Glavni problem sa devojkom mi je što ona smatra da je sex za nas muškarce svetinja i da tako može da me vrti kako hoće. Tipa svađamo se preko telefona i ona mi odjednom pošalje sliku njenih grudi. I pitam i šta sad, aj prvo da završimo razgovor. I ona se naljuti, prekine i neće da razgovara. Kad je prespavala kod mene, obukla neku sexy spavaćicu i mislio sam da to znači poziv za sex, a kad sam joj prišao, kaže umorna sam pusti me da spavam. I ja je pustim, ujutru se budi ljuta na mene, što se nisam više potrudio. Oterao sam je tu u tri lepe, ja da molim nekog za bilo šta ne pada mi na pamet. Jednom smo šetali gradom i vidi ona u butiku neke helanke i pita me da joj kupim, što bih i uradio naravno, ali doda na to, ako mi kupiš odužiću ti se vcrs. I ispada da bih kupio samo da bi dobio sex, i onda sam odbio, rekao sam nemam para. Mislio sam da samo kur*e prodaju svoje telo, ali to radi i dosta devojaka u ozbiljnim vezama, ne sve ali velika većina, samo da bi dobile šta žele.
Nikad neću zaboraviti, u srednjoj školi, kad sam imala jednog dečka, otišla sam kod njega u njegov grad, i poslednji bus za nazad nije išao, sledeĉi je bio tek oko 4h ujutru. I on umesto da čeka sa mnom, ostao je kući jer mu roditelji nisu dozvoljavali izlazak posle 10. I tako sam ja čekala u novembru mesecu sama-samcijata na stanici, dok su neki sumnjivi likovi sve vreme obilazili oko mene (sva sreća, ništa se nije desilo). Sva sreća oko 1h je drugarica s njenim bratom došla po mene... Moji nisu imali auto i nije ih bilo briga. Sutradan sam raskinula s njim jer sam smatrala da to nije uopšte 'džentlmenski' od njega, onda je plakao mesec dana, izvinjavao se, ali čoveče, ne mogu da verujem i dalje da mi se to desilo...
Želim da živim sama i trudim se da to osiguram sebi što pre. Roditeljima nije jasno zašto to želim kad od njih imam sve gotovo, skuvano, oprano, ispeglano. Tačno, ali nemam svoju slobodu, svoj mir. Radim i zarađujem, nemam poroke i želim da vikendom spavam koliko želim, da doručkujem u 12 bez drame i vike. Da gledam tv kad želim, da čistim kuću kad želim, da izađem i dođem iz grada u bilo koje doba. Da skuvam sebi ono što želim a ne da slušam kritike svoje majke što izmišljam svakakva jela itd. Želim svoj mir i boriću se za to svojim radom.
Devojačko detinjasta prošlost moje supruge koju znam od malena me nekada progoni.
Taj period od 2. razreda srednje do 19e godine kada smo ušli u vezu.
I sada 16 godina kasnije setim se nekih stvari i bude mi krivo. Ona je izrasla u savršenu žensku osobu i za mene i za decu, nemam stvarno jednu reč da kažem, ali je u tim detinjastim godinama bila možda malo više slobodnija i to me nervira strašno sada, skoro sam zaboravio na to ali sam se setio pre godinu ipo jer sam video čoveka sa kojim se viđala kada je imala 17 a on tada bio 15 godina stariji i kome je služila da se samo istrese onda kada ga verenica malo pusti na miru. Nije ona menjala xy partnera, stvarno znam sve detalje ali eto tako neke stvari kao taj “stariji” lik ili par neobaveznih seks varijanti…
Od 20 godine na ovamo nikada nisam ni 1% imao povoda da sumljam u bilo šta a jako sam težak ljubomoran i naporan po tom pitanju ali stvarno mi nikada nije davala povoda.
Bilo kako bilo bude mi krivo kad vidim kakva je sada.
Dok sam bila skromna, nosila polovnu odeću, kuvala, čistila, gledala sve jeftino da kupimo, partner me je stalno potcenjivao kako ne radim ništa, nemam stila, prebacivao za sve osnovno što kupi ali zato u restoranu čašćava društvo i potroši baš dosta. Onda sam promenila ploču, bavim se svojim stvarima i sebi sam priroritet a njemu sam počela da prebacujem za sve što mi smeta. On vidi nema šta da se jede pa naruči ili nam sam spremi hranu, pomaže oko čišćenja. Samo se našminkam i spremim tako da ne može da odoli mojoj lepoti i kažem mu izvodiš me na večeru ili idemo da mi kupiš to i to. I apsolutno me nije bilo briga koliko košta. Kada je uvideo da mogu i bolje od njega jer sam realno i lepša, zgodnija i obrazovanija sada dobijam cveće bez razloga, odeću, nakit, putovanja i šta god poželim. Hoću reći, tek kada sam istinski promenila svoju viziju i poverovala sebi da zaslužujem luksuz i da sam vredna truda, da ne moram da se žrtvujem ni za šta, onda sam počela samo najbolje i dobijati.
Moj otac je prodao njivu da mi plati avionsku kartu za Srbiju i pomogne u lečenju. Imala sam vanmateričnu trudnoću a onda se ispostavilo da imam i tumor na jajniku koji mora da se vadi. Muž ? Muž je kupio bratovom sinu za punoletstvo auto od 15 000 evra. Empatija prema meni nula. Nije mi pomogao finansijski a mogao je i ja bi to u budućem zajedničkom životu nadoknadila. Tako da drage moje, sve koje kao i ja naivno ste ok sa pola pola, da znate da će vam se to kad tad obiti o glavu i ostaviti vas na cedilu. Osećam se kao da sam radila kod privatnika a ne bila u braku koji je trebao da bude i u dobru i u zlu.
Rodila sam jedno dete i posle njega više dece ne želim. Naporno mi je, jedva sam i sa njim izgurala taj period dok je bio beba pa do sedme godine, i više mi ne pada na pamet da opet prolazim kroz isto. Razvela sam se u međuvremenu zbog problema u braku, partnera nemam već duže vreme, niti imam potrebu da imam nekog pored sebe. Definitivno više nisam za taj klasičan porodični život, ne mogu više da živim s nekim jer sam navikla na samoću i vreme za mene bez stresa i tenzije, a s detetom mi je sad odlično, imamo svoju rutinu za sve, planove, snove i tako planiram i da ostane. Nikad mi lepše nije bilo.
Dečko mi je rekao da bih bila bomba kad bih vežbala zadnjicu. To me je prvo pogodilo, na šta je on rekao da mi je samo "udelio kompliment". On se uvredio kad sam mu uzvratila da bi i on bio top sa zategnutim stomakom i bicepsima. Neko ne zna da primi kompliment pa to ti je...
Za menstruaciju sam saznala od devojčica iz razreda, nisam znala šta je to, znala sam da mama koristi uloške ali ne i za šta. Kad je mama shvatila da znam za to počela je me slati u radnju da joj kupim uloške. Mene je bila neopisiva sramota i još na sve to trgovkinja počela da mi objašnjava kako se koriste a gomila muškaraca iza mene. Kasnije kad sam ja dobila mamu nije baš bilo briga da li imam uloške ili ne. Više puta se desilo da dobijem uveče kad radnje ne rade pa zovem komšinicu da mi pozajmi par komada da imam za noć i ujutru za školu. I onda sebe naziva najboljom majkom. (To je samo jedna od hiljadu takvih stvari moje "najbolje majke".)
Prije osam godina sam tragično izgubila najbolju prijateljicu. Bile smo nerazdvojne od malih nogu i trebale smo jedna drugoj biti kume. Nedavno sam se udala i u ranu zoru, nakon svadbenog slavlja, sam otišla u vjenčanici, sa suprugom, k njoj na grob. Na svadbi sam bila najveselija i najsretnija mladenka na svijetu, a samo par sati kasnije sam isplakala more suza. Znam da mnogi to ne mogu razumijeti, ali neopisivo mi nedostaje, posebno na te neke važne datume i događaje. U mom životu će jedno mjesto uvijek biti prazno i nitko ga neće moći nadomjestiti.