Došao nam ujko koji živi u Hong Kongu u posetu. Donio svima nama po nešto, isto tako i našoj mački. Svaki dan što je bio tu joj je davao tamo neku njihovu hranu za mačke i igrao se s njome i kad je otišao mačka mesec dana žalovala, tražila ga i mjaukala. Da netko od nas umre mislim da ne bi tako žalovala.
Razvela sam se i procvetala. Bukvalno mi je sve krenulo. Brak nam je bio jako loš, pogotovo na kraju... Dete isto tako nesrećno sa nama kao i mi... A sada... Odlično! Dete i ja imamo naš mir, na poslu mi je isto krenulo! Ja sam dobro, srećna, raspoložena... Ljudi moji, ja uživam posle razvoda kao nikad!!!
Sa 30+ godina sam došla do svog prvog auta. Samo ja znam čega sam se sve odrekla da bih ga kupila. Smatram da sam dobar automobil izabrala, jer sam se informisala na svim mogućim sajtovima. Onda mi dođu rođaci i traže da im pozajmim kako bi išli na dalji put. Obojica rade, imaju dve dobre plate plus žive sa mamom i ona ima penziju. Nemaju navodno novac da njihov auto poprave. Naravno da im nisam dala...
Nedavno smo dobili koleginicu 35 godina. Otprilike smo svi u timu tih godina. Nije udata, nema decu. Od prvog dana se nešto trudi i dokazuje na poslu. Pre neki dan je izašla na ručak i zaboravila rokovnik koji stalno nosi sa sobom. Otvorile smo i videle "planove za karijeru". Umrle smo od smeha. Ja sa troje dece jedva čekam kad ću u penziju a ona razmišlja o karijeri i fakultetu. Za 35 godina nije ništa ostvarila ni karijerno, ni porodično a misli da će sad nešto uspeti.
Imala sam komplikovan porođaj, dobijemo infekciju i beba i ja. Beba ostane na intenzivnoj, ja u sobi, cimerke se menjaju i donose im bebe, ja sama čekam. Na svu tu muku, posete nisu dozvoljene u tom porodilištu. Konačno mi donesu bebu da bude sa mnom, mleko mi kasni, ali pokušavam, srećna sam što je dete pored mene sve ostalo je nebitno. Dovode mi novu cimerku, saznajem da je i ona pedijatrijska sestra. Pokušavam da dojim dete, ne ide baš kako treba, ili ja ne radim stvari kako treba nije ni bitno. Zadremam... I čujem tu istu cimerku kako razgovara s nekim telefonom i kako se podsmeva tome kako ja pokušavam da dojim i kako ne umem da namestim dete itd. Evo sad posle godinu dana i dalje mi to padne napamet i volela bih negde da je sretnem i da joj kažem da nisam nikada srela tako zlobnu i nevaspitanu osobu.
Imam stomatološku ordinaciju i skroz slučajno sretnem druga iz srednje, posle skoro 10god. Toliko me je zabolelo kad sam videla da izgleda dulpo starije od nas, jer radi teške fizičke poslove, nije imao šansu da nastavi studije i radi šta stigne. Ispričamo se, vidim da je ostao bez zuba, zamolim ga da dođe da mu sve odradim besplatno, jer je divan čovek i zaslužuje bar zube da ima, on me posramljeno pogleda i kaže MOLIM TE URADI MOJOJ ŽENI, IPAK JE ŽENSKO MNOGO ME SRAMOTA ŠTO ONA NEMA ZUBE J…Š MENE. Htela sam da svisnem, koliko divan stvor, koliko je voli i poštuje, svaka žena zaslužuje ovakvu ljubav. Naravno, oboma sam uradila, ali taj trenutak te rečenice i iskrene ljubavi, zanemaruje sebe, ona je bitna. Volim te, školska, i da bog da, pronašli sreću svoju za malo lakši život od puste fizikalije!
Prošla kroz dve loše veze. Batalila vezivanje i generalno muškarce. Posvetila se poslu, sebi i karijeri. Onda naiđe on, sve što sam ikad sanjala, a ja naučena traumama šokirana. Prosto ne znam da se ponšam i postavim prema čoveku kome sam prioritet. Ne umem da reagujem kad mi neko da ključ svog stana, šifru svog telefona. Kad mi neko veruje, kad osluškuje moje želje pa me iznenadi tom crnom torbom koja košta toliko mnogo. Rekla sam mu da ako ikad planira da se ženi da je odgovor zauvek da i jutros dobila prsten koji je lepši od bilo kog iz mojih devojačkih snova. Pa čestitajte mi! <3
Žena i ja, 30 i 28god. Imamo dvoje dece. Ona je lepa i zgodna i volim kad se dotera i lepo obuče. Naravno da ne bih dozvolio vulgarno je oblačenje i neprimereno ponašanje. Njena mlađa sestra ima muža koji je 12 god stariji i bukvalno ništa ne dozvoljava. Kad god je vidim ona zapuštena, obrve, kosa, haljinu je obukla poslednji put na našoj svadbi. Ima 25 god a kao da ima 50. Dete od 2god dobija tuđu garderobu i igračke, kao da su socijalni slučaj. Njen muž me non stop u društvu proziva kako sam papučar, kako se "zna" kako udata žena treba da izgleda. Kako je detetu dovoljno što ima hranu. Što je najgore njena sestra misli da je to ljubav jer je on "ljubomoran". Ne radujem se ničijoj nesreći, ali mislim da bi ona mogla da nađe drugog dok je još mlađa.
Ne mogu da verujem da muškarci ne mogu da se potrude kada je u pitanju prosidba devojke. To je samo jedanput, ceo život treba to da pamti i ti ne uradiš ništa. Baš zbog toga nisam pristala da se udam za bivšeg. Da odmah ne bude možda nema para, ima. I on i ja jako dobro zarađujemo, to nije problem. Prvo me je zaprosio za prstenom od žutog zlata, mrzim žuto zlato. I da je srebro ne bi bio problem, samo da nije žut, a zna to. O prstenu da ne pričam, jako ružan, uopšte nije u mom fazonu, a 5 god smo zajedno. Zaprosio me tako što me na izletu nekom pitao hoćeš li da se udaš za mene i dao mi prsten u ruke. Minimalno truda, a 100 x sam mu pokazivala lepe snimke prosidba, samo još da mu nacrtam. I onda je bio ljut jer sam ga odbila i to vam je sve. Ako volite stv tu ženu potrudite se maksimalno za to, to će pamtiti ceo život.
2018 godine sam doživela tešku saobraćajnu nesreću. Dečko, koji je upravljao drugim autom, je zaspao za volanom, prešao u moju traku i izazvao direktan sudar. On je poginuo na licu mesta dok sam ja prošla kroz dug boravak u bolnici, dve operacije i mučnu rehabilitaciju. Iako sam sve to prošla, čak sam u jednom momentu i psihički bila jako loše, jer mi je bilo muka od bolnica, igala, lekara.... iskreno mi je žao što je taj dečko poginuo. Nisam ga poznavala. Čula sam posle da je bio jako pošten i vredan, nije bio bahat već verovatno umoran od duple smene koju je radio tog dana. Nije opravdanje ali svakako nije ni zaslužio smrt. Neko mi je rekao da "je bolje što je poginuo" jer bi ga čekao zatvor, ali izašao bi iz tog zatvora a iz groba neće nikad. Otac mi je čak rekao da su njegovi roditelji, iako su tada već znali da im je sin jedinac poginuo, hrabro izašli u bolnici ispred mog oca, predstavili se ko su i ponudili sve što imaju da bi me spasili. Stvarno mi je žao njihovih sudbina!