Hvala Srbija, hvala Hrvatska, hvala svim dobrim ljudima na pomoći, suosjećanju, podršci, molitvama i svakoj toploj riječi u ovoj tragediji i teškim trenucima s kojim se BiH suočava. Svi su uskočili da daju svoj doprinos koliko ko može, a neki i preko toga. Da ovo više niko nikad ne doživi i da svi mi budemo zaštićeni i na sigurnom. Čuvajmo jedni druge, i čuvajmo naše prelijepe zemlje kojima nas je Bog počastio, jer jedino svoja djela nosimo na drugi svijet. Hvala od srca još jednom.
Nekada davno smo išli u srednju zajedno. Realno gledano, sve četri godine smo bili zaljubljeni, ali nismo znali kako da se suočimo sa time. Ona upisala medicinu zato što joj se majka u međuvremenu razbolela od neizlečive bolesti. Iskreno, smatrao sam da je loša motivacija i da će je zauvek podsećati na loš period života, ali sam se potajno nadao da će uspeti. Nakon što je otišla preko na usavršavanje, daljina nas je razdvojila. Međutim, slučajno se ponovo spojili jer su društvene mreže učinile svoje. Oboje u srećnim vezama, nema nikakvih varnica i to, ali mi je prosto drago bilo da se ponovo čujemo...dok mi nije rekla da se na kraju ipak obučavala za estetskog hirurga i sad radi plastične operacije u jednoj "elitnoj" ordinaciji. U životu nisam osetio veće razočarenje, ona naivna devojka sa plemenitim ciljem koju pamtim sada leči komplekse najvećem šljamu našeg društva.
Pre godinu dana menadžment firme u kojoj radim je odlučio da kolega zaslužuje poziciju tim lidera i ako to baš i nije dobar izbor. Bez lažne skromnosti očekivala sam da to budem ja jer sam se nekoliko godina u nazad trudila, radila mnogo više od očekivanog i rezultati su nam bili vrhunski. Jednostavno kada sam videla da ja od toga nemam ništa digla sam ruke. Za ovih godinu dana rezultati su pali 40%. Evo ih sad razmatraju šta im je činiti. Znam, mogu ali neću. Eto im tim lidera pa nek on osmisli kako da popravimo rezultate. Možda nije lepo al on ima svakog meseca nekoliko stotina eura više od mene... žao mi je :(
Rodila sam dosta kasno jer sam se borila godinama da imam djete. I onda se desilo čudo. Danas mi je to čudo reklo da me se srami jer su sve mame njegovih prijatelja mlade i lijepe. Evo 4 ujutro plačem i ne prestajem. Kada se samo sjetim da sam se 15 godina borila da ga dobijem.
Kad sam bila u osnovnoj školi, nisam bila preterano zainteresovana za učenje. Svaki put pred neko odgovaranje ili kontrolni, mama me preispituje, dva-tri sata, nekad i više. Nije mi samo pomagala već je i učila sa mnom. Nije joj bio problem ponavljati istu rečenicu po 100 puta samo kako bih nešto zapamtila. Sećam se da smo ostajale i do 4 ujutro, a sutradan ustajemo u 7 i spremamo se za školu. Ispraćivala me i dočekivala svaki dan. Kako mene tako i moju stariju sestru. Imamo brata koji je dosta mlađi od nas i zaista je velika razlika u godinama. Sad on ide u osnovnu školu i onako ležim u svojoj sobi čujem ih kako ponavljaju gradivo, sve isto kao sa sestrom i sa mnom. Slušam je kako se trudi, kao što se trudila i oko nas, ponavlja rečenice po 100 puta, onako sva puna razumevanja. Ne odustaje i trudi se. Hvala ti majko, najdivnije si stvorenje koje postoji, volim te najviše.
Imam dijagnozu multiple skleroze, niko u mojoj porodici to nema pa da je bilo očekivano. Dece nemamo i ovo je bio neočekivan udarac. Svekrva je najglasnija da treba da me otera i dovede zdravu kao što je njen otac oterao njenu majku kad je ona imala 7 godina i doveo maćehu, zdravu i jaku da radi na njivi. Mislila sam da su ona i njena sestra i 2 brata bili jadni mali siročići koje je majka napustila, tako su pričali. Zar sam bila u zabludi da je brak i u dobru i u zlu za ceo život? Ne tražim sažaljenje ali osoba za koju sam se udala više nije osoba koju poznajem. Hvala Bogu imam svoj krov nad glavom i gde da odem ali ostaje ta gorčina da sam kao roba sa greškom, patika koja se odlepila...
Radim kao putujuća medicinska sestra u Njemačkoj. U sva 3 grada u koja izlazim na teren imam po jednog momka: nijemca, itaijana i arapina. U Bosni imam dugogodišnjeg momka koji me nije zaprosio već očekuje da preko mojih leđa dođe u inostranstvo. Nedavno sam bila u Dubaiju i tamo upoznala zgodnog Šveđanina sa kojim sam provela 5 divnih dana i koji uskoro dolazi kod mene u posjetu. Odlučit ću se na kraju za onog koji mi najviše ponudi, novčano i brak. Bosanca sam odavno otpisala ali neću mu reći jer dosta je on mojih godina potrošio, vrijeme je da mu se revanširam.
Imam 2 stana. U nasledstvo mi ostavili još jedan za koji sam saznao kad sam dobio poziv za zaostavštinu. Prepisaću ga porodici iz kraja sa 4- voro dece koji su podstanari i jedva ih hrane! Jedini uslov će biti da ne kažu nikome da je od mene! Želim samo da pomognem!
Drugaricu koja u jednom momentu nije imala stabilna primanja preporučila sam za jedan fin, lagan posao sa dobrom platom. Zaposlili su je isključivo zbog moje preporuke. Pored toga, 2 manja posla sam joj namjestila. Na sve to ni hvala nije rekla, nego je digla nos.
Od momenta kad se zaposlila nije se udostojila da me pozove na kafu, ali nije mi žao, samo je pokazala pravo lice. Nije mi ovo prva lekcija u životu, mada se svaki put iznenadim kao da je prvi.
Kada sam bila dete mojoj mami omiljeni deo mesa piletine je bio vrat i trtica, tati krilo i nogice. Ja kao dete uvek sam se zgražavala kako mogu to da vole, kada ja volim belo meso i batak. Sada kada ja imam dete i ja sam počela da “obožavam” trticu, a ona belo meso.
Moje roditelje neizmerno volim, ali sada kada imam dete shvatam da su oni mene uvek voleli više.