima komplekse jer se uspoređuje sa poznatim ženama. Kako smo često u tim krugovima ljudi ona me molila da joj platim filere za usne. Platio, lijepo su joj to napravili. Ali onda je krenula kako želi veće grudi, umetke u čeljust, operaciju nosa, ekstenzije u kosu. Ne znam zašto, ali sam joj dao karticu da radi na sebi što god želi. Sad mi više nije privačna jer izgleda kao lutka. A potrošila je 20 hiljada eura na svoje operacije.
Ne znam zašto se ljudi toliko protive kombinacijama i neobaveznom seksu. Imam drugaricu kojoj mislim da sam privlačan (nedavno se nešto desilo što me skoro pa ubedilo u to), ona je privlačna meni, ali u vezi nikako ne bismo funkcionisali, što nam je oboma jasno. Smatram da bi nam moglo biti jako lepo, ali nikad nećemo saznati, jer ne znam ni sam, ništa od seksa sem u ozbiljnoj vezi i sve te zastarele društvene norme. Mladi smo, lepi smo, sami smo, šta je loše da zadovoljimo potrebe jedno drugog?
U braku sam 16 godina, imam 41 godinu. Imamo dva sina, 14 i 11 godina. Bila je velika ljubav, koja je nestala vremenom. On je već 5-6 godina jako zapustio sebe, brada, ugojio se skoro 20 kilograma, postao je dosadan, samo radi i sedi ispred kompjutera ili televizora. Seksualni život nam od tada nije kao pre, nema interesovanja. Ovako je dobar, nema svađa, ali je ta žar ljubavi nestala. Na poslu sam upoznala momka koji ima 26 godina. Mlad, simpatičan, vedrog duha, pametan, lepuškast, zgodan. Dopisivali smo se van posla neobavezno celi karantin. Baš drugarski. On je posle karantina dao otkaz u firmi u kojoj ja radim, ali smo ostali u kontaktu. U septembru mesecu prošle godine smo bili na rođendanu kod kolege, i završili zajedno posle rođendana. Od tad smo u kombinaciji, viđamo se par puta mesečno, kad mogu ja, a dopisujemo se skoro svaki dan. Ja sam druga osoba, srećna, ispunjena, vesela, zaljubljena. Taj momak mi je doneo osveženje u život.
Neko vrijeme sam sumnjao da mi se prijatelj bavi pljačkom. U naselju je porastao broj provala u kuće. Mi smo nedavno renovirali cijelu kuću pa sam ugradio nadzorne kamene vani i unutra. Otišao sam sa ženom kod roditelja na vikend i povremeno provjeravao kameru preko aplikacije. Vidim ja da netko netko hoda u dvoristu, nazovem ja tog svog prijatelja i lik sa kamere se javi. Pitao sam što radi, a on kaže da je doma. Pustio sam ga da radi svoj posao i fino mu poslao policiju. Nadam se da će dobiti zasluženu kaznu.
Dokle ćemo više da gledamo ove naše buržujske blogerke, vlogerke, tiktokerke kako nam mašu skupocenim glupostima, markiranim stvarima i luksuznim putovanjika. Samo im punimo vec debele džepove, dok većina pratioca ne može to sebi da priušti. Bolje pogledati dobru seriju ako ti je to vreme za razonodu.
Kad muž i ja krenemo da lupetamo i cerekamo se, zaboravim na sav stres i umor od posla. Obožavam što živim sa njim.
Skupila sam hrabrost i rekla sam dečku da mi seks s njim ne prija. On mi je odgovorio da je njemu isto tako. Sjeli smo za stol i razgovarali o seksu, što mi uopće želimo, što ne želimo, što očekujemo i što tražimo. Mogu vam reći da više ne izlazimo iz kreveta. Komunikacija je ključ.
Ne znam kako vi gledate na ovo, ali meni je nenormalno to što moja majka uzima godišnje odmore kako bi čuvala sestrino malo dete. Oni oboje rade i ne žele da dete šalju ni u vrtić, ni da unajme dadilju. Majka naporno radi i nije ni sjajnog zdravstvenog stanja, svakako joj je potrebnije da ode u banju, na more, planinu. Deco draga, sjašite više sa svojih starih roditelja i pustite ih na miru, oni su svoju decu odgajili i nisu dužni da brinu o svojim unucima. Platite dadilje, vodite decu u vrtić ili nemojte ni rađati. Ovo stvarno nema smisla.