Bila sam u dugoj vezi, pretrpela prevare i laži, opraštala... Dobili smo dete, a dečko je otišao za drugom devojkom. Moj najbolji prijatelj uvek je bio tu za mene, kada dečko nije. Nakon raskida, primio je mene i dete u svoj stan i ima aktivnu ulogu u odgoju deteta. Priznao mi je da je oduvek bio zaljubljen u mene i zaprosio me. Baš se nikad nisam ložila na njega jer je uvek bio stidljiv i povučen momak, ali on je moja slamka spasa za koju moram da se uhvatim. Ne bih mogla sama da odgajam dete.
Smešno mi je to kako ljudi kažu da na zapadu nema druženja kao kod nas. To uopšte nije tačno, nego se ljudima na zapadu druženje ne svodi na ispijanje kafa i odlazak u klub kao na Balkanu. Živim i inostranstvu i ovde sam našla društvo kakvo sam oduvek želela. Vikendom putujemo negde, planinarimo, idemo na izlete, u bioskop, šetnju, u park, prirodu. Sa nekim kolegama zajedno treniram, idem u teretanu, na trčanjer. Dok sam živela u Srbiji nikada nisam mogla da nađem drustvo za bilo šta od ovih stvari, jer su svi smatrali da je to dosadno i da je bolje potrošiti pare za izlaske i litre alkohola.
Zauvijek ću biti zahvalna rodici koja je snimila majku tokom jednih od posjeta jer je to jedini način da čujem njen glas. Zagrlite svoje roditelje i recite da ih volite jer nikad ne znate kad je poslenje...
2.dan nakon što sam došla iz rodilišta sva izrezana dolje, muž (ako se to tako može nazvati ) izderao se kad nisam mogla dotrčat iz sobe odmah i rekao ,,Hodaš ko da su te *ebali" . Moje srce je santa leda prema tom čovjeku, a imam dijete s njim. Ne mogu si priuštiti stan da odem s djetetom, a i nije to ni tako jednostavno jer on ne bi dao da dijete ode od njega, a mene ne voli. Ja moram zbog djeteta svoj život provest s nekim tko me ne voli i patit svaki dan, jer eto majke se žrtvuju. Osjećam se kao kamen, niti me tko ljubi, niti grli niti kaže lijepu riječ.
Nakon 3 godine veze ostala sam trudna iako imamo samo po 20 godina, nisam bila spremna pobaciti dijete. Došao je do mene i rekao ubit ćeš to kopile i ne zanima me ništa u vezi njega i bacio bi novac za abortus na stol. Otišao je iz stana u stanu sam mu sve razbacala i ostavila poruku NIKAD. Poslije toga je prošlo 3 mjeseca molio me stalno da mu se vratim, a ja sam samo uživala i gledala . Rodila sam dijete sretna sam, brinem se za njega moji mi pomažu pomalo i ja radim online i iskreno drago mi je šta sam ostavila gada.
Živim u zgradi i u istoj zgradi ima jedna devojka oko 25 godina koja me proganja sačekuje nabacuje mi se. E sad ja oženjen troje djece 45 godina ne znam šta da radim. Kr*snuo bih ja nju, ali ne mogu iz moralnih razloga.
Imali smo babu nepokretnu i pogubljenu u vremenu i prostoru, i kad god nešto od hrane ili slatkiša ispadne na pod da se ne baca (jer bila je teška nemaština) sestra malo obriše i odnese babi u njenu sobu da pojede.
Nije mi jasan prijatelj. Svako veče je sa nekom drugom, startuje ih po klubovima, restoranima, na ulici, preko instagrama, ma nema gde nema. I sad mi se žali kako je upoznao devojku koja mu se baš svidela ali ne može da bude sa njom jer su, eto, spavali odmah isto veče kad su se i upoznali. Njemu je bitno da devojka koja mu se sviđa bude "čedna", tj. da odbija da spava sa njim a da za to vreme, dok ona ne pristane, on nastavlja sa spava sa drugim devojkama. Pa čoveče, zapitaj se da li bi ona bila sa tobom da zna šta ti radiš i kako razmišljaš?
Posle 7 godina nenormalne štednje i podstanarstva, kupili smo naš stan. Zaboli kad čujem kako se drugi oko nas pitaju kako smo uspeli pored toga što imamo dete sa posebnim potrebama i dosta novca dajemo na terapije. E pa drage moje, dok ste vi trošile na letovanja i zimovanja, večere i shopping, mi smo nosili second hand garderobu, jeli pasulj, radili po dva posla, bez da okolo svima kažemo otkud nam novac. Radite pa zaradite, lako je da nas olajavate.
Šetam sa drugaricama uveče i u tom mi prilazi mala devojčica romkinja da traži pare po 100x i nakon mog odgovora da nemam, kako sam se okrenula ka drugarici da nastavim priču, tako me je ta mala udarila po ruci, a njen brat udario po zadnjici. Postalo je nepodnošljivo njihovo ponašanje (čast izuzecima). Da ne pričam koliko me nervira kada po milion puta prilaze u kafiću i ne daju ti mira, ali ovo je prevršilo svaku meru. To što ja kupujem sebi i svojoj porodici, ne znači da sam dužna da kupujem svima na ulici. O njima treba da brinu njihovi roditelji, a ne drugi ljudi. Ako možemo svi da radimo, zarađujemo i jedva izdržavamo svoje porodice mogu i isti ti njihovi roditelji, a ne da rađaju decu i od njih prave svoje robove koje uče da ne trebaju oni da ih hrane nego drugi. Jok, ajmo svi da prosimo i da nikad u životu ništa drugo sem toga ne radimo i da stalno očekujemo da nam drugi nešto daju. Ovo je čist bezobrazluk, a ne nemanje..jer znam ljude koji nemaju, a nikad se tako nisu ponašali.