Imam sa dečkom otvorenu vezu i top mi je. Volimo se, poštujemo i to ne znači da smo u kombinaciji kao što ljudi misle. Svi napolju nas vide kao momka i djevojku, sve radimo kao i ostali parovi, upoznajemo i porodicu jedno drugog. Jedina razlika je što se mi dovoljno volimo da priznamo kad nam se neko drugi svidi, da kažemo partneru da nam se svidio neko drugi i da budemo sa tom osobom ako želimo. Ili samo da se upoznamo. Dozvoljavaš drugoj osobi da bude svoja, ne stavljaš joj povez na oči kad prođe osoba suprotnog pola, nema ljubomore, postoji apsolutna sloboda i ljepota. Vi ćete većinom ovo osuditi pretpostavljam ali današnje veze nisu ljubav nažalost. Današnje veze govore- ja tebe držim na lancu i radim sa tobom šta želim, pod izgovorom da te volim. Ako bi pogledao/la drugu djevojku/momka ili ako bi mi rekao/la- vidi kako je lijepa ova osoba, bio bi kraj. Mnogo bih voljela kad bismo svi bili svoji i iskreni, a ne zatvorenici i zavisnici od tuđih mišljenja. Šteta, jedan je život.
Moja devojka je morala da ode na operaciju odstranjivanja štitne žlezde. Moji otac i majka me preziru zato što se zabavljam sa "psihofizičkim invalidom" koji "nikad neće moći da mi rodi zdravu i normalnu decu", koji će "kad-tad da mi pretvori život u pakao i non-stop da se svađa sa mnom usled svoje hormonalne neuravnoteženosti", često me vređaju kako sam nenormalan i iracionalan, pitaju me "kad ću već jednom da postanem normalan i da nađem zdravu i pravu devojku" (dve su već imale bipolarni poremećaj ili nešto tome slično) i sve u tom stilu. To što je ona u svakom pogledu jedna prelepa, nežna i draga osoba, najšarmantnija i najdraža od svih žena koje sam upoznao (a upoznao sam ih mnogo) i što se sa njom nikad nisam posvađao, a viđamo se već mesecima i volimo se, to njih mnogo ne zanima. Možda su moji otac i majka u suštini u pravu, ali ja drugu ne želim i kad god se sretnem sa njima, a oni počnu sa tim svojim crnim pričama, meni dođe da se ubijem ili da se odselimo zajedno u tri lepe.
Moja dobra prijateljica izdaje stan na dan. Ja to nisam spominjala nikad momku s kojim sam provela nešto malo više od godinu dana jer ja imam svoj stan i tu smo se viđali, nije nam bilo potrebno iznajmljivanje. Jednom ona nije stigla da odnese ključ osobi koja je unajmila stan za taj dan pa sam joj učinila uslugu i ja sam otišla ispred tog stana da sačekam i predam ključ. Tamo me dočekao moj momak i neka cura. Uglavnom ispostavilo se da je s njom preko 2 godine u vezi na daljinu a paralelno je bio sa mnom.
Mene je jedan kurir zvao, ja nisam na stigla do telefona, zovem ga bukvalno 30 sekundi kasnije, on se namerno ne javlja. Drugi odbija da se popne do stana, iako sam mu naglasila da sam sama sa dvoje dece, od kojih jedno spava. Trećem nije dovoljno da siđem ispred zgrade, nego da dođem do neke raskrsnice na par minuta od zgrade. Onda sam pukla i zvala centralu, žalila se i svaki put ako se budu ovako ponašali ima opet da zovem centralu. Samo su mi kuriri Pošte za sad ok, ovi ostali katastrofa, ne zna se ko je gori. O cenama dostave za takvu uslugu da ne pričam.
Jedna jako dobra drugarica počinje da me nervira. Uobrazila se jer je "mikroinfluencer" (oko 1500 pratioca na društvenoj mreži). Reklamira proizvode i sve joj je fenomenalno, a zapravo sve to na kraju samo baci u neku kutiju i ne koristi nikad. Troši enormne količine novca na kozmetiku koju reklamira pod izgovorima da su to pr paketi od nekih brendova. Vrhunac je kada nama, svojim drugaricama, donese pun ceker proizvoda koje želi da nam pokloni jer nema gdje s njima ili joj ne odgovaraju. Zapravo, to su sve kozmetički proizvodi skoro do kraja potrošeni, prljavi, pred istek roka ili im je rok trajanja već istekao. U zadnje vrijeme kad donese te stvari, nas se većina uglavnom izmakne i ne želimo ništa, jer smo vidjeli šta radi. Jednom nas je čak i fotografisala i objavila na društvenim mrežama, uz tekst kako treba pomagati onima koji nisu u mogućnosti da sebi nešto priušte. Za mene je to bilo dno dna. Udaljila sam se od nje i ne planiram nastaviti druženje.
Nakon 30 godina braka, nakon svih loših prepreka koje su prošli u životu, nakon ponavljajuće bolesti moga oca, moj otac je odlučio uništiti život mojoj majci i zbog žene koju je upoznao preko fejsbuka, odrekao se i mene, jedine kćeri, zato što ne opravdavam njegovo djelo. Pokušavam urazumiti majku da se preseli k nama, a ona uporno odbija jer pokušava spasiti brak sa idiotom koji je više ne voli i ne cijeni. Trudna sam 7 mjeseci, pokušavam se sabrati zbog svog nerođenog dijeta, muž je uz mene, ali duša mi se raspada. Nisam mogla izdržati i javila sam se toj ženi i objasnila situaciju, gdje je ta žena rekla da nije imala pojma niti da je oženjen, niti da ima kćer od 27 godina i obećala je da će sve završiti i maknuti se od njega i potvrdila da se nisu nikada uživo ni upoznali, već da samo razgovaraju telefonom već neko duže vrijeme. Nadam se samo da nisam pogriješila što sam joj se javila, ako ništa možda sam spasila od manipulatora još jednu naivnu ženu. Samo da ostanem sabrana...
Suprug se ljuti što mi smeta njegovo dopisivanje sa drugaricom, dve godine mu stavljam do znanja kako se osećam povodom toga, ali se on uvek naljuti na mene. Pritom, imali smo pre nekoliko godina devojku koja je isto bila drugarica kojoj je trebao prijatelj, pa je bio nešto drugo. Prešli smo preko toga, ali ja i dalje osećam nesigurnost kad dođe do slične situacije kao sad. On ne želi da popusti, pa makar ga to koštalo braka, kaže da je meni sve to u glavi i samo umišljam...
Znam da će mnogima biti smešno, ali više od 10 godina sam bila zavisna od kapi za nos. Nisam mogla da dišem bez njih, bukvalno sam se gušila. Ni do prodavnice bez kapi nisam mogla da odem, skroz sam uništila sluznicu nosa, krvarila iz nosa svakodnevno, uvek imala zalihe kapi u kući. Jednog dana sam samo odlučila da presečem i bacila ih. Gušila sam se, krizirala kao narkoman, ali nisam odustajala. Nisam ih godinu dana pipnula i više nemam ni potrebu za njima, nos mi ne krvari i konačno se osećam oslobođeno. Mnogima je smešno kad kažem zavisnost od kapi, ali to zaista nije nimalo naivna stvar.
U subotu sam bio na svadbi.
Mogu slobodno reći da se toliko loše osjećam poslije da se evo već tjedan ne mogu sastaviti.
Udala se cura od moga najboljeg prijatelja koji je poginuo prije 6 godina.
Zvala je cijelo društvo na svadbu i svi su došli.
Toliko emocija na jednom mjestu nisam u životu doživio.
Došli su i njegovi roditelji.
Veseli su se kao da se udaje za njihovog sina.
Ali nije se mogla sakriti tuga.
Malo nam je bilo žao i mladoženje. Voli je svim srcem ali nisam siguran da i ona njega.
Svaki tjedan je na grobu od prijatelja, i onaj dan kad se udavala je bila ujutro na grobu.
Ne znam za ostale ali mene je baš to sve pogodilo.
Miro, nedostaješ nam i poslije 6 godina.
Tvoja Ema se udala ali i dalje je ista i voli te. Čuvaj nas sa neba ♥️♥️
Mog muža je rođena sestra nasamarila i ismejala bezbroj puta i on joj sve oprostio pod izgovorom kako nema nikog i to mu je sestra žao mu da se svađaju. Meni je bilo jako krivo da gledam kako pati, ali zreo je i odrastao čovek ako želi da oprosti ok poštujem. Sada kad smo dobili dete to ismejavanje je sa muža prešlo na našeg sina. I on i dalje ćuti.l! E pa ja nisam mogla da ćutim i oterala sam ju u 3 PM! Oterala sam jednu lenčugu koja ima 35 godina i 0 radnog staža, koja ne zna šta znači poštovanje i požrtvovanje! Koja nikad nije dobru i lepu reč rekla ne samo svom bratu nego bilo kome. Oterala sam jednog parazita koji je živeo na naš račun, a sve iz sažaljenja jer nema nikoga ! Pa da valja ne bi sa 35 godina se družila samo sa mamom! Muža nisam branila jer sam mislila da zna da se odbrani, ali na dete ne dam vala !!!