Moj rođendan smo trebali da proslavimo on i ja sami, a umesto toga, njegova mama će da dođe na 10 dana kod nas… ljuti se na mene što neću biti tu za moj rođendan, ali stvarno ne želim da sedim ceo dan sa njegovom mamom. Sedeću sa mojom zbog koje i slavim rođendan.
U vezi smo malo više od godinu dana. Našla sam novi posao, on htio da idemo na more, ja nisam mogla dobiti odmah godišnji. Snašao se gospodin, otišao sa drugom curom. Meni rekao ide sa prijateljem, šalje mi slike na kojima je on sam. Vidim neko stavio ❤️ na sliku na fb, neka cura. Uđem na profil kad tamo story njih dvoje na večeri. Je l' moguće da neko može biti takav gad.
Pre neki dan mi je konačno stigao poklon od dečka, koji sam čekala par nedelja (poslat je iz SAD-a). Ispostavilo se da je u pitanju print. Moji su očekivali ko zna šta, čak se i sestra pobunila kada je čula da je print, u smislu "pa zar za ovo toliko dugo da čekaš". Kada sam ga konačno otvorila i videla šta je na njemu, ja sam se oduševila, dok se mojima uopšte nije svidelo, a sestra mi se malte ne smejala u lice! Kako da vam objasnim, vama ni ne treba da se svidi, već samo meni, jer je to moj rođendanski poklon?!
O mom mužu iz moje okoline (porodice, prijatelja) niko nije imao lepo mišljenje. Kritikovali su svaki njegov potez. Međutim, sama sam ga birala i nisam se obazirala na to ali su me prosto punili nekom negativnom energijom i svako malo mi po nekog crva sumnje uvaljivali, te ženskaroš je, te ne voli te, izdaće te kad ti je najteže. Sve dok nisam zapala u stvarnom problemu (slomila nogu), od jednom sam ostala sama, roditelji, sestre niko da mi pomogne, drugarice tek, svi su okrenuli leđa, sem njega. Bukvalno me je nosio 3 meseca, čak i kupao. Celo domaćinstvo i deca su bili na njegovim leđima. Što je najvažnije ništa mu nije bilo teško i nikad nije učinio da se osećam neprijatno, već me bodrio i zasmejavao. Život mi je dao lekciju o prioritetima i rekla kazala pričama…
Tata mi je Nemac, a mama Ruskinja. Znam i ruski i nemački. Rođena sam u Sankt Peterburgu a živela i odrasla u Berlinu. Stalno sam bila na relaciji Sankt Peterburg - Berlin, jer smo često išli u posetu mamine porodice. Sigurno se pitate kako znam srpski, sadašnji dečko mi je Srbin kog sam upoznala u Berlinu gde i živim. U vezi smo već 2 godine. Naučio me je srpski, sama sam tražila. Jako lep i jedinstven jezik. Brzo sam ga savladala jer je sličan ruskom. Ali teško mi je bilo u početku zbog gramatike. Planiramo da idemo u Srbiju u posetu njegove porodice, jedva čekam, samo se bojim da li će da me prihvate. Zbog toga sam i htela tako dobro da naučim i savladam srpski da se što bolje upoznamo i da im se više svidim.
Nekada, kada sam bio mlad i siromašan student, bio sam savršeno srećan kada sam se u parku sastajao sa svojom voljenom devojkom. A sada, 15 godina kasnije, kada imam gotovo sve što poželim, nekretninu, kola, kada me jure i neke lepotice, e sada sam još srećniji nego nekada.
Tužno je kad znaš da se nečije ime više nikad neće ispisati na ekranu tvog telefona...
Kad me neko pita za neku ulicu ili gde se nalazi nečija radnja, firma ili slično, namerno ga uputim u pogrešnom smeru, izmislim put do tamo.
Mama je umrla prije skoro 10 godina, dok sam bio u ranim 20-ima. Još uvijek, kad sam u društvu prijatelja pa nekog od njih mama nazove, ja progutam knedlu i ljubomoran sam jer oni mogu svoje "mama" i dalje koristiti. Jako mi fališ.
Nisam stipsa ni za šta, ali obožavam da se obučem za jeftine pare :)