Ako nešto prezirem onda je to današnja kultura ispijanja kave. I sama volim kavu i pijem ju često, ali ne svaki dan. Živciraju me ljudi koji se ponašaju kao da ne mogu živjeti bez nje. Ne može se ništa krenuti raditi dok kavopije ne popiju jutarnju šalicu, ako su slučajno preskoče cijeli dan su nervozni i svadljivi. Jedna prijateljica "mora" piti kavu 4 puta dnevno inače je nepodnošljiva. Da se tako ponaša netko s alkoholom odavno bi da poslali na liječenje. Kavopije, naporni ste, prestanite terorizirati ljude svojom ovisnošću.
Radim u dečijoj igraonici, gde se proslavljao rođendan devojčici. Dečiju galamu i smeh su mi prekinuli razgovor između tate i ćerke koji su zajedno sedeli za stolom i jeli, dok sam se našla u prolazu. "U redu je da dobiješ bilo koju ocenu, ja ću sve to razumeti i uvek te voleti,ali to ne znači da ne treba da se trudiš i da učiš, već da znaš da se neću ljutiti" ♥️ za ovog tatu koji me je rasplakao i pokazalo da postoje roditelji koji ne vrednuju svoju decu po ocenama, već po njihovom biću!
Odvela sam ćerku na rođendan njene drugarice iz vrtića. Sa nama je posla i Mia, njena drugarica, i njena mama, ali mama je morala da nastavi ka bolnici gde radi, a Miu smo poveli s nama u igraonicu. Čim smo sele mi žene za stolom, a deca počela da se igraju, mama slavljenice reče bez ustezanja ŠTO LI JE MOJA POZVALA DEBELU MIJU, REKLA SAM JOJ DA BEŽI OD TE RUŽNE DECE! Au...ja se zapanjih i posle deset minuta ubedih ćerku i Miju da odemo u šopingmol na tortu i da im kupim nešto lepo. Otrovna sredina im ne treba!!!
Živim u Bgu i smučili su mi se ovi rusi, ruskinje pogotovu, sve su u fazonu "you speak russian", "no", "omg..." i onda krenu na ruskom da paniče i da se iščuđavaju jer jadne ne znaju 10 reči na engleskom. Pa došli ste u Srbiju idioti, učite srpski.
Nema ništa muževnije i privlačnije od sposobnog muškarca. Muškarac koji umije sam o sebi da brine ako treba, da popravi nešto po kući, a ne da zove majstora na svaku pregorelu sijalicu..muškarca koji pruža sigurnost svojoj ženi i djeci, muškarca koji poštuje svoju ženu, muškarca koji umije da kuva ali obožava ženinu kuhinju, koji lijepo vaspitava svoju djecu, s puno ljubavi. Koji se ne takmiči sa svojom ženom, nego je pušta da ona bude žena, a on muž u porodici. Sve suprotno su nezreli slabići koji nisu trebali nikad da se ožene.
Dva sata ujutru na Dorćolu. Prolazim pored lika koji je vidno drogiran i pijan i hvata me jeza iako sam visok momak atletske građe. Na petnaestak koraka od mene ide mu u susret baš lepa devojka. Ja je prijateljski zaustavljam da joj kažem da bi verovatno trebalo da pređe ulicu ili promeni pravac jer je lik ispred nas mnogo čudan. Ona mi se zahvaljuje i prelazi ulicu i tada taj lik kreće da prelazi ulicu za njom; oboje su i dalje udaljeni jedno od drugog nekih desetak metara. Ja joj mahnem da dođe ponovo do mene i ona dolazi. Taj lik kreće da nas prati ubrzanim korakom. Ubrzo smo zajedno ušli u autobus GSP-a koji je išao za garažu; vozač je, srećom, bio parkiran pored kioska. Zahvalila mi se i ja sam joj rekao da se čuva. Iako je bila baš moj tip, nisam joj tražio instagram ili nešto slično, jer smatram da nije bilo ni vreme ni mesto za muvanje (osetio bih se isto kao taj lik). Svakako, nije da mi nije žao što se nismo upoznali. Možda se ponovo nekad sretnemo pod boljim okolnostima. :)
Dečko mi je nakon 4 godine veze preko poruke saopštio da zbog dobre poslovne ponude ide na Novi Zeland. Kada sam ga pitala koliko dugo će ostati, odgovor je bio: "Pa zauvek, selim se tamo. Evo baš se sad pakujem i sutra ujutru imam avion. To naravno znači da moram da raskinem sa tobom. Čujemo se, pozz." Neverovatno mi je da neko nakon 4 godine veze tako postupi. Kao da sam mu neka usputna poznanica, a ne osoba sa kojom je planirao brak. Očito mu te 4 godine ništa nisu značile. I biram da apsolutno ne patim za njim. Jedino mi je žao protraćenog vremena na nekoga ko tog vremena nije bio vredan. A njemu neka je srećno. I ja ću svakako imati dobru i lepu budućnost.
Razbolela sam se od retke bolesti, lečenje traje dugo. Trpim nesnosne bolove, loše izgledam, loše se osećam. Ležim s momkom u krevetu, on mi govori kako će sve biti u redu, kako će proći i da ću biti dobro. Na sve to, gleda me, mazi po licu i govori "Baš si mi lepa, mnogo si lepa". To mi je dalo neverovatnu snagu. Hvala ti M! ♥
Bilo mi je žao što sam dala puno novaca u kovertu mladencima, kada sam na zahvalnici pročitala da 30 posto novaca od gostiju, ide za neko životinjsko sklonište. Stvarno što sve ljudima danas neće pasti na pamet.
Sjedim za stolom do prozora na poslu, 10 min. do 15h....kiša propada. Na prozorsku dasku sleti golub, kucka kljunom u staklo. Ja se približim prozoru, pa tako on kucka sa vanjske strane i ja mu odgovaram kuckanjem....zabavljali smo se tako, pa otprilike 5-10 min. Dođem kući i jave mi da mi je mama umrla u bolnici u 14:50 min. Ja sam uvjerena da je to ona bila, njena duša se došla posljednji put pozdraviti sa mnom i tako mi je drago što ga nisam otjera sa prozora.