Sapletem se danas ispred zgrade i skoro padnem. Ruke na zemlji, stvari na zemlji, ali sam se zadržala dovoljno da se baš cela ne prospem. Lepo sam sela na beton, složila stvari oko sebe koje su mi ispale, namestila nogavice, čizme... Da se iskuliram. Vidi me komšija, misli da mi treba pomoć da ustanem. Samo sam mu objasnila da sam dobro i da mi treba malo da se odmorim. Mislim se u sebi i od pada i od današnjeg dana i od neuspešnog posla... Da sednem i da me niko ne dira.
Kad sam počela da radim u prehrambenoj trgovini, odmah sam zapazila jednog dedu koji dolazi svaki dan. Mršav, duge sijede brade i uvijek crvena kapica na glavi. Jednom dok sam bila kući naletim na članak i prepoznam njega na naslovnici! I uđem da vidim o čemu je riječ. Naime, on je beskućnik, neki školarci su mu iz zezancije davno zapalili kuću i on je ostao bez svega. Kaže da mu nije žao kuće, već uspomena. Budući da sam to saznala uvijek sam gledala da mu zaokružim račun pa makar i na moju štetu. Npr. ako mu bude račun 2,30€ ja mu kažem 2,00€. I jedno jutro on dolazi, uhvati me za ruku i vrati mi sve ono što je mislio da mi je dugovao.. Pokušala sam mu objasniti da ne treba vraćati ništa, ali uzalud. Njegova dobrota, iako nema ništa, me je toliko potresla.
Nakon što sam video da je bivša stavila na profilnu sliku kako se drži za ruke sa novim dečkom, poludeo sam..i to samo 20 dana nakon raskida trogodišnje veze.. Ne mogu da verujem, a do juče je planirala život sa mnom, i govorila mi da me voli ko nikog nikada. Veza nam je bila burna, svađali smo se često, terao sam je od sebe, uvek mi se vraćala, u svađi smo jedno drugom svašta govorili...ali iskreno sam je voleo.. Priznajem nisam bio svetac, nisam je lagao, ni varao, ali dotuklo me što je tako brzo našla drugog. U inat njoj sam počeo da dodajem i lajkam druge žene na instagramu, jer znam da joj je to uvek smetalo...a znam da je radoznala pogledaće mi profil.(posle par raskida uvek sam to radio, neki odbrambeni mehanizam, šta li već) Ne mogu da podnesem činjenicu da me zamenila i da me ne voli više, a bila je ta koja se uvek više trudila i borila za nas, dok sam ja odustajao i terao je. Možda je i moja krivica što ima sad drugog, ali baš mi je teško...
Šef sam, i ne mogu tolerirati da neko od zaposlenih ima bolja kola od mene, to ne priliči hijerarhiji našeg radnog kolektiva. Ako se takvi pojave, prvi su na listi za otkaz...
Prošla sam mnogo toga u životu, zaista za 30 godina i mnogo loših stvari, teških, patnje, bola, borbe za sebe, gubitak dragih ljudi, finansijsko potonuće....
Ali najteža stvar od svega u životu, koju sam morala da izgovorim jeste "Hoćeš li mi, molim te, lično ti javiti kad se budeš ženio? Želim da to čujem lično od tebe, ne od nekog drugog." Ta noć kad smo se konačno opraštali, posle dugih 8 godina, jer smo previše različiti, jer nismo jedno za drugo, jer loše utičemo jedno na drugo, jer se stalno svađamo, jer ni moji ni njegovi roditelji nisu za nas, jer nemamo iste poglede na svet i iste želje od života....... Borila sam se tako dugo, da bi on posle 6 meseci pauze došao i rekao da je našao savršenu devojku i da voli prvi put u životu i da sad zna šta je ljubav....
Oženiće je. Znam. Ali samo to želim da čujem od njega, da čujem od nekog na ulici moje srce ne bi izdržalo.
Pazite što želite da to ne bi stvarno i dobili. Bivši me uvijek vrijeđao jer je bio ljubomoran, te ne oblačim se lijepo, nisam dovoljno našminkana. Jedna majica pretvorena, druga je za babe. Ja oduvijek u treningu bez kg viška i pristojno odjevena. Luđak izjavio da želi top ribu za kojom se svi okreću (porno plastičnjaču). Ostavim tog luđaka nakon psihičke torture nek traži takvu kad već želi. Nedugo nakon napravi dijete i oženi curu koja ima min 130 kg i totalna je suprotnost njegovim idealima. Normalno nakon toga svega lik bi se pomirio i kaže da mu žena zna da pati zamnom, nije on tako mislio, on je sad novi čovjek, neće mi više tako govorit, ali ne bi se ni rastao. Ja se hvala Bogu spasila, a vi jedite šta ste skuhali.
Ljude koji su vatreni navijači nekog kluba smatram debilima. Nemam ništa protiv da se gledaju utakmice i prati sport, gledam i ja, ali ne razumem nerviranje jer su izgubili i slično. Apsolutno nemaš ništa od toga, ni finansijski ni ovako, a ti ljudi ne znaju ni da postojiš, i zarađuju velike pare za to što rade. Još kad takvi navijači kažu izgubili SMO, pobedili SMO, kao da su oni lično bili na terenu. Debilana.
Evo pa bacajte hejt ali činjenice su činjenice.
Svi vi što pravite svadbu za više od 50 goostiju a nemate pare nego čekate da se izvučete iz toga ko vam je šta ostavio u koverti ste samo najobičnija bagra koja hoće da se pokaže pred prijateljima.
A druga stvar je da 90% svadbi su ISTI šablon, nikakva originalnost. Slični bendovi se vrte, pevaju iste/slične pesme, iznajmljuju se takođe isti lokali itd, klasika da se prospe dim dok mladenci igraju i to je to, je*eni vrhunac u životu...
A od gosti su tu pretežno da pokriju troškove želja raskalašnih mladenaca i želja njihovih roditelja.
Ne razumem koja je poenta teranje studentkinja na ginekološke preglede, a studenti zato ne idu ko androloga/urologa itd. Al najjači su ti koji kažu: Pa bitno je da se podigne svest o tome. To su liste gluposti, sve žene znaju vrlo dobro da je ginekolog obavezan, i šta može da se desi ako ne idu. A ne idu zato što se stide debilnih lekara, studenata, učenika, specijalista i sestara. Glupo je terati nekog na preglede, pa makar bilo to i za njegovo dobro, to je jednostavno ne poštovanje privatnosti, vaše zdravlje je isključivo vaša stvar. A lekari nek se dva puta zapitaju zbog čega žene ne idu kog ginekologa. Kako neki lekar, bez blama, uvede 5 studenata ženi koja je i onako pasivna i za koju zna da neće da odbije, i sada će meni neko pametan da kaže ,,oni tebe ne gledaju kao seksualni objekat", to bi razumela da mi kaže doktor koji je 10 godina u zdravstvu, ali da mi kaže dečak od 20 i nešto godina da se ne uzbudi dok to gleda, a odrastao je uz porniće, napaljen je 24/7 i puši cigarštine.
Priznajem da sam lagao zaručnici zašto ju ostavljam. Naveo sam razloge kako ne osjećam više to prema njoj, kako sam predepresivan da budem dobar muž i otac itd. Istina je da sam si konačno priznao da ne želim djeliti život s nekim, da mi paše život u velikom gradu gdje me nitko ne zna i da radim, ljenčarim i igram video igre sasvim sam. Samo sam jedan od mravi u tim zgradama i nisam nikada sretniji bio. Konačno živim onako kako ja želim a ne kako sam mislio da moram jer svi tako žive pa moram i ja. Najbolje 3 godine života.