Nakon što sam provela zadnjih 16 godina zatvorena u kuću, što zbog djece što zbog narcisoidnog muža, odlučila sam se "probuditi". Shvatila sam da se pretvaram u svoju mamu, i da radim rupu na kauču. Posao-kuća. Izgubila sam sve prijatelje. Izmanipulirao me kao malo dijete. Ubio sav život u meni. Ako sam izašla iz kuće, njega sam čekala da me izvede. Tko zna kako je sa narcisima-zna. Ali evo, probudila sam se, zahvaljujući mojoj mami, koja je prepoznala što se događa. Ona se rastavila od mog tate i prodisala. Sada je sretna i uživa, al polako je počela i mene povlačiti da počnem ponovno živjeti. Javila sam se najboljoj prijateljici, koja je u istoj situaciji kao i ja, i odlučile smo da se nećemo više zavlačiti u sebe. Izašle smo na večeru u petak, a kada sam došla doma, dočekao me bijesan muža jer "djeci nisam napravila večeru". Djeca imaju 15 i 12 i znaju si sami napraviti za jesti. A bome im i on može obezbjediti večeru. Nije do večere, nego do toga što vidi da više nema utjecaj na mene.
Ostavila sam verenika koji je u očima mog okruženja bio savršen momak - obrazovan, uspešan, lep i koji me je zaista voleo. Razlog - konstantno prebacivanje zašto mi nije prvi u životu, sreli smo se u ranim tridesetim i zaista sam imala malo partnera pre njega, godinama sam bila sama. Takođe, neki njegovi poznanici i prijatelji su počeli širiti neke neistinite priče, ispalo je da sam ne znam kakva sve bila što isto nije imalo veze sa životom. Ono u stilu "Znaju te iz nekih priča". Meni se to zgadilo i vratila sam prsten. Ostaću sama kako mi se čini, ali bolje i to nego sa nekim ko čini da se osećam kao smeće.
Kredit na oba imena, stan uknjizen na oba imena. Muž insistira da je stan NJEGOV, i svima to govori da sam se “DOBRO UDALA” a mi u kreditu već 5 godina i treba još 20 plaćati. Ne raspravljam se, znam svoja zakonska prava ako dođe do razvoda. Da mogu vratiti vreme unazad, nikad se ne bi udala za njega da sam ga bolje poznavala.
Nisam se udala jer ne mogu da verujem kolko su današnji muškarci nesposobni! Gledam mog tatu u penziji ima 62 godine, njemu nema smrti bez čekića! U penziji je, radi po ceo dan kod rođaka na placu, sve u kući zna sam da popravi, vikendom ide u lov ili planinarenje i to je fizička aktivnost! Ovi danas muškarci u tridesetim dođu kući i stropoštaju se na krevet kao da rade na građevini i zarađuju 10 000 evra. Dečko, kolko god da zarađuješ ne možeš doći kući s posla i samo leći ima milion drugih obaveza. Ne znam kako pojedini mogu tako da žive.
Ne gledajte ženama samo u grudi tek sad kad sam se oženio vidim koliko je zapravo ružna. Još posle poroda bar da ima lepo lice pa da me malo privuče. Tek sada vidim kako ima ogromnu glavu ko glubus i ružne crte lica. A o telu da ne pričam kratke noge debela bez zadnjice i slojevi na stomaku a grudi bez brusa neću ni govorit katastrofa.😞🥲
Osudite kolko hoćete al ovo obožavanje pasa i mačaka nije normalno! Kad sam bila mala samo je jedna rođaka od sve dece volela pse i postala je veterinarka! Sad je potpuno normalno da svi žive sa psima i mačkama, troše na njih pola plate i pitaju te na prvom sastanku da li si dog ili cat person? Nisam ni jedno ni drugo, imam papagaja i ribice ali nisam opsednuta njima. U životu se ne bih zabavljala s dečkom koji drži životinje u stanu. Stvarno ste preterali!
Kad sam rekao da će moja žena ovaj put da se porodi u privatnoj bolnici jedino sestra mi je rekla - Bravo, tako i treba. Svi ostali misle da je to bacanje para i kako je razmažena, pa čak i njeni roditelji. Prvi put je ostala jedva živa, beba i ona, zbog nemara lekara, rekao sam da više neću dopustiti to. Plus su i nju i sve žene tamo tretirali užasno, samo što ih nisu tukli. Nakon svega dođe mi majka i kaže kako se mora praviti proslava rođenja. Na prošlu proslavu sam dao mnogo para, oko 3k evra, prostor, piće, hrana. Plus moraš da častiš doktora, sestre, itd. I onda ispadne ista cifra kao privatnog porođaja. Lepo sam im svima rekao da prave šta hoće, ja ću biti sa svojom ženom uz nju dok se bude porađala i sve vreme u bolnici, to mi je najbitnije. Daću im pare za piće pa neka prave šta hoće, ali kući njihovoj, kod nas niko neće dolaziti mesec dana, sve dok ona ne bude spremna na to.
Prvi put kad sam video suprugu znao sam da ću je oženiti. Naravno, ako se ona slaže. Inače, nisam želeo ni brak ni decu. Sve se promenilo kada sam nju upoznao. Pre nekoliko dana sam je grlio i plakao od sreće. Nekada se pitam "Bože, čime sam zaslužio svoju ženu? Imamo sina i ćerku, moje dve velike ljubavi, posle njihove majke i zaista mi je puno srce. Mislio sam da čovek ne može da oseti ovoliku količinu ljubavi prema bilo kome. Zajedno smo petnaest godina i kada me pogleda, ja se sav raznežim. Ona se o meni brine kao da je majka, ja je štitim kao da mi je dete, svuda idem sa njom kao sa prijateljem i bratom. Izlazimo u kafanu i klubove. Bogu hvala, nekada bake i deke pričuvaju decu. Bila je sa mnom kada sam bio nezaposlen, jeli smo pljeskavice i pili koka kolu. Ne znam, umro bih da se njoj nešto dogodi. Ona to zna. Volim ja decu. Otac sam, umro bih za njih. Uvek sam tu za roditelje, ali ona je moj svet. Nju sam čekao ceo život, a nisam ni znao da je čekam. Tvoj Luka, zauvek.
Moja žena neće ići nafrakana i napirlitana na posao kao da ide u noćni provod.
Da je tamo odmeravaju šefovi, kolege i šta ti ja znam.
Ako je nesigurna i ima manjak samopuzdanja, postoje psihijatri, pa neka se leči.
Kompleksi, frustracije, nisko samopuzdanje, nesigurnost, sve…
A ne kilo šminke i svi gledaju u mene, pa i u mene bi svi gledali sa kilo šminke. 🤣😆