Moja obitelj i ja smo bliski. Odrasli smo s puno ljubavi i pažnje, naši roditelji su se uvijek trudili da ne osjetimo kada nešto nemaju ili ne mogu. Kada smo odrasli, svima su nam pomogli financijski da stanemo na svoje noge, plaćali kirije i račune, između ostalog su nas izdržavali dok nismo završili fakultete. Sad kad radim i zarađujem, uvijek dio novaca ostavim za njih ili im kupim nešto. Moje prijateljice se čude, kažu da su me rađali da se brinem za njih u starosti. Ne, samo volim svoje roditelje, zahvalna sam na svemu što su učinili za mene i mislim da sada kad oni žive od male penzije i ne traže ništa, mogu uletiti sa sto eura mjesečno ili nekim poklonom, kako bi i oni mogli normalno i dostojanstveno živjeti.
U velikoj meri mi je odbojno kada vidim da neko ima psa ili više pasa koje drži u stanu. Ta odbojnost ide toliko daleko da brišem devojke sa fejsa za koje vidim da se ne odvajaju od psa ni dok spavaju. Ljudi, znajte da se osećate na životinju i da vam je i stan takav. To nije higijenski. Kada odete na selo, gde ljudi žive sa dosta životinja, retko gde ćete videti da neko pušta psa/mačku u kuću, a ne daj Bože da spava u istom krevetu.
Danas sam presrećna,
drugarica je trudna.
Blizanciiiii
evo sedim i plačem od sreće.
Prošla je pakao ...
U jednoj poznatoj Bg klinici su rekli da ima tumor, sve mora napolje i 100 gluposti, zakazali operaciju. Nateram je da obriše suze i potražimo još neko mišljenje, 3 različita doktora potvrde trudnoću, nema nikakvog tumora...danas 9 nedelja i BLLIZANCI
Ana ako ovo čitaš voli te tvoja drugarica i držim fige da sve bude ok. ❤
Samo želim bit zdrava, da mi se rak više nikad ne vrati i da gledam ćerkicu kako odrasta.
Također želim svim bolesnim ljudima da ozdrave. Sreća je doista u malim stvarima. Šaljem vam svima veliki zagrljaj ❤️
Celog života su pravili razliku između sestre i mene. Ona je uvek bila prioritet za sve, mene su držali po strani. Njoj kad zatreba bilo šta odmah mora da se učini, za mene ako može može. Kada se udala i otišla duži vremenski period se samo o tome pričalo, nisu ni primetili da sam ja zbog nekih svojih problema naglo smršala i popustila na faxu. Kad sam se zaposlila očekivalo se od mene da sestri šaljem pare jer ona u tom periodu nije radila. I danas je skoro ista situacija iako obe imamo svoje porodice. Od mene se i dalje očekuje da ja njenu ispoštujem, dok za moju ako se može može. Očekuje se da pomažem i mojima jer sam bliža, a kad im kažem da imaju i drugu ćerku i zeta uvek nađu opravdanja. Razlika je što im više ne ćutim i onda ja ispadam bezobrazna. Kap koja je prelila čašu je bila kad sam se ja porodila niko oko toga nije pravio ništa, dok se za sestrinu decu pravila fešta. Digla sam ruke od njih, niti ću više da ih poštujem ili pomažem. Umorna sam da me celog života prave budalom.
Toliko mi je lepo kad sam sama da me to već malo brine.
Moj dečko koji ima 26 godina ima problem sa potencijom i ne može da mu se digne. Kada sam pričala sa njim o tome priznao mi je da ga ja više ne uzbuđem zbog toga što imam jako izražene vene na nogama i salo oko stomaka. Zbog toga predlaže da prekinemo vezu ali ja i dalje hoću da ostanem sa njim jer je dobar i ne mogu da vjerujem da sve druge stvari padaju u vodu zbog vena i sala. Užas!
Imao sam devojku koju sam voleo beskrajno, bila je sa mnom godinu i dva meseca, ali zbog mojih naleta agresije, ostavila me je na kraju... I dan danas nakon 4 godine ne mogu da prestanem da mislim o njoj..i dalje je volim, pokušavao sam na sve načine da mi oprosti, ali mislim da sad zvanično nema ništa od toga, spavao sam sa drugom devojkom pre 13 meseci i ostala je trudna, terao sam je da abortira ali nije mogla jer je prošlo tri meseca, nisam mogao da budem sa njom jer i dalje volim ovu devojku, i pred porođaj rekao sam joj da ćemo biti zajedno, ali samo pod jednim uslovom ako dete nazove Isidora, baš kao po devojci koju volim, i uradila je to ali ja nisam bio sa njom, samo sam rekao to da bi nazvala dete tako, i poslao devojci koju volim da sam dete po njoj nazvao i rekao da je nikada neću zaboraviti, ona mi je samo odgovorila "kad sam te najviše volela ubijao si me" i dan danas prolazim gde znam da je ona u nadi da je sretnem, ali njenog traga nema. Znam da sam ispao loš..
Muža moje sestre (bivši profesionalni sportista) žene jure, zgodan i bogat. Pojma nema o društvenim mrežama, nema fejs, nikad ništa od toga nije koristio. Odan deci i porodici. Sestra mi je postala nenormalno ljubomorna i nesigurna, kako je drma klimaks i hormoni, svađa se, napada ga za prevaru, paranoična je oko svih mladih i zgodnih komšinica u zgradi. Pretura mu telefon i listing poziva i ne nalazi ništa. Udavi me pričom da će se razvesti jer je vara, plače, kuka. Pukne brak i raziđu se. Ispostavi se da je ona imala ljubavnika a ovo ludilo iscenirala ne bi li bivši zet ispao krivac i preljubnik. Nisam mogla da zamislim šta je u stanju da manipuliše i da je čak i mene obmanjivala i lagala.
Moja sestra je 15 godina mlađa od mene. Svaki rođendan, pa i ovaj, majka i ja se koljemo šta ću da joj kupim za rođendan. Kad je bila mala, terali su me da joj kupujem odeću i školski pribor, a ja sam kupovala knjige i igračke jer je ona tako htela.
Sad su me pitali da učestvujem u plaćanju vozačkog ispita koji su joj obećali za odličan uspeh, ali celo leto izbegavaju temu. Pare imaju, ne moraju da traže od mene da platim trećinu, ali stalno imam osećaj kao da mama hoće da mi uvali da joj budem treći roditelj.
E pa neće da može! Ja sam sestra, moj posao je da budem zabavna i da pazim da ne pravi gluposti koje sam ja pravila, a njihovo je da joj obezbede normalan život.