Imam pravo na to da, ako sam sama, nisam imala brak ni vanbračno dete, želim momka koji je isti kao i ja. Nemam ništa protiv rastavljenih i onih koji imaju dete a nisu u braku i žive svako svojim životom. Imam takve i prijatelje i uopšte ih ne osuđujem. Ali imam pravo da ne želim takvog momka nego momka koji je kao i ja.
Neki mi kažu eto prešla si 30 šta ima da biraš. Da biram, možda i biram momke koji su slobodni, jer se pored onih koji su imali brak i decu ne vidim. Jednostavno sebe ne vidim pored takvih momaka i to je to. Želim da imam vezu sa momkom i da imamo nešto svoje. Eto.
Imam suprugu i djecu. Volim ih, porodičan sam čovjek. Međutim prije 2 godine, u moj život je došla jedna djevojka. Postavljao sam granice, znala je da sam oženjen, ali je*iga taj osjećaj ne možes birati, kad ti dođe neko nepoznat i osjetiš da ti legne na sve načine. Provodili smo vremena skupa i zaljubili se jedno u drugo, ali nažalost tu budućnosti nije bilo. Bilo je, ali da ona bude ograničena i u stalnoj želji zamnom, što bi bilo jako sebično sa moje strane. Razišli smo se. Osuđujte, mislite o ovome šta god. Svoju suprugu i djecu volim, sve bih uradio za njih, ali volim i nju i isto tako sve bih uradio i za nju.
Kako je moguće, ne znam. Nije imala nikakve koristi od mene, niti ja od nje. Jednostavno smo nadošli jedno na drugo.
Prije nekoliko godina da me neko pitao za ovakvu situaciju, rekao bih mu nema šanse. Ali stigne te sudbina. I slomi...
Dok sam bila sama pre par godina, uspela sam da se zaposlim nakon faxa. U to vreme bila je manja inflacija i normalnije cene i stvarno sam mogla malo da se luksuziram s platom. Sestra od tetke s kojom sam odrasla se tada udala, dobila dete, ona nije nigde radila a muž joj je radio za minimalac. Došla je tetka uz finu priču kako sam ja sama, ne planiram da rađam, dobro zarađujem i da bih mogla da pomognem sestri tako što bih digla kredit i dala im da kupe stan. Na moje pitanje kad bi mi vratili pare nazad tetka se uvredila jer kao što da mi vraćaju, mi smo bliske, zajedno smo rasle. Odbila sam, jer nije bilo na meni da ih finansiram a i nisam želela sebi da uskraćujem bilo šta tada. Tetka i sestre se naljutile, dan danas ne razgovaraju sa mnom, a celu familiju su ubedile u potpuno drugi razlog zašto ne pričamo i okrenule ih protiv mene. Tad me bolela ta nepravda a danas me baš briga.
Ne znači ništa ako vam je partner bogat ali nije darežljiv. Bivši dečko, sa kojim sam tada živela i koji je zarađivao 12x puta više od mene (bez zezancije) me je pitao koliko sam para izdvojila za more i da je našao odličan paket koji bi za 10 dana koštao 90% moje plate (ako izuzmemo to da sam i dalje plaćala ratu za kredit za svoj stan i račune, hranu i za nas i životinje i učestvovala u opremanju NJEGOVOG stana). Kad sam spomenula to i tražila da nađe nešto jeftinije jer zaista nema potrebe, rekao je da pozajmim od svojih posle ako mi zatreba… Sadašnji dečko je otišao na sezonu u hr i samo je pitao da li mogu da uzmem slobodno jer bi hteo da me vidi i da ne brinem ni za put ni za smeštaj i da će sve on da sredi a ja samo treba da pristanem (odvojen smeštaj, pare za gorivo itd). Naravno da ću platiti za sebe ali razlika enormna. Eto samo da podelim jer me i dalje nervira...
Udala sam se iz ljubavi, želela sam decu i porodicu a on na prevaru se oženio da mu se brinem o dementnoj majci od 60 godina koja može tako živeti bar još 15-20 godina a neće u dom. I to naravno posle svadbe saopštio i krenule su svađe oko toga. Kaže nije sa mnom ušao u biznis pa da o tome govorimo pre braka. Inače majka mu je 20 godina razvedena i živi u Hercegovini sa sestrom tako da nisam znala u kakvom je tačno stanju a pojavila se samo na venčanju. Ubrzo je našao ljubavnicu, medicinsku sestru koja radi u 3 smene, razvedena i ima sina. Kaže brinuće se o njegovoj majci kao o svojoj. Dok ovo pišem on se sa mamom preselio u njen iznajmljen stan i naš razvod je u toku. Ne razumem zašto u startu nije bio iskren, zašto mi je ovo uradio da sam pred svima ja monstrum koji neće svekrvu a ljubavnica svetica. Mogao je tražiti takvu ženu i naći je umesto što mi se pos..rao u život i ubio veru u brak.
Svekrva i svekar ne žele da nam čuvaju decu. Mislim da je sasvim fer razmena to što ni ja kada dođem kod njih u goste, na slavu, ili na tako neko okupljanje, ne želim ni kašičicu da operem, a kamoli nešto jače od toga. Da, kao snajka, sedim na svim proslavama kao gost. Čist račun, duga ljubav. :)
Trebam li bivšem čestitati rođenje deteta? Bili smo u vezi 9 god, odrasli zajedno, počeli kao klinci, toliko toga prošli, toliko toga doživeli... Raskinuli smo jer smo u tih 9 godina stekli totalno različita morala načela (nešto što je njemu bilo potpuno normalno meni je bilo užasno i obratno), želeli totalno različit život i budućnost videli totalno drugačije. Između ostalog ja nisam htela dete sa 28 kad smo i raskinuli a on je smatrao da tu društvenu normu mora da ispuni što pre, jer mama želi uničiće. Sada, 4 godine posle, od kojih 2 nemamo nikakav kontakt, ja u novoj vezi, njemu devojka (nije je zaprosio toliko mu se žurilo) treba da se porodi svakog trenutka. Ipak smo bili 9 god jedno drugom sve, a ipak nemamo kontakt i ne znam i ako ga sretnem (a nisam do sad) šta bi trebalo uraditi....
Da, žena radi sve po kući i ja ništa ne diram, ali na poslu radi fiksno radno vreme, sa nižom platom sa kojom može da plati samo račune i hranu. Ali radi i bez stresa, a ja radim 12-16h dnevno, pojedem više govana na poslu od nebitnih likova i stalno brinem ko će me zeznuti, kako bih mogao da donesem više para. Pričali smo pre 6 godina: ajde da se menjamo, kad toliko pričaš da možeš ajde onda idi u biznis, donesi 5 puta više para, ne zanima me s kim si u krevetu, ali pusti mene da ja radim fiksno u drzavnoj firmi, da kuvam, peglam, perem i bavim se decom" i nije pristala. A ja sam tačno tada digao ruke kada su se prvi stresovi u biznisu pojavili. Zato sedim u autu nakon posla, ne varam ženu jer je volim, ali želim da pusti da kod kuće živim kao Bog i da me ne dira kada se izvalim vikendom na krevet jer ne zna u kojim sranjima letim u mislima u tom trenutku. I nije zatrazila razvod jer sam mogao i ja to isto. Kupio sam 2 auta, ne brine o parama, jel to 50-50 drage dame i nije za razvod?
Kako sam starija sve manje imam želju da imam muškarca u životu. Pričali su mi da ću videti kad pređem tridesetu i da ću želeti decu i brak. Odrasla sam tako što mi je mama bila i otac i majka, zarađivala, čuvala nas decu i popravljala sve po kući. Otac joj je bio samo dodatno dete, nesposoban da se brine o sebi, a kamoli nečemu drugom. Uvek me je bilo strah da ne završim sa nekim kao što je on. Mislila sam da sam se uvek zabavljala sa finim momcima, ali u poslednjih par godina mi se svaki od njih javio sa pričom da želi da odemo na piće (svi su sada oženjeni i imaju decu). Iskreno zgadili su mi se. Decu jako volim, ali ne osećam potrebu da imam svoje. Nemam ni uslova za njih niti želim da budem samohrana majka. Ježim se žena koje mi govore ,, Da rodim sebi dete". Kao da je to neka igračka, a ne životna odgovornost. Nikad mi nije više momaka prilazilo, a godinama nisam ni na piće sa nekim otišla. Ne osećam potrebu. Putujem, kupujem sebi šta želim i uživam u životu.
Dečko kojeg sam upoznala preko aplikacije me nakon 2 tjedna dopisivanja i prvog spoja u kojem su već letile iskre (poljubili smo se na kraju) na idućem spoju pitao za vezu. Rekao mi je da zna da smo se tek upoznali i da ne moramo žuriti nigdje, odrasli smo ljudi (30+), možemo sve polako, ovo je samo obećanje da nemamo nikog sa strane i da se pitamo šta smo nas dvoje. To mi je dalo takvu sigurnost da ne mogu objasniti. Skupa smo sada već skoro 2 godine i ne vidim nam kraj.