Bila sam na večeri sa mojih 6 drugarica, dve se družimo zajedno i najbolje smo drugarice. Jednoj drugarici je bio rođendan i rekla je kako želi da krene u teretanu i na dijetu. Inače ta drugarica je vidno krupna, ima 115 kg. Onda su sve one počele - Nee, ne treba, ni slučajno, lepa si takva kakva si, kome se ne sviđa nek ne gleda, itd. Samo sam ja rekla da mislim da je to dobra ideja, zbog zdravlja, ali videla sam da joj nije prijao moj komentar. Kad smo se razišle posle posla me je zvala i pitala me šta znači onaj moj komentar. Sve drugarice su imale lepa mišljenja, samo sam ja rekla da treba na dijetu. Rekla mi je kako sam zla i zavidna i kako joj nisam prava drugarica. Stvarno ne razumem čemu to, znači da sam je lagala bila bih prava drugarica.
Mojima je problem što cenim i volim njegove roditelje. Pa gospodo ti ljudi me drže za kraljicu. Kada smo dobili dete odmah su nam ustupili porodičnu kuću i prešli u stančić (uz obrazloženje lakše im je za održavat). Njegova majka me vraški podržava i tu je za sve. Od pomoći po kući, da skuva i nama, pripazi decu kad idemo negde, do da me potpuno zameni kad sam bolesna. Pritom je žena lekar i zaista o deci brine maksimalno i namiriše boljke pre nego li i nastanu. Dok moji samo nešto kukaju i ropću 24/7. Volim ja njih ali stvarno ne mogu biti nema na pomoć i ljubav muževljeve porodice.
Tražila sam mužu razvod braka posle 15 godina. Nema nekog velikog razloga, u pitanju su male stvari koje sam ga svakodnevno molila da uradi i svaki dan ponavljala. To se kupilo i kupilo u meni godinama i jednostavno je u jednom trenutku sve prekipelo i ne mogu više. Ima mnogo stvari ali na primer - nekad operi sudove, čarape ubacuj u korpu za veš a ne pored kreveta, obriši kupatilo kad završiš tuširanje, prljave stvari u korpu za veš a ne na nju, blatnjave cipele idu na otirač a ne na tepih, itd. Milion još tako malih stvari koje sam svakodnevno pričala i ne ide više prosto, preko glave je. On sad ne razume zašto ja hoću razvod zbog takvih gluposti i siguran je da je nešto drugo u pitanju, jer mu je ovo smešno. Meni se plače od muke.
Krećem sa posla, ne radim vikend i ponedeljak. Kupujem ferero, par magazina i knjigu, imaću bolan ciklus pa planiram da se ušuškam. Dok razmotavam kuglicu, odvajam korpicu, foliju i u trenutku mi kao munja bljesnulo sećanje na moju baku. Kao dete sam joj čuvala tu korpicu i pažljivo razmotanu foliju da mi napravi ferero od napolitanki, šumskih lešnika koje je sama sakupila i rastopljene šećerne table, najjeftinije sa pijace. Bake nema već 19 godina, sećanje na slatkiš bolji od originala i tuga što danas kad imam dobar posao i platu nje više nema da joj kupujem bombonjere u lepim kutijama.
Najbolji drug se uvredio što ga nisam pozvao na letovanje, a nisam jer sam išao sa rođenom braćom i želeo sam to putovanje samo za nas, jer ne znam još koliko će to biti moguće, s obzirom da smo već u ranim 30, sva trojica, i da bi trebalo uskoro i porodice osnivati. On me toliko izvređao da ozbiljno razmišljam da ga od**** iz svog života. Hiljadu puta je išao sa svojim društvom koje ja ne poznajem bilo gde, nikada me nije zvao, stalno je izlazio sa njima nije me zvao, bio sam u bolnici tek peti dan od operacije mi je pustio poruku, nije me posetio, u mom stanu smo više puta gledali tekme, pravili žurke, rođendana, više je puta tu prespavao a mene nikad nije pozvao da kod njega popijem kafu. Sad kad sve ovo pročitam shvatam ko je ovde jedina budala, ja.
Moja žena i ja smo živeli život iz snova. Pet godina u braku, zaljubljeni, stiglo dete, zaista neopisiva radost i sreća. Međutim, u trudnoći se moja žena jako ugojila. Pričamo o preko 40kg. OK, smatrao sam da je to normalno, da će se povratiti posle, ali njoj je danas, 3 godine kasnije, ostalo i dalje 30kg viška. Nije depresivna, dobro je raspoložena, vratila se na posao, uživa sa detetom. Žao mi je što moram da kažem da je meni takva krajnje neprivlačna. Kada me primora na odnose, bukvalno moram krišom vijagru da popijem, da bih obavio svoju bračnu dužnost. Pokušao sam da razgovaram o tome, ali ona kaže da smo bili mladi i lepi i zgodni, a sada su neki drugi prioriteti u životu. Mislim da ću morati da razmotrim razvod.
Kada sam spomenula da želim srediti sprat kuće za sebe (živim i radim u Sloveniji) roditelji i brat su me napali. Onda sam predložila da napravimo još jedan sprat, pa da imamo dva. Strašno su me izvrijeđali, rekli da je normalno da kada se udam, odem kod muža i da to tako ide. Brat mi je rekao da kuća čitava pripada njemu. Ništa, taj razgovor se desio 2022. i od tada nismo više u kontaktu. Najviše zbog njihovih odvratnih riječi prema meni. Mogli smo da nadogradimo dva sprata za mene i njega, ali ne - brat hoće sve sebi, mene ko šiša. I na kraju, digao je kredit da ga opremi, ali je ostao bez posla jer su ga proglasili za tehnološki višak. I pogodite koga zovu da im pošalje 4000 eura iz inostranstva. Mene, naravno, tuđu kuću i tuđu sreću koja je u međuvremenu kupila plac da pravi sebi kuću. Neću im poslati ni jedan euro da vrate taj kredit banci, imaju sina, neka se snalaze kako god znaju. Meni je savjest čista.
Sestra ne priča sa mnom jer sam joj napokon začepila usta. Ide leći u 9 uvečer i ustaje u 6 i ne napravi tri stvari u danu, ali su joj puna usta pred familijom kako eto nije normalno spavati do 11 to je ljenost (misleći na mene). Ja spavam do 11, do 14 napravim ručak za nas sve, i još dvadeset stvari u kućanstvu, odem u drugu smjenu, vratim se u 22:30, nastavim ako treba još šta po kući i za sebe, učim za bolje radno mjesto, i idem leći u tri noću. Puna mi je kapa ljenjivaca i tračara koji misle da ako su ustali rano, vrijede više. Najveći domet u životu biti na pijaci ujutro u sedam prvi.
Imam predivan brak. Muž je sve što sam ikada želela i više od toga! Volimo se i držimo jedno drugo kao malo vode na dlanu. Nikome se od prijatelja i rodbine ne hvalim, kažem da je dobar čovek i da se volimo i to je to. Zašto? Zato što su ljudi zavidni. Ne želim da nam iko kvari sreću. Drugarica se žalila na svog muža, zašto mora da ga tera nešto da uradi, on se nikad ne seti, a meni muž donosi doručak u krevet, ljubi me non-stop, takmičimo se ko koga više voli. Na takve žalbe klimam glavom i kažem "pa da, muškarci su to, takvi su, šta ćeš..." Osećam se sebično, ali baš me briga, moj je i uživam u svakom trenutku provedenim sa njim! 😊❤️
Ne razumijem ovu današnju omladinu. Troše novac na putovanja, opterećeni putovanjima i avionima kao da im život od toga zavisi. Ja nikada nisam bila na aerodromu pa šta mi fali? Udala se, imam djecu, digli dva kredita da sredimo kuću, auto, dvoje djece... ne žalim se ni na šta. Slušam mlade rođake, žale se ne mogu naći jeftine avionske karte, pa onaj hotel ovakav, onaj onakav... ma dajte, ne znate vi šta je život.