Najgori trenutak u mom životu se desio sinoć, kada mi je sada bivši momak rekao da me više ne voli, da je sa mnom mogao spavati samo kada je mislio na svoju "najbolju drugaricu", da ga je smarala moja pažnja i ljubav. Pritom, lijepa sam i zgodna, sasvim normalna djevojka, uvijek sređena. Dobar sam čovjek. Taj osjećaj poniženja nikad zaboraviti neću, samopouzdanje mi je na nuli. Dvije godine sam bacila u vodu, a Bog mi je svjedok da sam bila maksimalno korektna i ispoštovala sam ga u svakoj situaciji. Bol u grudima koji sada osjećam ne mogu da opišem. Ja ne znam kako ću se oporaviti od ovoga.
Pre nekih godinu dana sam raskinula sa tadašnjim mužem. Tek danas sam shvatila da sad ponovo mogu da slušam muziku koja mi se sviđa, nema njega koji je prvo navodno voleo muziku koju i ja volim, a onda je isprva fino pa zatim sve odlučnije i nadrndanije tražio da smanjim ili promenim, a onda i da potpuno isključim šta god da pustim, kako bi kada smo zajedno mogao da sedi na kauču i bulji u svoj telefon u mrtvoj tišini. Ne mogu da verujem da mi je ovoliko trebalo da shvatim da sam sada slobodna i mogu da radim bukvalno šta želim, kao da me čovek izdresirao, strašno. Uglavnom, ceo dan mi piči Ramštajn, baš sam srećna! :)
Kad bi se svi mi fokusirali na sebe i trudili da budemo najbolja verzija sebe, ogovaranje, kritikovanje i ljubomora bi sigurno nestali.
Poseban krug pakla za one koji prepisivanjem dobiju bolju ocenu od nas koji učenjem, trudom i radom pokušavamo nešto da učinimo.
Kad sam primetila da moj momak sa divljenjem priča o jednom čoveku opisujući ga kao velikog švalera, dozvala sam se pameti...
Saznao sam da je devojka pričala drugaricama kako sam loš u krevetu. Znam da umem da budem nespretan, ali nikad nije htela da (po)kaže šta voli. Dešavalo se da vidim da nije to to, ali je ona uporno negirala. Očigledno imamo problem u komunikaciji, a ona ga je ovim ogovaranjem samo pogoršala.
Imam sve u životu. Odličan posao, dobrog muža s odličnim poslom, dvoje zdrave, pametne i lijepe djece. 29 godina. Zdrava sam, završen fakultet, živi i zdravi roditelji, brat i sestra. Riješeno stambeno pitanje bez života u zajednici, vlastiti automobil, živim u glavnom gradu jedne od članica EU. Divne prijatelje, širu obitelj, većina me voli. Lijepa sam i zgodna. I zašto mi ništa od ovoga nije dosta? Dosadno mi je i monotono i razmišljam o aferi. Ne provlači me nitko posebno, ali me privlači adrenalin varanja. Što nije u redu sa mnom?
Za moje "prijatelje" koristim jedno pravilo, kada ih zovem nebitno da li je kafa, izlazak, šetnja itd. ako me odbiju više puta zaredom prestanem da ih ja prvi pozivam, sve dok oni mene ne pozovu. Smatram da je to sasvim uredu jer ako ti trebam naćićeš vremena za mene. Time sam suvišne ljudi izbacio iz svog života.
Drug mi je poginuo u saobraćajnoj nesreći jer sam želeo da se trkamo autima.